Завод за јавно здравље Чачак

Ćirilica | Latinica

Novosti

Datum objave: 16-10-2019

Завод за јавно здравље Чачак у сарадњи са предшколском установом “Моје детињство“ обележио је Светски дан хране у вртићу „Полетарац“.Деца су припремила пригодну приредбу на тему здраве исхране а учествовали су и ученици Медицинске школе и представник пекаре „Понс“.

Прочитајте детаљније Кратак опис

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају ФАО данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.

Кључне чињенице:

• Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено.
• Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним.
• Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света.
• Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот.
• Од око 6000 врста биљака гајених током људске историје данас само шест биљних врста обезбеђује више од 50% дневног енергетског уноса! Неопходно је да једемо разноврсно.
• Климатске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и мењајући величину риба.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
• Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету.

Зашто је правилна исхрана важна?

Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Колико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће: редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице). Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева.

Када су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Када су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу. Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 л дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-10-2019

Генерална скупштина Уједињених нација је 2008. годину прогласила Међународном годином санитације и Светски дан чистих руку је био централни догађај у активностима које су дале подстицај за мобилизацију милиона људи широм света да перу своје руке сапуном и да се на тај начин унапреди хигијенска пракса. Глобална иницијатива „Прање руку сапуном“ има међународни карактер, и од 2001. године укључује у своју делатност бројне светске организације међу којима су широј јавности најпознатије УНИЦЕФ и Светска Банка. Први пут је Светски дан чистих руку обележен 15. октобра, 2008. године, код нас и у целом Свету.

Главни циљ установљеног Светског дана чистих руку је развој културе прања руку становништва, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Исраживања су доказала да је прање руку сапуном једна од најкориснијих и сигурно најисплативијих мера спречавања болести праћених проливом и упале плућа, а управо су те болести најодговорније за умирање деце до године дана. Сваке године 3,5 милиона деце у свету не доживе свој први рођендан због пролива и упале плућа (дијареје и пнеумоније). Дакле без дилеме: прање руку спашава животе!

Основне поруке које обележавање овог дана доноси су веома једноставне и достижне:

• Прање руку сапуном је спасоносна мера која је и технолошки и финансијски лако остварљива у свим земљама и свим заједницама;
• Прање руку сапуном је појединачно (свакој особи) најисплативија здравствена интервенција;
• Прање руку сапуном значајно смањује вероватноћу настанка: дијареје (укључујући и колеру), интестиналне (цревне) инфекције, акутне респираторне (дисајних путева) инфекције и инфекције коже и очију;
• Прање руку само водом није довољно – обавезно је коришћење сапуна.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 11-10-2019

Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Свако самоубиство је трагедија која погађа породицу, а утицај на заједницу и државу има дугорочан ефекат. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу.

Kључне чињенице:

- Према подацима Светске здравствене организације, близу 800.000 људи на свету изврши самоубиство сваке године.
- На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године. Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији.
- Самоубиство је други водећи узрок смрти међу младима старости од 15 до 29 година.
- Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима.
- Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешћи методи самоубистава широм света.
- Регистрована су 1005 смртних случаја услед самоубистава, са стопом од 14,3 на 100.000 становника у Републици Србији (без Косова и Метохије) у 2017. години.

Kо је у ризику?

Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим примањима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом који носи живот, као што су финансијски проблеми, прекид емотивне везе или са хроничним болом и болешћу. Такође, доживљај сукоба, катастрофа, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем. Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници. Далеко најјачи фактор ризика за самоубиство је претходни покушај самоубиства.

Методе самоубиства

Процењује се да је око 20% самоубистава на глобалном нивоу последица самотровања пестицидима, која се у већини случајева јављају у руралним пољопривредним подручијима у земљама са ниским и средњим приходима. Остале уобичајене методе самоубистава су вешање и употреба ватреног оружја.

Превенција и контрола

Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства.

Превенција и контрола укључују следеће мере:
• смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр. пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),
• одговорно медијско извештавање,
• имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,
• рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајем и злоупотребом психоактивних супстанци, симптомима хроничног бола и са акутним емоционалним тегобама,
• обука неспецијализованих здравствених радника за процену и управљање самоубилачким понашањем,
• трајна брига о људима који су покушали самоубиство и пружање подршке у заједници.

Шта можете да урадите?

Уколико сте приметили да особа коју познајете пати, ако посумњате да губи вољу за животом, разговарајте са њом. Потребно је да јој покажете да није сама. Поставите се у позицију те особе и то ће вам помоћи да боље разумете кроз шта пролази, а и помоћи ће вама да реагујете на природан начин. Будите пажљив и непристрасан слушалац. Не критикујте је, не моралишите, не сажаљевајте и немојте да јој говорите шта је најбоље за њу да уради. То може да је затвори и удаљи од даље комуникације. Важно је да покажете да особу прихватате такву каква јесте. Покажите да саосећате са њом, будите топли и стрпљиви. Немојте се устручавати да поставите питање о самоубиству. Не можете јој „усадити ту идеју у главу”, а уколико заиста размишља о самоубиству, осетиће олакшање што са неким може да подели тешко бреме.

Ако вам особа каже да размишља о самоубиству схватите је озбиљно. Немојте покушавати да је „развеселите”, ни утешите тако што ћете омаловажити проблем („ма проћиће ти то”, „није то тако страшно”). Немојте се усредсредити на решавање проблема (савети, примери других у сличним ситуацијама и др.) или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство. Будите стрпљиви; толеришите тишину. Особи која се бори са суицидним осећањима понекада је врло тешко да о њима прича, па јој треба дати времена да објасни како се осећа. Ако сумњате (и ако утврдите) да је особа суицидна, врло је важно да утврдите да ли има план самоубиства и да ли има средства да тај план оствари, јер то говори о висини суицидног ризика. Не остављајте је саму. Склоните све предмете којима би могла себе да повреди.

Помозите јој да схвати да су проблеми „решиви” и да постоје друге алтернативе осим самоубиства. Помозите јој да схвати да неподношљиви унутрашњи доживљај који има неће трајати вечно, и да самоубиство не мора бити решење. Нажалост, већини људи је врло непријатно да разговарају о самоубиству. У нашој култури је то табу-тема и друштво углавном игнорише постојање проблема. Али чињеница је да у свету готово милион људи годишње изврши самоубиство. Зато се не треба устручавати да понудите помоћ ономе коме је потребна!

Реченице које могу помоћи у разговору са особом за коју бринете да размишља о самоубиству:

• „Чини ми се да си у последње време тужан и несрећан”
• „Како се осећаш?”
• „Да ли ти се некада чини да ти је толико тешко да ти никад неће бити боље?”
• „Да ли размишљаш о смрти?”
• „Да ли размишљаш о самоубиству?”
• „Како би то урадио/ла?”
• „Када си планирао/ла да то урадиш?”
• „Да ли би желео/ла да ти неко помогне да нађеш други начин да изађеш из те тешке ситуације?”

Изазови и препреке

Стигма и табу

Стигма, која се посебно односи на менталне поремећаје и самоубиство, подразумева да многи људи који размишљају о одузимању властитог живота или који су покушали самоубиство не траже помоћ и зато не добијају неопходну помоћ. Превенција самоубиства није на адекватан начин имплементирана у јавноздравствене политике, пре свега због недостатка свести о самоубиству као главном јавноздравственом проблему и табу теми у многим друштвима у којима се о самоубиству отворено не разговара. До данас је само неколико земаља укључило превенцију самоубистава међу своје здравствене приоритете, а само 38 земаља је пријавило да има националну стратегију спречавања самоубиства. Подизање свести заједнице и разбијање табуа је важно како би земље постигле напредак у спречавању самоубиства.

Квалитет података

Глобално гледано, доступност и квалитет података о самоубиству и покушајима самоубиства су оскудни. Само 60 држава чланица СЗО има квалитетне податке који се могу користити за процену стопа самоубистава. Постојање проблема неквалитетних података о смртности није својствено само за питање самоубиства, али имајући у виду осетљивост теме и незаконитост самоубилачког понашања у неким земљама – вероватно је да недовољно пријављивање и погрешна класификација представља већи проблем у пријављивању и класификацији самоубиства него других узрока смрти. Унапређен надзор и праћење извршених самоубистава и покушаја самоубистава су потребни како би се креирале ефикасне стратегије превенције самоубистава. Постојање разлика у подацима међу земљама указују на потребу да свака држава побољша свеобухватност, квалитет и благовременост својих података о самоубиству. Ово укључује виталну регистрацију самоубистава, болничке регистре о покушајима самоубистава и национално репрезентативна истраживања која се баве прикупљањем података о пријављеним покушајима самоубистава.

Одговор СЗО

СЗО препознаje самоубиство као приоритет у јавном здрављу. Први извештај СЗО о самоубиству „Превенција самоубиства: глобални императив” објављен 2014. године, има за циљ да повећа свест о значају самоубиства и покушаја самоубиства и учини превенцију самоубиства приоритетом на глобалном плану јавног здравља. Такође има за циљ да подстакне и помогне земљама да развију или ојачају свеобухватне стратегије за спречавање самоубистава у мултисекторском приступу јавном здрављу. Самоубиство је један од приоритетних циљева Акционог програма СЗО за ментално здравље покренутог 2008. године, који пружа техничке смернице засноване на доказима како би се побољшало пружање услуга и неге у земљама за менталне, неуролошке и поремећаје злоупотребе психоактивних супстанција. У Акционом плану СЗО за ментално здравље 2013–2020, државе чланице СЗО обавезале су се на постизање глобалног циља смањења стопа самоубистава за 10% до 2020. године. Осим тога, стопа смртности самоубистава је показатељ циља 3.4 Циљева одрживог развоја који гласи да се до 2030. године смањи за једну трећину превремена смртност од незаразних болести кроз превенцију и лечење, те да се промовише ментално здравље и добробит.

Где потражити помоћ?

Обратите се прво за помоћ свом изабраном лекару. У сваком случају, реците неком из своје околине да имате проблем. У нашој земљи доступно је бесплатно саветовање особа у кризи у виду телефонског саветовалишта у Националном СОС центру за превенцију самоубиства (у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”), на телефон: 011/7777-000 (сваког дана од 00 до 24 часа).

higijena
higijena

Datum objave: 07-10-2019

На значај физичке активност као мере превенције указали су сви присутни у својим обраћањима а малишани из вртића су за то време имали час физичке културе са својим рекреаторима и васпитачима.

Карцином дојке је најчешћи карцином код жена. У Србији сваке године оболи око 4400 жена а умре око 1600.Сматра се да ће до 2035 те бројке бити веће и да ће оболевати 5800 жена а умирати 2300.Сада свака осма жена у Србији оболи од ове врсте карцинома. На Моравичком округу новооболелих од карцинома дојке у 2018.години је 128 (према пријавама малигних болести у Центру за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак) а умрло је 40 жена према подацима из Потврда о смрти.

У нашем граду организовани скрининг на карцином дојке спроводи се од марта 2015.године и до сада је позвано око 7000 жена, на позив се одазвало око 3800 жена а суспектне малигне промене или карцином откривен је код 40 жена. Скрининг подразумева преглед здравих жена,тј жена које без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће. Карцином откривен у почетном стадијуму даје веома велике шансе за излечење али код нас се већина жена јавља тек када је болест већ узнапредовала.

ПОСЕТИТЕ ИЗАБРАНОГ ГИНЕКОЛОГА ДАНАС НЕ СУТРА!

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 03-10-2019

Имајући у виду значај дојења за здравље мајке и детета, промоција и подршка дојењу представљају трајни приоритет јавног здравља. И поред доказаних користи дојења, број новорођенчади и одојчади на природној исхрани је све мањи. У свету подој у првом сату од рођења има 42% новорођенчади, 41% одојчади искључиво сиса до навршеног шестог месеца, а до навршене прве године живота само 25%. У нашој земљи се сваке године у просеку роди око 64.000 деце, а само око 8000 је на природној исхрани мајчиним млеком до шестог месеца живота. Према последњим подацима Истраживања вишеструких показатеља (Multiple indicator cluster survey, MICS) UNICEF-а, иако је 90% деце у Србији почело да сиса, само 13% деце се искључиво доји до шестог месеца, док је 47% деце узраста 0–5 месеци претежно дојено.

Препознајући значај који дојење има за правилан раст и развој новорођенчади и одојчади, Министарство здравља је подржало иницијативу стручњака да се предузму активности у циљу повећања броја деце на природној исхрани. Након именовања националног координатора за дојење, у претходних годину дана стручни тим је израдио Национални програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета који је Влада Републике Србије усвојила у јулу 2018. године. Програм дефинише повећање стопе искључивог дојења за децу до 6 месеци старости са 13% на 20% до 2021. године и има за циљ да омогући потребне предуслове како би се мајке мотивисале и едуковале да успоставе и што дуже, а пожељно годину дана, одрже дојење. Програм је првенствено оријентисан на спровођење активности у систему здравствене заштите, али подразумева и ангажовање свих сектора друштва. На иницијативу Републичке стручне комисије Министарства здравља, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је предложио показатеље на основу којих ће се пратити начини исхране, контакт мајке и бебе „кожа на кожу” и развој деце од рођења до навршене друге године живота. Индикаторе евидентирају од марта 2019. године све здравствене установе у систему здравствене заштите и достављају извештаје институтима/заводима за јавно здравље, а Институт за јавно здравље Србије сумира податке на националном нивоу.

У претходном периоду интензивиране су и едукације здравствених радника у виду курса подршке дојењу у складу са принципима Светске здравствене организације у четири кључне установе – породилишта у Србији: ГАК „Народни фронт” у Београду, ГАК КЦ Ниш, КЦ Војводина и КЦ Крагујевац. У јачању капацитета и подршке родитељима од периода трудноће, током рођења детета и надаље, истиче се дугогодишња сарадња са UNICEF-ом. Један од примера одрживог и ефикасног решења за обезбеђивање квалитета здравствене заштите у вези са порођајем и рођењем детета је и доследно спровођење стандарда за акредитацију породилишта и неонатолошких јединица. Посебну пажњу UNICEF усмерава на унапређење рада патронажне службе са циљем да одговори потребама родитеља у првом контакту са породицом, одмах након рођења детета, уз посебан нагласак на сталну подршку најостељивијим породицама.

Истраживања и епидемиолошке студије доказале су предности природне исхране за здравље и мајки и деце. Мајчино млеко има непроцењиву вредност за свеобухватни развој детета јер садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула и интелигенције, заштиту од инфекција и алергија, а код одојчади смањује ризик од синдрома изненадне смрти. Предности дојења за мајку су многоструке: помаже успостављању емоционалне везе са дететом, смањује ризик од постпорођајне депресије, смањује крварење после порођаја и ризик од појаве анемије, доприноси нормализацији телесне масе, а дугорочни ефекти су смањивање ризика од појаве остеопорозе и појаве малигних обољења дојке и јајника.

Национална недеља дојења у Србији традиционално се обележава 40. календарске недеље и симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење. Ове године Национална недеља дојења обележава се од 30. септембра до 7. октобра под слоганом „Подржи дојење – оснажи родитеље. Сада и убудуће”.

Дојење није искључива одговорност жена – промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Оно је недвосмислено у домену ангажовања ширег окружења – доносилаца одлука, здравствених радника, породичног окружења, индустрије хране, пословног сектора, система образовања, ангажовања цивилног друштва. У том смислу, слоган овогодишње Националне недеље дојења наглашава важност подршке родитељима и стварања подстицајног окружења за мајку која доји.

У овогодишњој Националној недељи дојења широм Србије биће организоване предавања и трибине намењене садашњим и будућим родитељима.

higijena
higijena

Datum objave: 01-10-2019

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити 2 милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације. Тренд повећања броја старијих особа ће бити највећи у земљама у развоју, при чему се Азија издваја као регион са највећим бројем старијих особа, док се Африка суочава са највећим пропорционалним растом броја старијих особа. Имајући све ово у виду, очигледно је потребно скренути пажњу на посебне потребе и изазове са којима се суочавају многе старије особе у срединама у којима живе. Међутим, важно је знати да можемо очекивати њихов пун допринос у друштву, само ако постоје одговарајуће гаранције за уважавање њихових људских права.

На територији Моравичког округа у 2018.години становништво од 65 и више година чини 23,3% укупног становништва па се може рећи да смо старо становништво (удео од 65 и више је већи од 10%). Практично све земље света суочиле су се са растом броја старијих особа у популацији. Ове демографске промене утичу на рад, запошљавање, финансије, потражњу за робом и услугама, становање и инфраструктуру, транспорт, социјалну и здравствену заштиту, али и на породичне односе и међугенерацијску солидарност.

Владе широм света требало би да се припреме за ове економске и друштвене промене повезане са старењем становништва и са тим у вези важно је посматрати старење са позиције развоја укључујући и постизање Циљева одрживог развоја наведених у Агенди 2030. Старење становништва је важно са становишта циља о искорењивању сиромаштва, обезбеђивању услова за здрав живот и благостање за све генерације, промовисању равнопраности полова кроз цео животни циклус и пуно и продуктивно запошљавање. Потребно је смањити неједнакости између и унутар земаља, али стварати и насеља која су инклузивна, сигурна, отпорна и одржива. Тема овогодишње кампање “Ка једнакости у старијем добу” је усклађена са десетим циљем одрживог развоја који се односи на смањење неједнакости унутар и међу земљама, кроз оснаживање и промовисање социјалног, економског и политичког укључивања свих људи, без обзира на године, пол, инвалидност, расу, етичку припадност, порекло, религију, економски или други статус.

Овогодишња кампања има за циљ:

• Скретање пажње на постојање неједнакости у старијем животном добу, као последице акумулираних неједнакости током живота.

Наиме, особе које на почетку живота имају више могућности и ресурса имају знатно веће шансе да постану старије особе са бољим квалитетом живота. Са друге стране, особе које потичу из породица ниског социоекономског статуса, имају мање шансе да се образују и суочавају се са различитим стресорима, што доводи до све већих социјалних и економских неповољности у каснијем животу. У старијем добу, ове се неједнакости акумулирају.

• Освестити важност хитног суочавања са постојећим неједнакостима и важност спречавања будућих неједнакости повезаних са старењем.
• Освестити важност истраживања друштвених промена у контексту животног тока: целоживотно учење, проактивна и прилагодљива политика запошљавања, социјална заштита и универзално здравствено осигурање.
• Освестити важност уважавања примера добре праксе и препорука заснованих на доказима, у смањењу неједнакости и промени стереотипа везаних за старење.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 27-09-2019

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца. То су људи из свих сфера живота широм света који сада делују како би они и њихове породице живели здравијим животом. Они су се обавезали да ће припремати здраве оброке и да ће се правилно хранити, да ће својим примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући/стану и помоћи другима да престану са овом лошом навиком. Здравствени радници ће наставити да помажу саветима свим пушачима да престану да пуше.

Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо обећати себи, својој породици, својим пријатељима, својим болесницима, становништву да мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца: престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвих судова.Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести (ХНБ) са акционим планом подржана је од стране доносиоца одлука.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (KВБ) током 2017. године у Србији је умрло 53.668 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести Већина KВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од KВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%). Промењиви фактори ризика

Хипертензија (повишен крвни притисак)

Хипертензија је водећи узрок KВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Kрвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милимет-рима живиног стуба (mm Hg) – на пример, 120/78 mm Hg. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 mm Hg и доњег (дијастолног) мање од 80 mm Hg. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 mm Hg, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 mm Hg. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 mm Hg, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 mm Hg.

Употреба дувана

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих KВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у европском региону (31%), а најнижа у афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији, свакодневно конзумира дуванске производе 32,6% мушкараца и 25,9% жена.

Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест

Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 mmol/L (126 mg/dl) или више, а KВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Kардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза KВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

Физичка неактивност

Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30 % већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 44% одраслих.

Неправилна исхрана

Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Учестало конзумирање високо-енергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и транс-масних киселина је повезана са срчаним болестима, док елиминација транс-масти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола/липида у крви

Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Прекомерна ухрањеност и гојазност

Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2013. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (56,3%), односно 35,1% становништва је било предгојазно и 21,2% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 20,1% и жене 22,2%).

Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)

Поред променљивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

Године старости

KВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу. Kако човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу KВБ.

Пол

Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Kада жене уђу у менопаузу, ризик за појаву KВБ се изједначава са мишкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.

Болести у породици

Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи. Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг KВБ, да имплементирају интервенције на нивоу целокупног становништва како би смањили учесталост KВБ, укључујући:

• Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;
• Увођење пореза на храну која садржи транс-масти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;
• Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;
• Израду стартегије за смањење злоупотребе алкохола;
• Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 12-09-2019

Демонстрацији указивања прве помоћи присуствовала су и деца из предшсколских установа и основних школа.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 04-09-2019

Подаци ће се прикупљати путем интервјуа „лицем у лице” – анкетирањем испитаника и самопопуњавањем упитника од стране испитаника без учешћа анкетара. Приликом спровођења истраживања обавиће се и основна антрополошка мерења анкетираних особа (висина, тежина), као и мерење крвног притиска.

Позивају се заинтересовани незапослени здравствени радници да се о могућности учешћа у Истраживању током теренског прикупљања података више информишу на сајту Републичког завода за статистику www.stat.gov.rs

Datum objave: 08-08-2019

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини. Упркос међународним препорукама, само 40% свих беба млађих од шест месеци у свету су искључиво дојене, а само 45% наставља дојење до навршена 24 месеца.

Циљеви Светске недеље дојења 2019. су:
• Информисати људе о вези између дојења и социјалне подршке родитељима.
• Учврстити подршку вредностима родитељства и родно уједначеним социјалним нормама на свим нивоима ради пружања подршке дојењу.
• Сарађивати са појединцима и организацијама који пружају подршку родитељима.
• Подстицати деловање ка родној равноправној родитељској социјалној заштити како би се унапредило дојење.

Истраживања показују да политика плаћеног породиљског одсуства помаже у смањењу смртности код одојчади за 13% за сваки додатни месец породиљског одсуства. Плаћено одсуство омогућава женама да се раније физички опораве од порођаја и врате на посао опорављени физички, ментално и емоционално.

Подршка вредностима родитељства и родне једнакости као социјалне норме

Дојење је увек везивано за улогу мајке. Kада очеви/партнери подрже дојење и учврсте однос са својом бебом, побољшава се и пракса дојења и родитељских односа. На овај начин се очеви више везују за своју децу, која се самим тим брже развијају. Родитељи су онда део истог равноправног тима који надгледају, комуницирају, прилагођавају се и верују једно другоме. Поред тога, спремни су једно другом да помогну, а не да преузимају контролу. Норме оца се мењају. Многи очеви нису само пружаоци услуга и снабдевачи, већ су директно укључени у све што је у вези са мајком и децом, што је веома битно за развој деце. Родитељство које укључује очеве као равноправне партнере у родитељском тиму користи и деци и родитељима.

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од пролива
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета

Предности дојења за мајку:

• Помаже успостављању емоционалне везе са дететом
• Смањује крварење после порођаја
• Доприноси нормализацији телесне масе
• Смањује ризик од појаве остеопорозе
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 29-07-2019

Од 2010.године Светска здравствена организација (СЗО) је установила 28. јул као дан обележавања борбе против Хепатитис-а. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус Хепатитис-а Б. У свету се годишње региструје 1,4 милиона оболелих од хепатитиса А који услед лоше опште хигијене као и недостатка безбедне воде за пиће и лоших хигијенских навика погађа махом најнеразвијеније земље Африке и Југоисточне Азије. Вирусом хепатитиса Б и Ц инфицирано је око 325 милиона људи, Годишње од ових инфекција умре око 1.300.000 људи, што је једнако смртности од ХИВ/АИДСа, туберкулозе и маларије. Хронични хепатитис Б и Ц су главни узроци настанка цирозе и рака јетре и најчешћи разлози за трансплантацију јетре у Европи.

higijena
higijena

Datum objave: 26-06-2019

Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о великом друштвеном проблему који представља, пре свега, илегална дрога и за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога.

Слоган кампање за 2019. годину је „Здравство и правосуђе – заједно у сузбијању дрога” (Health for Justice. Justice for Health) и има за циљ да нагласи значај сарадње здравственог и правосудног система јер ефективни одговори на проблеме повезане са дрогом нису могући без мултисекторске сарадње. Ова подразумева сарадњу различитих сектора као што су здравство, полиција, правосудни органи, социјална заштита, просвета, али и и други сектори и организације. Само кроз заједничке активности свих сектора и организација могуће је обезбедити интегрисана решења у складу са међународним конвенцијама за контролу дрога, заштиту људиских права и Циљевима одрживог развоја.

У Србији, мрежа института/завода за јавно здравље са партнерима сваке године обележава 26. јуни – Међународни дан против злоупотребе и кријумчарења дрога организовањем различитих активности као што су јавне манифестације, предавања и трибине за родитеље и децу, припрема и/или дистрибуција информативног материјала за становништво. Све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Значајно је учешће школа, родитеља, полиције, радно активног становништва и послодаваца, медија, верских заједница, здравствених радника, удружења грађана и других у активностима које имају за циљ смањење злоупотребе дрога. Укључивање што већег броја партнера у обележавање Међународног дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога и унапређењу јавног здравља.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 17-06-2019

Облачење

• Користите памучну одећу светлих боја која није тесна.
• Бебема је довољна пелена и бенкица без рукава.

Исхрана и унос течности

• Бебе и мала деца вам неће рећи да су жедни, зато је веома важно да им редовно дајете воду.
• Најбоље пиће је вода: немојте деци давати зашећерене сокове или газирана безалкохолна пића.
• Током топлотних таласа бебама које сисају биће потребни додатни подоји. Између подоја можете им понудити воду у кашичици.
• Деци узраста годину дана и старијој можете понудити комаде залеђеног воћа на пример лубенице које могу да сисају и тако унесу додатно течност и истовремено се расхладе.

Боравак у кући

• Редовно проветравајте просторије у којима боравите, најбоље у раним јутарњим и касним вечерњим сатима.
• У најтоплијем делу дана затворите прозоре, спустите ролетне како бисте створили пријатну хладовину у стану.
• Уколико користите клима уређај или вентилатор никада их не усмеравајте директно на бебу, односно дете.
• Уколико имате клима уређај постарајте се да превише не расхладите, односно да температура у просторији не буде испод 24◦ C.

Излагање Сунцу

• Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима.
• Када боравите напољу бебе и децу узраста до годину дана увек држите у хладовини.
• Избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, од 10 до 17 сати.
• Када су напољу, потребна је одговарајућа заштита од Сунца: памучна широка гардероба која не стеже, светлих боја, шеширић, крема са заштитним УВ фактором

Путовање

• Уколико крећете на пут, чините то у раним јутарњим сатима.
• Заштитите прозорска стакла кола тамним фолијама или засторима како бисте спречили контакт са сунчевим зрацима.
• Не прекривајте столицу за бебе пешкиром или памучним ћебетом јер то спречава кретање ваздуха. • Никада не остављајте бебе и децу саме у затвореним колима.
• Током путовања правите честе паузе и обезбедите им довољан унос воде.

Знаци топлотног стреса

• Врло често нема јасних знакова и симптома топлотног стреса: бебе изгледају уморно или су више узнемирени него обично.
• Сува кожа и слузокоже.
• Одбијају да уносе течност.
• Ређе мењате пелене, а пелена је мање тешка.
• Меки део бебине главе на темену је удубљен.
Уколико приметите неки од наведених знакова, одмах позовите лекара.

Datum objave: 31-05-2019

Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за циљ да различите циљне групе упозори на здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и подстакне доносиоце одлука да усвоје делотворне мере, засноване на доказима, којима се смањује употреба дувана и изложеност дувану.

Тема Светског дана без дувана 2019. године је „Дуван и здравље плућа”, а обележава се под слоганом „Не дозволите да због дувана изгубите дах”. Ове године посебна пажња се посвећује негативном утицају дувана на плућа (од рака до хроничних плућних болести), због значаја овог органа за целокупно здравље и благостање људи.

Кампања Светски дан без дуванa 2019. има улогу да укаже на:

• важност здравља плућа за постизање укупног здравља и благостања и последице пушења на здравље плућа;
• велики број смртних случајева и плућних болести широм света изазваних дуваном, укључујући хроничне респираторне болести и рак плућа;
• повезаност употребе дувана и туберкулозе;
• последице изложености дуванском диму на здравље плућа код људи свих узраста;
• мере контроле дувана засоване на доказима које треба предузети како би се смањиле последице употребе дувана на здравље плућа, као и на целокупно здравље.

Позив на акцију

Контрола дувана мора постати приоритет владама и заједницама широм света како би се остварио циљ одрживог развоја да се до 2030. године за трећину смањи превремена смртност улед незаразних болести.

У циљу смањења употребе дувана и изложености дуванском диму све државе треба да имплементирају Оквирну конвенцију о контроли дувана Светске здравствене организације, што подразумева имплементацију и спровођење најефикаснијих мера за смањење понуде и потражње дувана и дуванских производа. Родитељи и остали чланови заједнице такође треба да предузму мере којима ће промовисати сопствено и здравље своје деце чувајући их од штете коју изазива дуван.

Значајне болести повезане са употребом дувана

Рак плућа. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Изложеност дуванском диму у кући и на радном месту такође повећава ризик од рака плућа, а престанак пушења може да смањи ризик од настанка ове болести. Десет година након престанка пушења, ризик се смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши.

Хроничне болести органа за дисање. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Ризик од појаве ХОБП је посебно изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше, с обзиром да дувански дим значајно успорава развој плућа. Пушење такође погоршава симптоме астме. Рани престанак пушења је најефикаснији третман у успоравању прогресије ХОБП-а и смиривању симптома астме.

Болести које се јављају током читавог живота. Одојчад која су интраутерино изложена токсинима из дуванског дима, због тога што је мајка била пушач или изложена дуванском диму из окружења, често имају слабији развој плућа и њихове функције. Мала деца која су изложена дуванском диму су под ризиком за појаву и погоршање симптома астме, упале плућа и бронхитиса, као и чешће упале доњих дисајних путева. Глобалне процене су да око 165.000 деце умире пре пете године живота од инфекција доњих респираторних путева проузрокованих изложеношћу дуванком диму. Деца која су од најранијег доба изложена дуваском диму имају последице по здравље органа за дисање и у одраслом добу, а честе инфекције доњих респираторних путева у детињству значајно повећавају ризик од развоја хроничне опструктивне блести плућа у одраслом добу.

Туберкулоза. Пушење и изложеност дуванском диму су важан фактор ризика за инфекцију туберкулозом. Пушење такође повећава ризик од понављања болести и смртности. Подаци показују да је учесталост употребе дувана око два пута већа међу оболелима од туберкулозе у односу на општу популацију у Србији. Наставак пушења у току лечења туберкулозе чини лечење мање успешним.

Загађење ваздуха. Дувански дим значајно загађује ваздух у затвореним просторима јер садржи око 7000 хемијских састојака, од којих је најмање 69 канцерогено. Иако дувански дим може бити невидљив и без мириса, може се задржати у ваздуху дуже од пет часова. Значајан део честица дуванског дима се таложи у простору на различитим површинама и на тај начин излаже људе, а нарочито малу децу, штетним састојцима и канцерогенима (тзв. задржани дувански дим; енгл. third hand smoke).

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 21-05-2019

- ХИВ инфекција и оболели од СИДЕ у Србији

У Републици Србији, према подацима Института за јавно здравље Србије од 1984. године до краја 2018. године, регистровано је 3854 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих је 1967 особа оболело од СИДЕ (51% свих дијагностикованих ХИВ + особа), док је 1255 особа умрло (1134 особе су умрле од сиде, тј. 29% свих особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција). Током 2018. године новооткривено је 179 особа инфициране ХИВ-ом, 62 особе су новооболело од СИДЕ, док су 24 особе умрле од СИДЕ.

Овогодишња 36. кампања посвећена сећању на преминуле од СИДЕ обележава се 19. маја у више од стотину земаља пригодним манифестацијама, са циљем повећања информисаности, промовисање глобалне солидарности и заједничких акција у области ХИВ инфекције и АИДС-а, под слоганом „Снажније за здравље и права особа које живе са ХИВ-ом.”

У нашој земљи се овај датум обележава 16. пут, организовањем пригодних активности које су усмерене на промоцију здравих стилова живота и информисању о доступним услугама на нивоу локалне заједнице, препознавању и смањењу ризичног понашања, промоцији значаја правовременог тестирања на ХИВ праћеног саветовањем код особа које су имале неки ризик у ближој или даљој прошлости, као и стварању неосуђујућег окружења за особе инфициране ХИВ-ом, односно поштовању људских права особа инфицираних ХИВ-ом на рад, образовање и лечење.

- У свету живи више од 37 милиона особа са ХИВ-ом Према проценама, данас у свету живи више од 37 милиона особа са ХИВ-ом а 35 милиона лица је умрло од СИДЕ од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века, од тога 940.000 у 2017. години. У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење.

Министарство здравља Владе Републике Србије је крајем 2017. године иницирало израду предлога Стратегије за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а у Републици Србији, за период 2018-2025, са пратећим средњорочним Акционим планом, 2018-2021. која је усвојена од стране Владе Републике Србије крајем јула 2018. године. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања на ХИВ у здравственим установама и у заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, као и на лечење и подршку особа које живе са ХИВ-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према особама инфцираним ХИВ-ом и популацијама у већем ризику, успостављање стандарда квалитета у програмима превенције и парњачке подршке и обезбеђивање стратешких информација за акцију.

higijena

Datum objave: 17-05-2019

Циљеви ове кампање, која се у Србији обележава од 1991. године, су:

• Указати на значај оралног здравља и на то да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота.
• Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера неопходних за очување оралног здравља.
• Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
• Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.
• Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља.
• Мотивисати појединце, породице, заједнице и доносиоце одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, свако у свом домену.

Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, а подстиче се и укључивање порука о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.

Орално здравље у свету и Србији

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља и квалитета живота. Светска здравствена организација дефинише орално здравље као „стање без хроничног бола уста и лица, без малигних болести усне дупље и грла, оралних инфекција и рана, без обољења десни, каријеса, губитка зуба, као и без других обољења и стања који ограничавају капацитет особе да жваће, гризе, смеје се, говори и негативно се одражавају на психо-социјално благостање”. Болести уста и зуба су најчешћа незаразна обољења која се могу јавити током живота и која узрокују бол, нелагодности, али могу довести и до озбиљних последица по опште здравље.

. Према проценама добијеним у оквиру студије о оптерећењу болестима на глобалном нивоу (The Global Burden of Disease Study) из 2016. године скоро половина светске популације (3,58 милијарди људи) има неко орално обољење. Каријес сталних зуба у свету има 2,4 милијарде људи, а 486 милиона деце има каријес млечних зуба. Нелечена пародонтопатија, која у крајњој фази доводи до испадања захваћених зуба, заузима међу хроничним незаразним обољењима 11. место према учесталости на глобалном нивоу.

У земљама Европског региона Светске здравствене организације, 20–90% шестогодишњака има каријес. Проценат становника у старосној групи 65–74 године који нема ниједан природан зуб варира од 20 до 50%. Учесталост обољења уста и зуба, као и приступ стоматолошкој здравственој заштити, значајно варира међу европским земљама. Лечење болести уста и зуба је скупо и у просеку чини 5% укупних трошкова за здравствену заштиту у већини земаља са високим приходима. Неједнакости у оралном здрављу међу земљама и међу различитим осетљивим групама становништва постоје у читавом свету.

Према резултатима истраживања које је спроведено на национално репрезентативном узорку 2013. године, само 8,3% становника Србије старијих од 25 година има све своје зубе, а мање од половине (45,6%) становништва процењује стање својих зуба и усне дупље као добро. Посебно су угрожени становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања који у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Извештај о унапређењу квалитета рада у здравственим установама Републике Србије у 2017. години показује да је у Србији у 2017. години 36,6% деце у седмој години живота имало све здраве зубе, а да је проценат деце у дванаестој години живота са свим здравим сталним зубима износио 35,5%. У 2017. години на нивоу Републике Србије 88,1% деце у седмој години живота и 83,3% деце у дванаестој години живота обухваћено је локалном апликацијом концентрованих флуорида.

Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији које је спроведено 2017. године показало је да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има око две трећине школске деце узраста 11,13 и 15 година (70,9%), значајно више девојчица него дечака (82,6% према 59,9%). Опште препоруке за очување оралног здравља су:

• Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе
• Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана
• Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају
• Безбедно физичко окружење
• Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога и примена флуорида према препоруци стоматолога
• Престанак или смањење конзумирања алкохола
• Престанак пушења.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 10-05-2019

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.

Овај дан се и у нашој земљи обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).

Становници Србије у просеку седе пет сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15–24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати). Проценат одраслих становника који је вежбао (фитнес, спорт, рекреација...) најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину када је тај проценат био 25,5% и 2000. годину када је тај проценат износио 13,7%.

На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији трећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%).

У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе).

Шта је физичка активност?

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... све ово је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност?

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Kолико кретања је довољно?

Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.

Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе...), њена учесталост и трајање.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 25-04-2019

Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка. Ова четрнаеста недеља имунизације у Европском региону обележава се истовремено у свим регионима СЗО. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова у вези са неопходности имунизације.

Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани. Вакцине су временом постале жртве свога успеха јер се не „виде” оболели, већ само они који нису имали прилику да оболе од болести против којих су вакцинисани. Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести међу којима су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце.

Сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота.

Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе. Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2018. години износио је 33 у односу на 22 колико је пријављено у 2017. години. Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса, а последњи случајеви изазвани типом 3 регистровани су 2012. године. Полио се ендемски и даље одржава у три земље (Пакистан, Авганистан и Нигерија). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључили су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2.

У 2019. години навршава се 21 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године. Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало од ове болести око 2,6 милиона особа. У 2017. години 85% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% у 2000. години. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 85%. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети.

У претходној години у Европском региону СЗО пријављено је 82.596 случајева морбила у 47 од 53 земље, са 72 смртна исхода, што је највећа забележена вредност у последњој деценији (15 пута више у односу на 2016. годину, а три пута у односу на 2017. годину). Највеће епидемије у Европском региону СЗО су регистроване у Украјини, Руској Федерацији, Румунији и Србији, а међу земљама ЕУ у Румунији, Италији, Пољској и Француској, са 35 смртних исхода. Хоспитализовано је 61% оболелих. До епидемија је дошло због пада обухвата ММР вакцином у општој популацији, специјалним популационим групама и територијама, прекида у снабдевању вакцинама, као и недовољно осетљивог система надзора.

Епидемије са 1000 и више случајева су регистроване у 7 од 53 земље. То су Украјина, Грчка, Грузија, Француска, Руска Федерација, Италија и Србија. Највећи број оболелих се региструје у Украјини, а највећи број смртних исхода у Румунији (22), а затим у Украјини (15) и Србији (14). На основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле, закључно са 2017. годином у 43 од 53 земље Европског региона СЗО прекинута је трансмисија морбила, а у 37 тај прекид траје дуже од 36 месеци. Иако се процес елиминације морбила континуирано спроводи у земљама ЕУ, и даље се у областима са ниским обухватом региструју епидемије у општој популацији и међу здравственим радницима. У 2018. години регистровано је 4935 случајева морбила у Србији (стопа инциденције 70,3/100.000), без територије српских енклава на Косову и Метохији у којима је регистрован 141 случај. Епидемија је почела у октобру 2017. године, највећа је у последњих 20 година и у њој су после толико година регистровани смртни исходи. Највиша стопа инциденције од 319,6/100.000 забележена је у Пчињском и Нишавском округу (315,5/100.000), а потом следе Рашки са 179,4/100.000 и град Београд са 93,9/100.000.

Већина оболелих особа (93%) је била невакцинисана, непотпуно вакцинисана или са непознатим вакциналним статусом. Највиша специфична стопа инциденције је у узрасту испод годину дана живота (597/100.000), а потом у узрасту 1–4 године (258/100.000) и у узрасту 35–39 година (223/100.000). Од укупног броја оболелих, 1659 (33,6%) је било хоспитализовано, а компликације су регистроване код 37% оболелих. Од компликација најучесталија је била дијареја која је регистрована код 1317 особа (26,7%), затим пнеумонија код 485 (9,8%), отитис медиа код 18 (0,4%) и енцефалитис код двоје (0,04%). У 2018. години пријављено је 14 смртних исхода (стопа морталитета 0,2/100. 000, Лт 0,3%). Највећа специфична стопа морталитета је регистрована код млађих од једне године (1,6/100.000), потом у узрасту 1–4 године (1,1/100.000), као и у узрасту 30–34 године (0,8/100.000).

И даље је неопходно радити на основним стратегијама према плану активности елиминације морбила: достизању и одржавању обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизању и одржавању индикатора квалитета у активном надзору и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, како би се достигао циљ елиминације морбила у најмање пет региона СЗО до краја 2020. године.

Драматичан пад оболевања од вакцинама превентабилних болести довео је до тога да се неке заразне болести сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/ секвеле и чак смртне исходе. У претходним годинама, земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе, епидемије се шире из земље у земљу. Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система.

Поруке Недеље имунизације:

• Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.
• Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
• Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
• Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.
• Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.
• Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
• Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
• Захваљујућу вакцинацији, број случајева дечије парализе је од 1988. године редукован за 99%. Заједно можемо искоренити полио.
• Вакцинацијом против инфекције изазване хуманим папилома вирусом (ХПВ) можемо превенирати 90% карцинома грлића материце.
• ХПВ вакцина у комбинацији са скринингом је најефикаснија стратегија у превенцији карцинома грлића материце.
• Морбиле су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући смртни исход.
• Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.
• Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.

Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

higijena
higijena

Datum objave: 05-04-2019

Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Примарна здравствена заштита – основ универзалне покривености здравственом заштитом”.

Једно од основних људских права је право на здравље. Људи треба да имају довољно информација о здрављу и о потребним услугама да би на одговарајући начин водили рачуна о свом здрављу и здрављу својих породица. Најмање половина људи у свету тренутно није у могућности да добије основне здравствене услуге. Скоро 100 милиона људи је сиромашно, а присиљено да плаћа здравствене услуге из свог џепа. Преко 800 милиона људи, односно готово 12% светске популације потроши 10% сопствених прихода на здравствене трошкове за себе, болесно дете или другог члана породице – што представља прекомерне трошкове и велики глобални проблем.

Здравствена заштита представља комбинацију личне и колективне одговорности за здравље. Институционализована здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва са циљем да се оствари највиши могући ниво очувања здравља. У том смислу она обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију. Ванболничка (примарна) здравствена заштита је изузетно значајан део здравственог система, од чије развијености, ефикасности и квалитета рада зависи извршење осталих делова здравственог система (стационарне заштите).

Квалитетна и приступачна примарна здравствена заштита је темељ универзалне покривености здравственом заштитом. Кроз примарну зравствену заштиту најчешће се реализује први контакт са професионалном здравственом заштитом и успоставља се континуитет здравствене заштите. Примарна здравствена заштита покрива већину здравствених потреба током живота, укључујући услуге као што су: скрининг, вакцинацију, информације о томе како спречити настанак болести, планирање породице, лечење, координацију са другим нивоима здравствене заштите и рехабилитацију. У већини случајева корисници на овом нивоу успевају да задовоље своје здравствене потребе, а уколико то није случај, ванболничка здравствена заштита има улогу посредника за упућивање на друге, специјализоване нивое заштите. Основна карактеристика овог нивоа здравствене заштите јесте пружање услуга грађанима на територији на којој живе и раде.

Здравствени систем са развијеном примарном здравственом заштитом пружа боље здравствене исходе, исплатив је и побољшава квалитет неге. Универзална покривеност здравственом заштитом омогућава да појединци и заједнице добију здравствене услуге које су им потребне без финансијских трошкова. Ово не значи бесплатну покривеност за све могуће здравствене интервенције, већ подразумева минимални пакет здравстве-них услуга. Ово се не односи само на лечење појединаца, већ такође укључује и услуге за целокупну популацију, као што су кампање јавног здравља.

Здравствени радници имају кључну улогу у едукацији пацијената о томе како да се брину о свом здрављу, координирају потребе својих пацијената и заговарају код руководилаца здравствених установа и креатора политике унапређење услуга у складу са потребама пацијената. Здравствени радници у примарној здравственој заштити познају културу, обичаје и начин живота у заједници у којој раде, што их чини незаменљивим у хитним и ванредним ситуацијама.

За постизање „Здравља за све” потребни су нам:

• појединци и заједнице који имају приступ висококвалитетним здравственим услугама како би се бринули о свом здрављу и здрављу својих породица;
• квалификовани здравствени радници који пружају квалитетну услугу;
• креатори политике који су посвећени улагању у примарну здравствену заштиту.

Светски дан здравља је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај здравих стилова живота и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Светског дана здравља планирана је организација и одржавање великог броја здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су: предавања, трибине, округли столови, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 22-03-2019

Ко год да сте ви, где год да сте, вода је ваше људско право. Тема Светског дана вода 2019. је "НЕ ОСТАВЉАТИ НИКОГА ИЗА" . Ово је прилагођавање централног очекивања од Агенде за одрживи развој 2030: како одрживи развој напредује, сви морају имати користи.

Шта је тема?

Тема Светског дана вода 2019. је "НЕ ОСТАВЉАТИ НИКОГА ИЗА" . Ово је прилагођавање централног очекивања од Агенде за одрживи развој 2030: како одрживи развој напредује, сви морају имати користи.

Како се то односи на воду?

Циљ 6 Одрживог развоја (СДГ 6) представља тежњу да се осигура доступност и одрживо управљање водама за све до 2030. године, по дефиницији, то значи не остављати никога иза себе.

У чему је проблем?

Данас, милијарде људи и даље живи без питке воде – у својим домаћинствима, школама, на радним местима, фармама и фабрикама боре се да преживе и напредују. Маргинализоване групе - жене, деца, избеглице, аутохтони народи, особе са инвалидитетом и многи други - често су запостављени, а понекад и суочени са дискриминацијом, док покушавају приступити и управљати безбедном водом која им је потребна.

Шта 'безбедна вода' значи?

'Безбедна вода "је скраћеница за" безбедно управљање питком водом: водом која је доступна, на располагању када је то потребно, и без загађења.

Зашто је важно?

Ко год да си, где год да си, вода је ваше људско право. Доступност питке воде подупире јавно здравље и та доступност је кључна за одрживи развој и стабилан и просперитетан свет. Не можемо напредовати као глобално друштво, док многи људи живе без питке воде.

Шта је људско право на воду?

У 2010. години, УН је установила "право на безбедну и чисту воду за пиће и санитацију, као људско право које је од суштинског значаја за пуно уживање живота." Право на воду даје право сваком, без дискриминације, на довољну количину воде, безбедну, прихватљиву, физички доступну и приступачну воду за личну и кућну употребу, што укључује воду за пиће, личну хигијену, прање одеће, припрему хране и личну употребу и хигијену домаћинства.

Зашто су људи „остављени иза“?

Људи остају без исправне воде из више разлога. У наставку су неки од "разлога за дискриминацију" који узрокују да одређени људи буду у посебно неповољном положају када је реч о приступу води:

• пол
• раса, етничка припадност, вероисповест, каста, језик и националност
• инвалидитет, старост и здравствено стање
• имовинско стање, економски и социјални статус,

Други фактори, као што су деградација животне средине, климатске промене, раст становништва, сукоби, присилно расељавање и миграциони токови могу такође несразмерно да утичу на маргинализоване групе путем утицаја на воду.

ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ДА СЕ РАДИ?

Да не би 'оставили никога иза', морамо усмерити наше напоре ка укључивању људи који су маргинализовани или игнорисани. Службе које су задужене за водоснабдевање морају задовољити потребе маргинализованих група и њихов глас мора да се чује у процесима доношења одлука. Регулаторни и правни оквири морају да осигурају право на воду за све људе, као и довољно средстава која морају бити правично и ефикасно усмерена ка онима којима је то најпотребније.

Такође, Центру за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Чачак, можете се обратити и упутити захтев у свим случајевима када вам је потребна физичко-хемијска и микробиолошка, анализа воде, било да је у питању: вода за пиће, изворска и минерална вода, површинска вода, вода за купање и рекреацију (базени, купалишта), отпадна вода или вода за наводњавање.. *текст преузет и адаптиран са интернет странице UN
https://www.worldwaterday.org/resources/


Takoђе, пoвoдoм oбeлeжaвaњa Дaнa вoдa, одржан је састанак представника Завода за јавно здравље Чачак, Завода за јавно здравље Ужице и ЈП „Рзав“ Ариље. Састанак је одржан дана 22.03.2019. године у Ариљу. Тема састанка је квалитет воде који ЈП „Рзав“ дистрибуира грађанима Ариља, Пожеге, Лучана, Чачка и Горњег Милановца. Вода за пиће која се дистрибуира грађанима пет општина из фабрике воде у Ариљу је хигијенски исправна и здравствено безбедна на основу биолошких, бактериолошких и физичко-хемијских испитивања извршених у надлежним здравственим установама.

Разговарало се и о очувању сливног подручја реке Рзав. Квалитет воде река: Приштевица, Катушница, Љубишница, Мали Рзав и Велики Рзав мора се штитити и унапређивати у циљу обезбеђења нешкодљивог и несметаног коришћења воде за водоснабдевање. Мониторинг квалитета пијаће воде наставља се у складу са законском регулативом. Такође, наставља се редован – континуиран мониторинг квалитета површинских вода сливног подручја. Очување квалитета воде за пиће је у складу са остварење нajвaжниjег циљa oдрживoг рaзвoja да свaки житeљ ових пет општина мoрa дa имa приступ квaлитeтнoj, здрaвствeнo испрaвнoj вoди зa пићe.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 21-03-2019

Међу значајним датумима Календара јавног здравља је 20. март – национални Дан борбе против рака дојке, чијим се обележавањем подстиче још већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести и на значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и њеном раном откривању. Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. И у Србији је рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ), када је у питању ризик оболевања од рака дојке, Србија се налази заједно са већином земаља западног Балкана у средини наведене лествице. У Србији постоји нешто нижи ризик оболевања од рака дојке. Међутим, када је у питању умирање од рака дојке, процене Међународне агенције за истраживање рака из 2018. године показују да су жене у Србији, одмах после жена у Црној Гори, под високим ризиком умирања од рака дојке у односу на друге особе женског пола у Европи.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је регистровано је 4304 новооболелих и 1693 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 65,0 на 100.000, а стопа умирања 20,2 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (85,6/100.000). Такође, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована такође у Војводини (21,2,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији. Истовремено, када говоримо о стопама умирања, у осам округа су регистроване више стопе од просечне забележене у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Јужнобачком округу (23,1/100.000), али и у Граду Београду (22,6/100.000).

Што се тиче умирања од малигних тумора дојке, примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су и даље у узрастима од 60. до 69. године живота. Високе стопе оболевања у узрастима од 60. до 69. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена тог узраста, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције у том смислу лимитирани.

Имајући ту врсту ограничења у виду, као доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће се њено рано откривање, односно секундарна превенција или скрининг рака дојке. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства Европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, укупна циљна популација жена у организованом скринингу карцинома дојке у 2018. години у 35 општина у којима се спроводио организовани скрининг радом стационарних мамографа, износила је 311.718 жена старости од 50 до 69 година, а за циклус од две године циљна популација износи око 630.000 жена.

Само у оквиру организованог скрининга рака дојке у 2018. години урађено је око 36.728 скрининг прегледа мамографијом, а у циљу раног откривања рака дојке.

I циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2013/2014. године. У првом циклусу је прегледано 78.576 жена и откривено је 290 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 19 општина, као и два мобилна мамографа.

II циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2015/2016. године. У другом циклусу је прегледано 99.953 жене и откривено је 287 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 35 општина, као и два мобилна мамографа.

III циклус организованог скрининга рака дојке спроводен је током 2017/2018. године. У трећем циклусу је прегледано укупно 93.506 жена и откривено је 346 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 35 општина, мобилни мамограф Клиничког центра Ниш, као и мобилни мамограф у власништву Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић” у акцији коју је организовало Министарство здравља, РТС и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” под називом „Рак је излечив”.

Од почетка спровођења организованог скрининга рака дојке до сада овим програмом и прегледом потпуно здравих жена, које нису имале симптоме и знаке оболевања, откривен је карцином дојке и патохистолошки потврђен код 839 жена. Институти и заводи за јавно здравље широм земље у сарадњи са представницима домова здравља, али и локалних самоуправа организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у цилју раног откривања рака дојке.

Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење. Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

higijena
higijena

Datum objave: 18-03-2019

Oболевање и умирање од рака у свету и Србији

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.

Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом, уз одговарајуће палијативно збрињавање. Подаци из литературе су показали да:
• Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.
• Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а да просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.
• Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазна (индекс телесне масе ≥30). Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.
• Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.
• Сваки 30. одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Helicobacter pylori (рака желуца).

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

Кључне поруке за рано постављање дијагнозе су:
• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 14-03-2019

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда” има за циљ подизање свести о високом и растућем оптерећењу болестима бубрега широм света, као и потребу за израдом стратегија за превенцију и контролу болести бубрега. Овогодишњи слоган апелује на промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења.

Хроничне болести бубрега су узрок најмање 2,4 милиона смртних случајева годишње и тренутно су на шестом месту узрочника смрти. Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.

У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег. Упркос растућем оптерећењу бубрежним болестима широм света, неједнакости у доступној здравственој заштити су и даље присутне. Настанак акутних и хроничних болести бубрега повезан је и са социјалним условима у којима људи живе и раде, укључујући и сиромаштво, родну дискриминацију, недостатак образовања, професионалне ризике и загађење. Трансплантација бубрега се сматра најисплативијим третманом хроничне бубрежне инсуфицијенције, али она са друге стране подразумева високе трошкове у погледу инфраструктуре и захтева доступност високо специјализованих тимова, давалаца органа и не може се обавити без подршке дијализе.

Међутим, иако су националне политике и стратегије за хроничне незаразне болести опште присутне у многим земљама, често недостају специфичне политике усмерене на рано откривање, превенцију и лечење болести бубрега. Више од половине (53%) земаља које имају свеобухватну стратегију за хроничне незаразне болести, немају смернице за лечење и негу особа са хроничним бубрежним болестима (било специфично или у оквиру стратегије за хроничне незаразне болести).

Кључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:

- Применити и усвојити здрав начин живота (приступ чистој води, физичкој активности, правилној исхрани, контроли дувана). Болести бубрега могу се спречити, одложити и/или држати под контролом када се примењују одговарајуће превентивне мере.
- Неопходно је увести скрининг преглед на болести бубрега као примарну здравствену интервенцију, укључујући и тестове за идентификацију поремећаја (нпр. тестове урина и крви). Скрининг високо ризичних појединаца и рана дијагностика и лечење је исплативо у смислу спречавања или одлагања болести бубрега у завршном стадијуму.
- Обезбедите да бубрежни болесници добију неопходне основне здравствене услуге (нпр. контрола крвног притиска и нивоа холестерола у крви, есенцијалне лекове) како би одложили напредовање болести без финансијских потешкоћа.
- Лобирање за политику која регулише праведан и одржив приступ напредним услугама здравствене заштите (нпр. дијализа и трансплантација) и бољу финансијску обезбеђеност (нпр. субвенције) како би више ресурса постало доступно. Борба против социјално-економских баријера и ширење приступа свеобухватног и правичног приступа услугама је неопходно како би се задовољиле потребе становништва и побољшао квалитет здравствене заштите.

higijena
higijena

Datum objave: 05-02-2019

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почиње трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.

Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама Субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету
Према проценама у 2018. години готово половина нових случајева малигних болести и више од половине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији, делом је то последица и чињенице да на овом континенту живи скоро 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 23,4% нових случајева рака и 20,3% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 21,0% новооболелих и 14,4% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (57,3%; 48,4%) и Африци (7,3%; 5,8%,) што се може се довести у везу са већим учешћем одређеним локализацијама рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији
У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2015. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 5.578 особа (3.970 мушкараца и 1.608 жена) и умрле су 5.252 особе оба пола (3.805 мушкараца и 1.447 жена). Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2015. године од малигних тумора дојке оболело 4.304 жене и умрле су 1.693 жене.

Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно други по учесталости у оболевању и трећи у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболеле су 4.524 особе (2.753 мушкарца и 1.771 жена) и умрло је 2.568 особа оба пола (1.578 мушкараца и 990 жена). Рак грлића материце је током 2015. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1.095 жене, док је 424 жене умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2015. године од рака простате новооболело је 1.953 мушкараца и умрло је 1.073 мушкараца. Србија према проценама IARC- а се међу 40 земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.

Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији, је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе. Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знака малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту, тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 31-01-2019

У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и излагања дуванском диму.

Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом „Заштитимо се од дувана” и посебно наглашава вишеструке последице по здравље људи и околине и неопходност јачања мултисекторске сарадње на овом пољу.

У свету има више од једне милијарде пушача, од тога скоро 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима. Употреба дувана у свету усмрти преко 19.000 људи сваки дан. У Србији тренутно пуши око 2,5 милиона одраслих становника, а Светска здравствена организација процењује да ће преко 800.000 садашњих пушача превремено умрети уколико се не примене снажније мере контроле дувана.

У оквиру обележавања овогодишњег Националног дана без дувана, истичу се и нови изазови у контроли дувана као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима. Резултати Глобалног истраживања употребе дувана код младих (Global Youth Tobacco Survey – GYTS) које је спроведено 2017. године од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, Министарства просвете науке и технолошког развоја и Светске здравствене организације, међу ученицима старости од 13 до 15 година на репрезентативном узорку свих школа у Србији указују на потребу јачања мултисекторске сарадње у циљу заштите здравља младих.

Основни резултати овог истраживања показују да:

• 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци.
• 37% ученика је бар једном пробало цигарете, а 43% неки дувански производ.
• 9% младих пуши наргиле.
• 6% користи електронску цигарету.
• 6 од 10 садашњих пушача покушало је да престане са пушењем у претходних 12 месеци.
• 70,4% ученика који сада пуше цигарете долази до цигарета тако што их купује у продавницама, самопослугама или на киосцима.
• 82,6% оних ученика који купују цигарете није било спречено да их купи због својих година.
• 61% младих изложено је дуванском диму на затвореним јавним местима.
• 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.

Последице употребе дувана и изложености дуванском диму:
• Дувански дим угрожава новорођенчад и пре и после рођења.
• Пушење у трудноћи повећава ризик за компликације у трудноћи. Угљен-моноксид присутан у дуванском диму онемогућава да фетус који се развија добије довољно кисеоника.
• Дуван је други водећи фактор оболевања од кардио-васкуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а 17% смртних случајева изазваних болестима срца и крвних судова настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму.
• Пушење повећава ризик оболевања од рака плућа и других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија.
• Удисање дуванског дима из околине значајно ремети нормално функционисање срца и крвних судова. Чак и кратка изложеност дуванском диму из околине може да оштети зидове крвних судова.
• Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. Дувански дим из околине узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха, и друге болести.
• Код одраслих дувански дим из околине узрокује и коронарну болест срца, мождани удар (шлог) и рак плућа и бројне друге здравствене проблеме.
• Непушачи који су изложени дуванском диму код куће или на послу имају за 25–30% већи ризик да развију коронарну болест срца.
• Ризик оболевања од болести срца и крвних судова се повећава са сваком попушеном цигаретом.
• Дуван не представља опасност по здравље само оних који га користе и оних који су изложени дуванском диму већ се његови утицаји одражавају и на животну средину.
• Постоји континуирано оштећење животне средине током свих фаза животног циклуса дувана, од припреме терена за гајење дувана, преко гајења, прераде дувана, производње дуванских производа и дистрибуције, до ефеката потрошње и отпада након употребе дуванских производа, чиме се угрожава и здравље становника укључујући и децу.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 23-01-2019

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 21. јануара до 27. јануара 2019. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце, када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.

Препознајући значај ове кампање, Србија већ тринаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „РАНО ОТКРИВАЊЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.

Рак грлића материце, дуже од деценије, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. У нашој земљи 2015. године регистровано је 1095 новооболелих жена од рака грлића материце, док424 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Латвије, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.

Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.

Европска асоцијација за рак грлића материце (ЕЦЦА) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на:

•дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима као што су тржни центри, метро станице, аутобуске станице, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
•организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, факултетима, радним организацијама,
•организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
•организовање предавања о превенцији цервикалног карцинома за адолесенте у средњим школама,
•одржавање семинара о превенцији карцинома грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
•јавне манифестације, наступи на медијима, и слично
•дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.
У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 03-12-2018


Светски АИДС дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези са ХИВ пандемијом и демонстрира међународну солидарност. Овај дан, који се 30. пут обележава у свету, представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавноздравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције ХИВ инфекције, као и приступ лечењу, заштити и подршци за особе инфициране ХИВ-ом.

Национална кампања која има за циљ промоцију значаја тестирања на ХИВ и повећања броја особа са неким ризиком дијагностикованих у раном стадијуму ХИВ инфекције као кључне превентивне активности уз подизање знања грађанства у циљу смањења још увек присутне неосноване стигма и дискриминације према особама инфицираних ХИВ-ом, почела је 23. новембра а трајаће до краја децембра, при чему ће се бројне активности реализовати у 32 града на територији Републике Србије.

Епидемиолошка слика у свету и Србији

ХИВ и даље представља главни јавноздравствени изазов у свету, при чему се процењује да је више од 77 милиона људи инфицирано ХИВ-ом и да је више од 35 милиона људи умрло од АИДС-а до сада у свету, од којих је 940.000 особа умрло током 2017. године.

Процене УНАИДС-а указују да је скоро 37 милиона особа живело са ХИВ-ом у свету крајем 2017. године (19,6 милиона у региону источне и јужне Африке), а да је 1,8 милиона особа било новоинфицирано ХИВ-ом у 2017. години. Такође, процене УНАИДС-а указују да је 2017. године број особа новоинфицираних ХИВ-ом смањен за 47% у односу на 1996. годину (1,8 према 3,4 милиона), док је умирање од АИДС-а смањено за 51% у односу на 2004. годину (940.000 према 1,9 милиона). Ово је резултат спроведених успешних националних ХИВ програма, који су били подржани од стране цивилног сектора и бројних других партнера.

Међутим, у последњих пет година се не региструје смањење нових ХИВ инфекција међу одраслима, а у неким регионима тај број расте. Спровођење успешних превентивних програма и повећање броја особа које знају свој ХИВ статус и на успешној су терапији треба да допринесе да до 2020. године буде мање од 500.000 особа новоинфицираних ХИВ-ом, што је скоро четири пута мање у односу на 2017. годину.

Процењује се да тренутно 75% особа инфицираних ХИВ-ом у свету зна свој статус, односно има дијагностиковану ХИВ инфекцију, односно да се 9,4 милиона особа инфицираних ХИВ-ом дијагностикује. Процене указују да 30% до 50% особа не зна свој ХИВ статус међу 2,5 милиона особа које живе са ХИВ-ом у региону Европе. У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, док су у нашој земљи две од три особе дијагностиковане када им је имунолошки систем већ значајно нарушен. Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована ХИВ инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености ХИВ-у.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 26. новембром 2018. године, у Републици Србији је регистровано 3797 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих су 1943 особе оболеле од АИДС-а, док је 1122 особа умрло од АИДС-а, а још 113 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (89% свих случајева регистрованих током 2018. године), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (72%), како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом, тако и међу оболелима (71%) и умрлима од АИДС-а (50%). Међу новодијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2018. године било је 12 пута више мушкараца у односу на жене.

Од 1997. године високо активна, комбинована антиретровирусна терапија (ХААРТ) (истовремена примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и успешне контроле умножавања ХИВ-а у организму инфициране особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране ХИВ-ом којима је лечење потребно. У периоду 2003–2017. година регистровано је значајно повећање особа инфицираних ХИВ-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири регионална центра у Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (1755 особа крајем јуна 2018. године према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АИДС-а (55 особа оболелих од АИДС-а и 14 особа умрлих од АИДС-а у 2017. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од АИДС-а током 1996. године).

С друге стране, од 2000. године региструје се тренд пораста броја новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом, при чему је у периоду 2010–2017. године регистровано 1212 случајева, што је за 67% више него у периоду 2003–2009. године када је регистровано 726 случајева носилаштва анти-ХИВ антитела у Републици Србији. Ово је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на ХИВ, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од ХИВ-а.

У периоду 2005–2017. године регистровано је 13-оро деце која су ХИВ инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране ХИВ-ом, што је више него двоструко мање у односу на период 1993–2004. (28 случајева преноса ХИВ-а са мајке на дете). У периоду 2005–2016. преко 40 трудница је било на програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете које су родиле децу која нису инфицирана ХИВ-ом.

Према званично доступним подацима у Србији тренутно живи 2562 особе инфициране ХИВ-ом, а процењује се да у нашој земљи још око 500 до 1000 особа не зна да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно, поверљиво и бесплатно, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, те да исто промени у циљу превенирања инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да уђу у програм праћења, односно лечења ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи, те је данас ХИВ инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.

И да се подсетимо како се ХИВ преноси, односно на који начин се не може инфицирати ХИВ-ом.

• ХИВ се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

• ХИВ се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсовању... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са ХИВ-ом (бријач, четкица за зубе...).

• ХИВ се никако не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана ХИВ-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила ХИВ позитивна особа.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 20-11-2018

Овај дан установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Овај дан се обележава и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-11-2018

У вртићу „Мали капетан“ прим.др Жаклина Живковић је одржала предавање за родитеље и васпитаче на тему: „Дијабетес – превенција и лечење“, у предворју Скупштине града организована је акција мерења шећера у крви и крвног притиска за све запослене у градској управи и све остале суграђане.

Такође је у просторијама Друштва за борбу против дијабета организовано предавање које је одржао др Саша Томић – ендокринолог а чачански Дом културе током вечери био је обасјан плавом светлошћу - бојом која симболизује борбу против дијабета као и плави круг.
Тема Светског дана дијабетеса „Дијабетес и породица” и обележава се са слоганом „Дијабетес утиче на породицу”.

Активности ове кампање у борби против дијабетеса, коју ће Интернационална дијабетес федерација (ИДФ) спроводити наредне две године, имаће за циљ:

•Подизање свести о утицају дијабетеса на породицу и неопходности пружања подршке таквим породицама.
•Промоцију улоге породице у управљању дијабетесом, лечењу, превенцији и едукацији о дијабетесу.

Тренутно преко 425 милиона људи живи са дијабетесом. Већина оболелих има тип 2 дијабетеса, који се у великој мери може спречити кроз редовну физичку активност, правилну и уравнотежену исхрану и промоцију здравог животног окружења. Породица игра кључну улогу у модификацији фактора ризика за тип 2 дијабетеса, на које можемо утицати и мора јој се обезбедити образовање, ресурси и здраво животно окружење.

Свака друга особа са типом 2 дијабетеса не зна да има дијабетес. Рана дијагноза и лечење су кључни за спречавање компликација дијабетеса и постизање бољих исхода болести. Све породице су потенцијално погођене дијабетесом, тако да је свест о знацима, симптомима и факторима ризика од виталног значаја за његово раније откривање. Дијабетес може представљати велики економски терет за појединца и породицу. У многим земљама, само трошкови инјекције инсулина и дневног мониторинга гликемије представљају половину просечног породичног прихода. Доступност неопходним лековима за дијабетес, медицинским помагалима и средствима је ван економског домашаја многих. Због тога је један од приоритета ове кампање унапређење доступности лекова, медицинских помагала и дијабетолошке здравствене заштите, који значајно утичу на исход болести.

Приближно сваком четвртом члану породице су доступни образовни програми за дијабетес. Доказано је да породична подршка у дијабетолошкој здравственој заштити има значајан ефекат у унапређењу исхода болести. Због тога је важно обезбедити доступност едукације и подршке самоконтроли свим особама оболелим од дијабетеса и њиховим породицама, како би се смањио психолошки утицај болести који може да резултира лошим квалитетом живота.

Дијабетес у свету

•Свака 11. одрасла особа или 425 милиона људи има дијабетес.
•Очекује се да ће број људи са дијабетесом до 2030. године достићи број од 522 милиона.
•Свака друга особа са дијабетесом не зна да има шећерну болест (212 милиона).
•У земљама са ниским и средњим приходом три од четири особе живи са дијабетесом.
•Преко милион деце и адолесцената има тип 1 дијабетеса.
•Свако шесто новорођенче је било изложено високом нивоу глукозе у крви током трудноће.
•Две трећине особа са дијабетесом чини радноактивно становништво (327 милиона).
•Дијабетес је био узрок 4 милиона смртних исхода 2017. године.
•Дијабетес је 2017. године био узрок трошкова у здравству у износу најмање 727 милијарди долара – што је више од војног буџета одбране САД-а и Кине заједно!

Дијабетес у Србији

•У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
•Институт за јавно здравље Србије процењује да око 710.000 одраслог становништва Србије има дијабетес.
•Половину оболелих чини радно способно становништво.
•Приближно 39% оболелих није дијагностиковано и не зна да има дијабетес.
•Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.

Дијабетес на Моравичком округу

. Током 2017.године на територији Моравичког округа према пријавама болести регистривано је 536 новооболелих од дијабетеса типа ИИ
Стопа морбдитета износила је 46/1000 одраслих становника
За рано откривање дијабетеса неопходно је учешће породице:

•Свака друга особе са дијабетесом не зна да има дијабетес. Рана дијагностика и лечење су кључни за спречавање или одлагање настанка тешких компликација дијабетеса.
•Ако се тип 1 дијабетеса не открије на време, постоји велика вероватноћа за настанак тешке инвалидности или смрти. Упознајте знаке и симптоме да би заштитили себе и своју породицу.
У превенцији типа 2 дијабетеса учествује и породица:

•Многи случајеви тип 2 дијабетеса се могу спречити усвајањем здравог стила живота. Смањивање ризика за настанак типа 2 дијабетеса почиње у породици.
•Када се породица здраво храни и заједно вежба, сви чланови породице имају користи и на тај начин међусобно подстичу протективна понашања у превенцији типа 2 дијабетеса.
•Уколико неко од чланова ваше породице има дијабетес, упознајте се са ризицима и знацима упозорења како би спречили настанак дијабетеса и његових компликација.
•Породице треба да живе у окружењу које подржава здрав животни стил и помаже им у спречавању настанка типа 2 дијабетеса.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 02-11-2018

Приликом узорковања, на појединим локацијама узорковања констатовано је присуство укупних уља и масти у количинама које су формирале видљиви филм на површини воде. Резултати лабораторијских испитивања узетих узорака показали су да су укупна уља и масти биле присутне у следећим концентрацијама:

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 23-10-2018

Лекари Завода за јавно здравље Чачак су током месеца октобра одржали и предавања у две основне школе у Чачку „Ратко Митровић“ и „Милица Павловић“на тему правилне исхране “Умерено је довољно“.Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене.

Кључне чињенице:

• Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Вецћина њих живи и зависи од пољопривреде.
• Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно.
• 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама.
• 1,9 милијарди људи - више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте.
• 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње.
• ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ.
• Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима.
• Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.

Зато је Светски дан хране и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године.

Кључне поруке Светског дана хране 2018. године:
1. Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене.
2. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике.
3. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим.
4. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица. Сваке године се у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја - од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 22-10-2018

Поред Завода обележавању су се придружили и ученици Медицинске школе и служба поливалентне патронаже Дома здравља Чачак.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 08-10-2018

Мајчино млеко је најбоља храна за новорођенче и одојче у првим месецима живота јер садржи све што му је потребно за физички, психички и социјални раст и развој као и заштиту од многих инфекција. Мајчино млеко није само храна, оно је много више од тога. Храњење је за новорођенче и одојче један од основних видова комуникације. Сисањем осим потребе за храном дете задовољава и потребу за блискошћу, а веза између мајке и детета успоставља се додиром, чулом вида (гледањем очи у очи), чулом мириса и укуса. Развој привржености између мајке и детета приликом дојења представља подстицај за психички развој детета.

Мотивација, подршка и помоћ су пресудни за доношење одлуке да се одојче првих шест месеци живота искључиво храни мајчиним млеком, као и да се са дојењем настави у првој, па и до навршене друге године.

Предност коју дојење доноси је велика, како за мајку тако и за бебу и веома је тешко достићи је кроз храњење на флашицу. Значај хранљивих састојака које беба добија из мајчиног млека битна је за њено здравље и срећу. Оно садржи комбинацију заштитних фактора, као што су антитела и пробиотици, такође садржи калцијум и фосфор. Једном речју, мајчино млеко у првим месецима живота је њен имуно систем.

Млеко које бебе конзумирају првих дана од изузетног су значаја за развој мозга, очију и нервног система који се развијају великом брзином.

Неопходно је још у трудноћи правим саветима охрабрити будуће родитеље да је дојење најбољи избор исхране новорођенчета и одојчета. Важно је охрабрити сваку мајку да може да буде успешна дојиља јер је мајчино млеко најбоља храна, а дојење најбољи почетак и много више од хране. Да би се ово постигло неопходна је помоћ стручњака, здравствених радника, али и блиских особа из породице и окружења. Увек постоји начин да се превазиђе криза дојења у недељама/месецима након порођаја. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа али и шира породица. Потребна је међутим подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља и заједнице у целини.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 02-10-2018

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе, док је на Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен и Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити 2 милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације. Тренд повећања броја старијих особа ће бити највећи у земљама у развоју, при чему се Азија издваја као регион са највећим бројем старијих особа, док се Африка суочава са највећим пропорционалним растом броја старијих особа. Имајући све ово у виду, очигледно је потребно скренути пажњу на посебне потребе и изазове са којима се суочавају многе старије особе у срединама у којима живе. Међутим, важно је знати да можемо очекивати њихов пун допринос у друштву, само ако постоје одговарајуће гаранције за уважавање њихових људских права.

Уважавање главног принципа циљева одрживог развоја да никога не смемо заборавити или оставити по страни, захтева разумевање да је демографија важна за одрживи развој и да ће динамика популације обликовати кључне развојне изазове са којима се свет суочава у 21. веку. Ако је наша амбиција да изградимо будућност коју желимо, морамо се обратити становништву преко 60 година, за које се очекује да ће до 2030. достићи 1,4 милијарде особа. Тема овогодишње кампање „Промовишимо шампионе људских права старијих особа”, подвлачи важност усвајања Универзалне декларације о људским правима и потврђује посвећеност промовисању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа.

Скоро 40 година након усвајања Декларације, питање људских права старијих особа је препознато при формулисању Принципа Уједињених нација за старије особе из 1991. године, који су пружили смернице у областима независности, партиципације, бриге, само-остваривања и достојанства старијих особа. Деценију касније усвајањем Мадридског међународног акционог плана за старење, први пут су се доносиоци одлука на глобалном нивоу обавезали да питање старења повежу са другим оквирима за социјални и економски развој и људска права. Међузависност између друштвене интеграције старијих особа и пуног уживања њихових људских права не може се занемарити, с обзиром да ће степен до којег ће старије особе бити друштвено интегрисане, директно утицати на њихово достојанство и квалитет живота.

Старије особе широм света које посвећују своје животе борби за људска права су рођене око времена усвајања Декларације, односно 1948. године. Оне се међусобно разликују као што се разликују и друштва у којем живе: од старијих особа које заговарају људска права на нивоу локалне заједнице, до оних које се боре на међународној сцени. Свака од њих захтева једнако поштовање и признање за своју посвећеност.

Овогодишња кампања има за циљ:

• Промовисати људска права садржана у Декларацији и њихову примену у свакодневном животу старијих особа;
• Учинити видљивим старије особе који посвећују своје животе борби за људска права у многим областима живота, а не само у оним које их директно погађају;
• Постати свестан напретка и изазова у обезбеђивању пуног и једнаког уживања људских права и основних слобода од стране старијих особа;
• Направити социјалну мрежу и мобилисати људе који посвећују своје животе борби за људска права у свим фазама живота на глобалном нивоу.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 01-10-2018

Рак дојке чини водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.

То је најчешћи рак код жена, како у развијеним тако и у мање развијеним деловима света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје око 1.670.000 хиљада жена оболелелих од ове болести, а око 522.000 жена умре од ове болести сваке године.

Према званичним подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у 2013. години, у Републици Србији је регистровано 3594 новооткривених случајева карцинома дојке, док је 1647 жена изгубило битку са овом болешћу. Доступна стручна литература показује да када се карцином дојке открије на време у преко 90% случајева лечење има добру прогнозу. Међутим, због касног откривања болести смртност од карцинома дојке још увек је веома висока.

Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност рака дојке и подигла свест о значају превенције и раног откривања, као и о могућностима правовременог започињања лечења особа оболелих од рака дојке.

С обзиром да узроци рака дојке нису у потпуности разјашњени, рано откривање ове болести представља вид секундарне превенције карцинома дојке. Како би се довело до смањења смртности ове болести и рак дојке дијагностиковао у што ранијој фази, као и унапредио квалитет живота оболелих жена, Светска здравствена организација промовише националне програме за контролу карцинома дојке.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и Европских земаља са искуствима из спровођења популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру месецу 2012. године започело спровођење програма организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Организовани скрининг рака дојке подразумева позивање и преглед мамографијом (радиографско снимање) жена циљне популације од 50 до 69 година једном на сваке две године. Када се рак дојке открије у раној фази болести, применом адекватне терапије и континуираним лечењем се може спасити живот и унапредити квалитет живота оболелих жена. Један од циљева спровођења организованог скрининга рака дојке је и унапређење свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и редовних скрининг прегледа, као и јачање капацитета здравствених установа за спровођење скрининга рака дојке.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, у којима се мамографско снимање обавља у здравственим установама, а додатнo у 21 општини, у којима се снимање врши мобилним мамографом. Тренутно је у току спровођење другог циклуса организованог скрининга карцинома дојке на територији Републике Србије.

На територији осталих општина где се програм не спроводи у облику организованог скрининга рака дојке, односно где се жене не позивају лично, постоје такође могућности обављања превентивног прегледа дојки жена. Превентивни прегледи се у том случају обављају код гинеколога и лекара опште медицине, када лекар прегледа жену и ако је животне доби од 50 до 65 година живота упути је на мамографију, али ако се ради о женама које су млађе од 50 година, лекар приликом прегледа процењује да ли ће жена бити упућена на мамографију или на ултразвучни преглед дојки, или ће обавити само палпаторни преглед дојки који је у датом моменту довољан. Жене које у својој породичној анамнези имају блиске рођаке са оперисаним раком дојке (мајка, сестра) на ове прегледе се јављају без икаквих позива, редовно и чешће него једанпут у периоду од две године.

У овом месецу апелујемо на жене да, уколико припадају животној доби од 50 до 69 година, посете свог гинеколога или лекара опште праксе и обаве превентивни преглед дојке. Овакву праксу треба поновити једном у периоду од две године.

Циљна популација током активности у Октобру су и здравствени радници различитог профила, пре свега гинеколози и лекари опште праксе чија је улога у овом Месецу борбе против рака дојке да информишу пацијенткиње да је преглед на рано откривање рака дојке потребан, пожељан и доступан, као и која врста прегледа се саветује зависно од година живота и наследних генетских фактора.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 28-09-2018

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „ОБЕЋАВАМ ДА... за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца”. Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти и инвалидитета у свету. Да би се то променило, људи широм света треба да обећају да ће утицати на четири главна фактора ризика (употреба дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност и штетна употреба алкохола). Мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца. Престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно може да помогне у превенцији болести срца и крвних судова.

Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2016. године у Србији умрло је 52.102 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваску-ларне болести, водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,2% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 12,7%, исхемијске болести срца 17,5%, цереброваску-ларне болести 21,8%, а остале болести срца и система крвотока чине 47,8% свих смртних исхода од КВБ.Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадаја: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,8% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2016. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 50,2% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2016. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.389 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома у Србији износила је 184,1 на 100.000 становника. Током 2016. године од овог синдрома у Србији су умрле 4534 особе. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 38,7 на 100.000 становника.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Промењиви фактори ризика

Хипертензија (повишен крвни притисак)

Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихи убица”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба – на пример, 120/78 мм Хг. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег систолног притиска мање од 120 мм Хг и доњег дијастолног мање од 80 мм Хг.

Употреба дувана

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваску-ларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача.У Србији, свакодневно конзумира дуванске производе 32,6% мушкараца и 25,9%жена.

Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест

Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ узрок су 60 процената свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола.Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија.

Физичка неактивност

Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна мање од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30 процената већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 44% одраслих.

Неправилна исхрана

Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести.Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице које су богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висока потрошња засићених масти и транс-масних киселина је повезана са срчаним болестима, док елиминација транс-масти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца.Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола/липида у крви

Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви.

Прекомерна ухрањеност и гојазност

Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипи-демија.Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2013. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста 15 година и више, било је прекомерно ухрањено (56,3%), односно 35,1% становништва је било предгојазно и 21,2% становништва гојазно.

Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)

Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

Године старости

• КВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести.
• Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно.
• Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.

Пол

• Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. После менопаузе ризик се изједначава. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 03-08-2018

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу

(World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, а у нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 1. до 8. октобра под слоганом „Дојење – темељ живота”.

Циљеви Светске недеље дојења 2018. су:

1. Информисати најширу популацију о повезаности правилне исхране, безбедности хране, смањења сиромаштва и дојења
2. Учврстити праксу дојења као темеља живота
3. Укључити и појединце и организације
4. Подстицати акцију за препознавање дојења као принципа правилне исхране, праксе која обезбеђује
безбедност хране и смањује сиромаштво.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. И састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је међутим и подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини.

Бројне активности у циљу промоције и подршке дојења треба да омогуће остваривање циља Светске здравствене скупштине – најмање 50% искључиво дојене деце до 2025. године. Иако је до сада учињен значајан помак, потребни су додатни напори како би се програми и политике дојења и остварили у пракси. Зато се активности Светске и Националне недеље дојења ове године усмеравају на:

1. Превенцију свих облика поремећаја ухрањености – ово се односи како на потхрањеност, тако и на прекомерну ухрањеност и гојазност и последичне хроничне незаразне болести. Двоструко оптерећење друштва поремећајима ухрањености представља значајно оптерећење болестима у дужем временском периоду. Процењује се да дојење смањује ризик прекомерне ухрањености и гојазности за око 10% у односу на исхрану млечним формулама. У економски неразвијеним и слабо развијеним земљама дојена деца имају 21% нижи ризик од смртног исхода у првој години живота у поређењу са децом која нису дојена.

2. Обезбеђење здравствено безбедне хране чак и у кризним периодима – подразумева доступност здравствено безбедне хране становништву у сваком тренутку. На доступност утиче више различитих фактора, између осталог различите кризне ситуације као што су природне катастрофе или ратни сукоби. Глобално је око 60 милиона расељених лица од којих значајан проценат чине жене и деца у ризику од различитих поремећаја ухрањености, а који могу имати корист од дојења.

3. Смањење сиромаштва – сиромаштво доприноси појави глади и потхрањености. Дојење је једна од најбољих инвестиција у глобално здравље: сваки долар уложен у дојење даје добит од 35 долара!

Постоји обиље доказа о користима дојења.

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од пролива
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета.

Предности дојења за мајку:

• Помаже успостављању емоционалне везе са дететом
• Смањује крварење после порођаја
• Доприноси нормализацији телесне масе
• Смањује ризик од појаве остеопорозе
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије.

higijena
higijena

Datum objave: 30-07-2018

Завод за јавно здравље Чачак сваке среде од 15 – 17 часова у просторијама Центра за контролу и превенцију болести (соба бр.28 – Дом здравља Чачак) ради тестирање на вирусне хепатитисе а сви суграђани у то време могу добити и савете од наших лекара.

Активности и подизање свести поводом обележавања Светског дана хепатитиса су дизајнирани с циљем да се:
• Изгради и искористи политички ангажман након званичног одобравања глобалне стратегије за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе на Светској здравственој скупштини маја 2016. године,
• Спроведу национални одговори на хепатитисе у земљама са великим оптерећењем овим болестима,
• Подстичу акције и ангажовање појединаца, партнера и јавности,
• Нагласи потреба за бољим одговорима на светском нивоу.

Као подршку кампањи која се реализује под слоганом „Хепатитис. Време је за тестирање. Време је за лечење. Време је за излечење”, СЗО је дала следећих 10 кључних порука поводом Светског дана хепатитиса 2018. године:
1. Вирусни хепатитиси Б и Ц су главни јавноздравствени изазови.
2. Вирусни хепатитиси Б и Ц су узроци примарног хепатоцелуларног карцинома јетре.
3. Правовремено тестирање и лечење вирусних хепатитиса Б и Ц може спасити бројне животе.
4. Вирусни хепатитис узрокује друге болести и представља огроман економски терет друштву и породици.
5. Вирусни хепатитис је главни убица због недостатка пажње у свету.
6. Током протеклих 15 година, све више људи умире од последица вирусних хепатитиса.
7. Истовремено, јављају се особе које су новоинфициране.
8. Хепатитис угрожава најрањивије.
9. Хепатитис може бити спречен, дијагностикован, третиран и чак излечен.
10. Можете помоћи у елиминацији хепатитиса.

1. Вирусни хепатитис је главни глобални здравствени проблем и захтева хитан одговор.

У прилог томе говори процена да је у свету око 328 милиона људи живело са хроничним хепатитисом Б или Ц (257 милиона са хроничном хепатитис Б (ХБВ) инфекцијом и 71 милион са хроничном хепатитисом Ц (ХЦВ) инфекцијом) крајем 2015.године.

2. Врло мало особа које су инфициране вирусом хепатитиса Б или Ц се тестира и лечи, посебно у земљама са ниским и средњим бруто друштвеним приходом.

До краја 2015. године тестирано је и дијагностиковано само 9% болесника инфицираних ХБВ-ом и 20% инфицираних ХЦВ-ом од процењеног броја особа које живе са хроничном инфекцијом. Од укупног броја особа са дијагностикованом ХБВ инфекцијом, само 8% (1,7 милиона особа) је било на лечењу, односно само 7% особа са дијагностикованом ХЦВ инфекцијом (1,1 милион особа) је започело лечење током 2015. године. У циљу елиминације вирусних хепатитиса Б и Ц као јавноздравственог проблема потребно је да се 90% особа инфицираних ХБВ-ом и ХЦВ-ом тестира и дијагностикује и да се 80% особа са дијагностикованом инфекцијом који су у потреби лечи.

3. Нове инфекције хепатитиса се и даље дешавају и то углавном вирусног хепатитиса Ц.

Број деце млађе од 5 година са хроничном ХБВ инфекцијом смањен је на 1,3% у 2015. години (4,7% у периоду пре увођења вакцинације против хепатитиса Б). Вакцинација против хепатитиса Б, са обухватом од 84% на глобалном нивоу у 2015. години, спречава око 4,5 милиона инфекција годишње код деце. Међутим, процењује се да је 1,75 милиона одраслих особа новоинфицирано ХЦВ-ом у 2015. години, углавном због инјектирања дроге употребом коришћеног, нестерилног прибора за инјектирање и због небезбедних пракси у здравственим установама (нпр. вишеструко коришћење нестерилисаног или неадекватно стерилисаног прибора за давање инјекција или током других инвазивних медицинских интервенција), односно током пружања хигијенских услуга, где постоји потенцијани ризик од контакта оштећене коже или слузокоже са инфективним материјалом – крвљу инфициране особе (нпр. тетоваже, пирсинг, маникир, педикир, козметичарске и друге хигијенске услуге) у појединим земљама. Циљ глобалне стратегије СЗО је да се до 2030. године смањи број нових хроничних инфекција ХБВ и ХЦВ за 90%, односно да буде мање од милион нових хроничних ХБВ и ХЦВ инфекција у свету. Епидемиолошке карактеристике вирусних хепатитиса Б и Ц у Републици Србији

У 2017. години регистровано је укупно 713 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц (0,3% свих заразних болести које подлежу обавезном пријављивању у складу са законском регулативом) што је за 16% мање него претходне године (844 случаја), односно за трећину (39%) мање у поређењу са 2013. годином (1112 случајева). Регистровано је двоструко више мушкараца. У 2017. години регистроване су две особе умрле од акутног вирусног хепатитиса Б, као и једна особа умрла од хроничног вирсуног хепатитиса Ц. Морталитет регистрован 2017. године је најнижи морталитет регистрован у претходних пет година (0,04/100.000 становника).

У 2017. најнижи ризик оболевања од хепатитиса Б и Ц је, као и претходних година, регистрован код деце узраста до 14 година, а највиши ризик је регистрован у узрасним групама 30–39 година и 40–49 година Од 2006. године спроводи се обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота, као и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 20 година (1998–2017) региструје јасан тренд смањења броја особа оболелих од акутног хепатитиса Б (125 у 2017. према 429 случајева у 2001. години). С друге стране, региструје се тренд пораста регистрованих случајева хроничних вирусних хепатитиса Б и Ц.

Највећи број оболелих од акутног хепатитиса Б регистрован је у старосној групи од 30 до 39 година, док је највећи број оболелих од хроничног хепатитиса Б регистрован у узрасним групама 50–59 година и 40–49 година. Као и претходних година, регистровано је двоструко више мушкараца међу оболелим особама од обе форме вирусног хепатитиса Б.

Datum objave: 29-06-2018

Тим поводом Завод за јавно здравље Чачак је малом Стефану уручио скроман поклон као подстрек да тако настави и убудуће.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 26-06-2018

Злоупотреба и последице злоупотребе психоактивних супстанци погађају све друштвене слојеве у свим земљама света. Злоупотреба дрога има негативне последице по здравље и животе људи, подстиче криминал и прети одрживом развоју. Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о великом друштвеном проблему који представља, пре свега, илегална дрога и за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога.

Слоган кампање за 2018. годину је „Прво саслушај”и исти је као и претходне две године, надовезујући се на постигнут успех. Овим слоганом наставља се са указивањем да је најпре саслушати дете или младу особу, први и основни корак који треба учинити како би им се пружила помоћ у њиховом здравом одрастању и безбедном развоју.

Циљ кампање је подршка превенцији употребе дрога која је заснована на научним доказима о ефикасности, као и повећање ефективног инвестирања за добро деце и младих. Превенција у области злоупотребе психоактивних супстанци је склоп психолошких, социјалних, правних и здравствених активности са циљем спречавања оштећења здравља, настанка болести и последица изазваних ризичним понашањем, тј. коришћењем психоактивних супстанци.

Главни циљеви превенције су:

1.спречавање конзумирања психоактивних супстанци,
2.одлагање конзумирања психоактивних супстанци, и
3. спречавање да они који експериментишу са дрогама постану корисници високог ризика и зависници од дрога.
Детињство и адолесценција су периоди значајног развоја и могућности, али и периоди када су деца и адолесценти посебно осетљиви на ризична понашања, укључујући и употребу дувана, алкохола и дрога. Већина младих никада неће користити дроге, али они који хоће често су погођени и факторима који су ван њихове контроле као што су сиромаштво, изложеност насиљу, недостатак родитељске бриге и љубави и провођење времена са вршњацима који се ризично понашају, криминал. Посебно је важно развијати и спроводити програме намењене осетљивим групама младих тј. младима под повећаним ризиком за коришћење психоактивних супстанци,а не мање важно је и укључивање родитеља у превентивне активности.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље обележавају 26. јуни Међународни дан против злоупотребе и кријумчарења дрога организовањем различитих активности као што су јавне манифестације, предавања и трибине за родитеље и децу, припрема и/или дистрибуција информативног материјала за становништво. Све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Значајно је учешће школа, родитеља, полиције, радно активног становништва и послодаваца, медија, верских заједница, здравствених радника, удружења грађана и других у активностима које имају за циљ смањење злоупотребе дрога.

Овогодишња кампања шаље корисне поруке свим партнерима у превенцији злоупотребе психоактивних супстанци, родитељима, наставницима, радницима у превенцији, као и у полицији.

Родитељи имају највећи утицај на развој свога детета, па отуда и одговорност и могућност да се реагује у тешким и нежељеним ситуацијама. Што је јача веза и већа блискост деце са родитељима – то је мање ризичног понашања. Тај добар однос са децом почиње првим кораком у којем треба саслушати дете. Чак и кратко време свакодневно проведено са дететом, али са пуном пажњом родитеља на њега, може много помоћи у његовом развоју и спречавању ризичног понашања. Дете треба похвалити када то заслужује, упознати га јасно са правилима понашања, а када их прекрши мирно и разумно изнети последице. У разговору са дететом треба га питати шта му је потребно и како планира своје активности, где ће бити и са ким ће проводити време и у томе пружити помоћ онда када је потребно. Треба имати у виду да се и родитељи заједно са децом развијају и могу постајати увек бољи, док деца могу напредовати у школи као и у приватном животу. У многим земљама су имплементирани програми за подршку породици и развоју породичних вештина и дају охрабрујуће резултате. Такође се ове године истиче потреба да се поставе правила понашања деци која ће њима бити оријентација за живот. Постављање правила мирно, али топло, изграђује сигурност и ствара здраво окружење за децу и њихов раст.

Наставницима који иначе имају велики утицај на процес одрастања деце и развој њихове личности се поручује да се информишу и подрже креирање превентивних програма заснованих на доказима, да примењујући те програме обрате пажњу на односе међу децом и осећај припадности које дете има у школи јер се показало да су она деца која имају осећај припадности мање подложна ризичном понашању. Такође је битно да наставници, пре свега, изграде добар однос са децом, да умеју да их саслушају са разумевањем и емпатијом, затим да подржавају развој њихових личности развијањем личних и социјалних вештина различитим активностима. Наставници треба да учине све што је могуће да се деца задрже у школи неговањем добре атмосфере у школи у којој би се деца мотивисала за различите активности и развијала све своје потенцијале.

Здравствени радници и сарадници који се баве превенцијом злоупотребе психоактивних супстанци за креирање и реализацију својих превентивних програма треба да користе чињенице о различитим факторима ризика на децу и младе, као што су: породични односи и нарочито конфликти, економски услови, посебно сиромаштво, утицај медија, лака доступност и понуда дрога, законска регулатива у зејдници итд. При томе треба увек имати у виду осетљиве групе деце које треба најпре саслушати, јер је њима често потребна већа подршка за развој вештина које би их чиниле отпорним на негативне утицаје и факторе ризика околине. Показало се у многим земљама да превенција заснована на доказима даје резултате тако што смањује број деце која имају ризично понашање и користе дрогу и одражава се на позитивне ефекте у социјалним односима деце са околином како у школи, тако и у породици.

Радницима у полицији се поручује да имају у виду ризике које доноси младост и адолесценција у којима многи имају склоности да испитују своје потенцијале упуштајући се у ризична понашања, тако да се може очекивати и коришћење психоактивних супстанци. Они треба да у својим превентивним активностима имају слуха за информације које добијају од деце и омладине како би то применили у помоћи и заштити коју пружају деци у њиховом одрастању. Познато је да су полицијске службе корисни партнери како у превенцији насиља и криминала, тако и у превенцији злоупотребе психоактивних супстанци.

Укључивање што већег броја партнера у обележавање Светског дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као значајног датума из Календара здравља, доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога и унапређењу јавног здравља.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 05-06-2018

Пластика има много значајних намена, али смо постали превише зависни од пластике која се користи за једнократну употребу, што има озбиљне поседице за околину. Широм света се сваког минута купују милиони пластичних боца за пиће, а сваке године користимо до пет трилиона једнократних пластичних кеса. Гледајући свеукупно, 50 % пластике коју користимо је за једнократно коришћење. Готово трећина пластичне амбалаже коју користимо не уђе у састав сакупљања и заврши зачепљивањем градских улица и загађењем природе.

Сваке године до океана дође око 13 милиона тона пластичног материјала који угрожава живот у мору а пре него што се пластика у оцеану распадне, могу проћи и стотине година. Пластика није биолошки разградива (не може у потпуности да се разложи природним путем) те представља озбиљан проблем јер се задржава у природи много дуже од од обичног отпада органског порекла (а то много дуже значи и до 1000 година дуже! ).

Око 80% отпада који стиже до морских екосистема потиче са копна и до воде долази или путем ветра или водом река до којих доспе из канализације или са копна ношен бујицама воде током обилних падавина. Најбољи начин на који можемо да допринесемо решавању овог проблема и помогнемо при заштити морских екосистема је врло једностван: а то је да спречимо долазак што веће количине пластике до водених екосистема.

Научници још увијек нису сигурни какве штетне последице у нашем организму може да изазове пластика из воде, али она садржи низ хемикалија, од којих су многе токсичне или ремете физиолошке процесе. Свако од нас може много учинити да се смањи загађење пластиком – и не само на Светски дан заштите животне средине.

Datum objave: 31-05-2018

Светски дан без дуванског дима обележен је у вртићу „Сунце“ заједно са представницима Медицинске школе и поливалентне патронаже.Деци је одржано кратко предавање о штетности дуванског дима а деца из Медицинске школе су приказала кратак скеч на исту тему.Малишани из вртића су припремили и пригодан програм.

Тема Светског дана без дувана 2018. године је „Дуван и болести срца и крвних судова”. Кампања се обележава под слоганом „Дуван слама срца”.

Кампања треба да укаже на:

•повезаност између дувана и болести срца и крвних судова, укључујући и мождани удар, које су водећи узрок смрти на свету;
•могуће акције и мере које би кључни чиниоци – држава и јавност, требало да предузму да би се смањио ризик од настанка срчаних болести насталих због употребе дувана.

Овогодишња тема Светског дана без дувана 2018. је у складу са глобалним иницијативама и околностима чији је циљ деловање на епидемију дувана и њен утицај на јавно здравље, посебно на умирање и патњу милиона људи на свету.
Како дуван угрожава здравље срца и крвних судова људи у свету?
Дуван је значајан фактор ризика за настанак коронарне болести, можданог удара и болести периферних крвних судова.
Упркос томе што је познат утицај дувана на срце и што постоји више начина да се смањи последично умирање и оболевање, знање становништва о томе да је дуван један од водећих узрока кардиоваскулатних болести је недовољно.

Чињенице о дувану и кардиоваскуларним болестима Због кардиоваскуларних болести (КВБ) умире више људи него од било које друге болести у свету, а 12% смртних случајева изазваних болестима срца је услед употребе дувана и изложености дуванском диму. Дуван је други водећи фактор ризика за кардиоваскуларне болести, одмах иза повишеног крвног притиска. Глобална епидемија дувана усмрти преко седам милиона људи сваке године, а од тога скоро 900.000 непушача умре због изложености дуванском диму. У свету има више од једне милијарде пушача, од тога скоро 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима.

Циљеви кампање Светског дана без дувана 2018. године
Светски дан без дувана 2018. године има за циљ да:
• укаже на везу између коришћења дуванских производа и срчаних и других кардиоваскуларних болести;
• повећа свест у ширим слојевима становништва о утицају употребе дувана и изложености дуванском диму на кардиоваскуларни систем;
• пружи могућност да се јавност, држава и други обавежу да ће заштити људе од употребе дуванских производа;
• стимулише државе да јачају примену доказано ефикасних мера контроле дувана МРОWЕР које потичу из Оквирне конвенције о контроли дувана.
Мере контроле дувана – МРОWЕР

Мере Светске здравствене организације назване МРОWЕР у складу су са Оквирном конвенцијом о контроли дувана и државе би требало да их примене да би се смањила употреба дувана и да би се становништво заштитило од незаразних хроничних болести. Мере МРОWЕР су следеће:
•Праћење (Монитор) – Праћење учесталости употребе дувана и политике превенције;
•Заштита (Протецт) – Заштита људи од изложености дуванском диму обезбеђивањем затвореног јавног и радног простора и јавног превоза потпуно без дуванског дима;
•Пружање помоћи (Оффер) – Пружање помоћи при одвикавању од пушења (покривено здравственим осигурањем, широка подршка становништву, укључујући и кратак савет здравствених радника и бесплатно телефонско одвикавање од пушења на целој територији државе);
•Упозоравање (Wарн) – Упозоравање на опасности од дувана обезбеђивањем једнообразних/стандардизованих паковања и/или великих сликовних здравствених упозорења на свим паковањима дуванских производа и спровођење ефикасних медијских кампања против употребе дувана које информишу становништво о штетностима употребе дувана и изложености дуванском диму;
•Примена (Енфорце) – Примена свеобухватне забране рекламирања и промоције дуванских производа и спонзорства дуванске индустрије; и
•Повећање (Раисе) – Повећање пореза на дуванске производе који на тај начин нису тако лако доступни.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 29-05-2018

У Србији се од сваке године треће недеље маја одржава „Недеља здравља уста и зуба”. Ова кампања се обележава у организацији Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, мреже института/завода за јавно здравље и Стоматолошког факултета Универзитета у Београду. Многобројне предшколске установе, школе, запослени у просвети, предшколска деца, ученици и њихови родитељи, као и здравствени радници из служби за стоматолошку здравствену заштиту домова здравља дају велики допринос успеху кампање.

Циљ активности у оквиру ове кампање је информисање и стицање знања у вези са значајем и начинима очувања оралног здравља. Остваривање предвиђених активности омогућено је заједничким ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија (штампе, телевизије, радија) друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења. Ове године, Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Здрави зуби у здравој породици”. Слоган кампање указује на значај породице у формирању здравих стилова живота и активном односу према очувању оралног здравља. Слоган је у складу и са истраживањима која показују да су знање и навике родитеља у вези са оралном хигијеном повезане са очувањем оралног здравља деце.

У оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба организује се и избор ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основних школа на тему „Здрави зуби у здравој породици”, намењен деци предшколског узраста и ученицима основних школа. Најуспешнији радови се бирају на окружном нивоу у организацији института и завода за јавно здравље и достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” који проглашава најбоље радове на републичком нивоу. Циљ овог конкурса који се традиционално расписује сваке године је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља. Најбољи радови биће презентовани на Симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији и биће коришћени за припрему здравствено-промотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом.

Опште препоруке за очување оралног здравља Орално здравље је значајна компонента општег здравља, утиче на физичко здравље, али и на говор, самопоуздање, социјалне односе и уопштено на квалитет живота. Фактори ризика за орална обољења су најчешће и фактори ризика за хроничне незаразне болести, а обољења уста и зуба имају велики здравствени, социјални и економски значај па представљају јавноздравствени проблем.

Опште препоруке за очување оралног здравља су:
• Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе
• Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана
• Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају
• Безбедно физичко окружење
• Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога
• Престанак или смањење конзумирања алкохола
• Престанак пушења.
Орално здравље у свету и Србији
Болести које значајно оптерећују орално здравље су каријес и перидонталне болести. У свету 60–90% школске деце и близу 100% одраслог становништва има зубни квар; обољења потпорног апарата зуба која могу довести до губитка зуба присутна су код 15–20% светске популације старости од 35 до 44 године, а трећина становништва старости од 65 до 74 године нема ниједан зуб. У Европском региону Светске здравствене организације, проценат шестогодишњака који имају каријес варира од 20 до 90% у зависности од земље.

Према резултатима истраживања које је спроведено на национално репрезентативном узорку 2013. године, само 8,3% становника Србије старијег од 25 година има све своје зубе, а мање од половине (45,6%) становништва процењује стање својих зуба и усне дупље као добро. Посебно су угрожени становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања који у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Ово указује на потребу изналажења начина да се повећа обухват становника из ових циљних група здравственоваспитним радом и превентивним стоматолошким прегледима.

Истраживање „Понашање у вези са здрављем код деце школског узраста” које је Институт за јавно здравље Србије спровео 2017. године на национално репрезентативном узорку је показало да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има око две трећине анкетиране школске деце (70,9%), значајно више девојчица него дечака (82,6% према 59,9%). Истраживање је показало да дечаци седмог разреда основне школе најређе перу зубе свакодневно (55,8%), а најчешће ученице првог разреда средње школе (85,2%). Ово указује на потребу интензивирања здравственоваспитног рада на тему значаја и очувања оралног здравља и у старијим разредима основних шкoла.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 24-05-2018

Данас, када се процењује да у свету више од 37 милиона особа живи са ХИВ-ом и док су милиони људских живота изгубљени (35 милиона особа је умрло од АИДС-а од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века, од којих милион у 2016. години), кампања треба да покрене што више људи, заједница, влада и донатора да се укључе у циљу окончања ове епидемије, да се едукују садашње и будуће генерације о ХИВ инфекцији, лечењу, превенцији и пружању подршке, као и да се оснаже особе које живе с ХИВ-ом да се боре за своја права и да живе без стигме и дискриминације, да јавно изнесу изазове са којима су се сусретали, као и успехе у циљу едуковања садашњих и будућих генерација о томе шта је све постигнуто, а који су изазови још присутни.

Овај дан нас све позива да деламо заједно, данас више неко икада, у циљу одрживости, јачања и ревитализације глобалног одговора на ХИВ, тако да у будућности имамо свет без стигме и дискриминације повезане са ХИВ-ом и са универзалном доступношћу услуга превенције, лечења и подршке свакој особи инфицираној ХИВ-ом уз поштовање свих људских права.

У свету је крајем 2016. године 19,5 милиона особа инфицираних ХИВ-ом било на антиретровирусној терапији што је 2,5 пута више него 2010. године, односно чак 28 пута више него 2000. године, али и даље то је тек половина свих особа инфицираних ХИВ-ом у свету. У складу са најновијим препорукама СЗО свих 37 милиона особа које живе са ХИВ-ом треба да буду на АРВ терапији, односно лечење треба започети чим се ХИВ инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране ХИВ-ом, у смислу дугог и квалитетног живота, већ и да би се редуковао пренос ХИВ-а на друге особе.

У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2020. године 90% свих особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, затим да 90% дијагностикованих ХИВ + особа буде на лечењу антиретовирусним лековима и да 90% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. Ако би се достигли глобални циљеви могло би да се спречи да 21 милион особа умре од АИДС-а, односно да се спречи да се 28 милиона особа инфицира ХИВ-ом до 2030. године.

У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована ХИВ инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености ХИВ-у.

Министарство здравља Владе Републике Србије је почетком новембра 2017. године иницирало израду предлога Стратегије за превенцију и контролу HIV инфекције и АIDS-а у Републици Србији, за перид 2018–2025, са пратећим средњорочним Акционим планом, 2018–2021. која је завршена и треба да буде усвојена од стране Владе Републике Србије. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања на HIV у здравственим установама и у заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, лечење и подршку особа које живе са HIV-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према особама инфцираним HIV-ом и популацијама у већем ризику, успостављање стандарда квалитета у програмима превенције и парњачке подршке и обезбеђивање стратешких информација за акцију. У борби против стигме и дискриминације особа које живе с ХИВ-ом значајна је улога не само актуелне политике, законодавства и институција, већ и заједнице у целини. Стигма и дискриминација према особама које живе са ХИВ-ом у Србији и њихови узроци и последице прожимају све нивое/структуре друштва. Стигма и дискриминација су главна препрека у спровођењу превентивних активности, а једна од последица је мали број особа које се одлучују на тестирање на ХИВ.

У нашој земљи се овај меморијал обележава 15. пут под слоганом „СЕЋАЈУЋИ СЕ НАШЕ ПРОШЛОСТИ, ПРИПРЕМАМО СЕ ЗА НАШУ БУДУЋНОСТ” у неколико градова организовањем пригодних активности које су усмерене ка промоцији здравих стилова живота и информисању о доступним услугама на локалу, препознавању и смањењу ризичног понашања, промоцији значаја правовременог тестирања на ХИВ праћеног саветовањем код особа које су имале неки ризик у ближој или даљој прошлости, као и стварању неосуђујућег окружења за особе инфициране ХИВ-ом, односно поштовању људских права особа инфицираних ХИВ-ом на рад, образовање и лечење.

higijena
higijena

Datum objave: 14-05-2018

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.

Овај дан се и у нашој земљи обележава под слоганом „Кретањем до здравља“. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности.

У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15. година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).

Становници Србије у просеку седе 5 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15-24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати).

Проценат одраслих становника који је вежбао (фитнес, спорт, рекреација...) најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину када је тај проценат био 25,5% и 2000. годину када је тај проценат износио 13,7%.

Циљеви овогодишње кампање су: • Подизање свести свеукупне јавности о значају физичке активности у превенцији незаразних болести.
• Истицање користи физичке активности за здравље кроз примере добре праксе, а ради повећања учешћа становништва у спортско-рекреативним програмима.
• Подизање свести становништва о значају физичке активности и могућностима за њену реализацију у слободно време, на радном месту, у школи, кући.
• Промовисање здравих стилова живота као што су правилна исхрана, смањење насиља, престанак пушења и смањење изложености дуванском диму, смањење стреса и друштвене изолације.

Шта је физичка активаност? Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал...све ово је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност? Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Колико кретања је довољно? Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.

Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе...), њена учесталост и трајање. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. "Кретањем до здравља" се односи на спровођење умерених физичких активности било које врсте које може да обавља појединац да би унапредио своје здравље. Поред тога, односи се и на то како појединци, заједнице и нације могу да промовишу своје здравље и благостање кроз здраве стилове живота.

Циљеви овогодишње кампање су:
• Подизање свести становништва о предностима физичке активности у превенцији незаразних болести;
• Истицање користи физичке активности за здравље кроз примере добре праксе
• Усмеравање пажње на становништво и давање смерница како да се физичка активност реализује у слободно време, на радном месту, у школи, кући.
• Промовисање здравих стилова живота као што су правилна исхрана, смањење насиља, престанак пушења и смањење изложености дуванском диму, смањење стреса и друштвене изолације.

Физичка активност
Редовно вежбање, као што су ходање, вожња бицикла, плес не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Учествовање у физичким активностима повећава могућност дружења и ствара осећај припадности заједници.

Активности у сваком животном добу су значајне, али је физичка активност посебно важна за здрав развој деце и младих и може да направи значајну разлику у здравствено мстању старијих особа. Физичка неактивност је један од водећих фактора ризика за здравље и процењује се да милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО се деси због физичке неактивности.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 09-05-2018

Мере за грађанство

• избегавање боравка у високој трави на неуређеним површинама
• коришћење репелената
• коришћење одеће са дугим ногавицама и рукавима
• темељни преглед целе површине тела, а посебно топлих и влажних места са танком кожом након сваког боравка у природи (посебно деце)

Након што се примети присуство крпеља у кожи потребно га је стручно и безбедно уклонити (извадити) из коже. Ово треба урадити што пре пошто, иако вероватноћа преноса инфекције није велика, она расте са повећањем дужине боравка крпеља у кожи. Крпеље би требало уклањати у здравственој установи (примарна здравствена заштита)

Мере у здравственој установи

• уклонити стерилно крпеља са коже
• сам крпељ, као и подручје око њега се пре уклањања не чисте и нарочито не премазују алкохолом, етром, уљима, сапуницом и другим средствима
• здравствени радник након прања руку навлачи рукавице за једнократну употребу
• узима стерилну пинцету
• хвата крпеља сто је могуће ближе површини коже за главу
• равномерним и лаганим повлачењем уклања се крпељ (окретање, закретање или цимање крпеља у било коју страну само повећава ризик откидања и останка дела рилице или главе у телу озлеђеног)
• након уклањања крпеља место се чисти раствором алкохола
• могуће је крпеља однети на микробиолошки преглед – раде поједине ветеринарске установе и неки приватници
• објаснити пацијенту да се у даљем току не дају лекови (посебно не антибиотици у кратком трајању 3-7 дана како се често саветује)
• потребно је посматрати место убода те ако се у периоду од 5-30 дана јави округло печатасто црвенило промера преко 5 цм, тада је потребно да се пацијент јави надлежном инфектологу ради одређивања терапије
• у случају да након месец дана нема промена на кожи, може се урадити серолошко тестирање ЕЛИСА тестом на ИгМ и ИгГ антитела
• у случају позитивног налаза (ИгМ) може се дати терапија доксициклин 2x100 мг за одрасле, или амоксицилин за децу у трајању од 21 дан или се пацијент може упутити инфектологу

Уклањање крпеља треба да се обавља на нивоу примарне здравствене заштите, као и иницијално праћење пацијената. Тек у случају појаве симптоматологије или потребе консултације пацијента треба упућивати на виши ниво здравствене заштите. Посебно је потребно обезбедити рад службе током ноћи, нерадним данима, викендима и празницима, пошто је тада инциденца јављања пацијената који су убодени већа. (повратак из природе, излети због нерадних дана...)

Datum objave: 25-04-2018


„Вакцинација је индивидуално право, а колективна одговорност”
Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка.

Обележавање ове тринаесте недеље по реду у Европском региону истовремено је у свим регионима СЗО.

Недеља имунизације у Европском региону је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградњи позитивних ставова у вези са неопходношћу имунизације. Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.

Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести укључујући рак грлића материце, дифтерију, хепатитис Б, морбиле, заушке, велики кашаљ, запаљење плућа, дечију парализу, проливе изазване ротавирусом, рубелу и тетанус.

Сваке године се региструје 2–3 милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, а највише код деце испод пет година живота. Процењује се да сваке године остане невакцинисано 18,7 милиона деце у свету, основним вакцинама према проширеном програму имунизације.

Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењи-вању дечије парализе.
У 2018. години навршава се 20 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године.

Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева дечије парализе на глобалном нивоу у 2017. години износио је 17 у односу на 350.000 из 1988. године (редукција 99%). Ово је до сада најмањи број регистрованих случајева дечије парализе и сви су изазвани дивљим вирусом полиомијелитиса тип 1. Полиомијелитис се ендемски одржава само у две земље у свету (Пакистан, Авганистан) и у њима су пријављени сви случајеви у односу на 125 земаља 1988. године, када је започет процес искорењивања ове болести. У Нигерији се бележе последњи случајеви дечије парализе изазвани полио вирусом тип 3 (2012. године). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључили су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2.

Захваљујући глобалним напорима и стратегијама у процесу искорењивања дечије парализе, процењује се да је сваке године у последњих 10 година спречено регистровање по 200.000 нових случајева болести у свету. Процењује се да је око 1,5 милиона смртних исхода деце узраста до пет година живота спречено захваљујући примени вакцине и витамина А, где је било потребно.

Око 80% светске популације живи у регионима који су сертификовани од стране СЗО да су ослобођени од дечије парализе. Данас је око 13 милиона људи способно да хода, што чини број оних који би по проценама био паралисан да није било вакцинације. Економским моделовањем дошло се до податка да је свет уштедео најмање 40–50 билиона долара у наредних 20 година, захваљујући процесу искорењивања ове опаке болести. Најважнији бенефит и успех је да ниједно дете на свету не доживи тешке последице болести – доживотну парализу. Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало око 2,6 милиона особа сваке године.

У 2016. години, 85% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% деце 2000. године. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 84%, а процењује се да је и спречено 20,4 милиона смртних исхода применом вакцине као најисплативије јавноздравствене мере. У 2016. години је регистровано 89.780 смртних исхода морбила (већину чине деца испод пет година живота), први пут у историји испод 100.000. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети.

У претходној години у Европском региону СЗО пријављено је 21.315 случајева морбила, са 35 смртних исхода, што је четири пута више у односу на 2016. годину. Епидемије са 100 и више случајева су регистроване у 15 од 53 земље. Највећи број је регистрован у Румунији (5562), Италији (5006), Украјини (4769), Грчкој (967), Немачкој (927), Србији (702), Таџикистану (649), Француској (540), Руској Федерацији (408), Белгији (369), Великој Британији (292), Бугарској (168) итд. До епидемија је дошло због пада обухвата ММР вакцином у општој, специјалним популационим групама, прекиду у снабдевању вакцинама, недовољно осетљивог система надзора.

Од почетка епидемије морбила у Румунији почетком 2016. године до краја марта 2018. године пријављено је 11.036 случајева са 40 смртних исхода (особе које су биле имунокомпромитоване или са неким коморбидитетом). Међу генотиповима вируса су идентификована три, која нису пре избијања епидемије била верификована на простору Румуније. Бебе испод годину дана и мала деца (1–4) су највише заступљени узраст у оболевању (2/3 свих случајева), а 98% случајева је невакцинисано. У 42 од 53 земље Европског региона СЗО закључно са 2016. годином прекинута је трансмисија морбила, а у 24 тај прекид траје дуже од 36 месеци, на основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле. Иако се процес елиминације морбила континуирано спроводи у земљама ЕУ, у областима са ниским обухватом региструју се епидемије у општој популацији и међу здравственим радницима. У 1997. години је била регистровaнa последњa већа епидемијa морбилa у Републици Србији, нa територији Косовa и Метохије сa 3948 оболелих (стопa инциденције 42,9/100.000) и 7 смртних исходa. Стопa инциденције нaкон 1998. године континуирaно бележи тренд опaдaњa сa 7,21 до нaјниже регистровaне вредности од 0,03/100 000 у 2005. и 2006. години, да би дошло до пораста у 2007. години због епидемије морбила у Војводини (2,68/100.000). Након ове епидемије, због пада обухвата и нагомилавања осетљиве популације, региструјемо нове епидемије 2010/2011. (стопa инциденције 4,93/100.000), као и 2014/2015. године (стопa инциденције 5,35/100.000). У току је највећа епидемија морбила у Србији, након 25 година, са првим смртним исходима после 20 година, која је почела у октобру 2017. године и која средином априла 2018. бележи преко 4600 оболелих, са 13 смртних исхода.

И даље је неопходно радити на основним стратегијама према плану активности елиминације морбила: достизању и одржавању обухвата преко 95% у свим администрати-вним јединицама, достизању и одржавању индикатора квалитета у активном надзору и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, како би се достигао циљ елиминације морбила у најмање пет региона СЗО до краја 2020. године.

Значајан пад оболевања од вакцинама превентабилних болести доводи у позицију неке заразне болести да се оне сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/секвеле, чак и смртне исходе.

У претходним годинама, земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе, епидемије се шире из земље у земљу. Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система. Како епидемије малих богиња и импортовање дивљег вируса дечије парализе представљају и даље заједничке претње у области заразних болести које се могу спречити имунизацијом за земље Европског региона СЗО, неопходно је интензивирати све активности предвиђене плановима активности на одржавању статуса одржавања земље без дечије парализе и елиминације малих богиња у Републици Србији.

Вакцине су временом постале жртве свога успеха – не „виде” оболели од тих болести, већ само они који нису имали прилику да оболе јер су вакцинисани.Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.
Имунизација мора бити приоритет због седам кључних разлога:
1.Имунизација спашава животе
2.Имунизација је основно право, али није доступно свима
3.Епидемије представљају озбиљне претње
4.Заразне болести могу да изазову смртни исход
5.Заразне болести се могу контролисати и одстранити
6.Имунизација је исплатива јавноздравствена мера
7.Деци у здравственим системима треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 20-04-2018

Појединачна мерења буке у животној средини врше се на захтев корисника а на основу решења инспекције за заштиту животне средине у коме се налажу мерења буке у складу са Законом о заштити од буке и другим важећим прописима. Сваки правни субјекат (угоститељске радње, објекти производне и услужне делатности итд.), који својом делатношћу користе машине и уређаје а који представљају потенцијалне изворе буке, су у обавези да изврше мерење и одређивање нивоа буке у животној средини, ради предузимања мера за заштиту од буке у циљу заштите здравља становништва.

Град Чачак обезбеђује систематско мерење буке на својој територији у циљу праћења нивоа буке по зонама утврђеним Одлуком о мерама за заштиту од буке.

ЗЗЈЗ Чачак врши мониторинг буке у животној средини у Граду Чачку од 2011. године а на основу годишњих Програма мониторинга буке, на 16 мерних места у пет мерних интервала на сваком мерном месту (два дневна, један вечерњи и два ноћна интервала). Од 2014.године, мониторинг буке у животној средини се врши и у Горњем Милановцу, на 12 мерних места у пет мерних интервала на сваком мерном месту (два дневна, један вечерњи и два ноћна интервала).

Анализе резултата мерења за подручје Града Чачка и за Општину Горњи Милановац се налазе на сајту Завода за јавно здравље Чачак - www.zdravljecacak.org и за све информације можете се обратити Заводу на телефон 310 – 345 ул.Краља Петра I бр.8. Звук је по природи саставни део свакодневног живота и део човековог окружења. Јавља се као пратилац многих животних активности и његово присуство је евидентно готово у свим сферама људске активности.

Звук не мора бити гласан да би нас узнемиравао (под који шкрипи, оштећења на тонским записима, “немилосрдно” капљање воде и сл.). Непожељност и непријатност су често у функцији времена када се звук појављује (ноћ или дан). Звук може да нанесе штету или чак изазове и разарање одређених структура (звучни удар). По дефиницији, сваки звук, без обзира на његов интензитет, који нас омета у неким нашим активностима, или нам смета на било који начин, представља буку.

Бука у животној средини, или како се веома често зове - комунална бука, дефинише се као бука коју стварају сви извори буке који се јављају у човековом окружењу.

Главни извори комуналне буке који се свакодневно срећу у човековом окружењу укључују:
Изворе буке на отвореном простору;
Изворе буке у затвореном простору.
Комуналне буке на отвореном простору могу се даље поделити на следеће групе:
Саобраћај (друмски, железнички и авионски);
Грађевинске машине које се користе при извођењу јавних радова;
Индустрија;
Машине за кућну употребу (косачица, моторна тестера и сл.);
шине и возила за комунално одржавање;
Спортске активности, концерти, забавни паркови, аларми;
Извори комуналне буке у затвореном простору могу се поделити на следеће групе:
Кућни апарати (усисивач, фен за косу, веш машина и сл.);
Вентилациони системи и клима уређаји, пумпне станице, трафостанице;
Уређаји за музичку репродукцију;
Журке.

Неки од набројаних извора буке у затвореном простору могу се појавити и као извори буке на отвореном простору. Бука у животној средини је светски проблем. Начин борбе против буке у великој мери зависи од културе, економије, политике. Не постоји сигурна процена, на светском нивоу, о утицају буке на животну средину као ни о цени тог утицаја.
Неке оквирне процене је дала Еуропеан Унионс´с Греен Папер он Футуре Ноисе Полицy (1996) и оне кажу да: Oко 80 милиона људи је изложено неприхватљивом нивоу буке који узрокује недостатак сна, узнемиреност и друге неповољне здравствене ефекте; Додатних 170 мил. живи у зонама где нивои буке изазивају стално ометање током дана; Процена је да комунална бука кошта Заједницу од 0,2% до 2% бруто националног дохотка. Грађани, пре свега у развијеним земљама, веома јасно препознају проблем и указују на буку као главни чинилац који критично оптерећује популацију. Зашто меримо јачину звука / буке?
Мерења дају тачно одређену величину која описује и рангира звук – то је неопходно код унапређења заштите од буке, акустике стамбених зграда, музичких и биоскопских дворана, израде квалитетнијих звучника и сл. Мерења нам омогућавају прецизну, научну анализу ометајућих звукова; интезитет ометања зависи од особе до особе (зависно од психолошких и физиолошких разлика између особа). Јасно нам дефинишу када звук може да изазове оштећења – омогућава нам предузимање одређених заштитних мера. Коначно, мерења и анализе звука су снажан дијагностички алат у процесу снижења буке – на аеродромима, аутопутевима, у индустријским погонима и сл.

Datum objave: 27-03-2018

Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору, у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света.

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.

На територији Моравичког округа (према подацима Регистра за рак ИЗЈЗ Србије- последњи доступни подаци) од различитих врста карцинома у 2015.години новооболелих је било 1100 ,умрло 570, што је петина од укупног броја умрлих.Најчешћи карцином је карцином плућа од кога је оболело 126 мушкараца и 40 жена,затим карцином дебелог црева 75 мушкараца и 40 жена.У женској популацији најчешћи је карцином дојке 134 оболеле жене.

Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средњеразвијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социјално-економском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга). У средњеразвијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева.

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести последица је пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Скрининг на карцином дојке се у Чачку спроводи од марта 2015. и од тада па до краја фебруара 2018.године на скрининг је позвано укупно 5893 жене, на скрининг се одазвало 2630 жена и толико је урађено и мамографија и при томе код 44 жене откривене суспектне малигне промене или дијагностикован карцином дојке.

higijena
higijena

Datum objave: 27-03-2018

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2016. године туберкулоза (ТБ) представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Исте године процењено је да је око 1,3 милиона ХИВ негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,7 милиона у 2000.), као и 374.000 особа које живе са ХИВ-ом.

Процењено је да је укупно 10,4 милиона људи оболело од туберкулозе у 2016. години, од тога 90% одраслих, 65% мушкараца и 10% особа које живе са ХИВ-ом (74% у Африци) и 56% у пет земаља: Индији, Индонезији, Кини, Филипинима и Пакистану. Резистентна туберкулоза представља сталну опасност. У 2016. године забележено је 600.000 нових случајева ТБ резистентних на рифампицин у свету, од чега је 490.000 имало мултирезистенту туберкулозу (МДР ТБ). Скоро половина (47%) случајева МДР ТБ су били становници Индије, Кине и Руске Федерације.

У Европској унији и Европској економској заједници (ЕУ/ЕЕА) годишње се пријављује око 60.000 случајева обољевања од ТБ. Стопа пријављивања се смањује само за око 5% сваке године. Потребан је пад од најмање 10% да би се постигли циљеви одрживог развоја и циљеви глобалне стратегије за елиминацију ТБ као јавноздравственог проблема.

Током 2017. године одржана је прва глобална министарска конференција СЗО о ТБ, у којој је преко 120 националних делегација, укључујући и делегацију Републике Србије, усвојило „Московску декларацију о заустављању туберкулозе”. Србија се, као и сваке године, и 24. марта 2018. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе.

higijena
higijena

Datum objave: 22-03-2018

Светски дан вода 22. март обележава се ове године под слоганом „Природа – за воду“. У центар пажње доспео је повратак природи и природним решењима за отклањање највећих изазова и проблема савременог света. Како да смањимо поплаве, суше и загађења воде? Низом манифестација широм света афирмише се јединствен одговор на ово питање: користећи материје и решења који већ постоје у природи. Упркос негативним појавама као што су загађена средина, климатске промјене, немар појединаца, ипак можемо пронаћи делимичан почетак решења у поштовању основних природних законитости. Овогодишњи мото обележавања “Одговор је у природи” указује нам на смер којим би требало кренути како би искористили природу и њене законитости као могуће решење многих проблема везаних уз воду у најширем смислу. попут пошумљавања, обнављања мочварних подручја, уравнотежења циклуса кружења воде и сл. Посадимо шуме, одржавајмо реке и њихова корита, повежимо реке у поплавне низове, обновимо мочварна подручја, другим ријечима почнимо више користити „зелену инфраструктуру“, која је у ствари мрежа природних, полу природних подручја и зелених простора којим чувамо екосистем. Заједничком употребом „зелене“ и „сиве“ инфраструктуре добијамо потенцијал за решавање многих проблема, као нпр. зелена инфраструктура може се користити да би се смањила количина падавинских вода која улази у канализацијске системе.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 12-03-2018

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондација за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.

Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Бубрези и здравље жена” има за циљ да шира јавност постане свесна чињенице да болести бубрега утичу на здравље жена, што захтева хитну јавноздравствену акцију на глобалном нивоу како би промовисали једнак приступ здравственој заштити и родно сензитивним превентивним мерама и поступцима лечења током читавог животног циклуса жене.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Болести бубрега у женској популацији

Одређене болести бубрега, као што су лупусна нефропатија или упале бубрега (пyелонепхритис) типично погађају женску популацију. Лупусна нефропатија је аутоимуна болест бубрега, док су упале бубрега (пyелонепхритис) потенцијално озбиљна упала једног или оба бубрега. Упале бубрега су веома честе код жена, при чему се ризик повећава у трудноћи.

Хроничне бубрежне болести у женској популацији

Хроничне бубрежне болести су глобални јавноздравствени проблем и могу уколико се благовремено не препознају и не лече да доведу до терминалне бубрежне инсуфицијенције и превремене смрти. Хроничне болести бубрега погађају око 195 милиона жена широм света и тренутно су осми водећи узрок смрти у женској популацији са близу 600.000 смртних случајева годишње.

Ризик од развоја хроничне бубрежне инсуфицијенције је скоро подједнак код оба пола. Према једном броју студија, већу шансу да развију хроничну бубрежну инсуфицијенцију имају жене у односу на мушкарце, са просечном преваленцијом од 14% код жена и 12% код мушкараца. Оно што забрињава је да је број жена на дијализи нижи него број мушкараца. Постоје најмање три разлога: хронична бубрежна болест спорије напредује код жена у поређењу са мушкарцима, постојање психо-социјалноекономских баријера као што је нижи ниво освешћености код жена је разлог зашто жене уопште не започињу или касније започињу дијализу, као и постојање неједнакости у коришћењу здравствене заштите у једном броју земаља. Такође, постоји неједнака дистрибуција у коришћењу поступка трансплантације бубрега посматрано према полу, пре свега због постојања социјалних, културалних и психолошких фактора. Наиме, чак и у земљама где постоји једнак приступ у коришћењу поступка трансплантације бубрега посматрано према полу, жене чешће донирају бубреге али у мањем проценту користе ову могућност лечења. Све наведено указује на јасну потребу заговарања за једнак приступ у коришћењу здравствене заштите тамо где постоји низак ниво освешћености и знања међу женском популацијом.

Болести бубрега и трудноћа

Хроничне болести бубрега се сматрају фактором ризика за негативан исход трудноће и смањену плодност. Жене које имају хроничну болест бубрега имају повећан ризик за настанак компликација у трудноћи. Наиме, жене са одмаклим обликом хроничне бубрежне болести чешће имају хипертензивне кризе а постоји могућност и превременог рођења детета. Иако постојање бубрежних болести смањује плодност код жене, до трудноће може доћи иако је жена на дијализи. Уколико је жена на дијализи, неопходно је применити интензиван дијализни третман, намењеним женама генеративног периода.

Код успешно спроведене трансплантације, плодност жене може бити обновљена, а шансе за успешну и здраву трудноћу и порођај повећане.

Међутим, пошто су у овој циљној групи примећене чешће компликације у трудноћи него у општој популацији, неоходно је да таква особа прође саветовање о преконцепцијској припреми, као и да се прати током трудноће као и у периоду након порођаја.

С тим у вези намеће се чињеница да трудноћа може бити значајан период за рану дијагнозу хроничне бубрежне болести и планирање родно сензитивних терапијских поступака.

С друге стране, компликације везане за трудноћу повећавају ризик од настанка бубрежних болести, као што су: прееклампсија, септични абортус и постпорођајно крварење. Ове компликације представљају водеће узроке акутног оштећења бубрега код младих жена и могу указати на појаву хроничне бубрежне болести у будућности.

Терет ових компликација у току трудноће је посебно висок за жене у земљама у развоју, због постојања недовољног приступа универзалној и правовременој пренаталној здравственој заштити, неадекватног вођења трудноће код жена са прееклампсијом и недостатка доступности дијализе за тешке облике акутног оштећења бубрега. Све поменуте чињенице указују на потребу подизања нивоа свести, благовремено постављање дијагнозе и адекватно вођење трудноће код жена са хронићном болешћу бубрега.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 31-01-2018

У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и излагања дуванском диму. Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше”.
У свету тренутно има више од једне милијарде пушача, од који 80% живи у земљама ниског и средњег прихода. Светска здравствена организација указује на то да више од 7 милиона људи сваке године умире због коришћења дувана, од чега је 890.000 смртних случајева повезано са изложеношћу дуванском диму, а не са директном употребом дувана.
Дуван је претња за сваку особу, без обзира на пол, старост, расу, културни или образовни ниво. Он доводи до патње, болести и смрти, и осиромашује породице. Употреба дувана има огромну цену за националну економију због пораста трошкова за здравствену заштиту и смањења продуктивности рада. Он појачава неједнакост у здрављу и погоршава сиромаштво, јер најсиромашнији људи троше мање на основне потребе као што су храна, образовање и здравствена заштита.

Овогодишњи слоган Националног дана без дувана „Одрасли пуше и мене гуше” посебно наглашава опасности којима су млади изложени удисањем дуванског дима из окружења. Изложеност дуванском диму узрокује бројне озбиљне болести, као што су рак плућа, инфаркт миокарда, мождани удар, срчана смрт, настанак и погоршање астме и других обољења дисајних органа.
Деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха и имају чешће астматичне нападе који су јачег интензитета. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик за угоститељске раднике коме су они изложени у радном времену, те је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину. Окружење без дуванског дима спречава започињање пушења и помаже пушачима у одвикавању од пушења, утиче позитивно на смањење разболевања и смртности због пушења. Обезбеђивањем простора без дуванског дима смањују се трошкови лечења особа које оболе због пушења, што је посебно важно за једну заједницу.

Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију дуванског дима из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима. Студије су показале да закони којима се забрањује пушење у затвореним просторима, као што су ресторани и барови, могу побољшати здравље запослених у тим просторима и здравље опште популације. Поред тога, закони којима се штите грађани од изложености дуванском диму и који штите здравље непушача су популарни, немају негативан утицај на пословања и охрабрују пушаче да престану да пуше.

Заштита становништва од изложености дуванском диму усвајањем и применом закона је једна од мера контроле дувана предвиђена Оквирном конвенцијом о контроли дувана Светске здравствене организације. Србија је ову конвенцију ратификовала 2006. године. Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму је у Србији на снази од 2010. године („Службени гласник РС”, бр. 30/2010). Овај закон забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је за угоститељске објекте превиђен изузетак за цели угоститељски сектор који омогућава пушење у угоститељским објектима.

Канцеларија за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је 2016. године спровела Истраживање о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму.

Према резулататима овог истраживања:
• Трећина (38%) пунолетних грађана Србије пуши свакодневно, барем једну цигарету сваког дана, а 13% пунолетних становника спада у бивше пушаче.
• Највећи проценат пушача (41%) се налази у старосној групи од 45 до 59 година, а највећи број свакодневних пушача (44%) је у категорији незапослених.
• У Србији у мање од петине домаћинстава (16%) пушење није дозвољено, док је у чак 39% домаћинстава пушење дозвољено у свим просторијама што је мање у односу на ранији период.
• Око три четвртине пунолетних грађана Србије, пушача и непушача, изложено је дуванском диму у кући пријатеља/рођака (76%). Више од трећине становништва (34%) изјављује да је изложено дуванском диму и на послу упркос забрани пушења на радном месту, а 73% је дуванском диму изложено на местима на које излазе.
• Скоро сваком другом становнику изложеност дуванском диму смета независно од места на којем су изложени.
• Велика већина становника (90%) је свесна да су пушење и дувански дим штетни по здравље и да пушачи треба да воде рачуна где ће запалити цигарету да не би угрозили здравље других људи, а нешто мањи проценат (86%) зна да је пушење значајан узрочник малигних болести, можданог удара и болести срца.
• Већина становништва Србије (84%) подржава (у потпуности или углавном) примену важећег Закона о изложености становништва дуванском диму, а само 11% становништва сматра да се овај Закон у потпуности поштује.
• Више од трећине становника сматра да би требало у потпуности забранити пушење или оставити могућност пушења у физички одвојеној просторији у угоститељским објектима.
• Грађани Србије у великом проценту подржавају законску регулативу која штити децу од изложености дуванском диму. Већина становника (79%) подржава забрану пушења на дечјим игралиштима. Око половине грађана (48%) слаже се са мишљењем да би пушење требало забранити у отвореним спортским теренима.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 30-01-2018

Европска недеља превенције рака грлића материце (28. jануар – 3. фебруар 2018. године)

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 28. јануара до 3. фебруара 2018. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.

Препознајући значај ове кампање, Србија већ дванаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „СТОП РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.

Рак грлића материце, дуже од деценије, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. У нашој земљи 2014. године регистроване су 1122 новооболеле жене од рака грлића материце, док 415 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске. Нажалост, наша земља се по умирању од ове врсте рака код жена, налази на трећем месту у Европи, одмах после Румуније и Молдавије.

Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.

Европска асоцијација за рак грлића материце (ЕCCA) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на:

• дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима као што су тржни центри, метро станице, аутобуске станице, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
• организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама,
факултетима, радним организацијама,
• организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
• организовање предавања о превенцији цервикалног карцинома за адолесенте у средњим школама,
• одржавање семинара о превенцији карцинома грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
• јавне манифестације, наступи на медијима, и слично
• дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.

Једна од активности током Европске недеље превенције рака грлића материце је и подела брошева „Бисер мудрости”. Брошеви, као симбол преношења знања, током недеље се деле не само женама већ и свима који подржавају борбу против рака грлића материце. До данас, преко 1,5 милион Бисера мудрости је дистрибуирано широм Европе и они су постали препознатљив симбол ове кампање. У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.

Све што треба да знате о превенцији обољења изазвих Хуманим папилома вирусом (ХПВ)

Хумани папилома вирус (ХПВ) је одговоран за готово све случајеве рака грлића материце. Према подацима Регистра за рак, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, сваке године се у просеку региструју 1244 новооболеле жене од рака грлића материце. Сваке године у просеку 482 жене изгубе живот од ове врсте рака. На основу процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) и Европске мреже регистара за рак (ENCR), Србија се и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Хумани папилома вирус је такође одговоран за више од 90% случајева рака завршног дела дебелог црева, 71% случајева рака гениталних органа код оба пола и за 72% случајева рака усне дупље и ждрела.

Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава да се превенција карцинома грлића материце оствари на примарном, секундарном и терцијарном нивоу. Примарна превенција подразумева мере спречавања инфекције ХПВ (здравствена едукација, вакцинација). Секундарна превенција укључује скрининг (рано откривање асимптоматских облика болести). Терцијарна превенција је лечење премалигних лезија, чиме се спречава њихова прогресија до инвазивног карцинома грлића материце.

У намери да се спроведе имунизација девојчица и дечака против ХПВ-а реализују се промотивне и едукативне активности. Најпре су током 2016. године ове активности реализоване у оквиру пилот пројекта „Унапређење превенције обољења изазваних хуманим папилома вирусом” на територији четири округа (град Београд, Браничевски, Шумадијски и Севернобанатски округ), а током 2017. године и на националном нивоу. У наведеном периоду укупно је едуковано 926 здравствених радника и 593 родитеља/старатеља. Поред едукативних активности, спроведене су и бројне промотивне активности у оквиру кампање „Буди одговорна” и кампање „Вакцина спречава! Србија против рака грлића материце”, са циљем подизања свести опште јавности о значају примарне превенције ХПВ обољења. Израђено је стручно-методолошко упуство за спровођење ХПВ вакцинације, Програм унапређења превенције за болести узроковане ХПВ на територији Републике Србије, а у септембру 2017. године је усвојен и Правилник о имунизацији и начину заштите лековима („Сл. гласник РС”, бр. 88/17) који је предвидео спровођење препоручене имунизације против обољења изазваних ХПВ. Све су то били предуслови за започињање успешне имунизације ХПВ која се очекује у наредном периоду.

Већина земаља Европске уније увела је имунизацију против ХПВ-а, док је у малом броју преосталих земаља овај поступак у току. Свака од земаља је донела одлуку о имунизацији деце одређеног узраста на основу препорука локалних здравствених и стручних институција. У највећем броју земаља циљну популацију за имунизацију у оквиру ХПВ програма представљају девојчице узраста 12 и 13 година, док су неке од земаља увеле и тзв. додатну имунизацију деце различитог узраста а најчешће од 14 до 17 година. Узраст за увођење имунизације је одређен у свим земљама имајући у виду да је имунизацију потребно спровести пре остваривања првих сексуалних односа, када не постоји ризик за инфекцију ХПВ-ом, док се додатна имунизација уводи са циљем превенције болести изазваних ХПВ вирусом код деце код које је могућност инфекцијом ХПВ вирусом мања.

У нашој земљи је на основу Стручно-методолошког упуства препоручено да сва деца узраста 11, односно 12 година, треба да приме препоручене дозе ХПВ вакцине. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније. Младе жене могу да приме вакцину до 26. године, а млади мушкарци до 21. године живота. Такође, вакцина се препоручује мушкарцима са повећаним ризиком у понашању за добијање полно преносиве инфекције. Тренутно су у нашој земљи у примени две вакцине против обољења изазваних ХПВ, двовалентна и квадривалентна вакцина. Двовалентна ХПВ вакцина (Cervarix, GSK) је први пут лиценцирана 2007. године и одобрена за примену код жена узраста 9 до 25 година. Квадривалентна ХПВ вакцина (Merck, Gardasil) је први пут лиценцирана 2006. године и одобрена за примену код жена и мушкараца узраста 9 до 26 година. Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија, а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД, иако је обухват имунизацијом ХПВ вакцином био релативно низак. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији одкако је почела да се примењује ХПВ вакцина.

Лекар пре давања вакцине у разговору са пацијентом мора да утврди да ли постоје контраиндикације за примену вакцине. У случају ХПВ вакцине, примена вакцине мора бити одложена код особа које имају тешко акутно фебрилно стање, односно акутну вирусну инфекцију. Међутим, благе инфекције, као што су блага инфекција горњих дисајних путева и благо повишена температура не представљају контраиндикацију за вакцинацију.

Битно је знати и да вакцина нема ефекат на активну инфекцију ХПВ или утврђено клиничко обољење, нема терапијску ефикасност и не користи се за терапију карцинома, дисплазија или гениталних кондилома. Код особа са поремећеним имуним одговором вакцина може да доведе до изостанка одговора. Вакцину трева давати опрезно особама са поремећајима коагулације, јер се може јавити крварење. Вакцинација се не препоручује током трудноће, а може се применити током дојења. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Неопходно је истаћи да имунизација против ХПВ-а не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Добро организовани скрининг програми (примена скрининг теста Папаниколау теста) могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце.

Поред Папаниколау теста, може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем веома сензитивне PCR технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе. У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце. У нашој земљи је крајем 2015. године завршен први трогодишњи циклус спровођења организованог програма скрининга рака грлића на територији 17 општина. За три године у оквиру организованог програма скрининга рака грлића материце позвано је на преглед 334.242 жена животне доби од 25 до 64 године, што чини 56,1% циљне популације. ПАП тест је урађен код 190.906 жена (32%). Од свих урађених ПАП тестова 11.740 је било са позитивним налазима (6,1%).

Колпоскопија је урађена код 31.473 жене, а потом 2465 биопсија којима је патохистолошки потврђено 112 карцинома. Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити Папаниколау тест (ПАП тест). Док траје сексуална активност, препоручује се да се ПАП тест уради једном годишње.

Стоп раку грлића материце – Јана Илић

Стоп раку грлића материце – Стефан Бузуровић

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 01-12-2017

HIV i dаljе prеdstаvljа glаvni јаvnоzdrаvstvеni izаzоv u svеtu, pri čеmu sе prоcеnjuје dа је višе оd 35 miliоnа ljudi umrlо оd HIV/AIDS-а dо sаdа u svеtu, оd којih је miliоn оsоbа umrlо tокоm 2016. gоdinе.
Prоcеnе UNAIDS-а uкаzuјu dа је sкоrо 37 miliоnа оsоbа živеlо sа HIV-оm u svеtu кrајеm 2016. gоdinе (25,6 miliоnа u rеgiоnu subsаhаrsке Аfriке), а dа је 1,8 miliоnа оsоbа bilо nоvоinficirаnо HIV-оm u 2016. gоdini.

Tакоđе, prоcеnе UNAIDS-а uкаzuјu dа је u pеriоdu 2000–2016. gоdinе brој nоvih HIV infекciја u svеtu smаnjеn zа 39%, а umirаnjе оd AIDS zа 33%, štо је rеzultirаlо sа 13 miliоnа spаšеnih živоtа. Оvо је rеzultаt sprоvеdеnih uspеšnih nаciоnаlnih HIV prоgrаmа, којi su bili pоdržаni оd strаnе civilnоg sекtоrа i brојnih drugih pаrtnеrа. Mеđutim, u pоslеdnjih pеt gоdinа sе nе rеgistruје smаnjеnjе nоvih HIV infекciја mеđu оdrаslimа, а u nекim rеgiоnimа tај brој rаstе (npr. u Еvrоpi је bilо 220.000 nоvih HIV infекciја 2016. u оdnоsu nа 210.000 prеthоdnе gоdinе).

Nа аntirеtrоvirusnој tеrаpiјi кrајеm 2016. gоdinе је bilо 19,5 miliоnа оsоbа inficirаnih HIV-оm, štо је 2,5 višе nеgо 2010. gоdinе i čак 28 putа višе nеgо 2000. gоdinе (685.000), аli је i dаljе tо tек pоlоvinа svih оsоbа inficirаnih HIV-оm u svеtu. U sкlаdu sа nајnоviјim prеpоruкаmа SZО iz 2016. svih 37 miliоnа оsоbа које živе sа HIV-оm trеbа dа budu nа АRV tеrаpiјi, оdnоsnо lеčеnjе trеbа zаpоčеti čim sе HIV infекciја diјаgnоstiкuје dа bi еfекti tеrаpiје bili nе sаmо dоbrоbit zа оsоbе inficirаnе HIV-оm, u smislu dugоg i кvаlitеtnоg živоtа, vеć i dа bi sе rеduкоvао prеnоs HIV-а nа drugе оsоbе. U cilju еliminаciје HIV infекciје као јаvnоzdrаvstvеnоg prоblеmа pоtrеbnо је dа u svакој zеmlji dо 2020. gоdinе 90% svih оsоbа inficirаnih HIV-оm budе diјаgnоstiкоvаnо, zаtim dа 90% diјаgnоstiкоvаnih HIV + оsоbа budе nа lеčеnju аntirеtоvirusnim lекоvimа i dа 90% оd оsоbа nа lеčеnju imа nеmеrljivu коličinu HIV-а u кrvi. Ако bi sе dоstigli glоbаlni ciljеvi mоglо bi dа sе sprеči dа 21 miliоn оsоbа umrе оd AIDS-а, оdnоsnо dа sе sprеči dа sе 28 miliоnа оsоbа inficirа HIV-оm dо 2030. gоdinе.

Prоcеnjuје sе dа trеnutnо 70% оsоbа inficirаnih HIV-оm u svеtu znа svој stаtus, оdnоsnо imа diјаgnоstiкоvаnu HIV infекciјu, tе dа bi sе dоstigао cilj 90% pоtrеbnо је dа sе јоš 7,5 miliоnа оsоbа inficirаnih HIV-оm diјаgnоstiкuје. Prоcеnе uкаzuјu dа 30% dо 50% оsоbа nе znа svој HIV stаtus mеđu 2,4 miliоnа оsоbа које živе sа HIV-оm u rеgiоnu Еvrоpе. U zаpаdnој Еvrоpi pоlоvinа nоvоdiјаgnоstiкоvаnih оsоbа inficirаnih HIV-оm је diјаgnоstiкоvаnа u каsnоm stаdiјumu HIV infекciје, sličnо као i u nаšој zеmlji. Каsnо pоstаvljеnа diјаgnоzа HIV infекciје је pоvеzаnа sа pоvеćаnim riziкоm оd оbоlеvаnjа i umirаnjа, slаbiјim оdgоvоrоm nа tеrаpiјu, pоvеćаnim trоšкоvimа zdrаvstvеnе zаštitе i pоvеćаnim riziкоm zа dаljе prеnоšеnjе.

Каsnо diјаgnоstiкоvаnа HIV infекciја znаči dа оsоbа imа 11 putа vеću vеrоvаtnоću dа umrе unutаr gоdinu dаnа оd tеstirаnjа nеgо ако је tеstirаnа nакоn prvе izlоžеnоsti HIV-u. Prеmа pоdаcimа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” оd pоčеtка еpidеmiје, 1985. gоdinе, pа zакljučnо sа 20. nоvеmbrоm 2017. gоdinе, u Rеpublici Srbiјi је rеgistrоvаnо 3585 оsоbа inficirаnih HIV-оm, оd којih su 1884 оsоbе оbоlеlе оd AIDS-а, dок је 1105 оsоbа umrlо оd AIDS-а, а јоš 111 оsоbа inficirаnih HIV-оm је umrlо оd bоlеsti ili stаnjа која nisu pоvеzаnа sа HIV infекciјоm. Као i rаniјih gоdinа i оvе gоdinе sекsuаlni put prеnоsа је dоminаntаn (81% svih slučајеvа rеgistrоvаnih tокоm 2017. gоdinе), pоsеbnо nеzаštićеni аnаlni sекsuаlni оdnоsi mеđu mušкаrcimа (60%), како mеđu nоvооtкrivеnim оsоbаmа inficirаnim HIV-оm, tако i mеđu оbоlеlimа (47%) i umrlimа оd AIDS-а (33%). Mеđu nоvоdiјаgnоstiкоvаnim HIV pоzitivnim оsоbаmа u pеriоdu јаnuаr–nоvеmbаr 2017. gоdinе bilо је 25 putа višе mušкаrаcа u оdnоsu nа žеnе.

Od 2000. gоdinе rеgistruје sе trеnd pоrаstа brоја nоvоdiјаgnоstiкоvаnih оsоbа inficirаnih HIV-оm, pri čеmu su u pеriоdu 2010–2016. gоdinе rеgistrоvаnо 1033 slučаја, štо је zа 43% višе nеgо u pеriоdu 2003–2009. gоdinе каdа је rеgistrоvаnо 725 slučајеvа nоsilаštvа аnti-HIV аntitеlа u Rеpublici Srbiјi. Оvо је svакако i rеzultаt prоmоciје znаčаја dоbrоvоljnоg, pоvеrljivоg i bеsplаtnоg sаvеtоvаnjа i tеstirаnjа nа HIV, као i vеćе dоstupnоsti оvе uslugе u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа, аli i vаn zdrаvstvеnih ustаnоvа, pоsеbnо zа оsоbе sа rizičnim pоnаšаnjеm iz кljučnih pоpulаciја pоd pоvеćаnim riziкоm оd HIV-а. Nајvеći brој nоvоdiјаgnоstiкоvаnih оsоbа inficirаnih HIV-оm је uzrаstа 20–49 gоdinа (84% u 2016. gоdini).

Оd 2002. gоdinе rеgistruје sе pоrаst učеšćа mlаdih uzrаstа 15–29 gоdinа mеđu nоvоdiјаgnоstiкоvаnim HIV pоzitivnim оsоbаmа (47% u 2008, оdnоsnо 32% u 2016. prеmа 22% tокоm 2002. gоdinе). U оdnоsu nа pеriоd 1985–1992. каdа је 60–90% svih nоvоdiјаgnоstiкоvаnih (nоvооtкrivеnih) оsоbа inficirаnih HIV-оm nа gоdišnjеm nivоu bilо iz pоpulаciје inјекtirајućih коrisniка nаrкоtiка, u pоslеdnjih dеsеtак gоdinа, tј. оd 2008. gоdinе је tај udео ispоd 10% (u 2016. gоdini sаmо 0,6%). S drugе strаnе, višе оd pоlоvinе nоvооtкrivеnih оsоbа u nаšој zеmlji је inficirаnо HIV-оm sекsuаlnim putеm (sекsuаlni оdnоs bеz коndоmа), sкоrо 90% pоčеv оd 2012. gоdinе. Pоd nајvеćim riziкоm su mušкаrci којi imајu аnаlnе sекsuаlnе оdnоsе bеz коndоmа sа drugim mušкаrcimа (pоlоvinа dо sкоrо tri čеtvrtinе svih nоvооtкrivеnih оsоbа inficirаnih HIV-оm nа gоdišnjеm nivоu, pоčеv оd 2008. gоdinе).

U pеriоdu 2005–2016. gоdinе rеgistrоvаnо је 13-оrо dеcе која su HIV infекciјu dоbilа оd mајкi које nisu znаlе dа su inficirаnе HIV-оm, štо је višе nеgо dvоstruко mаnjе u оdnоsu nа pеriоd 1993–2004. (28 slučајеvа prеnоsа HIV-а sа mајке nа dеtе). U pеriоdu 2005–2016. prеко 40 trudnicа је bilо nа prоgrаmu prеvеnciје prеnоsа HIV-а sа mајке nа dеtе које su rоdilе dеcu која nisu inficirаnа HIV-оm.

Prеmа zvаničnо dоstupnim pоdаcimа u Srbiјi trеnutnо živi 2369 оsоbа inficirаnih HIV-оm, а prоcеnjuје sе dа u nаšој zеmlji јоš око 1000 оsоbа nе znа dа је inficirаnо HIV-оm (око 500 u Bеоgrаdu). Znајući dа HIV infекciја mоžе dugi niz gоdinа prоticаti bеz iкакvih znакоvа i simptоmа, јеdini nаčin dа sе оtкriје HIV infекciја је dа sе оsоbа која је imаlа nекi riziк tеstirа nа HIV. Svако tеstirаnjе nа HIV trеbа dа budе dоbrоvоljnо, pоvеrljivо i bеsplаtnо, uz оbаvеznо sаvеtоvаnjе prе i pоslе tеstirаnjа, а u cilju pružаnjа prаvih i stručnih infоrmаciја pоtrеbnih кliјеntu dа dоnеsе оdluкu dа li је prаvi trеnutак zа tеstirаnjе, аli i dа prеpоznа stvаrni riziк tј. rizičnо pоnаšаnjе које је prакtiкоvао ili које i dаljе uprаžnjаvа, tе dа istо prоmеni u cilju prеvеnirаnjа inficirаnjа HIV-оm u budućnоsti. S drugе strаnе, HIV pоzitivnе оsоbе imајu mоgućnоst dа uđu u prоgrаm prаćеnjа, оdnоsnо lеčеnjа HIV infекciје које dаје оdličnе rеzultаtе, како u svеtu tако i u nаšој zеmlji, tе је dаnаs HIV infекciја hrоničnо stаnjе sа којim sе mоžе кvаlitеtnо i dugо živеti, аli sаmо uкоliко sе prаvоvrеmеnim i аdекvаtnim lеčеnjеm коntrоlišе rеpliкаciја HIV-а.

I dа sе pоdsеtimо како sе HIV prеnоsi, оdnоsnо nа којi nаčin sе nе mоžе inficirаti HIV-оm.

• HIV sе prеnоsi nа slеdеćе nаčinе:

1. Sекsuаlnim оdnоsоm bеz zаštitе tј. bеz коndоmа (аnаlni, vаginаlni i оrаlni sекs, pri čеmu nајvеći riziк nоsi nеzаštićеni аnаlni sекsuаlni оdnоs) 
2. Sа zаrаžеnе mајке nа dеtе (u tокu trudnоćе, pоrоđаја i dојеnjа) 
3. Rаzmеnоm igаlа i špricеvа коd intrаvеnsке upоtrеbе nаrкоtiка.

• HIV sе rеtко mоžе prеnеti nа slеdеćе nаčinе:

1. Pоljupcеm u ustа (sаmо u slučајu ако оbе оsоbе imајu nеке rаnicе u ustimа, npr. uslеd vаđеnjа zubа, кrvаrеnjа dеsni... pа u tоm slučајu dоđе dо коntакtа „кrv nа кrv”) 
2. Pri tеtоvirаnju, pirsоvаnju... (uкоliко sе оbаvljа nеstеrilizоvаnim аpаrаtimа i u nеhigiјеnsкim uslоvimа)
3. Priliкоm rаzmеnе pribоrа zа ličnu higiјеnu које је prеthоdnо коristilа оsоbа која živi sа HIV-оm (briјаč, čеtкicа zа zubе...).

• HIV sе niкако nе prеnоsi nа slеdеćе nаčinе:

1. Bоrаvкоm u istој prоstоriјi: sоciјаlnim коntакtоm као štо је rаzgоvоr, pоglеd, družеnjе...,
2. Dоdirоm tј. коntакtоm, као štо је ruкоvаnjе i zаgrljај
3. Каšljаnjеm ili кiјаnjеm, prеко znоја ili suzа
4. Pоljupcеm u оbrаz 
5. Коrišćеnjеm istоg кupаtilа ili tоаlеtа 
6. Коrišćеnjеm istе čаšе/šоljе ili istоg pribоrа zа јеlо којi је коristilа оsоbа inficirаnа HIV-оm
7. Коrišćеnjеm istе pоstеljinе ili pеšкirа 
8. Коntакtоm sа prеdmеtimа nа јаvnim mеstimа (tеlеfоnsка gоvоrnicа, držаči u јаvnоm prеvоzu...)
9. Коrišćеnjеm istоg bаzеnа ili sаunе 
10. Prеко živоtinjа ili ubоdоm insекаtа (коmаrci, кrpеlji...)
11. Коnzumirаnjеm hrаnе којu је priprеmilа HIV pоzitivnа оsоbа.

Datum objave: 23-11-2017

Слава обележена 22.11.2017.год.

Datum objave: 21-11-2017

Светски дан детета проглашен је 20. новембра 1954. у Генералној скупштини Уједињених нација, а пет година касније усвојена је и Декларација о правима детета.

Генерална скупштина УН усвојила је 20. новембра 1989. године Конвенцију о правима детета, први међународни документ у области људских права који се посебно бави децом. Конвенцију су ратификовале 193 државе, а њени основни принципи су право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију као и право на недискриминацију.

"Мајке и очеви, наставници, здравствени радници, лидери влада држава и активисти за грађанска права, представници верских заједница, бизнисмени и медијски радници, али сама деца могу да имају значајну улогу у стварању релевантног Светског дана детета за њихова друштва, заједнице и државе", наведено је у саопштењу УН поводом Дана детета.

Datum objave: 15-11-2017

ЖЕНЕ И ДИЈАБЕТЕС – „НАШЕ ПРАВО НА ЗДРАВУ БУДУћНОСТ”

Светски дан дијабетеса (Wоrlд Diabetes Dаy) је кампања са циљем скретања пажње на проблем дијабетеса у свету. Обележава се сваке године 14. новембра, на рођендан Фредерицк Бантинг-а, који је са Čarlsom Bentom а дијабетеса је плави круг који симболизује јединство глобалне дијабетес заједнице у борби против пандемије дијабетеса.

Ове године Светски дан дијабетеса обележава се под слоганом „Жене и дијабетес – наше право на здраву будућност”. Кампања је намењена свим женама у ризику да оболе или оболелим од дијабетеса. Промовисаће значај приступачне и једнаке доступности неопходним лековима, медицинској технологији, едукацији самоконтоле дијабетеса и информацијама потребним за постизање оптималног исхода лечења и унапређење превенције типа 2 дијабетеса.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ КАМПАЊЕ

1. Женама оболелим од дијабетеса треба омогућити приступачну и једнаку доступност здравственој заштити и едукацији ради бољег управљања дијабетесом и унапређења исхода лечења.

Чињенице
• Тренутно преко 199 милиона жена живи са дијабетесом. Процењује се да ће до краја 2040. године број оболелих жена порасти на 313 милиона.
• Две од пет жена са дијабетесом је у репродуктивном добу, односно преко 60 милиона жена у свету.
• Дијабетес је девети водећи узрок умирања жена у свету, одговоран за 2,1 милиона смртних случајева годишње.
• Жене оболеле од типа 2 дијабетеса имају приближно 10 пута већу вероватноћу да оболе од коронарне болести срца у односу жене које немају дијабетес.
• Жене оболеле од типа 1 дијабетеса имају већи ризик за рани спонтани побачај или рађање детета са урођеним аномалијама.

Шта је потребно урадити?
•  Здравствени системи морају посветити адекватну пажњу специфичним потребама и приоритетима жена.
• Женама оболелим од дијабетеса треба обезбедити доступност неопходних лекова и медицинске технологије, едукације за самоконтолу дијабетеса и информација потребних за постизање оптималног исхода лечења.
• Женама оболелим од дијабетеса треба обезбедити доступност саветовалишта за планирање породице како би се смањио ризик током трудноће.
• У циљу унапређења здравља, женама и девојкама треба обезбедити већу приступачност физичке активности.

2. Трудницама је потребна боља доступност раном откривању дијабетеса, здравственој заштити и здравственом васпитању, како би се остварили позитивни здравствени исходи за мајку и дете.

Чињенице
• Свако 7. новорођенче је изложено гестацијском дијабетесу.
• Према процени Међународне дијабетес федерације (Интернатионал Диабетес Федератион – ИДФ), 2015. године је 20,9 милиона или 16,2% породиља имало неку врсту хипергликемије у трудноћи. Приближно половина жена са гестацијским дијабетесом ће у року од пет до десет година након порођаја добити тип 2 дијабетеса.
• Половина свих случајева хипергликемија у трудноћи јавља се код жена млађих од 30 година.
• Огромна већина случајева хипергликемија у трудноћи се налази у земљама са ниским и средњим приходом, где је доступност здравствене заштите жена углавном ограничена.

Шта је потребно урадити?
• Стратегије за превенцију типа 2 дијабетеса треба да се фокусирају на здравље мајки, исхрану и друге здраве стилове живота пре и током трудноће, као и на исхрану одојчета и малог детета.
• Антенатална заштита током трудноће се мора оптимизовати за промоцију здравља код младих жена, као и за рано откривање дијабетеса и гестацијског дијабетеса.
• Да би се обезбедило рано откривање дијабетеса, боља здравствена заштита жена и смањила матернална смртност, неопходно је на примарном нивоу здравствене заштите интегрисати скрининг дијабетеса и гестацијског дијабетеса у превентивне здравствене услуге жена.
• Здравствени радници треба да буду едуковани за откривање, лечење, менаџмент и праћење дијабетеса током трудноће.

3. Жене и девојке су кључни актери усвајања здравог начина живота и унапређења здравља за добробит будуц́их генерација.

Чињенице
• До 70% случајева типа 2 дијабетеса се може превенирати усвајањем здравог начина живота.
• Међу одраслим особама 70% превремених смрти је углавном последица навика стечених током адолесценције.
• Мајке имају велики утицај на дугорочно здравствено стање своје деце.
• Истраживање је показало да када мајке имају већу могућност располагања кућним буџетом, оне више издвајају за храну, здравље и образовање деце.
• Жене су стуб породичних навика у исхрани и стилу живота, због чега имају велики потенцијал за преношење превенције изван породичног окружења.

Шта је потребно урадити?
• Женама и девојкама треба омогућити лаку и једнаку доступност знању и ресурсима у циљу унапређења њиховог здравља, здравља њихових породица и превенције типа 2 дијабетеса. Промоција физичке активности код адолесценткиња, мора бити приоритет у превенцији дијабетеса, посебно у земљама у развоју.

Datum objave: 17-10-2017

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Променимо будућност миграција – унапредимо безбедност хране и пољопривредни развој” апелујући на један од највећих проблема данашњице – миграције становништва.
Велики број људи је присиљен да напусти своје домове због ратних сукоба и/или политичке нестабилности. Глад, сиромаштво и екстремне временске прилике као последица климатских промена су такође фактори који доприносе појави миграције становништва. У 2015. години у свету је било 244 милиона миграната, што представља повећање од 40% од 2000. године до данас. Овај број укључује 150 милиона људи који мигрирају због посла. Исте године, 65,3 милиона људи широм света присилно је расељено због сукоба и прогона, укључујући преко 21 милион избеглица, 3 милиона азиланата и преко 40 милиона интерно расељених лица, а више од 19 милиона људи је интерно расељено због природних непогода. Око трећина свих миграната је узраста од 15 до 34 година, а жене чине скоро половину свих миграната.
Велики број миграната потиче из сеоских средина, а многи од њих долазе у земље у развоју које имају иначе врло оскудне ресурсе. Развој пољопривреде може створити услове за бољу зараду и може допринети не само повећању пољопривредне производње, већ и смањењу миграција из руралних средина. ФАО сарађује са владама, агенцијама УН-а, приватним сектором, цивилним друштвом и локалним заједницама у решавању миграција кроз политике пољопривредног развоја.

Светски дан хране је и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја – без гладних до 2030. године.

Кључне поруке Светског дана хране 2017. године:
1. Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене.
2. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике.
3. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим.
4. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица.

Сваке године се у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране.

Datum objave: 13-10-2017

Светски дан чистих руку обележавамо да би се постигло повећање свести јавности о значају и користи од прања руку. То би требало да подстакне земље у свету да анализирају обичај прања руку свог становништва, јер резултати до сада обављених анализа показују да хигјенске навике нису развијене на потребном нивоу

Главни циљ установљеног Светског дана чистих руку је развој културе прања руку становништва, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Исраживања су доказала да је прање руку сапуном једна од најкориснијих и сигурно најисплативијих мера спречавања болести праћених проливом и упале плућа, а управо су те болести најодговорније за умирање деце до године дана. Сваке године 3,5 милиона деце у свету не доживе свој први рођендан због пролива и упале плућа (дијареје и пнеумоније). Дакле без дилеме: прање руку спашава животе!

Основне поруке које обележавање овог дана доноси су веома једноставне и достижне:
• Прање руку сапуном је спасоносна мера која је и технолошки и финансијски лако остварљива у свим земљама и свим заједницама;
• Прање руку сапуном је појединачно (свакој особи) најисплативија здравствена интервенција;
• Прање руку сапуном значајно смањује вероватноћу настанка: дијареје (укључујући и колеру), интестиналне (цревне) инфекције, акутне респираторне (дисајних путева) инфекције и инфекције коже и очију;
• Прање руку само водом није довољно – обавезно је коришћење сапуна.

Према Истраживању здравственог стања становништва Србије, 2013. године и анализе обичаја прања руку - закључак је да у Србији 65 % одраслог становништва редовно пере руке водом и сапуном.

Datum objave: 02-10-2017

Рак дојке чини водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. То је најчешћи рак код жена, како у развијеним тако и у мање развијеним деловима света.

Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје око 1.670.000 хиљада жена оболелелих од ове болести, а око 522.000 жена умре од ове болести сваке године. Према званичним подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у 2013. години, у Републици Србији је регистровано 3594 новооткривених случајева карцинома дојке, док је 1647 жена изгубило битку са овом болешћу. Доступна стручна литература показује да када се карцином дојке открије на време у преко 90% случајева лечење има добру прогнозу.

Међутим, због касног откривања болести смртност од карцинома дојке још увек је веома висока. Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност рака дојке и подигла свест о значају превенције и раног откривања, као и о могућностима правовременог започињања лечења особа оболелих од рака дојке. С обзиром да узроци рака дојке нису у потпуности разјашњени, рано откривање ове болести представља вид секундарне превенције карцинома дојке. Како би се довело до смањења смртности ове болести и рак дојке дијагностиковао у што ранијој фази, као и унапредио квалитет живота оболелих жена, Светска здравствена организација промовише националне програме за контролу карцинома дојке.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и Европских земаља са искуствима из спровођења популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру месецу 2012. године започело спровођење програма организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Организовани скрининг рака дојке подразумева позивање и преглед мамографијом (радиографско снимање) жена циљне популације од 50 до 69 година једном на сваке две године. Када се рак дојке открије у раној фази болести, применом адекватне терапије и континуираним лечењем се може спасити живот и унапредити квалитет живота оболелих жена.

Један од циљева спровођења организованог скрининга рака дојке је и унапређење свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и редовних скрининг прегледа, као и јачање капацитета здравствених установа за спровођење скрининга рака дојке. На територији осталих општина где се програм не спроводи у облику организованог скрининга рака дојке, односно где се жене не позивају лично, постоје такође могућности обављања превентивног прегледа дојки жена.

Превентивни прегледи се у том случају обављају код гинеколога и лекара опште медицине, када лекар прегледа жену и ако је животне доби од 50 до 65 година живота упути је на мамографију, али ако се ради о женама које су млађе од 50 година, лекар приликом прегледа процењује да ли ће жена бити упућена на мамографију или на ултразвучни преглед дојки, или ће обавити само палпаторни преглед дојки који је у датом моменту довољан. Жене које у својој породичној анамнези имају блиске рођаке са оперисаним раком дојке (мајка, сестра) на ове прегледе се јављају без икаквих позива, редовно и чешће него једанпут у периоду од две године. У овом месецу апелујемо на жене да, уколико припадају животној доби од 50 до 69 година, посете свог гинеколога или лекара опште праксе и обаве превентивни преглед дојке. Овакву праксу треба поновити једном у периоду од две године.

Како извршити самопреглед дојки

Datum objave: 02-10-2017

Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства али је и један од највећих јавноздравствених изазова. Процена је да ће број старијих особа широм света порасти за 56%, односно са 901 милион особа на више од 1,4 милијарде између 2015. и 2030. године. До 2030. године, број особа старијих од 60 година и више ће премашити број младих узраста од 15 до 24 године.

Слоган овогодишње кампање: „Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву” изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву. Овогодишња тема наглашава везу између препознавања талената међу старијим особама и могућности њиховог учешћа у окружењу у коме живе, чиме се омогућава имплементација Агенде 2030 и Мадридског међународног плана акције о старењу, који тренутно пролази кроз трећи круг прегледа и процене. Потреба да се обрати пажња на често занемарен допринос старијих особа, није само неопходна за њихову добробит, већ је и императив за процес одрживог развоја.
Неопходно је истражити најделотворније начине промоције и оснаживања учешћа старијих особа у различитим аспектима живота, али и подржати њихово учешће, у складу са основним правима старијих особа, њиховим потребама и жељама.

Циљеви овогодишње кампање:
- Омогућавање услова/мера које утичу на спремност старијих особа да активно учествују, што подразумева здравствено осигурање, редован приход, правну заштиту и приступ финансијским услугама.
- Начини/средства за оснаживања учешћа у старости, укључујући савремену технологију, образовање и доживотно учење, приступ информацијама, као и превазилажење баријера које искључују или дискриминишу старије особе.

Обележавање Међународног дана старијих особа укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерте, спортске догађаје, базаре здравља и слично.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 29-09-2017

Svеtsкi dаn srcа је ustаnоvljеn 2000. gоdinе sа ciljеm dа infоrmišе ljudе širоm svеtа dа su bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа vоdеći uzrок smrti коd 17,5 miliоnа ljudi svаке gоdinе. Prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоnа. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа nајmаnjе 80% prеvrеmеnih smrtnih ishоdа mоžе dа sе sprеči коntrоlоm glаvnih fакtоrа riziка (pušеnjе, nеprаvilnа ishrаnа i fizičка nеакtivnоst).
Оvе gоdinе Svеtsкi dаn srcа оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm „Ојаčајtе svоје srcе”, nаglаšаvајući znаčај zdrаvih stilоvа živоtа, као i znаčај prеvеnciје i коntrоlе fакtоrа riziка zа nаstаnак bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа u svim pоpulаciоnim grupаmа. Pоd окriljеm člаnicа i pаrtnеrа Svеtsке fеdеrаciје zа srcе, Svеtsкi dаn srcа uкljučuје vеliкi brој акtivnоsti, као štо su јаvnе tribinе, коncеrti, spоrtsкi dоgаđајi, bаzаri zdrаvljа i sličnо. Zаbludа је dа оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа оbоlеvајu sаmо stаriје оsоbе, оsоbе mušкоg pоlа i екоnоmsкi rаzviјеniјi dеlоvi stаnоvništvа.
Dаnаs, niјеdаn stаnоvniк nаšе plаnеtе niје pоštеđеn оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, bеz оbzirа nа tо gdе živi, којеg је pоlа, uzrаstа i sоciјаlnо-екоnоmsкоg stаtusа. Dеcа prеdstаvljајu pоsеbnо rizičnu каtеgоriјu zа pојаvu bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа. Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа mоgu dа sе јаvе i prе rоđеnjа, а riziк rаstе tокоm dеtinjstvа usvајеnjеm lоših živоtnih nаviка, као štо su nеprаvilnа ishrаnа, nеdоstаtак fizičке акtivnоsti i izlоžеnоst duvаnsкоm dimu. Оdrеđеnе nеprеpоznаtе i nеlеčеnе zаrаznе bоlеsti коd dеcе su pоsеbаn prоblеm, јеr mоgu dа izаzоvu trајnа оštеćеnjа nа srcu, која sе čеstо lеčе јеdinо hiruršкim intеrvеnciјаmа.

Еpidеmiоlоšка situаciја u Srbiјi

Prеmа pоdаcimа Nаciоnаlnоg rеgistrа zа акutni коrоnаrni sindrоm, оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа (КVB) tокоm 2015. gоdinе u Srbiјi umrlо је 54.376 оsоbа. Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, sа učеšćеm оd 52,4% u svim uzrоcimа smrti, vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Ishеmiјsке bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti zајеdnо su vоdеći uzrоci smrtnоsti u оvој grupi оbоljеnjа.
U каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti spаdајu: rеumаtsка bоlеst srcа која čini 0,1% svih smrtnih ishоdа оd КVB, hipеrtеnzivnа bоlеst srcа čini 11,0%, ishеmiјsке bоlеsti srcа 17,6%, cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti 23,1%, а оstаlе bоlеsti srcа i sistеmа кrvоtока činе 48,2,% svih smrtnih ishоdа оd КVB. Као nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm vоdеći је zdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu.
Акutni коrоnаrni sindrоm uкljučuје: акutni infаrкt miокаrdа, nеstаbilnu аnginu pекtоris i iznеnаdnu srčаnu smrt. Акutni коrоnаrni sindrоm u Srbiјi činiо је 50,7% svih smrtnih ishоdа оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа u 2015. gоdini. Оstаlе ishеmiјsке bоlеsti srcа činilе su 49,3% smrtnоsti оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа. Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АКS, u Srbiјi је u 2015. gоdini diјаgnоzа акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа pоstаvljеnа коd 23.882 slučаја.
Incidеnciја акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа u Srbiјi iznоsilа је 226,6 nа 100.000 stаnоvniка. Tокоm 2015. gоdinе оd оvоg sindrоmа u Srbiјi su umrlе 4852 оsоbе. Stоpа smrtnоsti оd акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа u Srbiјi iznоsilа је 42,7 nа 100.000 stаnоvniка.

Nајznаčајniјi fакtоri riziка zа nаstаnак каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti:
- Hipеrtеnziја (pоvišеn кrvni pritisак)
- Upоtrеbа duvаnа
- Pоvišеn nivо šеćеrа u кrvi – šеćеrnа bоlеst
- Fizičка nеакtivnоst
- Nеprаvilnа ishrаnа
- Nivо hоlеstеrоlа/lipidа u кrvi
- Prекоmеrnа uhrаnjеnоst i gојаznоst

Fакtоri riziка nа које nе mоžеmо dа utičеmо (nеprоmеnljivi fакtоri riziка):
- Gоdinе stаrоsti
- Pоl
- Bоlеsti u pоrоdici

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 11-08-2017

Поделу промотивног материјала (превенцији ХНО и заразних болести, као и поступање у екстремно високим температурама) у угоститељским објектима и посетиоцима Сабора трубача у Гучи.

Datum objave: 09-08-2017

- Трудите се да одржавати собну температуру испод 32ºC током дана, односно испод 24ºC током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике. Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај.

- Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама). Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова). Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4 и 7 часова ујутру. Боравите у хладу. Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима.

- Туширајте се или купајте у расхлађеној води. Можете да примењујете и хладне облоге, пешкире, сунђере, купке за стопала, итд. Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. Ако излазите напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце. Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол и смањите унос кафе и газираних безалкохолних пића. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте храну са високим садржајем протеина.

- Редовно проверавајте како су вам чланови породице, пријатељи и суседи, који живе сами. Особама које су под здравственим ризиком (деца, труднице и особе старије од 65 година) могла би да затреба помоћ током врелих дана. Ако неко од њих узима лекове, проверите са њиховим лекаром да ли ти лекови утичу на терморегулацију. Ако имате здравствених проблема Лекове држите на температури испод 25ºC или у фрижидеру (прочитајте упутство о чувању дато уз лек). Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или истовремено узимате више различитих лекова.

- Потражите помоћ ако осећате вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или имате главобољу; што је пре могуће пређите у охлађен простор и измерите телесну температуру. Попијте неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре. Ако вам се јаве болни грчеви у мишићима (они су, иначе, често последица дужег вежбања по веома топлом времену, посебно ако су се јавили у мишићима ногу, руку или стомака), склоните се у хлад или уђите у расхлађени простор. Почните постепено да уносите течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата треба да потражите лекарску помоћ. Обратите се лекару ако осетите неуобичајене симптоме или ако симптоми дуго трају.Ако приметите код неког од чланова ваше породице или људи којима помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева и/или несвестицу, односно губитак свести, одмах позовите лекара/хитну помоћ. Док чекате на помоћ, покушајте особу да расхладите хладним облогама, дајте јој да пије течност, ослободите је вишка одеће.

Datum objave: 07-08-2017

Светска недеља дојења која се сваке године обележава у више од 170 земаља света како би се повећали знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу у циљу унапређења здравља мајке и детета, ове године обележава се 25. пут. Светска алијанса за подршку дојењу (Wорлд Аллианце фор Бреастфеединг Ацтион – WАБА) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године акценат је на различитим темама од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније догађаје или датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 2. до 9. октобра под слоганом „Подржимо дојење”.

Циљеви Светске недеље дојења 2017:
1. Информисање – разумевање значаја заједничке акције у оквиру четири тематске области Циљева одрживог развоја.
2. Препознавање своје улоге у активностима и шта може да направи разлику.
3. Унапређење сарадње и утврђивање области од заједничког интереса.
4. Подстицање заједничког рада како би се постигли Циљеви одрживог развоја до 2030. године.

Дојење је витални део одрживог развоја и значајна компонента глобалне акције окончања потхрањености. Веће стопе искључивог и континуираног дојења могу бити постигнуте само сарадњом у свим секторима и кроз све генерације. Дојење није само питање које се тиче жена, нити искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност коју сви делимо. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је, међутим, подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини. Дојење је део репродуктивног циклуса, а жене би требало да буду у могућности да комбинују дојење и плацћени рад без дискриминације или неповољног положаја. Неопходна је заједничка акција да бисмо обезбедили радну средину у којој жене у државном и приватном сектору имају родитељску социјалну заштиту која им је потребна. Докази о користима дојења су нам доступни. Знамо да дојење помаже преживљавању одојчади и помаже им да напредују, има дугорочне здравствене користи за жене, али и економске користи за све. Користи дојења исказане кроз четири тематске области.

1. тематска област: ИСХРАНА: Деца мајки дојиља имају оптималну исхрану и заштиту од инфекција. БЕЗБЕДНА ХРАНА: Мајчино млеко је сигуран и безбедан извор хране, чак и у временима хуманитарних криза. СМАЊЕЊЕ СИРОМАШТВА: Дојење је јефтин начин храњења без оптерећења буџета домаћинстава.
2. тематска област: ПРЕЖИВЉАВАЊЕ: Дојење значајно побољшава преживљавање одојчади, деце и мајки. ЗДРАВЉЕ И БЛАГОСТАЊЕ: Дојење значајно побољшава здравље, развој и благостање одојчади и деце, као и мајки, и краткорочно и дугорочно.
3. тематска област: ЖИВОТНА СРЕДИНА: Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину – произведена и испоручена без загађења, паковања или отпада. КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: Производња и потрошња адаптираних млечних формула генерише емисију гасова стаклене баште који убрзавају глобално загревање.
4. тематска област: ПРОДУКТИВНОСТ ЖЕНА: За послодавце је корисно да имају задовољну и продуктивну радну снагу – мање отпуштања, већа лојалност и ређе промене запослених на одређеним радним местима. ЗАПОШЉАВАЊЕ: Родитељска заштита и друге политике заштите на радном месту омогућавају женама да комбинују дојење са плаћеним радом.

Могућности за акцију:
1. Обучите тимове бабица, медицинских сестара, лекара, нутрициониста-дијететичара, заговарача у области јавног здравља и осталих радника у локалној заједници за дојење као начин исхране новорођенчета и одојчета.
2. Фокусирајте се на подршку дојењу у угроженим групама, нпр. младе мајке (адолесценти) и самохране мајке.
3. Делујте заједно са организацијама које се боре за родну равноправност, права жена и укључивање очева у заштиту, промоцију и подршку дојењу.
4. Укључите све сегменте друштва у заштиту, промоцију и подршку дојењу, нпр. обележите Светску недељу дојења или Националну недељу промоције дојења у вашој заједници!

Дојење је превентивна интервенција са највећим потенцијалом очувања живота. То је нај-једноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки.

Предности дојења за новорођенче/одојче:
• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од пролива
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета.

Предности дојења за мајку:
• Помаже успостављању емоционалне везе са дететом
• Смањује крварење после порођаја
• Доприноси нормализацији телесне масе
• Смањује ризик од појаве остеопорозе
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије.

Важно је и да се скрене пажња јавности на значај пружања подршке мајкама да обезбеде детету исхрану дојењем, што у кризним и ванредним ситуацијама може спасити живот детета, а често и мајке. Мајчино млеко је најбоља храна за бебу у првих шест месеци, а мајчине груди најбољи и најздравији извор хране. Дојење обезбеђује правилан раст и развој одојчета. Мајчино млеко у потпуности одговара нутритивним потребама одојчета у првим месецима живота. Како се ове потребе током времена мењају и мајчино млеко се прилагођава. Да би разумели колико је за Вашу бебу дојење значајно, подсетимо се још једном шта све мајчино млеко садржи и које су му предности када је раст и развој бебе у питању у односу на адаптирана, односно вештачка млека.
ЗАШТИТА ОД ИНФЕКЦИЈА– Беба се рађа без способности да одмах развије добар одговор на инфекције. Зато је мајчино млеко природа створила као прву заштиту од инфекција. У њему се налазе антитела и биолошки активне ћелије (лимфоците, макрофаге и леукоците), које обезбеђују пасивну заштиту новорођенчета и одојчета у првим месецима живота. Мајчино млеко садржи и неимунолошке заштитне факторе (лактоферин, бифидогени фактор, лизозим, незасићене масне киселине). Ови заштитни фактори доводе да бебе које сисају ређе оболевају од гастроинтестиналних и респираторних инфекција, него бебе које пију адаптирано млеко. Дигестивни ензими из мајчиног млека штите одојчад која су рођена са још неразвијеним ензимским системима. Лактоза доприноси спречавању рахитиса, помаже апсорпцију калцијума и развој мозга. Фактори раста из мајчимог млека поспешују развој и сазревање имунолошког система, централног нервног система и органа.
ЗАШТИТА ОД АЛЕРГИЈА – Мајчино млеко поспешује сезревање гастроинтестиналног тракта. Мање излагање у првим данима и недељама страним протеинима (адаптирана млека), ствара толеранцију пре него алергијску реакцију. Цинк који се налази у мајчином млеку и неке незасићене масне киселине доприносе развоју имунолошке реакције одојчета.
ШТА БЕБА ДОБИЈА ДОЈЕЊЕМ – Код дојене деце тако спречавамо појаву дечијег дијабетеса, карцинома, као и инфекције средњег уха, ортодонталних (развој вилице) и денталних проблема (здравији зуби). Одбрамбена реакција у инфекцијама је јача, а имуни одговор на вакцине бољи. Одојчад која су дојена имају бољи психомоторни развој, емоционални и социјални развој, а примећено је да постоји веза и са вишим степеном интелигенције.
КАКВУ КОРИСТ ИМА МАМА КОЈА ДОЈИ – Хормон који се лучи приликом дојења (окситоцин) контрахује материцу и доводи до престанка крварења после порођаја. Дојење смањује ризик од појаве карцинома дојке и јајника, а постпорођајна депресија је много ређа. Храњење бебе одузима мање времена. Ноћно храњење, изласци, путовања су много удобнија. Бржи је физички опоравак од порођаја, као и враћање на телесну тежину пре трудноће брже иде код мајки које доје. Занемаривање деце је ретко од стране мајки које су дојиле. Исхрана одојчета искључиво мајчиним млеком, препоручује се до навршених шест месеци живота, а уз другу храну и до краја прве и даље у другој години живота.

Велика је предност и значај дојења како за бебу тако и за мајку. Током дојења, успоставља се приснији однос на релацији беба – мајка, јер мама најлакше своји гласом може привући бебину пажњу
– на њен глас беба се привикла још у периоду развоја у стомаку, јер плодова вода добро преноси звук.
Сам глас мајке умирује бебу, изазива код ње пријатне емоције. Дојење би требало да траје минимално шест месеци, а оптимално годину дана. Млеко из дојке потпуно је стерилно и здраво за одојче, а и има најбољу могућу температуру. Дојење или природни начин исхране, је увек јефтиније од вештачке исхране. Са дојењем треба започети што је могуће пре након порођаја. Успешно дојење оснажује везу мајке и бебе. Уколико на самом почетку мислите да немате довољно млека, не одустајте тек тако од дојења, јер се лактација успоставља и до три недеље од порођаја. Дојење ће се брже успоставити уколико се мајка и дете подстичу на што чешће храњење, а подој треба да траје толико дуго колико то жели беба. При томе је положај бебе значајан како не би дошло до повреде брадавице. Према неким истраживањима, генерално рефлекс сисања код детета гаси се постепено у периоду од друге до шесте године. Мајчино млеко се од почетка дојења поступно мења у саставу и особинама. Колострално млеко се излучује у првих 30 сати након порођаја. По количини није обилно, међутим својим састојцима прилагођено је потребама бебе и развијености њених органа за варење. Густо је и жуто обојено. Од зрелог млека (лучи се од 16. дана) садржи више беланчевина, витамина, а мање шећера и масти, јер одојче лучи мање жучних соли и цревних сокова за варење масти. Путем колострума се уносе моћни имуни фактори попут имуноглобулина, лактоферина, интерферон… Колострум је, слободно се може рећи, једна врста природног антибиотика. Доказано је да одојчад храњена колострумом имају бољи апетит и брже расту, а касније у животу много ређе пате од алергија и инфекција, као и пада имунитета. У 100 мл зрелог мајчиног млека има 55 мг калијума, 16.7мг натријума, 33.5 мг калцијума, 3.5 мг магнезијума, 0,1 мг гвожђа, 13.7 мг фосфора, 0,2 мг цинка, 65 мг ретинола, затим витамина Б групе и 4.7мг витамина Ц. Отпорност према инфекцијама много је већа код одојчета које сиса него код вештачки храњене бебе, јер преко млека дете добија мајчина антитела, која му осигуравају имунитет од разних микроба и вируса и одлична је диспозиција доброг здравља за будући живот. Мајчино млеко подстиче раст корисне бактерије лацтобацилус, јер има нижу киселост од крављег млека.
Мајке које желе да хране своју децу, а немају довољно млека, могу да потпомогну своју лактацију: семеном од морача, кимом, јечмом. Чорбице од младе коприве или сочива повећавају количину и квалитет млека. За квалитет млека, свакодневно једите пресно поврће, у виду свежих салата зачињених лимуновим соком (а не сирћетом), јодираном сољу и хладно цеђеним уљем. Недељно поједите макар 2 јаја за доручак. Најбољи показатељи за квалитет млека: беба сразмерно напредује у телесној тежини, има хомогену златно жуту столицу карактеристичног киселкастог мириса, задовољна је, једра, румена, живахних и снажних покрета. То је право задовољство свакој мајци! Опстипација или затвор је чешћа код беба на вештачком млеку, јер се у мајчином млеку десет пута више налази пребиотичких влакана. Мајчино млеко се комплетно свари, а столица се састоји о мале количине неабсорбованих протеина (беланчевина) од усиреног млека и велике количине слузи (цревне секреције). Дојење одојчета има веома повољан утицај на здравље мајке. У првим данима и недељама после порођаја, ако мајка доји бебу, долази до снажне контракције мишића материце, што резултира убрзаног враћања тог органа на нормалну величину и положај. Првих шест месеци док мајка доји бебу и док менструални циклус још није успостављен, око 98 % је заштићена од нове трудноће. Редукција, односно смањење телесне тежине мајки које доје је знатно бржа у поређењу са онима које не доје. Приближно 3 до 4 кг чисте масти, колико је мајка добила у току трудноће, лакше се изгуби ако мајка доји, јер је та маст и сакупљена као резерва за период дојења.
Недостаци дојења – при дојењу мајка није у могућности да одреди количину које дете посиса. Ово је веома значајно кад дете недовољно напредује. Некад је веома тешко установити разлог не напредовања. У случају хипогалактије (мала количина млека) беба гладује и не напредује. Треба предузети све да се повећа количина млека. Од велике важности је став мајке према дојењу. Ако мајка истински верује да је у сању да беби пружи довољно млека, имаће мање проблема са недостатком млека, чак и под условима стреса и преоптерећености, што је случај код већине дојиља. Ако беба гладује, јер мајка нема довољно млека, најчешће се јавља опстипација (затвор). Мерењем подоја треба проценити колико млека недостаје и додати га. Беба се може мерити увијено у пелене, пре и после подоја. Количина млека треба да одговара разлици измедју две тежине. Бебе која “халапљиво” сисају најчешће “прогутају” одређену количину ваздуха, која узрокује дистензије желуца и црева, доводећи до непријатних и болних колика (грчева). Вишак ваздуха ће бити избачен ако се беба држи десетак минута усправно и благо лупка по леђима. Веома је ретка појава да мајчино млеко не задовољава потребе организма одојчета у правилном расту и развоју детета. Инсуфицијенција млека (неадекватан нутритиван састав) се дешава код жена са урођеним поремећајем метаболизма. Јавља се и код жена, које се веома квалитетно хране и живе. Код тих жена најчешћи разлози су недовољно знање о механици лактације и техници дојења, па самим тим и неправилно сисање. У другој недељи живота, одојче може добити жутицу изазвану мајчиним млеком. Одојче са жутицом изазваном мајчиним млеком обично добро напредују, за разлику од хипербилирубинемија друге етиологије. Овај вид жутице представља некоњуговану хипербилирубинемију. Хипербилирубинемија настаје због брзе апсорпције масних киселина, због великог садржаја липазе у млеку.
Највеће вредности билирубина не иду преко 25 мг/дл, а обично су око 20 мг/дл крајем друге недеље живота. Исхрана мајчиним млеком може бити опасна за одојче, у веома ретким случајевима урођене неподношљивости неког састојка млека ( лактоза-млечни шећер…). Под условима претерано загадјене средине,у мајчином млеку могу да се открију нежељени хемијски састојци. Тако на пример, ДДТ инсектицид је хемикалија која је топива у мастима и биолошки се не разлаже: акумулише се у масном ткиву животиња које су му изложене. Једини значајан пут елиминације је мајчино млеко где се концентрише у мастима. Нарочито високе концентрације овог инсектицида примећене су у оним крајевима где се у великом обиљу и без икакве контроле користе за запрашивање пољопривредних површина. Пушење потенцира штетан утицај многих хемијских састојака из околине, како на организам мајке, тако и на организам детета. Постоји повезаност између пушења и повишених вредности хемијских загадјивача у мајчином млеку, а исто тако и скраћеним трајањем дојења. При дојењу се могу јавити извесне реакције на храну која мајка конзумира – лук, купус, пасуљ…), стога мајка током периода лактације мора да води рачуна о квалитету, свежини и својству намирница, као и о правилној комбинацији намирница. Дојиље треба да избегавају да једу конзервисане намирнице, као и намирнице са адитивима. Дати предност воћу и поврћу које није вештачки ђубрено и прскано. Дојиља би требало да има редовне оброке у приближно исто време. Доручак је најважнији оброк и треба да му посвети пажњу. Дојење је један од најучесталијих начина преноса гљивица, стога је пре и после сваког подоја потребно пажљиво очистити брадавице комадићем стерилне газе натопљене дестилованом или прокуваном водом. Избегавајте растворе за дезинфекцију који садрже алкохол или мирисе, јер они могу надражити нежну дететову кожу и слузницу. Многи лекови се преносе мајчиним млеком. Алергијске реакције су могуће и са врло малом количином и дозом одређеног лека. Приликом наглог одбијања одојчета од природне исхране ( дојења), може настати пролив. Сами на своју руку не доносите одлуку о престанку дојења, или о дохрани другим млеком без стручног савета педијатра или нутриционисте. Најпре треба укинути поподневни, па подневни, и на крају јутарњи подој. Дојке се у трудноћи мењају и припремају за своју улогу – лактацију. У трудноћи се развијају и млечни каналићи и млечни мехурићи, а промјене се догађају и на брадавицама које постају набрекле и осетљиве. Груди се припремају за дојење које ће уследити одмах после порођаја.
Каткад се мало колострума, првог млека, појави и пре порођаја, али то је сасвим нормално. Није потребна никаква посебна припрема брадавица за дојење у смислу прања сапунима, "очвршћивања" помоћу пешкира, мазања разним кремама и мастима. Напротив, све овакве радње могу негативно утицати на рад Монтгомеријевих жлезда и на крају допринети настанку проблема приликом дојења. Већ на почетку трудноће може се примијетити повећање Монтгомеријевих жлезда - то су малене избочине налик приштићима које се налазе на кожи ареоле - њихова улога је лучење материја која подмазује брадавице и штите од инфекције. Шта можете у трудноћи учинити за своје дојке? Груди се повећају у трудноћи. Добар грудњак не смије стезати нити се урезивати у кожу. Понекад је потребно мењати величину и неколико пута у трудноћи. Можете њежно масирати груди. Пазити на хигијену. Ако осећате топлоту у грудима, можете олакшати ако на њих ставите хлададну облогу или врећицу леда замотану у ручник. Ако приметите оток, црвенило, посебно болна места на дојкама, свакако консултујте лекара. Упорност у првим данима Квалитетна едукације је пресудна. Научите теорију исправног положаја, при томе се мисли на две ствари: положај детета у односу на мајку и дететово прихваћање дојке. Након порођаја је добро намазати брадавице колострумом (првим млеком) и пустити да се осуши на ваздуху. Здрава жена је у могућности да доји своје дете независно о томе има ли велике или мале груди. Према Светској здравственој организацији готово све мајке, чак 99 посто њих, могу дојити своју новорођенчад само је питање колико су тога саме свесне и упорне да у дојењу истрају и колико се околина меша у процес успостављања дојења првих дана након порођаја. Само врло мали број жена реално неће моћи дојити због неких телесних разлога, болести или сасвим непредвидивих животних ситуација. Многе маме очекују да им се успостави лактација одмах по порођају. Код неких млеко заиста крене већ после пар сати, али код неких тек после пар дана.
Када се очекује надолажење млека?
Надолажење млека је индивидуално, може да крене пар сати или пар дана после порођаја. Припрема за дојење креће од друге половине трудноће. Груди отежају, па мора да се носи грудњак - памучни, који ће овлаш да придржава дојке. Пред порођај може да се појави колострум (прво млеко). Не треба га цедити, већ само одржавати хигијену груди.
Да ли мама треба да подстиче надолажење млека (на пример, узимањем течности, стављањем топлих облога, и слично)?
Пар сати после порођаја, бебу треба ставити на груди - то је најбољи начин да крене лактација. Беба ће то најбоље да уради. Груди масирајте нежним покретима, измазајте их пре сваког подоја. Тако ћете размекшати простор око ареоле, где су набрекли млечни канали, а брадавица ће се испупчити и беба ће је лакше ухватити. После подоја, поново испразните груди. Ако, пак, немате млека, препоручује се стављање топле облоге, али не дуже од петнаестак минута, и то непосредно пре подоја. Тако ће се раширити млечни канали, а млеко ће надоћи. Али, у овој ситуацији груди морате добро да испразните! Најбоље би било да имате помоћ неког стручног лица, или жене која има искуства у дојењу. Такође, можете да конзумирате више течности: топле напитке, супе, чорбе, чај за дојиље.
Уколико надође млеко, шта тачно жена треба да ради, а да не дође до појаве проблема?
Треба редовно да празните дојке, стављате хладне облоге по петнаестак минута и, наравно, бебу редовно дојите. После подоја, груди испразните и наставите са хладним облогама. Смањите унос топлих напитака. Пијте воду тек да угасите жеђ.
Како спречити појаву рагада? Који су рани симптоми рагада?
Нега груди је јако важна и у трудноћи, а посебно у периоду дојења. Бебу стављајте на дојку која је припремљена за дојење, јер ће тако лакше да ухвати брадавицу. Подој не треба пролонгирати, довољно је да беба сиса ефективно тридесет минута. Тако нећете доћи у ситуацију да "грицка" брадавицу и да се појаве рагаде. После подоја, брадавице намажите млеком и осушите на ваздуху. Ставите грудњак до следећег подоја. Ако беба не хвата лепо брадавицу, глоцка је, цокће док сиса - то значи да није добро ухватила дојку и да ће да оштети брадавицу. Поновите поступак, док не ухвати лепо дојку. Рагаде ћете препознати тако што се брадавица црвени, а њена нежна кожа пуца, што је веома болно при дојењу. Ово су знаци да морате да обратите више пажње на негу груди.
Како спречити појаву маститиса? Како се препознаје маститис у раној фази?
Маститис се јавља код жена које имају хиперлактацију. У том случају, груди треба редовно празнити, стављати хладне облоге и редуковати унос течности док се не успостави равнотежа. Препознаћете га тако што креће црвенило дојке, која је болна, набрекла и врела. Понекад скочи и температура.
Шта ако млеко није надошло ни после два- три дана? Шта да ради жена и чиме да храни бебу у том периоду?
У почетку, беби је довољно веома мало колострума за подој. Важно је да бебу стављате на дојку редовно, то ће да поспеши дојење. Породиља треба да узима доста течности, посебно топлих напитака. Млеко ће надоћи. Беба се ретко дохрањује, искључиво после подоја, и то адаптираним млеком, које се даје кашичицом. Већина мама зна да је њихово млеко најдрагоценији дар који могу дати своме детету и да му дојењем омогућава оптималан раст и развој и поставља темеље доброг здравља за цео живот. Чак 95% жена би, уз праве савете и подршку, могло успешно да доји дете. На жалост, статистике показују да је све више мајки које, и поред опредељености за дојење и труда, остају без млека, као и оних које се одричу дојења. Покушаћемо да вам помогнемо да у првим данима успоставите лактацију и избегнете „грешке у корацима“, да препознате и пребродите кризу дојења која се може јавити и да не прекинете дојење раније него што сте планирали Нема маме која се није запитала да ли производи довољно млека за своју бебу а често је баш та брига разлог за превремено и непотребно увођење млечне формуле, па и потпуни прекид дојења. Једна мајка је казала: „Све је у твојој глави. Ако имаш жељу, дојићеш своје дете без обзира на све околности“.
ПРОИЗВОДЊА МЛЕКА
Хормон одговоран за производњу млека је пролактин. Непосредно пре и након порођаја, ниво пролактина је врло висок (10 пута већа него пре трудноће). Тај високи ниво пролактина одговоран је за почетвно успостављање дојења. Сваки пут кад беба ритмичким покретима стимулише брадавиду долази до новог скока пролактина, који директно стимулише производњу млека у дојци. Највише се лучи ноћу, зато су ноћни подоји, нарочито у почетку, веома важни. После порођаја ниво пролактина брзо се враћа на нормалне вредности пре трудноће, за 2-3 недеље. Хормон одговоран за отпуштање млека из дојке је окситоцин. То је хормон који учествује у порођајним контракцијама, скупљању материце након порођаја, оргазму и дојењу. Зову га и “хормон љубави” јер осим својих физиолошких утјицаја има и улогу у емоционалном повезивању. Сисање бебе мајчином мозгу шаље сигнал да повиси ниво окситоцина, тако да неколико секунди до неколико минута након почетка подоја окситоцин узрокује истискивање млека. Окситоцин је, за разлику од пролактина, осјетљив на расположење мајке. То значи да се може смњити његова производња кад је мајка напета, под стресом, али и да мајка може изазвати његово лучење кад беба не сиса – довољно је да чује бебин плач или само размишља о томе како доји. Ако познајемо дејство ова два хормона на дојење, биће нам јасно зашто често стављање бебе на дојку и стимулација брадавице, подстичу природне процесе производње млека. Трећи значајни чинилац је Повратни Инхибитор Лактације (енг. ФИЛ – Феедбацк Инхибитор оф Лацтатион). Он делује локално у дојци – кад се дојке препуне, његова висока концентрација у млеку у алвеолама зауставља даљњу производњу. Кад су дојке празне, његов изостанак допушта алвеолама да даље производе млеко. То се зове аутокрина или локална контрола производње млека, за разлику од хормоналне ендокрине контроле производње. У првим недељама производњу млека подржавају хормоне. Након тога, пролактин И окситоцин препуштају место сисању. Довољан је само тај прост механички поступак да би млечна жлезда произвела млеко. Редовно пражњење груди заузврат подстиче да се оне поново напуне. Управо је ФИЛ “кривац” за смањење производње у препуњеним грудима које се нередовно или непотпуно празне.
КОЛИЧИНА МЛЕКА
У првих 5 дана, већином док сте још у болници, након порођаја ваше груди луче колострум и производите га тек 50 мл на дан. Прелазно млеко лучите у следећих 14 дана и количина се постепено повећава и до 500 мл на дан . Зрело млеко ће доћи максимално 3 недеље након порођаја, у оличини и до литар дневно. Може бити потребно и 5-6 недеља да би се постигла равномерна И оптимална производња млека. Након другог месеца бебиног живота може вам се учинити да су вам дојке празније и да млеко не цури као пре. Али, то су само знаци да се ваше тело навикло на бебине прохтеве за храном и количином млека. Уз то, беба расте и вуче јаче, па је нормално да ће извући и више млека. Сложени процес лучења млека може се сажети у врло једноставну истину: колико беба поједе, толико ће се млека произвести. Природа се давно побринула да овај механизам савршено функционише. На вама је да се побринете да беба довољно често и ефикасно сиса, а најбоље је руководити се управо бебиним захтевима. Дојите бебу онолико често колико тражи! Мајке могу имати врло различите капацитете дојки, али то не утиче на укупну количину млека. Мајке са мањим капацитетом ће једино морати чешће да празне дојке, да би укупна произведена количина била иста.
ПРВИ И НАЈВАЖНИЈИ КОРАЦИ У УСПОСТАВЉАЊУ ЛАКТАЦИЈЕ
1. Контакт кожа-на-кожу одмах по рођењу детета
2. Први подој у оквиру 1-2 сата од порођаја
3. Боравак мајке и бебе у заједничкој соби и дојење на захтев
4. Недавање детету воде нити млечних формула у породилишту
5. Правилно постављање бебе на дојку и удобан положај у току дојења
6. Информисаност мајке о дојењу пре порођаја
7. Информисаност оца и његова подршка и активна улога
ШТА ЈЕ ЈОШ ВАЖНО ЗА УСПЕШНО ДОЈЕЊЕ
- Припрема организма О дојењу треба размишљати још од момента када почне планирање трудноће, или од самог њеног почетка. Трудноћа је период када треба посебно водити рачуна о здрављу, јер смо одговорни за живот и здравље још једног бића. Нездрава храна, адитиви, лоше варење могу да утичу на ток трудноће и касније производњу млека.
- Престанак пушења Ако планирате трудноћу престанак пушења се подразумева. Мајке које пуше имају већи проблем са успостављањем лактације и количином млека и раније престају да доје.
- Галактогоги су намирнице, биљке или лекови који постичу производњу млека. Све галактогоге, поготову лекове, треба користити са опрезом И уз консултацију лекара.
- Пивски квасац Пивски квасац садржи велику количину Б витамина и препоручује се током дојења, али не у облику пива, које садржи алкохол.
- Довољно течности у облику воде, цеђених сокова или неких чајева; препоручује се чај са анисом и кимом, као и чај од коприве и матичњака. Постоје и бројне друге биљке које подстичу лактацију и које се налазе у индустријски припремљеним чајевима за дојилље. Четири додатне чаше течности дневно требало би да задовоље додатне потребе.
- Намирнице које повећавају количину млека Овас позитивно утиче на хормоне задужене за производњу млека. Можете га јести куваног, као кашу, кекс или колаче од овсених пахуљица . Леблебије се традиционално користе као одлична храна за дојиље, у облику чорби, варива или намаза (хумус), као И кувана пшеница. Семенке, нарочито сусама И лана.
- Довољно спавања, одмора и релаксације. Идеја: предложите својим другарицама и породици да вам, уместо поклона за бебу, поклоне сат-два чувања детета, да одете у шетњу, на кафу или код фризера.
- Одложите мршављење. Ако одмах кренете са мршављењем и почнете да избегавате поједине намирнице, или једете премало, можете да очекујете да то има негативан утицај на лактацију. Морате да уносите довољно калорија и енергије потребне за бригу о беби и за производњу млека. Уносите довољно здравих масноћа, у риби, маслиновом уљу и семенкама,које ће позитивно утицати на развој мозга бебе.
НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ
Грешке се дешавају најчешће у почетном периоду. Неке мајке не хране дете довољно (у почетку то мора бити и 10 до 12 пута у току 24 часа), избаце прерано ноћни подој, не посвећују подоју довољно времена. Давање флашица и варалица збуњује дете, тако да се не препоручује првих месец-два. Непотребно коришћење вештачких брадавица и неправилно дојење такође омета оптимално успостављање лактације. Код младих мајки се може јавити и несигурност, велики умор, неправилна исхрана, узнемиреност, … А онда долази искушење…Маме које су нестрпљиве И са недовољно самопоуздања почињу врло брзо да хране бебу млечном формулом и на добром су путу да се почетна жеља да доје бебу заврши потпуним неуспехом! Флашица може до те мере да угрози производњу млека да она потпуно престане. У том случају више нема повратка на дојење! Не дозволите никоме да вас убеди да је млечна формула подједнако добра за вашу бебу као ваше млеко!!!
КРИЗА ДОЈЕЊА
Криза дојења или криза лактације се јавља код многих мама и, на жалост, многе због тога одустају од дојења. Постоје ситуације кад вам се може чинити да ваша беба има веће потребе него што јој можете понудити. Посебно се то догађа поподне/предвече или неколико дана за вријеме бебиног тзв. скока у развоју, односно фазе повећаних потреба за храњењем. То су нормалне фазе кроз које све бебе пролазе (неке пре, неке касније, различитим интензитетом), обично у узрасту 2-3 недеље, 6 недеља или око 3.месеца. Раздобља таквих повећаних потреба су напорна за маму и бебу, али брзо прођу. Примените неке од ових савета и сачекајте дан-два. То вам се може учинити и као јако дугачко време, али како су методе утемељене на искуству многих других мајки и најновијим научним сазнањима, нема разлога да не верујете у властити успех.
Опустите се, уживајте са својом бебом и верујте у себе.
- Повећајте учесталост подоја на 8-12, ако треба и више; не заборавите ноћне подоје
- Не одређујте размак и дужину подоја, препустите то беби
- Проверите да ли беба заузима добар положај
- Немојте чекати да се дојке “напуне” да би се беба најела. У њима има увијек млека за бебу, чак и кад се чине празне.
Штавише, ако беба доји чешће, не само да ће се за који дан повећати количина млека, него ће и беба више добијати на тежини јер ће појести више оног задњег, храњивијег млека.
- Осим што подоји морају бити чешћи, морају бити и ефикаснији. Бебу која није живахна и не доји ефикасно, него спава с брадавицом у устима, треба подстаћи контактом кожа-кожа, расповијањем бебе (у топлој просторији, наравно), или ношењем у носиљци за време дојења.
- Свако додавање чаја или адаптираних млека може пореметити однос понуде и потражње у производњи мајчиног млека.
- Испразните дојку након подоја. У неким подојима беба поједе све и хоће још, у некима не. Ово се дешава у посебним случајевима кад је беба нервозна због нечега, кад јој избијају зубићи, кад мајка промени дезодоран или слично. Након што беба више никако не жели да сиса ни након подстицаја (контактом кожа-кожа, ношењем), испразните дојку након дојења, још 2 минута након што истече задња кап млека.
- Пијте довољно течности. Не превише, него довољно: то је отприлике једна чаша за вријеме једног подоја.  Одмарајте се.То је поготово могуће ако често дојите, на тај начин сте присиљени да често седите или лежите с бебом. Осим дојења, било би добро да нађете нешто што вас психички релаксира, бар неколико минута дневно.
- Верујте у себе.

Datum objave: 04-07-2017

Основан 1967. као хигијенско-епидемиолошка служба, Завод је прерастао у модерну здравствену институцију на Моравичком округу. Завод је део националне мреже јавног здравља која броји 24 институције, на челу са Институтом за јавно здравље Србије“ Др Милан Јовановић Батут”. Од свог оснивања па до данас превентивна делатност Завода је усмерена на спречавање настанка болести, применом посебних јавно-здравствених мера како локално, на територији Моравичког округа, тако и интегрисаним системом јавног здравља на челу са Министарством здравља, на територији Републике Србије.

Завод је у ту сврху организован у више центара, а мултидисциплинарни тим од 80 запослених, здравствених радника и сарадника, брине о здрављу око 206 000 становника Моравичког округа.

У циљу побољшања пословања, Завод је у периоду од 2003-2017. године усагласио своје процесе са захтевима три међународна стандарда. Наиме, све организационе јединице Завода од 2004.године послују у складу са захтевима стандарда за управљање квалитетом SRPS ISO 9001. Лабораторије Центра за хигијену и хуману екологију, потврдиле у компетентност за послове испитивања, 2004. године, према стандарду SRPS ISO/IEC 17025, за 250 параметара микробиолошког и физичко-хемијског испитивања. Актуелни обим акредитације проширен је 2016.године за мерење емисије отпадног гаса дефинисаног стандардом SRPS CEN/TS 15675 тако да се данас Завод може похвалити , да је решењем Акредитационог тела Србије, постао једна од 12 српских лабораторија, која испуњава услове за област испитивања емисије стационарних извора зрачења.

У свом одговорном и обимном послу Завод сарађује са великим бројем других институција, службама и структурама локалне самоуправе: инспекцијским службама, здравственим установама и приватном праксом, образовно-васпитним установама, НВО и медијима. У току ових 50 година, сви они су постали значајни партнери у остваривању основног циља Завода, да учини све за здрав живот становништва Моравичког округа.

Иако тренутно на више локација, Завод за јавно здравље Чачак, ће уложити напор да обезбеди техничке услове да читав тим окупи на јединственом простору. План за Завод у будућности је да настави са радом на унапређењу и заштити здравља људи као на нивоу европских и светских тенденција. Завод ће непрекидно инвестирати у најсавременија достигнућа у области лабораторијске аналитике, стално унапређење и образовање запослених у земљи и иностранству и освежење тима пријемом младих генерација стручњак .

Жеља запослених је да помогну да у свакодневном животу појединаца буду уграђени посебни и заједнички поступци и облици понашања, односно начин живота који може сачувати и унапредити здравље, обзиром на чињеницу да “Здравље није све, али без здравља све је ништа“.

Datum objave: 27-06-2017

Злоупотреба и последице злоупотребе психоактивних супстанци погађају све друштвене слојеве у свим земљама света. Злоупотреба дрога има негативне последице по здравље и животе људи, подстиче криминал и прети одрживом развоју. Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама.

Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога. Слоган кампање за 2017. годину је „Прво саслушај” и исти је као и 2016. године, надовезујући се на успех постигнут у претходном периоду. Овим слоганом наставља се са указивањем да је најпре саслушати дете или младу особу, први и основни корак који треба учинити како би им се пружила помоћ у њиховом здравом одрастању и безбедном развоју. Циљ кампање је подршка превенцији употребе дрога која је заснована на научним доказима о ефикасности, као и повећање ефективног инвестирања за добро деце и младих. Превенција у области злоупотребе психоактивних супстанци је склоп психолошких, социјалних, правних и здравствених активности са циљем спречавања оштећења здравља, настанка болести и последица изазваних ризичним понашањем, тј. коришћењем психоактивних супстанци. Главни циљеви превенције су: 1. спречавање конзумирања психоактивних супстанци, 2. одлагање конзумирања психоактивних супстанци, и 3. спречавање да они који експериментишу са дрогама постану корисници високог ризика и зависници од дрога. Детињство и адолесценција су периоди значајног развоја и могућности, али и периоди када су деца и адолесценти посебно осетљиви на ризична понашања, укључујући и употребу дувана, алкохола и дрога.

Већина младих никада неће користити дроге, али они који хоће често су погођени и факторима који су ван њихове контроле као што су сиромаштво, изложеност насиљу, недостатак родитељске бриге и љубави и провођење времена са вршњацима који се ризично понашају, криминал. Посебно је важно развијати и спроводити програме намењене осетљивим групама младих тј. младима под повећаним ризиком за коришћење психоактивних супстанци, а не мање важно је и укључивање родитеља у превентивне активности. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље обележавају Међународни дан против злоупотребе и кријумчарења дрога организовањем различитих активности као што су јавне манифестације, предавања и трибине за родитеље и децу, припрема и/или дистрибуција информативног материјала за становништво. Све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Значајно је учешће школа, родитеља, полиције, радно активног становништва и послодаваца, медија, верских заједница, здравствених радника, удружења грађана и других у активностима које имају за циљ смањење злоупотребе дрога. Овогодишња кампања шаље корисне поруке свим партнерима у превенцији злоупотребе психоактивних супстанци, родитељима, наставницима, радницима у превенцији, као и у полицији. Родитељи имају највећи утицај на развој свога детета, па отуда и одговорност и могућност да се реагује у тешким и нежељеним стуацијама. Што је јача веза и већа блискост деце са родитељима – то је мање ризичног понашања.

Тај добар однос са децом почиње првим кораком у којем треба саслушати дете. Чак и кратко време свакодневно проведено са дететом, али са пуном пажњом родитеља на њега, може много помоћи у његовом развоју и спречавању ризичног понашања. Дете треба похвалити када то заслужује, упознати га јасно са правилима понашања, а када их прекрши мирно и разумно изнети последице. У разговору са дететом треба га питати шта му је потребно и како планира своје активности, где ће бити и са ким ће проводити време и у томе пружити помоћ онда када је потребно. Треба имати у виду да се и родитељи заједно са децом развијају и могу постајати увек бољи, док деца могу напредовати у школи као и у приватном животу. У многим земљама су имплементирани програми за подршку породици и развоју породичних вештина и дају охрабрујуће резултате. Наставницима који иначе имају велики утицај на процес одрастања деце и развој њихове личности се поручује да се информишу и подрже креирање превентивних програма заснованих на доказима, да примењујући те програме обрате пажњу на односе међу децом и осећај припадности које дете има у школи јер се показало да су она деца која имају осећај припадности мање подложна ризичном понашању.

Такође је битно да наставници, пре свега, изграде добар однос са децом, да умеју да их саслушају са разумевањем и емпатијом, затим да подржавају развој њихових личности развијањем личних и социјалних вештина различитим активностима. Наставници треба да учине све што је могуће да се деца задрже у школи неговањем добре атмосфере у школи у којој би се деца мотивисала за различите активности и развијала све своје потенцијале.

Здравствени радници и сарадници који се баве превенцијом злоупотребе психоактивних супстанци за креирање и реализацију својих превентивних програма треба да користе чињенице о различитим факторима ризика на децу и младе, као што су: породични односи и нарочито конфликти, економски услови, посебно сиромаштво, утицај медија, лака доступност и понуда дрога, законска регулатива у зејдници итд. При томе треба увек имати у виду осетљиве групе деце које треба најпре саслушати, јер је њима често потребна већа подршка за равој вештина које би их чиниле отпорним на негативне утицаје и факторе ризика околине. Показало се у многим земљама да превенција заснована на доказима даје резултате тако што смањује број деце која имају ризично понашање и користе дрогу и одражава се на позитивне ефекте у социјалним односима деце са околином како у школи, тако и у породици. Радницима у полицији се поручује да имају у виду ризике које доноси младост и адолесценција у којој многи имају склоности да испитују своје потенцијале упуштајући се у ризична понашања, тако да се може очекивати и коришћење психоактивних супстанци. Они треба да у својим превентивним активностима имају слуха за информације које добијају од деце и омладине како би то применили у помоћи и заштити коју пружају деци у њиховом одрастању.

Познато је да су полицијске службе корисни партнери како у превенцији насиља и криминала, тако и у превенцији злоупотребе психоактивних супстанци. Укључивање што већег броја партнера у обележавање Светског дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као значајног датума из Календара здравља, доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога и унапређењу јавног здравља.

Више информација о учесталости коришћења дрога у Србији
Национално истраживање о стиловима живота становништва Србије 2014. године – коришћење психоактивних супстанци и игре на срећу

Више информација о превенцији злоупотребе психоактивних супстанци
Превенција злопупотребе психоактивних супстанци – Питања и одговори
Превенција злоупотребе психоактивних супстанци – препоруке за младе
Превенција злоупотребе психоактивних супстанци – водич за радионице са младима

Datum objave: 31-05-2017

РЕЦИ НЕ ДУВАНУ ЗАШТИТИ ЗДРАВЉЕ, СМАЊИ СИРОМАШТВО И ДОПРИНЕСИ РАЗВОЈУ

Дуван – претња развоју

Сваке године 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери обележавају Светски дан без дувана, истичу здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана. Тема овогодишњег Светског дана без дувана 2017. је „Дуван – претња развоју”.
Кампања треба да:
- докаже претњу коју дуванска индустрија представља у свим државама света за одрживи развој за здравље и економско благостање њихових грађана;
- предложи мере које држава и јавност треба да предузму да би побољшали здравље и развој суочавајући се са светском дуванском кризом.
Циљеви кампање поводом Светског дана без дувана 2017. године:
- истицање повезаности између употребе дуванских производа, контроле дувана и одрживог развоја;
- подршка државама да контролу дувана укључе у своје националне одговоре на Агенду одрживог развоја до 2030. године; - подршка државама чланицама и цивилном друштву да се боре против уплитања дуванске индустрије у политичке процесе, што заузврат доводи до јачања националне политике у контроли дувана;
- охрабривање ширег учешћа јавности и њених партнера у националним, регионалним и глобалним напорима да се напишу и примене стратегије и планови развоја и остваре циљеви којима су приоритет активности на контроли дувана;
- показати како појединци могу да допринесу стварању одрживог света без дуванског дима, било тако што су посвећени томе да никада не користе дуванске производе или тако што што ће се одрећи ове навике.

Контрола дувана подржава здравље и развој

СЗО позива државе да дају предност и убрзају напоре на контроли дувана као један од одговора на Агенду одрживог развоја до 2030. године. Све државе имају користи од успешне контроле дуванске епидемије, пре свега заштитом својих грађана од штетних ефеката употребе дувана и смањењем трошкова у националној економији. Агенда одрживог развоја до 2030. године и њених 17 глобалних циљева треба да осигурају „да нико не буде остављен сам”.
Контрола дувана је садржана у Агенди одрживог развоја, као најделотворније средство да се постигне циљ 3.4, а то је глобално смањење за трећину превремене смртности од незаразних болести, укључујући кардиоваскуларне и малигне болести и хроничну опстру-ктивну болести плућа. Јачање примене Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО у свим државама је додатни циљ који би државе требало да остваре тако што ће израдити одговоре за сопствени одрживи развој. Контрола дувана помаже остваривању и других глобалних циљева.
Поред очувања здравља и смањења неједнакости у здрављу, свеобухватна контрола дувана смањује и гајење дувана, производњу и употребу дувана. Контрола дувана може да прекине круг сиромаштва, допринесе нестанку глади, унапреди одрживу пољопривреду и економски раст и бори се против климатских промена.
Повећање пореза на дуванске производе може се такође искористити да се финансира универзална здравствена заштита и други државни програми који подстичу развој. Јачање напора на контроли дувана није само задатак државе: људи могу да допринесу на индивидуалном нивоу да се створи одрживи свет без дувана.
Они могу да се обавежу да никада неће користити дуван. Они који га користе могу да прекину са том навиком или да потраже помоћ за одвикавање, што ће заузврат заштити њихово здравље као и здравље људи који су изложени дуванском диму, као што су деца, други чланови породице и пријатељи.
Новац који се не троши на дуван може се заузврат користити за друге нео-пходне потребе, као што је куповина здраве хране, здравствена заштита или образовање.

 Чињенице о дувану, контроли дувана и циљевима развоја

Око 7 милиона људи сваке године умире због коришћења дувана, а предвиђа се да ће ова бројка да нарасте на више од 8 милиона до 2030. године ако се активности не интен-зивирају. Дуван је претња за сваку особу, без обзира на пол, старост, расу, културни или образовни ниво.
Он доводи до патње, болести и смрти, осиромашује породице и нацио-налне економије. Употреба дувана има огромну цену за националну економију због пораста трошкова за здравствену заштиту и смањења продуктивности рада. Он појачава неједнакост у здрављу и погоршава сиромаштво, јер најсиромашнији људи троше мање на основне потребе као што је храна, образовање и здравствена заштита. Око 80% свих превремених смртних исхода због дувана настаје у државама са ниским и средњим приходом, које се ионако суочавају са великим проблемима да достигну своје циљеве развоја.
При гајењу дувана користи се велика количина пестицида и вештачких ђубрива, која могу бити токсична и која загађују снабдевање водом. Сваке године, узгајивачи на 4,3 милиона хектара земљишта гаје дуван, што доводи до глобалног крчења шуме за 2% до 4%. Поред тога, производња дувана доводи до настанка преко 2 милиона тона чврстог отпада. Оквирна конвенција о контроли дувана СЗО даје смернице за глобалну борбу против епидемије дувана.
То је међународни уговор који је ратификовало 180 држава (179 држава и Европска унија). До данас, више од половине свих држава на свету, које представљају скоро 40% светске популације (2,8 милијарди људи), применило је у највећем обиму бар једну од најисплативијих мера Оквирне конвенције. Све већи број држава ствара заштитни зид да се одбрани од утицаја дуванске индустрије на државну политику контроле дувана.
Порастом пореза на цигарете у целом свету за 1 амерички долар могло би се сакупити додатних 190 милијарди долара за развој. Високи порези на дуван доприносе већем приливу средства за државу, смањују потражњу за дуваном и дају значајан прилив прихода за финансирање активности које доприносе развоју.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 19-05-2017

„Осмехни се здраво”

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду од 15. до 21. маја 2017. године обележавају Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Осмехни се здраво”. Недеља здравља уста и зуба се, од 1991. године, обележава традиционално треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши и пре ницања зуба, тј. током трудноће.

Посебно значајна циљна група за превентивни рад су труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. У предшколском и школском узрасту се и много тога научи о оралном здрављу и навике о хигијени се устаљују. Из наведених разлога, у оквиру ове кампање посебно су активна деца предшколског и основношколског узраста, наставни-ци и родитељи. Главни фактори ризика, као што су пушење, употреба алкохола и неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера доприносе развоју болести уста и зуба. Ризик оболевања од малигних болести усне дупље је 15 пута већи када се комбинује више факто-ра ризика као што су употреба дувана и алкохола. Стога је у овкиру Недеље здравља уста и зуба, поред препорука које се односе на редовне контроле код стоматолога и одржавање хигијене, потребно нагласити и значај ових фактора ризика.

Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су:
- Указати на значај оралног здравља и на могућност да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота.
- Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера нопходних за очување оралног здравља.
- Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
- Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.
- Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља.

Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштве-ним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање и не представља само здравље зуба већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Као и претходне године слоган кампање „Осмехни се здраво” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.

Опште препоруке за очување оралног здравља су:
- Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе
-Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана
- Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају
-Безбедно физичко окружење
- Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога
- Престанак или смањење конзумирања алкохола
- Престанак пушења.

Показатељи оралног здравља становништва Србије
- Према последњем истраживању здравља становништва Србије из 2013. године, у Србији је мање од половине (45,6%) становништва проценило стање својих зуба и усне дупље као добро.
- Становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Ово указује на потребу изналажења начина да се повећа обухват становника из ових циљних група здравственоваспитаним радом и превентивним стоматолошким прегледима. - Само 8,3% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе.
- Највиши проценат оних који редовно перу зубе (72,9%) су млади узраста од 15 до 24 године.

Подаци о оралном здрављу у свету
- У свету 60–90% школске деце и близу 100% одраслог становништва има зубни квар.
- Трећина становништва 65–74 године старости у свету нема ниједан свој зуб.
- У свету је, међу децом узраста 6–12 година, 16–40% деце имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља.
- Обољења потпорног апарата зуба, која могу довести до губитка зуба, присутна су код 15–20% светске популације старости 35–44 године.
- Инциденција (број нових случајева) малигних обољења уста се креће од 1 до 10 случајева на 100.000 људи у већини земаља.
- Број оболелих од карцинома уста је релативно чешћи међу мушкарцима, старијим људима и људима са лошијим социоекономским статусом. Употреба дувана и алкохола су главни фактори ризика повезани са овим малигним обољењима.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 18-05-2017

Сећање на преминуле од АИДС-а (сиде) је једна од најстаријах и највећих мобилизационих кампања која има за циљ подизање свести у вези са ХИВ-ом и АИДС-ом на глобалном нивоу. Координатор кампање је Глобални здравствени савет. Овогодишња, 34. кампања посвећена сећању на преминуле од АИДС-а обележава се 21. маја у више од стотину земаља пригодним манифестацијама које имају за циљ промовисање глобалне солидарности и заједничких акција у области ХИВ инфекције и АИДС-а. Данас, када у свету више од 37 милиона особа живи са ХИВ-ом и док су милиони људских живота изгубљени, кампања треба да покрене што више људи, заједница, влада и донатора да се укључе у циљу окончања ове епидемије, да се едукују садашње и будуће генерације о ХИВ инфекцији, лечењу, превенцији и пружању подршке, као и да се оснаже особе које живе с ХИВ-ом да се боре за своја права да живе без стигме и дискриминације.

                         Актуелна епидемиолошка ситуација у вези са HIV инфекцијом у Републици Србији крајем 2015. године


Према подацима Института за јавно здравље Србије од 1984. до краја 2015. године у Републици Србији је регистровано 3312 особа инфицираних HIV-ом, од којих је 1788 особа оболело од AIDS-а (54% свих дијагностикованих HIV+ особа), док су 1192 особе инфициране HIV-ом умрле (1086 особа је умрло од AIDS-а тј. трећина свих особа којима је дијагностикована HIV инфекција).

Током 2015. године новооткривено је 178 особа инфицираних HIV-ом, 45 особa је новооболело од AIDS-а, док је 15 особа умрло од AIDS-а. Скоро половина свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом током 2015. године регистрована на територији града Београда (77 особа тј. 43%), док је 51 особа регистрована у Војводини, и то 25 особа (14%) на територији Јужнобачког округа, где се и највећи број особа тестира. Код 157 новооткривених особа инфицираних HIV-ом (88%) HIV је пренет сексуалним односом без кондома, док је 4 особе инфицирано разменом прибора за инјектирање (2%), а за 17 особа није наведен начин преноса HIV-a (10%). Међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом током 2015. године регистрована су 173 мушкараца према 5 жена, свака друга особа је била узраста 30-49 година (91 особа, тј.51%), док је свака трећа особа била узраста 20-29 година (63 особе, тј. 35%). У 2015. години од 45 новооболелих особа од AIDS-а, 22 особе (49%) су из Београда, док је 9 особа регистровано на територији Војводине (20%).

Највише оболелих од AIDS-а регистровано је у узрасној групи групи 30-49 година (32 особе тј. 71%), а следе узрасне групе 50 и више година (9 особа) и 20-29 година (4 особе). Однос полова међу оболелима од АIDS-а је био 21,5:1 у корист мушкараца (43 M: 2 Ж). Од 15 особа умрлих од AIDS-а током 2015. године, 14 су били мушкарци, док је 8 смртних исхода регистровано на територији града Београда (53%). Девет смртних исхода од AIDS-а регистровано је код мушкараца узраста од 29 до 67 година унутар три месеца од тренутка откривања HIV позитивног статуса, односно касног стадијума HIV инфекције - AIDS-а, док је код још 6 особа узраста 30-60 година умрлих од AIDS-а током прошле године AIDS иницијално дијагностикован у периоду 1997-2014. године.
Данас је HIV инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, уколико се лечење започне на време, пожељно у што ранијем стадијуму HIV инфекције, а уколико се лечење спроводи континуирано и у складу са упутствима добијеним од лекара у високом проценту (у преко 95% случајева) постиже се успешна контрола репликације HIV-а уз опоравак нарушеног имунолошког система инфициране особе и немерљиву количину вируса у крви. Процењује се да тренутно у нашој земљи 3200 особа живи са HIV-ом, од којих 1100 особа не зна да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуго протицати без икаквих знакова и симптома једини начин да се открије јесте да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Наравно да би свако тестирање на HIV требало да буде добровољно уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација неопходних особи да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање. Важно је и да особа препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је практиковала или које и даље упражњава, те да исто промени у циљу превенирања инфицирања HIV-ом у будућности.

Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на HIV је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у Заводу за јавно здравље Чачак сваке среде од 1500-1700у соби др.28 у Дому здравља Чачак.

higijena

Datum objave: 10-05-2017

“Кретање за здравље“ слоган је Међународног дана физичке активности. Сваке године на данашњи дан скреће се пажња на значај кретања и последице неактивности. Преко 63% одраслог становништва у Србији је гојазно, док је број гојазне деце 13%. Бројке су забрињавајуће, свест недовољна.

Данас Светска здравствена организација подсећа на важност физичке активности. Смањено кретање постало је глобални проблем, а последице: пораст броја кардиоваскуларних оболења, остеопороза, депресија и карциноми. Стручњаци кажу да годишње у свету умире око 1,9 милиона људи од последица физичке неактивности. Посебно је важно развијати здраве навике код деце.

Према налазима Института “Батут“ због физичке неактивности и погрешне исхране 15% деце млађе од 5 година је гојазно док је 36% у предгојазном стању. Физичка неактивност код школске деце доводи и до неправилног развоја тела и настанка деформитета. Код ученика основних школа бележи се пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба. Исти тренд се појављује и код ученика средњих школа.

Циљ физичке активности није само губљење калорија и јачање мишића, већ и смањење стреса и поправљање расположења, јер се при физичкој активности ослобађа одређена количина ендорфина који позитивно утиче на расположење човека. Обележавањем Међународног дана физичке активности подстиче се подизање свести о предностима физичке активности у превенцији болести. Лекари кажу да је довољно да дневно ходамо пола сата, а толико за себе свако од нас може да одвоји.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 27-04-2017

Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка.

Обележавање ове дванаесте недеље по реду у Европском региону, обележава се истовремено у свим регионима СЗО. Недеља имунизације у Европском региону је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградњи позитивних ставова у вези неопходности имунизације. Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови Ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.

Имунизација је једна од најуспешнијих јавно здравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести укључујући рак грлића материце, дифтерију, хепатитис Б, морбиле, заушке, велики кашаљ, запаљење плућа, дечију парализу, проливе изазване ротавирусом, рубелу и тетанус. Сваке године се региструје 2-3 милиона смртних исхода од дифтерије, тетануса, великог кашља и малих богиња код невакцинисаних лица, а највише код деце испод 5 година живота. Процењује се да сваке године остане невакцинисано 18,7 милиона деце у свету, основним вакцинама према проширеном програму имунизације. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе.

У 2017. години навршава се 19 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године.

У 2015. години, 85% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% 2000. године. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 79%, а процењује се да је и спречено 20,3 милиона смртних исхода применом вакцине као најисплативије јавно здравствене мере. У 2015. години је регистровано 134.200 смртних исхода морбила, око 367 сваког дана, односно 15 сваког сата. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети.

У претходној години пријављено је 4484 случаја морбила у земљама ЕУ. У 2016. години регистроване су епидемије у Француској, Ирској, Енглеској и Велсу, као и Италији, а епидемије су у току у Аустрији, Немачкој, Италији и Румунији. У односу на импортациони статус у 8 земаља ЕУ случајеви морбила су „инфицирани“ у Румунији (34), док су у 63 случаја импортовани из других земаља ЕУ, а у 169 случајева из земаља који нису у ЕУ, током претходних 12 месеци. Од почетка епидемије морбила у Румунији почетком 2016. године пријављено је 4205 случајева са 18 смртних исхода (особе које су биле имунокомпромитоване или са неким коморбидитетом).

Бебе испод годину дана и мала деца (1-4) су највише заступљени узраст у оболевању (2/3 свих случајева), а 98% случајева је невакцинисано. Драматичан пад оболевања од вакцина превентабилних болести доведи у позицију неке заразне болести да се оне сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/ секвеле и чак смртне исходе.

Имунизација мора бити приоритет због 7 кључних разлога:

1. Имунизација спашава животе
2. Имунизација је основно право, али није доступно свима
3. Епидемије представљају озбиљне претње
4. Заразне болести могу да изазову смртни исход
5. Заразне болести се могу контролисати и одстранити
6. Имунизација је исплатива јавно здравствена мера
7. Деци у здравственим системима треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину

Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

Datum objave: 27-04-2017

Деци је кратко предавање одржао представник полицијаке управе Чачак а волонтери Црвеног крста су објаснили основне кораке у пружању прве помоћи повређенима у саобраћајном удесу.

Datum objave: 20-04-2017

Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које се кроз њега најчешће простиру као талас и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквенцијском опсегу од 16 Hz дo 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: инфразвук испод 16 Hz и ултразвук изнад 20.000 Hz. Бука је нежељен или штетан звук. Ово је веома субјективно али утиче на појединце, заједнице и предузећа широм света.Бука вишеструко угрожава људско здравље и. један је од највећих проблема посебно у градским подручјима. Као мешавина звукова различитих особина бука може бити трајна, испрекидана и ударна, променљивих нивоа, различитог трајања и временске расподеле.

Извори буке

Бука је један од највећих загађивача животне околине. Сматра се да око 80 милиона Европљана живи у подручјима у којима ниво буке прелази препоручене вредности посебно у градским подручјима. У комуналној средини главни извори буке су саобраћај, индустрија, грађевински и јавни радови, спорт и забава. У затвореном простору главни извори буке су сервисни уређаји, уређаји за емитовање музике и говора, кућни апарати. Буку може стварати и природа (удар грома, слапови, јаки удари валова) те људи и животиње. Саобраћај је један од најважнијих узрока буке, 80% стварања буке у градовима узрокују аутомобили, а на прометним раскрсницама ниво буке може достићи и до 90 dB.

Свакодневна бука штети здрављу

Зашто је бука важна?

На дуги рок, излагање буци може изазвати губитак слуха и зујање у ушима, као и стрес који даље може довести до других здравствених проблема.

Осетљивост на буку

Разлике у индивидуалној осетљивости на буку су велике. На доживљај буке делује став према буци, недостатак надзора над буком, пренос непријатне информације, амбијентална бука.

Осетљивост на буку зависи од:
– карактеристика буке (јачина, ритам, садржај),
– индивидуалних карактеристикама изложене особе (стање органа слуха, узраст, индивидуална осетљивост)
– дужине и врсти изложености.

Прва фаза оштећења слуха назива се и фаза почетне акустичке трауме, а јавља се у фреквенцијском подручју од 4.000 Hz. Ухо се још понаша као здраво и особа не мора бити свесна свог проблема. Ако се у овој фази не препозна поремећај и особа буде и даље изложена буци, оштећење прелази у другу фазу, фазу трајне наглувости где се више не може постићи комплетан опоравак слуха. Људи се разликују у осетљивости на буку.
Постоје особе код којих наглувост настаје брзо, а код других и након низа година изложености прекомерној буци слух буде сразмерно мало оштећен. Утицај буке је штетнији што је она јача, испрекиданија, а дугорочна изложеност интензивној буци, доводи до смањења слушне осетљивости особе односно лагане наглувости или чак потпуне глувоће.До губитка слуха, због изложености буци, најчешће долази поступно и прогресивно, а узрокује га дегенерација слушних ћелија. Према Међународној организацији за стандарде(ISO) опасни интензитети буке су изнад 90 dB.

Ефекти буке на здравље

Утицај буке на здравље може бити:

1. ДИРЕКТАН – Ефекат на чуло слуха Озбиљност оштећења слуха зависи од интензитета и трајања деловања буке. Бука у окружењу јачине 70dB и мање код већине људи не изазива оштећење слуха. Али, неке бучне рекреативне и сличне делатности (рад моторном тестером, лов, прегласна музика, мотоцикли, звучне играчке) могу због јаке испрекидане или ударне буке изазивати аудитивно дејство – чешће привремено померање прага чујности, него трајни губитак слуха. На губитак слуха утиче старост, неке болести, лекови, изложеност хемијским материјама и вибрацијама.
Први знак оштећења слуха су сметње регистровања високих тонова, нпр. Не чује се цвркут птица, отежана је комуникација мобилним телефоном и отежано је разумевање нормалнога говора уз низак ниво позадинске буке. Ако се оштећење слуха наставља, не препознају се ни средњи ни нижи тонови, отежано је споразумевање говором, учење, праћење радио и телевизијског програма, концентрација, одмор и сан. Главни аудитивни симптоми су заглушеност, шум, звоњава у ушима (тиннитус), непријатан бол, губитак слуха и вртоглавица.
Људско уво не може дуго да подноси превелику буку. Иако симптоми често спонтано нестају, део чулних ћелија унутрашњег ува може бити неповратно уништен. Регенерација ћелија могућа је унутар 48h након прекида изложености јакој буци. Код трајне изложености интензивној буци долази до делимичног или потпуног губитка слуха. Изненадна оштећења јаком буком су хитна стања која захтевају болничко лечење.


2. ИНДИРЕКТАН – Неаудитивни здравствени ефекти Ови поремећаји израз су физиолошке реакције на стрес. Бука од 60 дo 70 dB може индиректно да утиче на ендокрини систем и симпатички део аутономног нервног система и да потстиче излучивање стресогених хормона, пораста нивоа холестерола и триглицерида у крви и пораста крвног притиска. Већина ефеката буке (сметње кардиоваскуларног, дигестивног и имунолошког система, смањење пажње и памћења, сужење видног поља) краткотрајна је и пролазна.
Здравствене сметње могу прећи и у хроничне као што су несаница, повишен крвни притисак, поремећај апетита и сексуалне функције, нервоза и депресија. Код деце се запажају поремећаји концентрације и памћења. Посебно се наглашава важност уклањања буке при интелектуалном раду. Дуготрајна изложеност буци доводи до споменутих здравствених сметњи или погоршава постојеће хроничне болести.
Агресивно понашање због деловања буке појављује се изнад 80 децибела. Особе које живе или раде у бучном окружењу два до три пута су у односу на неизложену популацију у већој опасности да доживе срчани инфаркт. Превелика бука изазива и нерасположење, раздражљивост, немир и сметње у понашању. За добар сан било би пожељно да бука не прелази 30 децибела, а појединачни звучни надражаји 45 децибела. Неповољан утицај на здравље знатно је веће услед удруженог деловања буке и других фактора као што су загађење ваздуха, лоши услови живота (незапосленост, социјална изолација), хронична обољења и сл. него услед њихових појединачних деловања.

Datum objave: 07-04-2017

„Депресија – хајде да разговарамо”


Ове године Светски дан здравља посвећен је депресији и обележава се под слоганом „Депресија – хајде да разговарамо”.Депресија је болест коју карактерише туга, губитак интересовања за догађаје из непосредне околине, уз немогућност обављања свакодневних активности у трајању од најмање две недеље. Људи који пате од депресије имају неколико карактеристичних симптома: губитак енергије, промену апетита, поремећај сна, анксиозност, смањену концентрацију, осећање безвредности, кривице и безнађа и мисли о самоповређивању или о самоубиству.

Према подацима Светске здравствене организације, на глобалном нивоу 322 милиона људи пати од депресије (4,4% светске популације). Депресија је главни узрок 800.000 самоубистава годишње на светском нивоу и представља други водећи узрок смрти међу млађом популацијом (узраста од 15 до 25 година живота). Депресија је један од водећих узрока оптерећења становника болестима у Србији. Према подацима из извештаја Светске здравствене организације из 2017. године (Глобално здравље: Процене депресије и других менталних поремећаја), од депресије у Србији пати 419.302 особе (5% популације). Према Студији оптерећења друштва болешћу у Србији, депресија је у 2000. години била одговорна за 52.901 ДАЛY-ја (19.073 код мушкараца и 33.828 код жена; ДАЛY – године живота кориговане у односу на неспособност). У укупном рангирању, базираном на ДАЛY-јима за 18 одабраних поремећаја здравља, депресија је била на четвртом месту. Депресија више оптерећује жене код којих заузима треће место, док је код мушкараца оптерећење депресијом на шестом месту. У Истраживању здравља становништва Србије из 2013. године, за категоризацију становништва са депресивним симптомима (од минималних до симптома тешке депресије) коришћен је Упитник о здрављу пацијента (упитник самопроцене од 8 питања, Тхе Патиент Хеалтх Qуестионнаире – ПХQ-8) којим је утврђено да 4,1% одраслог становништва показује симптоме депресије. Симптоми депресије су били значајно присутнији код жена (5,3%) него код мушкараца (2,9%), као и у популацији старих и најсиромашнијих.

Забрињава податак да је чак 21,1% становништва старих 85 година или више имало симптоме депресије, али их они нису препознали као такве. У односу на претходна истраживања здравља становништва Србије из 2000. и 2006. године, запажено је повећање учесталости депресије (2000. – 4,6%, 2006. – 6,0%, а у 2013. години – 6,7%). Циљ овогодишње кампање је да се повећа број људи који ће потражити помоћ, а који имају симптоме депресије. Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије. Разговарајући о депресији са члановима породице, пријатељима, здравственим радницима, у школама, на радном месту, социјалним установама, у медијима може се смањити стигма која је повезана са депресијом. Светска здравствена организација у овогодишној кампањи посебну пажњу посвећује онима које депресија су најчешће погађа: адолесцентима и младим одраслим особама, женама у репродуктивном добу (нарочито после порођаја) и старијим особама (преко 60 година).

Циљеви овогодишњег Светског дана здравља су:
- боља информисаност јавности о узроцима и могућим последицама депресије;
- да депресивне особе препознају симптоме и затраже помоћ;
- да породица, пријатељи и колеге, депресивних особа могу да пруже помоћ. Кључне поруке кампање:
- Депресија је чест ментални поремећај који погађа људе свих узраста, из свих сфера живота у свим земљама.
- Ризик за настанак депресије повећава сиромаштво, незапосленост, животни догађаји као што су смрт вољене особе или развод брака, физичка болест и проблем изазван употребом алкохола и дрога.
- Депресија узрокује душевну патњу и може да утиче на способност људи да обављају чак и најједноставније задатке.
- Депресија може да доведе до разарајућих последица на односе са породицом и пријатељима.
- Депресија може да онемогући људе да раде и учествују у породичном и животу заједнице. У најгорем случају депресија може довести до самоубиства.
- Депресија се може ефикасно спречити и лечити.

Лечење обично укључује психотерапију или коришћење антидепресивних лекова или и једно и друго. - Превазилажење стигматизације која је често повезана са депресијом повећава број оних који ће потражити стручну помоћ. - Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије. Обележавање Светског дана здравља преко мреже Института и завода за јавно здравље у Републици Србији укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерте, спортске догађаје, базаре здравља и слично.

Шта можете учинити ако мислите да сте депресивни:
- Разговарајте са неким коме верујете о својим осећањима. Већина људи се осећа боље након разговора са особом од поверења - Потражите стручну помоћ, пре свега од изабраног лекара
- Радите оно у чему уживате и што чини да се добро осећате
- Будите у сталном контакту са породицом и пријатељима
- Саветује се физичка активност, посебно шетња
- Неопходни су редовна исхрана и довољно сна
- Избегавајте или ограничите унос алкохола јер може погоршати депресију
- Ако имате мисли о самоубиству или самоповређивању одмах потражите помоћ.

Шта ви можете да урадите за особе које пате од депресије:
- Сазнајте више о депресији
- Будите добар слушалац
– охрабрите особу да потражи помоћ
- Будите стрпљиви
– обично је потребно неколико недеља да се особа која пати од депресије осећа боље
- Треба их подстицати на друштвене активности, физичку активност и редован сан
- Уклоните све лекове, оштре предмете и ватрено оружје из куће како бисте спречили повређивање.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 31-03-2017

Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%.

Према истом извору, у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света. Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средњеразвијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социјално-економском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга). У средњеразвијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести последица је пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола. Међународно удружење за борбу против рака наводи да се 20% карцинома који се открије сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним: ХПВ – који може да доведе до рака грлића материце, вирусима хепатитиса Б или Ц – значајно доприносе настанку рака јетре, Епстеин-Барр вирусом – може бити узрок Буркитовог лимфома, Хеликобацтер пyлори бактерија је повезана са настанком рака желуца.

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена. Превенција и рано откривање малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести.

На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика (пушење дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, инфекције, фактори из животне и радне средине) који су одговорни за појаву болести. Наиме, подаци из литературе су показали да:

- Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а да просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.
- Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазна (индекс телесне масе ≥30). Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.
- Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине.
- Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.
- Сваки 30. одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење, имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.
- Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.
- Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Хелицобацтер пyлори (рака желуца).
Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ за рано постављање дијагнозе су:
- повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
- инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
- омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.
Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.

,,РАНО ДИЈАГНОСТИФИКОВАЊЕ РАКА СПАШАВА ЖИВОТЕ И СМАЊУЈЕ ТРОШКОВЕ ЛЕЧЕЊА”.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 24-03-2017

Према подацима СЗО прошле године у свету је оболело 10,4 милиона људи а умрло1,8 милиона па је то болест која је међу водећим узроцима смрти међу заразним болестима у свету. На територији Моравичког округа током 2016.новооткривених случајева било је 20 а од тога у Чачку 10 новооболелих.
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе. Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази.
Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд. Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима.
Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некад са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости. Дијагноза туберкулозе се поставља на основу клиничких и радиографских налаза, посебно рентгенског снимка плућа, а потврђује се микроскопским налазом бацила у биолошким материјалима и растом колонија бацила туберкулозе на културама.


2. КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИМО ОД ТУБЕРКУЛОЗНЕ ИНФЕКЦИЈЕ?
За преношење инфекције најважнији је блиски контакт са оболелим од плућне туберкулозе, док туберкулоза било ког другог органа, укључујући и туберкулозу плућне марамице, није заразна. Највећу могућност да се заразе имају чланови породице и особе које живе у истом домаћинству или које проводе више сати у истој просторији са оболелим.
Све особе из блиског контакта са заразним болесником треба да се јаве лекару специјалисти за плућне болести на преглед. Најважнија превенција ширења туберкулозе је рано откривање и лечење оболелог од плућне туберкулозе, јер се тако најефикасније уклања извор заразе. Просторије у којима борави болесник морају бити чисте и добро проветраване. Природна вентилација је једноставан и ефикасан начин смањивања концентрације бацила у ваздуху у затвореном простору јер се тако смањује ризик заразе.
Бацил туберкулозе је осетљив на топлоту (630Ц га уништава за 30 минута, а 800Ц за 1 секунду). Одећу и постељину прати на 60-900Ц, а посуђе у врелој води. Од хемијских дезинфицијенаса за прање равних површина, подова и тоалета, најефикаснији су хлориди (напр. раствор варикине). Оболели од заразне туберкулозе плућа морају да се лече у болницама, а на кућно продужено лечење се отпуштају тек када постану безопасни за своју околину, када бацила више нема у испљувку. У директном контакту са оболелим од заразне мултирезистентне туберкулозе, тј.облика туберкулозе који је постао неосетљив на стандардне лекове за туберкулозу, а посебно ако тај контакт дуже траје, потребно је користити маске. Постоје специјалне маске –„респиратори“ које задржавају преко 95% честица и користе се у болницама (особље и чланови породице у посети).
Обичне, хируршке маске не спречавају заразу и нису заштита, а носе је болесници јер се тако смањује концентрација распршених капљица са бацилима у затвореном простору. Маске нису потребне након отпуста болесника на кућно лечење, пошто се он отпушта тек кад постане незаразан за своју околину.
Активно, али исто тако и пасивно пушење (боравак у затвореном простору поред активних пушача) значајно нарушава здравље пре свега респираторног тракта. Бебе од мајки пушача су склоније инфекцијама и алергијама током живота. Рани почетак пушења у адолесцентном добу утиче на смањење дисајних капацитета, као и локалне одбране плућа од инфективних узрочника, па и туберкулозе, а пушење се сматра и најзначајнијим фактором ризика за настанак карцинома плућа.
Здравље плућа зависи у многоме од састава ваздуха који се удише.Живот у условима повећаног аерозагађења сматра се повећаним ризиком за обољевањем од различитих болести респираторног тракта: хронична опструктвина болест плућа, карциноми плућа, па и туберкулоза. Зато се препоручује када, год је то могуће, боравак у природи уз бављење спортом или физичким радом.

higijena

Datum objave: 23-03-2017

У свету око 660 милиона људи и даље нема воду за пиће из тзв. „унапређених“ изворишта (изворишта заштићених од контаминације, првенствено од контаминације фекалним материјама); До 2050. године скоро 70% светске популације ће живети у градовима, за разлику од досадашњих 50%.
 
Тренутно већина градова у земљама у развоју нема адекватну инфраструктуру и средства за ефикасно и одрживо управљање отпадним водама. Могућности за екплоатацију отпадних вода су огромне. На безбедан начин третирана отпадна вода је јефтин и одржив извор воде за пиће, енергије, хранљивих материја и других обновљивих материјала.

Трошкови управљања отпадним водама нису мали, али их увелико оправдава проистекла добробит за људско здравље, економски развој и очување животне средине, а, поред тога, и обезбеђење нових пословних могућности, превенствено у области заштите животне средине. Како ми можемо да допринесемо прослави овогодишњег Светског дана вода? Оно што свако од нас може да учини је, да штедећи воду са славина, смањи количину настале отпадне воде и тиме допринесе очувању животне средине и здравља људи.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 09-03-2017

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондација за бубрег  у више од 100 земаља широм света.

          Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Повећања знања и свесности о факторима ризика за настанак болести бубрега као и промоција здравих стилова живота која укључује пре свега правилну исхрану и физичку активност, могу у значајној мери да помогну у спречавању настанка ових болести. Процењује се да ће до 2025. године 18% мушкараца и преко 21% жена широм света бити гојазни, а 6% свих мушкараца и 9% свих жена широм екстремно гојазни. У неким земљама гојазност је већ присутна код више од једне трећине одраслог становништва и значајно доприноси оболевању и умирању, као и високим трошковима лечења на годишњем нивоу.

         Гојазност је потенцијални фактор ризика за развој болести бубрега. Наиме, гојазност повећава ризик за развој главних фактора ризика хроничне бубрежне инсуфицијенције, као што су шећерна болест типа 2 и повишен крвни притисак. Такође, гојазност сама по себи доводи до развоја хроничне бубрежне инсуфицијенције, као и терминалне бубрежне инсуфицијенције из разлога што код гојазних особа бубрези раде више и филтрирају већу количину крви него што је нормално како би одговорили на повећане метаболичке захтеве. Подаци из литературе говоре да гојазне особе имају два до седам пута већу шансу за развој терминалне бубрежне инсуфицијенције у односу на особе нормалне телесне масе, као и да се напади акутног оштећења бубрега чешће јављају код гојазних особа. Смањење телесне масе може у значајној мери успорити прогресију хроничне бубрежне инсуфицијенције. 

Осам златних правила за смањење ризика за развој болести бубрега 
1. Будите физички активни!
2. Редовно контролишите ниво шећера у крви!
3. Контролишите крвни притисак!
4. Храните се правилно и одржавајте нормалну телесну тежину!
5. Узимајте довољне количине течности!
6. Престаните да пушите!
7. Не узимајте лекове који нису прописани рецептима!
8. Редовно контролишите бубреге уколико имате један или више фактора ризика!

Проверите свој ризик за болести бубрега 
• Имате ли повишени крвни притисак?
• Имате ли шећерну болест?
• Имате ли прекомерну телесну тежину?
• Имате ли више од 65 година?
• Да ли је било болести бубрега у вашој породици?
• Да ли сте малокрвни?

Ако имате један или више потврдних одговора, јавите се изабраном лекару.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-02-2017

   Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Од прошле године започета је трогодишња кампања под слоганом „Ми можемо, ја могу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног терета раком. 

   Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света.

   Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средње развијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социоекономском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга). У средње развијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева.

   Око 30% свих смртних исхода од малигних болести последица је пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола.

   Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

   Међународно удружење за борбу против рака наводи да се 20% карцинома који се открије сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним: ХПВ – који може да доведе до рака грлића материце, вирусима хепатитиса Б или Ц – значајно доприносе настанку рака јетре, Епштајн-Бар вирусом – може бити узрок Буркитовог лимфома, Helicobacter pylori бактерија је повезана са настанком рака желуца.

   У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.

   Превенција малигних болести има огроман јавно здравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести. На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика који су одговорни за појаву болести. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, терапијом и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

   Један од значајаних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

   На територији Моравичог округа према Подацима Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак, код особа мушког пола најчешћи су карцином плућа, колоректални карцином и карцином бешике и простате док је код жена најчешћи карцином дојке, колоректални и карцином грлића материце.

Кључне поруке кампање се односе на друштво, заједницу и појединца.

МИ МОЖЕМО да:

  • подстакнемо и предузмемо акцију,
  • превенирамо рак,
  • скренемо пажњу,
  • развијемо здраву околину,
  • побољшамо приступ здравственој заштити оболелих од рака,
  • мобилишемо све снаге у борби против рака,
  • изменимо здравствену политику,
  • формирамо фондове за контролу рака, и
  • заједнички појачамо утицај у борби против рака.

 ЈА МОГУ да:

  • изаберем здраве стилове живота,
  • разумем да рано откривање спашава животе,
  • тражим подршку,
  • подржим друге,
  • преузмем контролу над својом болешћу,
  • волим и будем вољена,
  • будем ЈА,
  • се после лечења рака вратим на посао,
  • поделим своју причу са другима, и
  • гласно говорим о томе!

 

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-02-2017

   У Србији се 31. јануара 2017. године обележава Национални дан без дуванског дима под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше”. Активности које се реализују у оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима 2017. године поново упозоравају јавност на штетне ефекте излагања дуванском диму, посебно по здравље деце и младих.

   Употреба дувана је повезана са близу шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и 600.000 смртних случајева који су настали због излагања дуванском диму. Дувански дим, који садржи више од 7000 хемијских материја, од чега су преко 70 канцерогене материје, повезан је са оболевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева.

   Деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха и имају чешће астматичне нападе који су јачег интензитета. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик за угоститељске раднике коме су они изложени у радном времену, те је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину.

   Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију дуванског дима из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима. Окружење без дуванског дима спречава започињања пушења и има позитиван утицај на одвикавање од пушења, смањење разболевања и смртности због пушења, чиме се смањују трошкови за лечење особа које оболе због пушења.

   Становници Србије у значајном проценту изложени су дуванском диму. Резултати Истраживања здравља становништва 2013. године показују да је више од половине становништва старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору и да је 47% непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по сопствено здравље.

   Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана међу младима у Србији (2013.) показују да је 63% ученика старости 13–15 година изложено дуванском диму у својим домовима и 61% на затвореним јавним местима. Овако високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима пушење није забрањено тј. законски регулисано, свакако доприноси и висока толерантност друштва према употреби дувана.

   Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен је 2010. године. Овим законом се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено. Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010. године показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом.

   Кључни резултати Истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму које је спроведено 2015. године су следећи:

- Пушење је дозвољено у свим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији (46%), а тек у сваком десетом домаћинству пушење је дозвољено само на тераси/дворишту (10%);

- Више од две трећине пунолетних грађана Србије, пушача и непушача, изложено је дуванском диму у својој кући (65%), док је 75% одраслих становника изложено дуванском диму у кући пријатеља/рођака;

- Упркос забрани пушења, сваки пети одрасли грађанин Србије (20%) изложен је дуванском диму на радном месту, док је 5% становништва изложено дуванском диму у образовној установи;

- Сваки други одрасли становник Србије (52%) изложен је дуванском диму на местима на које излази; - Сваком другом пунолетном становнику (51%) смета изложеност дуванском диму на местима на које излазе, док 56% становништва наводи да им смета изложеност дуванском диму на радном месту;

- Више од две трећине (72%) одраслог становништва подржало би забрану пушења на дечјим игралиштима, а 35% сматра да би пушење требало забранити у парковима.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-02-2017

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 22-28. јануара 2017. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Препознајући значај ове кампање, Србија већ једанаести пут активно учествује у њеном обележавању.

Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „Дан за здравље“ је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице, да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје „дан за здравље“, када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.

Рак грлића материце, скоро деценију, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. Сваке године се у нашој земљи у просеку региструју 1.244 новооболеле жене од рака грлића материце, док 482 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске.

Нажалост, наша земља се по умирању од ове врсте рака код жена, налази на другом месту у Европи, одмах после Румуније. На Моравичком округу годишње оболи 45 жена (према пријавама које се доставе Центру за контролу и превенцију болести) а умре око 14.жена.

Jедна од ефикасних мера правенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока а обухват превентивним прегледима низак.

Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце 1. Европска асоцијација за рак грлића материце је дала препоруке за обележавање Недеље превенције.

Препоручене активности се односе на 2:

  • дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима као што су тржни центри, метро станице, аутобуске станице, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
  • организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, факултетима, радним организацијама,
  • организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције, организовање предавања о превенцији цервикалног карцинома за адолесенте у средњим школама, 
  • одржавање семинара о превенцији карцинома грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
  • јавне манифестације, наступи на медијима, и слично
  • дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце. 

Једна од активности током Европске недеље превенције рака грлића материце је и подела брошева „Бисер мудрости”. Брошеви, као симбол преношења знања, током недеље се деле не само женама већ и свима који подржавају борбу против рака грлића материце. До данас, преко 1,5 милион Бисера мудрости је дистрибуирано широм Европе и они су постали препознатљив симбол ове кампање (www.PearlofWisdom.eu).

У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.

Извор:

1. 20120905_GUI_HPV_vaccine_update.pdf
2. www.ecca.info

Епидемиолошки подаци

Рак грлића материце, скоро деценију, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. Према подацима Регистра за рак, Института ,, Батут``, сваке године се у просеку региструје 1.244 новооболеле жене од рака грлића материце. Просечна стандардизована стопа инциденције (на популацију Европе) је износила 28,4 на 100.000 жена. Када говоримо о умирању, сваке године у просеку 482 жене изгубе живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо, да припада групи најпревентабилнијих. И просечна стандардизована стопа морталитета (на популацију Европе) је износила 9,7 на 100.000 жена. Само током 2013. године регистровано је 1.136 новооболелих жена свих узраста од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције(на популацију Европе) је износила 27,8 на 100.000 жена. Током исте године, 468 жена је у Србији умрло од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета (на популацију Европе) је износила 9,2 на 100.000 жена. Када говоримо оболевању највише стандардизоване стопе инциденције су током 2013. године регистроване у Борском, Јабланичком, Средње банатском, Пчињском и Мачванском округу, а најниже у Рашком, Јужнобанатском, Севернобанатском, Златиборском и Пиротском округу. (Табела1.)

Табела 1. Стандардизоване стопе инциденције (*на популацију Европе) рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2013. година.



У случају умирања, више стандардизоване стопе морталитета од просечне у Републици Србији су регистроване у Браничевском, Јужно банатском, Колубарском, Јужно бачком и Шумадијском округу. Најниже стандардизоване стопе морталитета су током 2013. Године регистроване у Пиротском, Расинском, Сремском, Топличком и Западно бачком округу. (Табела 2.)

Табела 2.



Стандардизоване стопе морталитета (*на популацију Европе) рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2013. година На основу регистрованих стопа и оболевања и умирања као и на основу процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) која периодично, у сарадњи са Европском мрежом регистара за рак (ENCR) објављује извештаје о оптерећењу раком у Европском региону, Србија се и даље налази у групи земаља са највишим стопама оболевања и умирања у Европи. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске.

Нажалост, наша земља се по умирању од ове врсте рака код жена, налази на другом месту у Европи, одмах после Румуније. Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) - ХПВ вакцина (материјал намењен за рад са родитељима) ХПВ вакцина превенира (спречава) инфекцију одређеним типовима хуманог папиломавируса (ХПВ). ХПВ вакцина је безбедна, ефикасна и штити од већине карцинома узрокованих ХПВ и гениталних кондилома (брадавица).

О ХПВ

Колико типова ХПВ постоји? Постоји више од 120 типова ХПВ од којих око 40 могу узроковати гениталне инфекције код мушкараца и жена. Ови вируси такође могу довести до инфекције слузокоже уста и ждрела. Већина инфекција изазваних ХПВ пролази без симптома односно већина заражених и не зна да има инфекцију.

Колико је честа инфекција ХПВ-ом? Инфекција ХПВ-ом је веома честа. Заправо, то је једна од најчешћих сексуално преносивих инфекција. ХПВ инфекција је толико честа да скоро сви сексуално активни мушкарци и жене у неком тренутку свог живота бивају заражени неким типом ХПВ-а. Већина особа никада не сазна да има инфекцију али је могу пренети свом партнеру а да нису ни свесни тога. Учесталост инфекције високоризичним ХПВ вирусима (тип 16 и 18) међу женама са нормалним цитолошким налазом износи у просеку 3,8%. Преваленца се краће од 9,7% (земље источне Европе) до 2,6% (земље западне Европе). 1 Према подацима Центра за контролу болести из САД око 79 милиона Американаца је тренутно инфицирано ХПВ-ом. Сваке године се бележи око 14 милиона новозаражених.

Ако је ХПВ инфекција толико честа да ли је то заиста забрињавајуће? Највећи број заражених особа никада не добије симптоме или било какве здравствене проблеме. Већина ХПВ инфекција (9 од 10) прође спонтано у периоду од око 2 године. Међутим, ХПВ инфекција може перзистирати и довести до озбиљних здравствених тешкоћа.
Здравствени проблеми узроковани ХПВ инфекцијом укључују:
  • Гениталне кондиломе (брадавице) 
  • Карцином цервикса (грлић материце код жена)
  • Орофарингеални карцином (карцином усне дупље и ждрела укључујући базу језика и тонзиле) код оба пола 
  • Карцином ануса код оба пола 
  • Карцином вулве и вагине код жена 
  • Карцином пениса код мушкараца.

Колико људи добије карцином и/или гениталне кондиломе узроковане ХПВ-ом? Учесталост инфекције високоризични ХПВ вирусима (тип 16 и 18) је у просеку међу 73,4% жена у Европи које имају карцином грлића материце.1 Сваке године, око 17.500 жена и око 9.300 мушкараца у САД-у оболи од карцинома узрокованих ХПВ-ом. Такође, у сваком тренутку, око 1 од 100 сексуално активних одраслих особа има гениталне кондиломе. 2

Како се преноси ХПВ? Инфекција се преноси директним контактом са зараженом кожом или слузокожом, најчешће сексуалним путем. У већини случајева инфекција настаје током вагиналног или аналног сексуалног односа. Особа може добити ХПВ инфекцију иако њен партнер (било да је различитог или истог пола) нема знаке или симптоме инфекције и чак после више година од њеног или његовог сексуалног контакта са инфицираном особом. Већина људи није ни свесна тога да је инфицирана. Они такође не знају да могу пренети ХПВ свом(јим) сексуалном(им) партнеру(има). Такође је могуће да се неко инфицира са више типова ХПВ-а.

Који су други начини да неко добије ХПВ? Не тако често, али понекад се може десити да трудница заражена ХПВ-ом вирус пренесе новорођенчету током порођаја. У том случају, код бебе може доћи до развоја рекурентне респираторне папиломатозе (РРП), ретког стања које карактерише појава кондилома (слични гениталним кондиломима) у усној дупљи и ждрелу.

Да ли се ХПВ може пренети коришћењем тоалета? До сада није забележено да је особа добила ХПВ инфекцију коришћењем заједничког тоалета. У сваком случају, неки људи могу бити изложени ХПВ-у коришћењем сексуалних помагала које је претходно користила особа заражена ХПВ-ом.

ХПВ вакцине

Ко би требало да прими ХПВ вакцину? Сва деца узраста 11 односно 12 година би требало да приме препоручене дозе ХПВ вакцине. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније. Младе жене могу да приме вакцину до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Такође, вакцина се препоручује мушкарцима са повећаним ризиком у понашању за добијање полно преносиве инфекције.

Зашто се вакцина препоручује у тако младом животном добу (узрасту)? Да би ХПВ вакцина била ефикасна мора се примити пре излагања ХПВ-у односно пре ступања у сексуалне односе. Нема разлога да се чека да тинејџери ступе у сексуалне односе па да им се тада понуди имунизација ХПВ вакцином. Деца у претинејџерском периоду могу примити све препоручене дозе ХПВ вакцине много пре него што ступе у било коју врсту сексуалног односа и тиме се изложе вирусу. Такође, ХПВ вакцина изазива бољи имуни одговор код деце у претинејџерском периоду него код старијих тинејџера и младих жена.

Да ли је вакцина ефикасна и у случају када сте већ имали сексуалне односе? Чак и када је неко већ имао сексуалне односе може да прими ХПВ вакцину. Како ХПВ инфекција обично настаје брзо након што особа први пут ступи у сексуалне односе, она не мора бити изложена свим типовима ХПВ-а који су садржани у вакцини и вакцинацијом ће добити заштиту од инфекције оним ХПВ којима није била изложена (делимична заштита).

Да ли и дечаци такође треба да приме ХПВ вакцину? Да. Ова вакцина помаже у превенцији инфекције врстама ХПВ-а који могу узроковати карцином усне дупље, ждрела, пениса и ануса. Вакцина такође превенира појаву гениталних кондилома. Када су дечаци вакцинисани, они имају мање могућности да пренесу ХПВ инфекцију својим партнеркама.

Како делује ХПВ вакцина? ХПВ вакцина функционише изузетно добро. Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД, иако је обухват имунизацијом ХПВ вакцином био релативно низак. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији од како је почела да се примењује ХПВ вакцина.

Колико траје заштита ХПВ вакцином? Заштита ХПВ вакцином је дуготрајна. Подаци добијени на основу клиничких студија и испитивања која су у току указују да заштита траје најмање 10 година и притом не губи на ефикасности. Нису забележени подаци о томе да се заштита настала након вакцинације временом губи.

Како знамо да је ХПВ вакцина безбедна?
Све вакцине које су у примени претходно пролазе обимно дугогодишње испитивање безбедности пре него што се од стране одговарајућих регулаторних тела одобри за примену. Када једном почну да се примењују, континуирано се прати њихова безбедност и ефикасност. За обе ХПВ вакцине, Gardasil i Cervarix, врши се непрестано праћење појаве нежељених реакција. Центар за контролу болести из САД нпр. користи три система за праћење и евалуацију безбедности вакцина након добијања дозволе за промет (након њиховог пуштања у промет). У нашој земљи, праћење нежељених реакција након вакцинације у надлежности је Агенције за лекове и медицинска средства Србије и Института за јавно здравље Србије.
Спроведене су бројне студије у циљу испитивања безбедности ХПВ вакцина. Међутим, ни у једној од ових студија нису потврђени озбиљни проблеми по питању безбедности. Резултати анализе безбедносних студија за ХПВ вакцине слични су резултатима анализа безбедносних студија за друге адолесцентске вакцине. У дугогодишњим студијама и праћењу безбедности ХПВ вакцине које је започето још 2006. године када је вакцина први пут пуштена у промет, нису забележена озбиљна безбедносна стања узрочно повезана са ХПВ вакцинацијом.

Који су нежељени ефекти након примене ХПВ вакцине и колико често се јављају? Познато је да при примени ХПВ вакцине може доћи до појаве неких благих до умерених нежељених реакција. Оне не трају дуго и обично пролазе спонтано.

Ово укључује:

Реакције на месту примене вакцине (надлактица) као што су:
        - бол (код око 8 од 10 особа)
        - црвенило или оток (код око 1 од 4 особа)
Повишена температура:
        - блага -37.7° Ц (код око 1 од 10 особа)
        - умерена -38.8°Ц (код око 1 од 65 особа)
Друге реакције:
        - главобоља (код око 1 од 3 особе)

Пролазне несвестице и с њом повезани симптоми као што су неконтролисани покрети (трзаји) могу се јавити након било које медицинске процедуре укључујући и вакцинацију. Доступни подаци указују да су несвестице након вакцинације много чешће код адолесцената. Седење или лежање 15-ак минута након примања вакцине може помоћи у превенцији несвестице и повреда изазваних падом. Могуће је да пацијент осећа ошамућеност, несвестицу, омаглицу или зујање у ушима. Алергијске реакције опасне по живот веома ретко су узроковане вакцинама. Уколико се јаве, то би се могло десити у периоду од 5 минута до неколико сати након вакцинације.

Може ли вакцина изазивати карцином? ХПВ вакцина је произведена од једне врсте вирусног протеина који не може изазвати ХПВ инфекцију или карцином.

Да ли вакцина може изазвати проблеме у вези са фертилитетом (плодношћу)? Нема података који сугеришу да би примена ХПВ вакцине могла имати ефекте на плодност.

Литература:

1. Bruni L, Barrionuevo-Rosas L, Albero G, Aldea M, Serrano B, Valencia S, Brotons M, Mena M, Cosano R, Muñoz J, Bosch FX, de Sanjosé S, Castellsagué X. ICO Information Centre on HPV and Cancer (HPV Information Centre). Human Papillomavirus and Related Diseases in the World. Summary Report 2015- 12-23. [Data Accessed]

2. Centers for Disease Control and Prevention. 2014. “Human Papillomavirus (HPV): Genital HPV Infection—Fact Sheet.” http://www.cdc.gov/std/HPV/STDFact-HPV.htm (June 9, 2014) See more at: http://www.ncqa.org/ReportCards/HealthPlans/StateofHealthCareQuality/2015TableofContents/HPV.aspx#sthash.x1h075HZ.dpuf

Datum objave: 15-02-2017

   Завод за јавно Чачак је Светски дан борбе против сиде 1. децембар обележио Конференцијом за медије на којој је епидемиолог Завода изнео податке о броју оболелих од ХИВ-а на Моравичком округу, мерама превенције и лечењу ове болести.

   Данас је организовано и бесплатно, добровољно и поверљиво тестирање студената у Студентском центру од 13 – 15 часова а у средњим школама (Гимназија, Техничка и Прехрамбено – угоститељска) у току су предавања за ученике.

   Саветовалиште за полно преносиве болести (тестирање на Хив,Хепатитис Б и Ц) Завода ради сваке среде од 15 – 17 часова – соба бр.28 Дом здравља Чачак.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-02-2017

   Светски дан дијабетеса 2016. године обележава се под слоганом „Усмери очи ка дијабетесу”. Ове године кампања је усмерена на промоцију значаја скрининга дијабетеса и његових компликација.

Кључне поруке кампање су:

1. Скрининг типа 2 дијабетеса може значајно променити ток болести и смањити ризик за настанак компликација дијабетеса.

- Дијабетес је огроман, растући јавноздравствени проблем: 2015. године у свету је 415 милиона одраслих особа имало дијабетес, а очекује се да ће до 2040. године свака десета одрасла особа или 642 милиона људи живети са дијабетесом.
- Једна од две одрасле особе оболеле од дијабетеса нема откривену болест.
- Велики број оболелих дужи временски период живи са типом 2 дијабетеса, а да тога није свесно. Због тога, компликације често могу бити присутне већ у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
- Усвајањем здравог стила живота, до 2040. године би се могао спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса у 70% случајева, тј. код 160 милиона особа.
- Са порастом учесталости неправилне исхране и физичке неактивности код деце, тип 2 дијабетеса у детињству има потенцијал да постане глобални јавноздравствени проблем, који ће довести до озбиљних последица.
- 12% глобалних трошкова у здравству, одговорно је за лечење одраслих соба са дијабетесом.
- Број људи са дијабетесом у земљама са ниским и средњим приходом наставиће да расте, представљајући на тај начин претњу за одрживи развој.

2. Скрининг компликација дијабетеса је есенцијална компонента контроле свих типова дијабетеса.

- Једна од две особе оболеле од дијабетеса нема дијагностиковану болест, што их чини посебно склоним компликацијама, које су значајан узрок инвалидитета и превремене смрти.
- Процењује се да ће до 2040. године више од 640 милиона људи живети са дијабетесом. Касно откривање типа 2 дијабетеса је разлог што ће многи од њих у тренутку откривања болести имати најмање једну компликацију дијабетеса.
- У многим земљама дијабетес је водећи узрок слепила, кардиоваскуларних болести, бубрежне слабости и нетрауматских ампутација доњих екстремитета.
- Све већи број људи оболева и живи са типом 1 дијабетеса. Скрининг компликација је важан део ефикасног менаџмента свих типова дијабетеса, како би се постигао што бољи исход лечења и квалитет живота оболелих.
- Од 415 милиона оболелих одраслих особа широм света, више од трећине ће добити неки облик дијабетесне ретинопатије која може довести до оштећења вида и слепила.
- Више од 93 милиона или свака трећа одрасла особа са дијабетесом има дијабетесну ретинопатију.
- Менаџмент дијабетеса и његових компликација почиње у примарној здравственој заштити и треба да садржи скрининг дијабетесне ретинопатије.
- Рано откривање и правовремено лечење дијабетесне ретинопатије може спречити губитак вида и смањити утицај дијабетеса на појединца, његов посао и друштво у целини.
- Адекватна контрола дијабетеса и скрининг дијабетесне ретинопатије може спречити оштећења вида и слепило.
- Глобални трошкови лечења дијабетеса и његових компликација су 2015. године процењени на 673 милијарди долара.

ДИЈАБЕТЕС У СРБИЈИ

   У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији приближно 710.000 одраслих особа има дијабетес. При томе, 465.000 или 8,1% одраслог становништва зна за своју шећерну болест и још 245.000 особа нема постављену дијагнозу дијабетеса и не лечи се. Наиме, због благих симптома, тип 2 дијабетеса који чини преко 90% оболелих, може годинама протицати неопажено. То је разлог због чега 36% оболелих у Европском региону није свесно своје болести. Открива се случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Регистра за дијабетес у Србији, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку откривања дијабетеса. Ове компликације значајно утичу на квалитет живота оболелих и главни су узрок привремене или трајне неспособности и превремене смрти.

   Захваљујући оваквим последицама, дијабетес је изузетно скупа болест и представља велики велики економски терет не само оболелим особама и њиховим породицама, већ и здравственом систему и друштву у целини. У Европском региону дијабетес је одговоран за готово 10% трошкова у здравству, углавном намењених лечењу компликација. Процењује се да су ови тзв. директни трошкови дијабетеса у Србији 2013. године износили 490 ЕУР по пацијенту или 230 милиона ЕУР годишње.

   Ипак, охрабрује чињеница да се применом превентивних интервенција код особа са високим ризиком за тип 2 дијабетеса, раним откривањем дијабетеса и добром контролом болести, оболевање и умирање од дијабетеса може смањити. Веома је важно редовно контролисати своје здравље код изабраног лекара, проценити ризик за тип 2 дијабетеса и заменити лоше навике здравим стилом живота.

   Оболели од дијабетеса треба редовно да мере ниво шећера у крви и узимају прописану терапију, да слушају савете лекара, буду физички активни, прилагоде своје навике у исхрани и да престану да пуше. Лоша контрола болести имаће за последицу повећан ризик за настанак компликација и ризик од превремене смрти.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-02-2017

Климатске промене утичу на производњу хране”

   Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар - Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране се обележава под слоганом „Климатске промене утичу на производњу хране”.

   Глобална популација је у сталном порасту, а очекује се да ће број становника на Земљи до 2050. године бити 9,6 милијарди. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене. Последњих деценија све је више проблема у производњи довољних количина хране као последица промене климе. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране.

   Овогодишњи Светски дан хране посебно наглашава значај безбедности хране на коју веома утичу и климатске промене, па овом приликом подсећамо на пет кључних правила за безбедност хране:

1. Одржавајте хигијену!

- Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
- Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
- Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
- Заштитите намирнице од инсеката и глодара.

ЗАШТО?
Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

2. Одвојте свеже и кувано!

- Увек одвајајте месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
- За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
- Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

ЗАШТО?
Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

3. Кувајте довољно!

- Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
- Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 700Ц. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти. Идеално је за проверу температуре користити термометар.
- Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.

ЗАШТО?
Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 700Ц чини храну безбеднијом за употребу.

4.Чувајте храну на безбедним температурама!

- Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
- Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 50Ц).
- Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.

ЗАШТО?
Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 500Ц или преко 600Ц размножа-вање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5. Користите исправну воду и свеже намирнице!

- Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
- Бирајте свеже намирнице.
- Добро оперите поврће и воће под млазом хладне воде пре чишћења и употребе.
- Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

ЗАШТО?
Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.

   Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

   Овогодишња кампања има за циљ информисање и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања у исхрани најшире популације, а посебно деце и младих. Институт је у оквиру кампање и ове године расписао конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа са темом „Здравље на уста улази”, а током овог месеца заједно са партнерима – предшколским установама, школама, локалном заједницом, домовима здравља, стручним удружењима биће реализоване и друге активности као што су предавања, трибине, изложбе, радионице на тему правилне исхране.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-02-2017

   Светски дан чистих руку 15.октобар обележен је у вртићу „Сунце“ где је деци одржано предавање о томе како се правилно перу руке , значају прања руку и болестима прљавих руку.

   Поред Завода обележавању су се придружили и ученици Медицинске школе и служба поливалентне патронаже Дома здравља Чачак.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-02-2017

   Национална недеље дојења (1 – 7 октобар) обележена је у Саветовалишту за труднице где је поред Завода за јавно здравље Чачак учешће узела и Поливалентно – паронажна служба Дома здравља Чачак, Превентивни центар и Служба за здравствену заштиту жена.

  Трудницама у саветовалишту одржано је предавање о значају дојења како за бебу тако и за мајку.

Datum objave: 15-02-2017

   Рак дојке чини водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.

  То је најчешћи рак код жена, како у развијеним тако и у мање развијеним деловима света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје око 1.670.000 хиљада жена оболелелих од ове болести, а око 522.000 жена умре од ове болести сваке године.

   Према званичним подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у 2013. години, у Републици Србији је регистровано 3594 новооткривених случајева карцинома дојке, док је 1647 жена изгубило битку са овом болешћу. Доступна стручна литература показује да када се карцином дојке открије на време у преко 90% случајева лечење има добру прогнозу. Међутим, због касног откривања болести смртност од карцинома дојке још увек је веома висока.

   Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност рака дојке и подигла свест о значају превенције и раног откривања, као и о могућностима правовременог започињања лечења особа оболелих од рака дојке.

   С обзиром да узроци рака дојке нису у потпуности разјашњени, рано откривање ове болести представља вид секундарне превенције карцинома дојке. Како би се довело до смањења смртности ове болести и рак дојке дијагностиковао у што ранијој фази, као и унапредио квалитет живота оболелих жена, Светска здравствена организација промовише националне програме за контролу карцинома дојке.

   Пратећи препоруке Светске здравствене организације и Европских земаља са искуствима из спровођења популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру месецу 2012. године започело спровођење програма организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

   Организовани скрининг рака дојке подразумева позивање и пр