Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности којим се подстиче и промовише физичка активност. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. Слоган под којим се овај датум обележава је „Kретањем до здравља”, а циљ је промоција свакодневне умерене физичке активности. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно.

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.

Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Kод ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%. На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.

У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.

Зашто је важна физичка активност за здравље?

Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.

Kако повећати свакодневну физичку активност?

– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата.

То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.

– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал...).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
– „По здравље ходајте ка реци, а не ка апотеци!”.

Светски дан здравља обележава се широм света 7. априла, на годишњицу оснивања СЗО 1948. године. Слоган овогодишње кампање је „Здрав почетак, будућност која обећава”, са фокусом на здравствену заштиту жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади и пружање подршке породицама. Овогодишња кампања апелује на владе, донаторе и здравствену заједницу да улажу у интервенцијe засноване на доказима и активности у циљу побољшања укупног квалитета здравствене заштите жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади.

Очување и унапређење здравља жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади су препознати кроз Агенду одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5). Србија као земља је у потпуности остварила подциљеве везане за смањење матерналне смртности и смањење неонаталне и смртности деце старости до пет година, док је значајан напредак постигнут у погледу смањења учесталости заразних болести, као и смањења стопе смртности од незаразних болести. Приметан је напредак у погледу универзалног приступа услугама које се односе на здравствену заштиту везану за сексуално и репродуктивно здравље, укључујући планирање породице, али је са друге стране дошло до благог повећања стопе рађања међу адолесценткињама.

Када говоримо о циљу 5 – Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице, подаци указују да је у великој мери општи правни оквир успостављен, али да је потребно даље унапредити оквир у области насиља над женама и брака и породице. У Републици Србији здравствену заштитуту жена и новорођенчади уређује Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији. Према овом Правилнику у здравственим установама омогућени су превентивни гинеколошки прегледи једном годишње женама од навршене петнаесте године живота, као и превентивни преглед у вези са планирањем породице једном годишње женама узраста 15–49 година. Током трудноће препоручује се четири до пет контролних прегледа код гинеколога, уз три до четири ултразвучна прегледа. Осим редовног праћења развоја плода, на прегледима доктор прати и телесну тежину труднице, њену крвну слику и крвни притисак. Поред гинеколошких прегледа, трудницама се саветују и прегледи стоматолога. Превентивни преглед бабињаре обавља се након порођаја и након шест до осам недеља. Посета патронажне сестре планирана је за дан након изласка из породилишта, како би се наставила континуирана заштита ове изразито осетљиве популације. Свака породица има право на пет посета патронажне сестре током првих месец дана, које се одвијају према процени и договору са родитељима. Додатне посете се могу остварити по налогу педијатра, уколико су потребне.

Циљеви кампање:

̶ Подизање свести о значају заштите здравља мајки и новорођенчади и потребној заштити њихових права.
̶ Заговарање за финансирање активности усмерених на унапређење здравље и благостање жена и новорођенчади.
̶ Подстицање колективне акције за подршку родитељима, као и здравственим радницима који пружају здравствену заштиту овој популационој групи.
̶ Обезбеђивање корисних здравствених информација које се односе на трудноћу, порођај и период након порођаја.

Кључне поруке:

̶ Кампања треба да подстакне глобалну пажњу на здравље и благостање жена и деце. Ово укључује заговарање доношења законске регулативе која штити њихово здравље и права (плаћено породиљско одсуство, заштита при запошљавању, као и приступ услугама за планирање породице).
̶ Усмеравање активности на спречавање деловања климатских промена и њиховог утицаја на здравље труднице и новорођенчад, јер је доказана директна повезаност дејства високих спољних температура на превремени порођај, настанак повишеног крвног притиска и појаве шећерне болести током трудноће, као и повећану смртност новорођенчади.
̶ Креирање програма и спровођење истраживања везаних за унапређење здравља жена и деце.
̶ Пружање подршке здравственим радницима који пружају основну здравствену заштиту трудницама и бебама, са фокусом на јачању улоге бабица у здравственим системима кроз обуку, акредитацију и пратеће смернице.

Здравље мајки и беба је темељ здравих породица и заједница, односно сигурна будућност свих нас!

Обележавање Светског данa здравља је прилика да се подсетимо на значај здравих стилова живота за очување здравља жена у репродуктивном периоду који обезбеђују не само добро здравље будућих мајки, трудница и бабињара, већ и здрав почетак и предуслове за добро здравље и благостање новорођенчади. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године обележава овај дан кроз различите промотивне активности како би се подигла свест јавности о значају очувања здравља жена и како би подстакао што већи број жена да обави превентивни преглед.

Савети да сачувате ваше здравље

• Одржавајте пожељну телесну тежину.
• Водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме.
• Не прескачите оброке.
• Будите физички активни.
• Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
• Укључите се у неки спорт или плес.
• Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
• Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
• На посао идите бициклом, ако је то могуће.
• Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
• Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
• Реците НЕ дувану.
• Будите заговорник окружења без дуванског дима. То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање вашег здравља.
• Престанком пушења, побољшаћете ваше здравље и здравље ваших најближих.
• Пушење у трудноћи је штетно и за вас и за вашу бебу.
• Пасивни пушачи такође утичу на здравље ваше бебе.
• Електронске цигарете се не препоручују у трудноћи.
• Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Вода је суштина живота, тече кроз сваки аспект нашег постојања. Онa одржава екосистеме, покреће пољопривреду, подржава индустрију и од суштинског је значаја за људски опстанак. Ипак, упркос њеној важности, милиони људи широм света боре се са недостатком воде, загађењем и недостатком приступа чистој води за пиће. Светски дан вода служи као глобални подсетник на критичну потребу за очувањем и одговорним управљањем овим драгоценим ресурсом.

Светски дан вода, који су установиле Уједињене нације 1993. године, обележава се сваке године како би се истакао значај слатке воде и залагао се за одрживо управљање водама. Овај дан подстиче појединце, организације и владе да предузму акције у решавању глобалних изазова у вези са водом, од очувања воде и санитације до отпорности на климу и обнове екосистема.

Тема Светског дана вода 2025. је „Очување глечера“. Ова тема наглашава хитну потребу да се заштите светски глечери, који су кључни извори слатке воде. Истиче утицај климатских промена на топљење глечера и позива на глобалне напоре за очување ових природних резервоара, осигуравајући сигурност воде за будуће генерације.

У циљу повећања пажње и едукације јавности о значају раног откривања рака дојке, у Србији се једанаесту годину по реду, 20. марта обележава Национални дан борбе против рака дојке. Датум је уврштен у Календар јавног здравља на иницијативу Министарства здравља Републике Србије, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, компаније Авон и Фонда Б92. Рак дојке је најчешће дијагностиковано малигно обољење код жена широм света и представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији.

Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених жена знатно бољи. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, у свету је регистровано око 2.297.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке, док је око 666.000 жена умрло од ове болести. Према истим изворима у Европи је регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке са знатно већом стопом оболевања (75,6 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији, а умрло је око 144.000 жена, са стопом умирања 14,6 на 100.000.

Главни циљ Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу у периоду од 2020. до 2040. године.

Три кључне активности за постизање овог циља су:

– рано откривање,
– правовремена дијагноза и
– свеобухватан третман рака дојке


Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације ((WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику од оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. У последњих пет година упркос варијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. У периоду од 2016. до 2021. године у Републици Србији просечно се годишње региструје 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена.

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. Рак дојке је најчешћи малигни тумор у женској популацији и Моравичком округу. На основу последнњих публикованих података Института за јавно здравње Србије, у 2021. На Моравичком округу оболело је 134 жене умрле 42. Рак дојке се по броју оболелих налази на првом месту са учешћем 20% у укупном оболевању од рака код жена. По броју умрлих, рак дојке је увек био на првом месту, међутим у последње две-три године рак дојке је на другом месту иза карцинома плућа и чини 20% од укупног броја умрлих од свих врста рака код жена. Како би се смањио морталитет од рака дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Организовани скрининг рака дојке се у Републици Србији спроводи од децембра 2012. године и до сада је у програм укључено 40 општина, уз додатно ангажовање мобилних мамографа на терену, да би скрининг мамографија у Републици Србији постала доступна што већем броју жена. Март је месец када се многобројним активностима обележава борба против рака, са акцентом на 20. март, када се посебно скреће пажња јавности на распрострањеност ове болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању рака дојке.

У Моравичком округу, према последњим доступним подацима Регистра за рак 2021. године, најчешћи облик рака код мушкараца био је рак плућа и бронха – оболело је 150 мушкараца, Код жена, најучесталији је био рак дојке – оболело је 134 жене, Водећи узрок смртности од рака код мушкараца био је такође рак плућа и бронха (55 смртна случаја), док је код жена најчешћи био рак дојке (42 смртна случаја).

У Републици Србији, током 2022. године, водеће локализације рака код мушкараца биле су плућа и бронх (20,4%), колон и ректум (14,3%), простата (11,2%), мокраћна бешика (7,6%) и панкреас (3,5%). Код жена, најчешћи је био карцином дојке (23,0%), затим рак плућа и бронха (10,6%), колон и ректум (10,5%), грлић материце (5,4%) и материце (4,5%).

Србија се, према најновијим проценама, међу 40 земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (12. место) и високим ризиком умирања од малигних болести (друго место, одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора ниже су код мушкараца него код жена. Док су мушкарци у Србији у средњем ризику оболевања у поређењу са мушкарцима у Источној и Западној Европи, као и у Словенији и Хрватској, жене у Србији су у вишем ризику оболевања, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Процењена стопа оболевања код жена у Србији је такође виша у односу на друге земље Западног Балкана, што може бити последица већих стопа оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у поређењу са европским просеком.

Према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, у свету је регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Најзаступљенији облици рака у погледу смртности били су рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916.000), рак јетре (830.000), рак желуца (769.000) и рак дојке (685.000). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету. Економски значај малигних болести такође је велики и растући. Процењује се да су у 2010. години глобални трошкови повезани са раком износили 1,16 билиона долара, што указује да, поред директног утицаја на здравље појединаца, малигне болести могу бити и значајан ограничавајући фактор за цело друштво.

Процењује се да је око трећина свих смртних исхода од рака у свету повезана са пет водећих фактора ризика који се односе на животни стил: високим индексом телесне масе, недовољним уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола. Нове смернице Светске здравствене организације имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, усмеравајући здравствене службе на рано дијагностиковање и лечење ове болести. Чак и у земљама са развијеним здравственим системом, многи случајеви рака откривају се у узнапредовалим фазама, када је лечење теже и мање успешно.

Процењује се да би се чак 40% малигних болести могло избећи променом животних навика, као што су престанак пушења, ограничено конзумирање алкохола, избегавање прекомерног излагања сунцу, одржавање здраве телесне масе, уравнотежена исхрана, редовна физичка активност и заштита од инфекција које могу довести до развоја рака.

На територији обе локалне самоуправе, у посматраном периоду, вршена си и испитивања садржаја тешких метала у фракцији РМ10, као и садржај органског полутанта Benzo(a)pirena у РМ 10, на мерном месту у Чачку.

Просечне дневне концентрација фракција суспендованих честица PМ 10 на мерном месту „Коста Новаковић“ у Чачку, су за 41 дан мерења у посматраном периоду, 25 дана прелазиле граничне дневне вредности. Масене концентрације фракције РМ 2.5 су током 13 дана мерења свакодневно прелазиле граничне дневне вредности. У истом периоду су вршена испитивања тешких метала у РМ 10, са забележеним повећањем садржаја арсена, током једног дана, у односу на циљну вредност.

ЗЗЈЗ Чачак је од јануара ове године ангажовао акредитовану екстерну лабораторију за потребе одређивања концентрације Benzo(a)pirena у PМ10, и у свих 13 испитиваних узорака је констатована вишеструко повећана вредност у односу на границу оцењивања и циљну вредност од 1 ng/m3, дефинисано Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13).

На основу резултата мерења фракција суспендованих честица PМ 10 на мерном месту „Тихомира Матијевића 4“ у Горњем Милановцу, такође је забележено повећање просечних дневних концентрација у односу na граничне дневне вредности током 20 дана од укупно 21 дан мерења.

Тренутно урбано загађење честичног типа је карактеристично за зимски период године, који подразумева грејну сезону и употребу различитих врста горива, посебно у индивидуалним ложиштима, неповољне атмосферске прилике и уобичајене температурнe инверзије за ово доба године, што доприноси задржавању честица у нижим слојевима атмосфере, а што је познато из података вишегодишњег миниторинга. Интерпретацијом резултата испитивања квалитета ваздуха са аспекта AQ indexa за испитиване параметре на територији обе општине у посматраном периоду, квалитет ваздуха је оцењен у дијапазону лош, врло лош и екстремно лош, а подаци су доступни из дана у дан, на сајту ЗЗЈЗ Чачак.

У овим околностима у циљу смањења неповољног утицаја на здравље људи, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца, труднице и старије особе, ограниче свој боравак напољу, посебно у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће. Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Напомињемо да су сва мерења ЗЗЈЗ Чачак извршена применом референтних стандардних акредитованих метода, препоручених према националним прописима и европској регулативи, које подразумевају обавезни период узорковања од 24 сата, одређено време кондиционирања узорака а пре утврђивања егзактних аналитичких концентрација, те је укупан пеиод испитивања минимум 72 сата.

Грађанима се за планирање дневних активности на отвореном препоручује праћење сатних, неверификованих вредности и прелиминарних информација о квалитету ваздуха у Чачку, у реалном времену које приказује Аутоматска мерна станица –из државне мреже за праћење квалитета ваздуха.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године започиње нова трогодишња кампања за период 2025–2027, која ставља особе оболеле од рака и њихове приче у центар пажње. Приступ лечењу усмерен на оболеле особе представља темељну промену у начину на који се организују и пружају здравствене услуге и процедуре лечења рака, стављајући фокус на јединствене потребе појединца, њихових породица и заједнице у којој живе.

Ове године обележавамо прву годину кампање под слоганом „Уједињени у порукама, јединствени у причама” који ставља у центар пажње појединца, а не болест. Уважавањем јединствених потреба сваког појединца, са саосећањем и емпатијом, долази се до најбољих исхода по здравље, који не искључује мултисекторску сарадњу у циљу како превенције тако и лечења ове болести.

Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету

Према последњим проценама за 2022. годину Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да са дијагнозом малигних тумора која је постављена током протеклих пет година у свету живи 53,5 милиона људи. Током живота, једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Према проценама у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе, у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола. Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету и следе га рак дебелог црева (9,3%), рак јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола. Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Код жена водеће локализације у оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева. Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак глића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%).

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.

До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти. У развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заједно са професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва, обележиће Светски дан борбе против рака 2025. организовањем различитих едукативно-промотивних активности у локалној заједници како би се подигла свест о раку, факторима ризика, превентивним прегледима, као и обезбеђивање услова да се задовоље јединствене потребе сваког оболелог појединца.

Препорука Међународног удружења за борбу против рака је да фокус овогодишње кампање буде усмерен на укључивање реалних прича и искустава у борби са раком из перспективе оболеле особе, чланова њихових породица, здравствених радника, као и да се подстакну особе широм света да учествују у изазову који подразумева да се деле на друштвеним мрежама видео снимци или фотографије на којима су особе окренуте наопако са њиховим реалним причама о томе како је рак окренуо њихов свет наопако.

Еpidеmiоlоšке каrакtеristiке mаlignih bоlеsti u Rеpublici Srbiјi– prеuzmitе

Zа višе infоrmаciја pоsеtitе: https://www.worldcancerday.org/

Национални дан без дуванског дима у Републици Србији традиционално се обележава сваког 31. jануара, ове године под слоганом „Остави пушење”.

Епидемија употребе дувана је једна од водећих претњи по јавно здравље са којом се свет икада суочио. Сваке године осам милиона особа у свету превремено умире од болести изазваних употребом дувана. Од тог броја, 1,2 милиона особа су непушачи изложени дуванском диму у својој животној или радној средини. У Републици Србији сваке године од последица употребе дувана превремено умире више од 19.000 особа. Употреба дувана штетно делује на цео организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести.

Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину. Светска здравствена организација упозорава да не постоје безбедни дувански и никотински производи, безбедан начин и ниво коришћења дуванских и никотинских производа, као ни сигуран ниво излагања њиховом диму/аеросолу. Током обележавања Националног дана без дувана спроводе се активности које имају за циљ подизање свести јавности о штетним ефектима употребе дуванских и никотинских производа, изложености дуванском диму и аеросолима других производа који садрже никотин, као и о значају превенције отпочињања употребе дуванских и никотинских производа.

У претходној деценији, упоредо са смањењем учесталости пушења цигарета, у многим земљама света дошло је до пораста употребе дуванских и других производа који садрже никотин. Посебно забрињава пораст употребе електронских цигарета међу младима, као и истовремена употреба различитих дуванских производа, што представља нови изазов у глобалним напорима за заштиту становништва од последица употребе дувана и изложености дуванском диму.

Ове године, у оквиру обележавања Националног дана без дувана посебно се наглашава важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе. Престанак пушења у било ком животном добу побољшава здравље, квалитет живота и продужава очекивани животни век. Код особа које су оболеле од рака, престанак пушења доприноси успешнијем лечењу и бржем опоравку. У циљу подршке и мотивисања пушача за одвикавање од пушења, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је у јуну 2022. године покренуо бесплатну телефонску линију и интернет страницу оставипушење. Одговори на питања пушача који размишљају да престану да пуше или су то већ одлучили, као и оних који су већ престали и покушавају да одрже непушачи статус, могу се добити сваког радног дана од 11 до 14 часова позивом на број 080 020 0002.

Више информација о употреби дуванских и сродних производа налазе се на следећим линковима:

Резултати о заступљености употребе дувана међу младима узраста 11, 13 и 15 година

Истраживања о употреби дуванских и сродних производа међу популацијом старости 18–64 године у Србији

Више информација о одвикавању од пушења можете погледати на следећим линковима:

Водич за одвикавање од пушења

Интернет страница за подршку пушачима за одвикавање од пушења

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се ове године од 20. до 26. јануара у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ЕЦИС), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1163 новооболеле жене, а живот изгуби 459 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 70 до 75 и више година. У периоду од 2008. до 2022. године број оболелих жена од рака грлића материце у Србији се није битније променио и у структури оболевања од свих малигних тумора код жена налази се на четвртом месту. У истом временском периоду број умрлих жена смањио се 20,2% односно готово за петину, што ову малигну локализацију сврстава као шесту најчешћу врсту рака од које умиру жене у Србији. Разлози могу бити у бољој информисаности жена, правовременим одласцима на преглед и чињеници да ако се рак открије на време може се применити адекватна терапија. Светска здравствена организације као приоритет препоручује свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми премалигних и малигних промена, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ) и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку и социјалну подршку. Примарна превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) обухвата имунизацију у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. ХПВ вакцина спречава инфекцију најчешћим онкогеним типовима ових вируса који циркулишу у популацији.

У преко 90% случајева ХПВ вакцина спречава настанак рака грлића материце, а истраживања показују и високу ефикасност (преко 90%) у заштити од добијања гениталних брадавица, као и других карцинома (карцином усне дупље и ждрела и карцином завршног дела дебелог црева). Република Србија се убраја међу 140 земаља света у којима је уведена вакцинација против ХПВ. Препоручена вакцинација у Србији спроводи се од јуна 2022. године о трошку државе, у домовима здравља за популацију деце оба пола, узраста од навршених 9 до навршених 19 година (пре првих сексуалних односа). То је имунизација коју препоручује изабрани лекар у дому здравља, најчешће педијатар. Секундарна превенција је рано откривање рака грлића материце коришћењем једноставног и неинвазивног Папаниколау теста (ПАП тест), а ради утврђивања премалигних или малигних промена у ћелијама грлића материце. Организовани скрининг подразумева гинеколошки преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године применом ПАП теста.

Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, применом осетљиве ПЦР технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Канцеларија за скриниг рака у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заједно са професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва, обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности у локалној заједници.

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. Министарство здравља је зато крајем 2012. године увело организовани скрининг рака грлића материце. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1163 новооболе жене од карцинома грлића материце. Просечна стандардизована стопа инциденције (*стандардна популација Европе) од цервикалног карцинома износи 26,5 на 100.000 жена.

Од карцинома грлића материце сваке године умре у просеку 459 жена и просечна стандардизована стопа морталитета (*стандардна популација Европе) износи 9,2 на 100.000 жена свих узраста. Карцином грлића се чешће јавља у узрасту после 35. године, али највише узрасноспецифичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту од 70 до 75 и више година. Рак грлића материце је током 2022. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1060 жена и стандардизована стопа инциденције (*стандардна популација Европе) је износила 24,7 на 100.000 жена.

Процене су да 15% светске популација има неку инвалидност, као и да 46% старијих од 60 година јесу особе са инвалидитетом. Од милијарду особа са инвалидитетом 80% живи у земљама у развоју.

У Србији има 8% особа са посебним потребама, од тога 58% су жене, а њих 60% су старији од 65 година и само 1,2% су млађи од 15 година. Проблеме са ходом има 4,7% особа, 3,6% са видом и 2% са слухом, док по 1% има проблеме са памћењем, самосталношћу и комуникацијом. (Републички завод за статистику, из пописа 2011.)

Особе са посебним потребама представљају разнолику популацију људи са различитим оштећењима (укључују физичке, сензорне, интелектуалне карактеристике или године старости) и захтевима за подршку. Они се суочавају са значајним препрекама у остваривању својих права током животног циклуса. И у нормалним околностима имају мањи приступ здравственој заштити, образовању, запошљавању и учествовању у различитим активностима заједнице. Неке групе се суочавају са још већом маргинализацијом (нпр. особе са интелектуалним и психосоцијалним инвалидитетом, глувонеме особе...) за које је већа вероватноц́а да ће доживети вече стопе насиља, занемаривања и злостављања.

Чак 52% школа у свету нису доступне за инвалидска колица, 61% државних wеб-сајтова нису приступачни особама са посебним потребама и 79% ових особа има потешкоћа или не може да се евакуише током катастрофа.

У поређењу са особама без инвалидитета, особе са посебним потребама имају веће шансе да имају лошије здравље. Према резултатима истраживања спроведеним у 43 државе своје здравље је оценило као лоше 42% особа са посебним потребама и 6% особа без инвалидитета.

Поводом Светског АИДС дана, 1. децембра, под слоганом овогодишње кампање „Исправним путем“ УНАИДС наглашава позив на акцију да се заштити здравље свих, као и права сваке особе. Са људским правима у центру и ангажованим заједницама, свет може да оконча пандемију АИДС-а као претњу по јавно здравље до 2030. године. Значајан напредак који је постигнут у одговору на пандемију узроковану ХИВ-ом директно је повезан са напретком у заштити људских права. Заузврат, напредак остварен кроз одговор на ХИВ/АИДС подстакао је шири напредак у остваривању права на здравље и јачању здравствених система. Заустављање АИДС као претње по јавно здравље, захтева да досегнемо и ангажујемо све који живе са ХИВ-ом, који су под ризиком или су погођени ХИВ-ом – посебно људе који су највише искључени и маргинализовани. Родна равноправност је суштински елемент приступа који је заснован на људским правима. Прихватање, поштовање и брига за особе које живе са ХИВ-ом, које су под ризиком или су погођене ХИВ-ом су од виталног значаја. Подржавање Декларације Уједињених нација о људским правима и подстицање укључивања свих заједница су од суштинског значаја за окончање пандемије АИДС-а. Препозната је хитна потреба да се развију приступи који подржавају права сваке особе.

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи

Пандемија узрокована ХИВ-ом је и даље јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2023. године преме проценама УНАИДС-а однела више од 42 милиона живота, док је 88,4 милиона људи било инфицирано ХИВ-ом. Процењено је да је на крају 2023. године 39,9 милиона људи живело са ХИВ-ом. Исте године 630.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са ХИВ инфекцијом (51% мање него 2010. године када је умрло 1,3 милиона, али још увек далеко од циља за 2025. годину – мање од 250.000 смртних исхода). Током 2023. године 1,3 милиона људи је новоинфицирано ХИВ-ом, што је редукција за 39% у односу на 2,1 милиона у 2010. години, али је далеко од циља за 2025. годину – мање од 370.000 нових ХИВ инфекција. Међу децом регистрована је редукција нових ХИВ инфекција за 60% у поређењу са 2010. годином (120.000 према 300.000), али је тај напредак заустављен у последњих неколико година.

Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних ХИВ-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, ХИВ инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са ХИВ-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2023. години ови показатељи су били 86% – 89% – 93% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с ХИВ-ом у свету (39,9 милиона) крајем 2023. године 86% је било дијагностиковано (5,4 милиона особа у свету није знало да је инфицирано ХИВ-ом), 77% је било на АРТ, док је 72% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе.

У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се ХИВ инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму инфекције, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране ХИВ-ом, већ и да би се редуковао пренос ХИВ-а на друге особе. У 2023. години 77% одраслих и само 57% деце доби до 14 година која живе са ХИВ-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (30,7 милиона особа са дијагностикованом ХИВ инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,7 милиона у 2010. години, при чему је циљ за 2025. годину 34 милиона). Велика већина (84%) трудница и дојиља које живе са ХИВ-ом је била на АРТ током 2023, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса ХИВ-а на њихове бебе.

СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања ХИВ-ом у свим земљама и регионима. Медијана преваленције ХИВ инфекције међу особама узраста 15-49 година је била 0,8% на глобалном нивоу у 2023. години. С друге стране, медијана преваленције ХИВ инфекције је била за 7,7% виша међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима, за 9,2% виша међу трансродним особама, за 5% виша међу особама које инјектирају дроге, за 3% виша међу особама које се баве секс радом и за 1,3% виша међу особама у затворима. Кључне популације под ризиком чиниле су 55% свих нових ХИВ инфекција широм света у 2023. години у поређењу са 45% у 2010. години. Према проценама УНАИДС-а у региону Европе и северне Америке је 4,4 милиона особа живело са ХИВ-ом крајем 2023, док је било 196.000 нових ХИВ инфекција (140.000 у региону источне Европе и централне Азије) и 57.000 умрлих од АИДС-а (44.000 у региону источне Европе и централне Азије) у 2023. години. Процењује се да од 3 милиона особа које су живеле са ХИВ-ом у региону Европе крајем 2022. свака четврта особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана ХИВ-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен.

Процене указују да је 2022. године у Европи било 118.000 ново инфицираних особа, док је циљ за 2025. годину 21.000 нових ХИВ инфекција. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања ХИВ инфекције, као и друге превентивне стратегије, као што је преекспозициона заштита лековима особа са ризичним понашањем. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење ХИВ инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, закључно са 25. новембром 2024. године, у Републици Србији су регистроване 4903 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2251 особа оболела од АИДС-а, док је 1225 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од АИДС-а, а још 147 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2024. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (74%). Међу пријављеним дијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2024. године било је 15 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20–49 година (77% у 2023. години).

Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 29% у 2023. години у односу на 22% у 2002. години). У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2023. години регистрована су три случаја ХИВ инфекције међу ОКИД тј. 2%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана ХИВ-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године). У периоду 2005–2023. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018, 2020, 2022. и 2023. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2023. године рођено је више од 45 здраве деце која нису инфицирана ХИВ-ом од ХИВ позитивних мајки које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2023. године живело 3427 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи 570 особа, до максимално 1200 особа, није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи.

Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а. Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у сваком институту/заводу за јавно здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду. У оквиру превентивног програма који спроводи Министарство здравља у партнерству са седам удружења (Асоцијација Дуга, ЈАЗАС, Превент, Потент, Асоцијација здравствених медијаторки, ТОЦ и УСОП у партнерству са удружењима АИД+, Црвена линија и Став+) добровољно, анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и друге инфекције је бесплатно и доступно особама из кључних популација под повећаним ризиком (мушкарци који имају секс с мушкарцима, особе које се баве секс радом и особе које инјектирају дроге) у просторијама удружења и у мобилним јединицама у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима. Поред превентивног програма пружају се и различити видови подршке особама које су инфициране ХИВ-ом.

Међународни дан детета се обележава сваког 20. новембра у целом свету још од давне 1954. године. Циљ је да се свој деци света омогући да уживају у људским правима и слободама утврђеним Повељом УН и Универзалном декларацијом о људским правима.

Свако дете има право пре свега на живот, опстанак и оптималне услове за развој. Сваком детету је потребна љубав, топлина, нежност и подршка. Деци је потребна здрава животна средина, ваздух, храна, вода, безбедно и стумулативно окружење за раст и развој. Дете има право да одраста у породици или другом сигурном окружењу. Треба да има услове за образовање, доступну здравствену заштиту. Мора бити заштићено од занемаривања, злостављања, злоупотребе. Има право на слободу мишљења, изражавање, приватност, право да сходно свом узрасту одлучује о стварима које их се непосредно тичу и многа друга. А обавеза одраслих је да то деци омогуће. Одговорност је пре свега на породици, родитељима и држави.

УНИЦЕФ и партнери позивају владе да усвоје План од шест тачака за заштиту сваког детета:

1. Обезбедити да сва деца уче, што укључује и затварање дигиталног јаза.
2. Гарантовати приступ здравственим услугама и одговарајућој исхрани, и учинити вакцине приступачним и доступним за свако дете.
3. Подржати и заштитити ментално здравље деце и младих и зауставити злостављање, родно засновано насиље и занемаривање у детињству.
4. Повећати приступ чистој води и санитацији и позабавити се деградацијом животне средине и климатским променама.
5. Зауставити и преокренути раст сиромаштва деце и осигурати инклузивни опоравак за све.
6. Удвостручити напоре да се заштите и подрже деца и њихове породице који су погођени сукобима, еколошким катастрофама или који су расељени.

Светски дан борбе против дијабетеса обележава се 14. новембра, на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлс Бестом 1922. године открио инсулин. Овај дан представља највећу кампању подизања свести о дијабетесу, када се скреће пажња на питања од највећег значаја за оболеле од дијабетеса и дијабетес држи у жижи јавности. Слоган овогодишње кампање је: „Благостање за бољи живот са дијабетесом”. Кампања има за циљ да истакне значај физичког и менталног благостања оболелих од дијабетеса у дијабетолошкој здравственој заштити.

Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2024. године су:

1. Живот са дијабетесом

• Дијабетес утиче на сваки сегмент живота особе оболеле од дијабетеса и често има негативан утицај на њено благостање. За милионе људи са дијабетесом живот је свакодневна борба. У сваком тренутку – у кући, на послу, у школи – особе са дијабетесом су због своје болести на опрезу, размишљају о ономе шта једу, колико су физички активне, о мерењу гликемије и терапији. Због тога су изложене додатном напору, који их истовремено тера да буду отпорније, организованије и одговорније од других.

2. Дијабетолошка здравствена заштита

• У свету, подршка оболелим од дијабетеса у оквиру дијабетолошке здравствене заштите није довољна. Док живот са дијабетесом утиче и на физичко и на ментално благостање оболелих, дијабетолошка здравствена заштита је често ограничена само на контролу нивоа шећера у крви. Због тога је велики број особа са дијабетесом превише окупиран својим стањем и пати.

3, Благостање

• Подршка за добробит особе сa дијабетесом треба да буде један од приоритета дијабетолошке здравствене заштите. Светски дан борбе против дијабетеса има за циљ да помогне људима да схвате размере и утицај који дијабетес има на благостање оних који живе са овим обољењем широм света.

Епидемија дијабетеса

• Глобално, 537 милиона људи у свету живи са дијабетесом. То значи да приближно свака десета одрасла особа у свету има дијабетес.
• 3/4 оболелих од дијабетеса живи у земљама са ниским и средњим приходима.
• Код готово половине оболелих болест није откривена. Ове особе нису свесне да су болесне и због тога су додатно изложене ризику од компликација које могу утицати на њихово благостање.
• У Србији приближно 450.000 особа има постављену дијагнозу дијабетеса, а још 240.000 не зна за своју болест.
• Приближно свака трећа особа са дијабетесом тешко доживљава тегобе повезане са дијабетесом и пати због тога.
• 63% људи са дијабетесом каже да страх од развоја компликација повезаних са дијабетесом утиче на њихово благостање.
• 1/3 особа са дијабетесом сматра да је тешко да остану позитивни у односу на своје стање.

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.

Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима. И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва. Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).

И ове године у месецу октобру у којем се обележава Светски дан хране подсећамо на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Кључне чињенице и изазови

• Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
• Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
• Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
• Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
• Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
• На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
• Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
• Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

• Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу
Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.
• Усвојите здраве навике
Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.
• Подржите билошку разноврсност
Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.
• Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
1. Одржавајте хигијену

̶ Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
̶ Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
̶ Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
̶ Заштитите намирнице од инсеката и глодара. Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

2. Одвојте свеже од куваног

̶ Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
̶ За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
̶ Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране. Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

3. Kувајте довољно дуго

̶ Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
̶ Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
̶ Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.
Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.

4. Чувајте храну на безбедним температурама

̶ Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
̶ Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
̶ Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.
Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5. Kористите исправну воду и свеже намирнице

̶ Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
̶ Бирајте свеже намирнице.
̶ Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
̶ Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.
• Читајте декларације на упакованим намирницама
Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.
• Подржите локалне произвођаче хране Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.
• Не бацајте храну – смањите отпад од хране
Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на информисање и едукацију становништва, а посебно деце и младих у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања у вези са исхраном. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Право на храну да има свако – покажи како” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе.

Тема овогодишњег Светског дана чистих руку поставља важно питање „Зашто су чисте руке и даље значајне?“ Иако је постигнут значајан напредак у подизању свести о хигијени руку, одржавање хигијене руку је и даље од кључног значаја као основна одбрана од ширења инфекција, болести и штетних микроорганизама. Главни циљ Светског дана чистих руку је развој културе прања руку сапуном, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Иако људи перу руке, мали број њих пере своје руке у критичним моментима (на пример после употребе тоалета, после неговања бебе, пре припремања хране..). Развијена култура прања руку са сапуном аутоматски значи мању стопу оболевања од инфективних болести: чисте руке спашавају животе!

Светски дан чистих руку је установљен са циљем повец́ања свести и разумевања о важности прања руку сапуном као ефикасном и приступачном начину за превенцију болести и спасавање живота. Овај дан служи као подсетник на критичну улогу коју хигијена руку игра у унапређењу јавног здравља и смањењу ширења заразних болести.

Генерална скупштина Уједињених нација је на иницијативу међународне коалиције „Прање руку сапуном” (Хандwасхинг wитх соап – ПППХW) прогласила 2008. годину Међународном годином санитације и обележен је први Светски дан чистих руку – 15.октобар који је прихваћен од стране влада, међународних институција, невладиних организација, приватних предузећа и појединаца у више од 70 земаља широм света. Светски дан чистих руку – 15. октобар ће бити централни догађај у активностима које треба да дају подстицај и мобилишу милионе људи широм света да перу своје руке сапуном.

Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“.

Светска здравствена организација поводом обележавања Светског дана менталног здравља истиче колико је важна превенција менталних поремећаја и очување менталног здравља на радном месту. Безбедно и здраво радно окружење може деловати као заштитни фактор за ментално здравље. Неповољни услови рада утичу на ментално здравље, укупан квалитет живота и продуктивност на послу.

Кључне поруке:

• Остваривање права на рад, као једног од фундаменталних људских права доприноси побољшању и очувању менталног здравља.
• Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај.
• Лоше ментално здравље може довести до смањене продуктивности на радном месту. Само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.
• Код 60% светске популације која је запослена потребно је обезбедити повољне услове за рад како би заштитили и очували ментално здравље.
• Недостатак подршке особама са менталним проблемима негативно утиче на њихово самопоуздање и радну способност.
• Подржавајуће радно окружење подстиче добро ментално здравље пружајући осећање продуктивности, унутрашњег задовољства и мотивисаности за рад.

Акције за унапређење и заштиту менталног здравља на послу требају да се спроводе уз заједничко укључивање запослених, поготову оних који имају животно искуство у суочавању са проблемима у вези са менталним здрављем, њихових послодаваца и особа задужених за безбедност и здравље на радном месту.

Важно је пружити прилику свакоме да напредује на послу и у животу. Свако може да преузме кораке како би заштитио и унапредио своје ментално здравље уз помоћ научених техника за препознавање и управљање стресом на послу кроз позитивно размишљање, планирање и организацију времена, успостављање здравих навика попут редовне физичке активности и правилне исхране. Уколико је потребно може се потражити подршка пријатеља од поверења, члана породице, колеге, надређеног или стручног лица.

Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд.

Извор:
https://wmhdofficial.com/about-2024/

https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Очекивани животни век при рођењу сада премашује 75 година у половини земаља света, за 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће до 2030. године старије особе надмашити број младих на глобалном нивоу, а ово повећање је најбрже у земљама у развоју. Ова демографска промена је значајно трансформисала пејзаж бриге, обухватајући широк спектар потреба за плаћеном и неплаћеном подршком у формалном и неформалном окружењу. Како становништво стари, потражња за свеобухватним услугама здравствене заштите, неге и социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањима као што је деменција. Као признање за ове изазове и могућности, 34. обележавање Светског дана старих биће фокусирано на тему „Достојанствено старење: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“.

Овогодишња кампања ће окупити стручњаке који ће разговарати о политикама, законима и праксама које јачају системе бриге и подршке за старије особе. Биће наглашена хитна потреба за проширењем могућности обуке и образовања у геријатрији и геронтологији, као и разматрање проблема глобалног недостатка радника за негу старих. Најновије пројекције Уједињених нација показују да се до 2050. године предвиђа да ће број особа старијих од 65 година широм света бити више него двоструко већи од броја деце млађе од пет година и приближно исти као и број деце млађе од 12 година. Како жене имају дужи очекивани животни век у односу на мушкарце, оне су бројније у старијој доби у свим старосним категоријама. У Србији жене чине 56% популације старости од 65 до 79 година и 62% популације старије од 80 година. Брзи раст броја људи који достижу старије животне доби наглашава значај унапређења здравља, превенције и лечења болести током читавог живота. У друштвима са старијом популацијом постаје императив прилагођавање све већем броју старијих особа које поседују различите функционалне капацитете. На способност обављања основних функција и учешћа у свакодневним активностима утичу не само лични капацитети појединца, већ и друштвено и физичко окружење у којем бораве. Подршка окружења игра кључну улогу у помагању старијим особама да одрже ниво активности и независност како напредују у годинама.

Пре седамдесет пет година, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима, монументални документ у историји људских права. Написан од стране представника из целог света са различитим правним, културним и лингвистичким пореклом, то је први документ који артикулише основна људска права која треба да буду универзално заштићена. Као признање за ову прекретницу, и гледајући у будућност која испуњава обећање да ће осигурати да све особе, укључујући све старије особе, у потпуности уживају своја људска права и основне слободе, 33. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усредсређено на тему „Испуњавање обећања Универзалне декларације о људским правима за старије особе: кроз генерације“. Догађај ће ставити у средиште пажње специфичности старијих особа широм света, за уживање њихових права и решавање кршења, и како јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет међу генерацијама нуди одржива решења за испуњење обећања одрживог Развојни циљеви.

Према резултатима Четвртог прегледа и процене Мадридског међународног плана акције о старењу (ММПАС), дискриминација заснована на старости у институцијама, ставовима и пракси и даље је распрострањена, наглашавајући недостатке у примени међународних и националних оквира за старије особе. Системске и структурне препреке често постоје за старије особе у контексту рада, животног стандарда, могућности учења и приступа услугама и ресурсима због старосних ставова, дискриминаторних закона и политика, недовољно финансирања и недостатка приступачности и приступачности, између осталог. Ово може довести до повећане рањивости старијих особа на занемаривање, злостављање и озбиљне здравствене проблеме. Постоје и постојале су бројне интервенције осмишљене да спрече и ублаже ове претње старијим особама које, иако су биле од помоћи, нису нужно биле засноване на кохерентном и холистичком приступу људским правима старијих особа који је шире одржив. Према резултатима Четвртог прегледа и процене ММПАС, у недостатку норми и стандарда људских права, посебно када је у питању положај старијих особа на међународном нивоу, способност да се распакују сложености и промена природе дискриминације и укрштања облика дискриминације неједнакост током живота је ограничена.

Рад међународне заједнице око међугенерацијске солидарности је, изнова и изнова, кроз различите форуме показао да међугенерацијска решења, која су вођена принципима људских права, учешћа, одговорности, недискриминације и једнакости, оснаживања и законитости, могу допринети поновном распламсавању наслеђе, релевантност и активизам Универзалне декларације о људским правима оснаживањем и младих и старијих особа да помере иглу политичке воље ка испуњавању обећања Декларације за све људе кроз генерације.

Tekst preuzet i adaptiran sa sajta: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да се људима широм света пошаље порука да су болести срца и крвних судова водећи узроци смрти, и да сваке године од њих умре 20,5 милиона људи. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Активан приступ може да спаси животе” са снажном поруком доносиоцима одлука да је неопходан план акције да би се заштитило кардиоваскуларно здравље. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Од болести срца и крвних судова током 2023 године у Србији је умрло је 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У АКС спадају акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2023. години са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 80,5%, а нестабилна ангин пекторис код 19,5% оболелих. Инциденција АКС износила је 207,9 на 100.000 становника. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4255 особа. Стопа смртности од АКС износила је 36,7 на 100.000 становника.

Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:

Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Дуван сваке године убије више од осам милиона људи. Сваког дана скоро 22.000 људи умире од активне или пасивне изложености дуванском диму. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. У односу на жене непушаче, ризик за појаву инфаркта је 20 пута већи код жена које пуше и истовремено користе орална контрацептивна средства.

Неправилна исхрана – је независан фактор ризика, али је повезана и са другим факторима ризика за настанак кардиоваскуларних болести, као што су: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Процењује се да око три милијарде људи широм света нема приступ безбедној и здравој храни. Урбанизација, промена начина живота и повећана доступност прерађене хране, у последњих 50 година довели су до нездравих промена у обрасцима исхране. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута.

Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова, убрзавајући процес атеросклерозе. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанк гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%.

Кардиоваскуларне болести се могу спречити, јер су проузроковане превентабилним факторима ризика. Оне се у великој мери могу превенирати и контролисати усвајањем здравих животних навика, као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и припадност категорији непушача. Такође, позитиван утицај на људе има и средина која пружа подршку да здрав избор за здраво срце буде подједнако лак и доступан свима.

Активности које треба предузети у кругу породице:

• Обезбедити правилну исхрану
• Забранити пушење у домаћинству
• Ограничити гледање телевизије и седење за рачунаром код куће
• Организовати активности на отвореном – вожња бициклом, шетња или рад у башти.

Активости које треба предузети у локалној заједници:

• Повећање квалитета физичког васпитања у школама
• Формирање безбедних терена за физичке активности
• Обезбеђивање правилне исхране у школама, болницама и радним организацијама
• Забрана пушења у радним организацијама, болницама и школама
• Утицај на локалне доносиоце одлука да локалне заједнице постану здраве заједнице.

Светски дан срца обележава се 29. септембра 2024. године, организацијом бројних активности чланова и партнера Светске федерације за срце: предавања, трибине, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји...

Светски дан хепатитиса, 28. јул, ове године се обележава под слоганом „Време је за акцију”, како би се указало на потребу за заједничким деловањем ради побољшања приступа дијагнози и лечењу те болести. Све активности које се спроводе имају за циљ спречавање нових инфекција, смањивање броја случајева рака јетре, смањивање смртности и постизање циљева елиминације хепатитиса до 2030. године.

Обележавањем Светског дана хепатитиса указује се на значај елиминације вирусних хепатитиса. Стога је потребно:

• Промовисати важност превенције, тестирања и лечења вирусног хепатитиса Б и Ц.
• Значајно повећати приступ тестирању у заједници и здравственим установама.
• Смањити стигму и дискриминацију са којима се суочавају пацијенти оболели од хепатитиса.
• Ојачати учешће заједнице и цивилног друштва у програмима едукације и превенције.

Кључне поруке:

1. Јетра обавља преко 500 виталних функција сваког дана како би нас одржала у животу, зато су тестирање, лечење и превенција вирусног хепатитиса од велике важностси.
2. Свуда у свету смртност од узрока повезаних са вирусним хепатитисом је у порасту.
3. Глобално, постоји огроман број недијагностикованих и нелечених људи који живе са хепатитисом
4. Инфекције вирусом хепатитиса – и смрти – могу се спречити.

Према подацима Светске здравствене организације у 2022. години 304 милиона људи je живeло са хроничном хепатитис Б и Ц инфекцијом, а исте године 1,3 милиона људи је умрло од хроничне инфекције хепатитисом Б и Ц. Процењени број смртних случајева од вирусних хепатитиса порастао са 1,1 милион у 2019. на 1,3 милиона у 2022. години. Према проценама из 2022. године 254 милиона људи живело је са инфекцијом хепатитисом Б и 50 милиона са инфекцијом хепатитисом Ц. Исте године било је 2,2 милиона нових инфекција, што је мање у односу на 2,5 милиона у 2019. години. Само 13% људи који живе са хроничном инфекцијом вирусом хепатитиса Б је дијагностиковано, а приближно 3% (7 милиона) је примало антивирусну терапију крајем 2022. године. Такође, када посматрамо хепатитис Ц, 36% је дијагностиковано, а само 20% (12,5 милиона) је било лечено.

Ови резултати су знатно испод глобалних циљева за лечење, у складу са циљем да 80% људи који живе са хроничном вирусном инфекцијом хепатитисом Б и хепатитис Ц инфекцијом до 2030. године буде лечено. Међутим, они указују на благо, али доследно побољшање у дијагнози и покривености лечењем од последњих процена из 2019. године. Конкретно, дијагностиковање хепатитиса Б је повећано са 10% на 13%, а лечење са 2% на 3%, а дијагноза хепатитиса Ц са 21% на 36% и лечење са 13% на 20%.

Обележавање Светског дана хепатитиса, под слоганом „Време је за акцију” указује на то да је време да широм света приоритет имају тестирање, лечење и вакцинација како би се елиминисао хепатитис и испунили циљеви СЗО до 2030. године.

Да би се тај циљ достигао, услуге здравствене заштите за вирусне хепатитисе треба да осигурају да:

- све труднице које живе са хроничним хепатитисом Б имају приступ лечењу, а њихова деца имају приступ вакцинама против хепатитиса Б за спречавање инфекције;
- 90% људи који живе са инфекцијом вирусом хепатитиса Б и/или инфекцијом вирусом хепатитиса Ц буде дијагностиковано; и
- 80% дијагностикованих буде излечено од хепатитиса Ц или се лечи према новијим проширеним критеријумима за хепатитис Б.

Извор: https://www.who.int/campaigns/world-hepatitis-day/2024

Епидемиолошки подаци у Републици Србији У 2023. години пријављена су укупно 392 случаја хепатитиса, што је резултат боље евиденције, омогућеног тестирања и ране дијагностике, која доводи до бољег исхода лечења ако се болест открије на време. Tоком исте године Hepatitis virаlis chronica C регистрован је код 190 особа (стопа нотификације од 2,85/100.000 становника), односно око три особе на 100.000 становника. У наведеној години у Републици Србији било је пет пријављених смртних исхода. Од почетка ове, 2024. године, укупно су пријављена 253 случаја хепатитиса Б и Ц. Најучесталији су пријављени случајеви са дијагнозом Hepatitis virаlis chronica C, укупно 98, а следе пријављени случајеви са дијагнозом Hepatitis virаlis acuta B. Забележен је један смртни исход од почетка године. Однос полова је 1,2:1 у корист особа мушког пола.

Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина Уједињених Нација је прогласила 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Овај дан обележава се на глобалном, националном и локалном нивоу у многим земљама света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога. Слоган кампање за 2024. годину је „Докази су јасни: инвестирајте у превенцију”.

У оквиру овогодишње кампање наглашава се да ефикасне политике о дрогама морају бити укорењене у науци, истраживању, пуном поштовању људских права, саосећању и дубоком разумевању друштвених, економских и здравствених импликација употребе дрога.

Смањење проблема повезаних са дрогом представља изазов који се тиче свих људи, од појединаца који имају поремећаје повезане са употребом дрога до заједница које се боре са последицама трговине дрогом и организованог криминала. Због далекосежног и сложеног утицаја дрога, од кључног значаја је приступ заснован на научним доказима који даје приоритет превенцији и лечењу.

Према Извештају Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (енг. United Nations Office on Drugs and Crime, UNODC) објављеном 2023. године, у свету је у 2021. години приближно 296 милиона људи старости 15-64 године користило дроге, у највећем проценту канабис, мушкарци чешће него жене. Подаци показују и да је 70% од 128.000 смртних случајева услед предозирања дрогом на глобалном нивоу изазвано употребом опиоида.
Према Истраживању понашања у вези са здрављем деце школског узраста из 2022. године, у Србији је канабис најмање једанпут користило 7.8% ученика првих разреда средњих школа.

Према резултатима истраживања о употреби психоактивних супстанци међу становништвом старости 18-64 године које је 2023. године спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, канабис је пробало 11,7% испитаника, док је проценат становника ове старосне групе који су најмање једанпут пробали екстази или кокаин знатно нижи, али у порасту у поређењу са 2014. и 2018. годином.

Основни резултати истраживања о употреби психоактивних супстанци међу становништвом старости 18-64 године.

Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, али и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима Светске здравствене организације на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.

Епидемија дувана је једна од највећих претњи по јавно здравље са којом се свет икада суочио, од које умире преко 8 милиона људи широм света. Од овог броја, више од 7 милиона смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смртних случајева резултат изложености непушача дуванском диму. У Србији најмање 15 000 људи годишње умире као последица употребе дувана.

У свету 1,3 милијарде људи спада у кориснике дувана при чему 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет оболевања и умирања као последица дувана највећи. Употреба дувана додатно доприноси сиромаштву обзиром да се део кућног буџета уместо на храну и друге основне потребе троши на куповину дувана. Такође, употреба дувана повећава трошкове здравствене заштите за лечење болести изазваних употребом дувана, као и скраћење очекиваног трајања живота и смањење квалитета живота због оболевања и/или умирања који се могу приписати употреби дувана.

Тема овогодишњег Светског дана без дувана је „Заштитимо децу од утицаја дуванске индустрије“. Циљ овогодишње кампање је информисање јавности о опасностима употребе дувана, као и о пословним праксама дуванских компанија усмереним на младе обзиром да се процењује да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван. Такође кампања је усмерена на активности које треба преузети како би људи широм света могли да остваре своје право на здравље и здрав живот и да се заштите будуће генерације. Производи као што су електронске цигарете и никотинске кесице и/или снус постају све популарнији међу младима.

Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета. Према последњим подацима из Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022. године, једна петина ученика узраста 11, 13 и 15 година (19,7%) је пробала електронске цигарете током живота, при чему коришћење електронских цигарета и снуса расте са узрастом.

Према Истраживању о употреби дуванских и сродних производа међу популацијом старости 18-64 године у Србији које је спроведено у децембру 2023. године, више од трећине одраслог становништва (37,9%) повремено или свакодневно пуши цигарете, у највећем проценту особе у старосној групи 35-44 године. Такође, 85% становника узраста 18-64 године навело је да је изложено дуванском диму у угоститељским објектима, а 43% на свом радном месту. Истовремено скоро четвртина анкетираних (23%) наводи да је изложено аеросолима електронских цигарета, а трећина (33%) наводи да им то смета. Према резултатима овог Истраживања, пушење није дозвољено у мање од једне петине домаћинстава.

Са овог линка можете преузети кључне резултате Истраживања о употреби дуванских и сродних производа међу популацијом старости 18-64 године у Србији

У 2024. години Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Слоган наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за основне функције као што су исхрана, дисање и говор, као и за осмех и самопоуздање. Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године у оквиру кампање организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама на територији округа.

Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Препоруке за очување оралног здравља

• брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
• у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
• одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
• посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
• везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
• избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
• престанак пушења;
• смањење или престанак конзумирања алкохола;
• коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).

• Кључне чињенице о оралном здрављу

• Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
• Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
• Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
• Процењује се да на глобалном нивоу 3,5 милијарди људи има неко орално обољење.
• Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће здравствено стање.

• Показатељи у вези са оралним здрављем у Републици Србији

• Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији 55,3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и усне дупље као добро, а и 57,8% становника пере зубе више од једанпут дневно.
• Истраживање о оралном здрављу деце и омладине у Републици Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији 13,4% деце јасленог узраста (12–36 месеци) има један или више каријесних млечних зуба, као и да више од половине деце (52,9%) у овом узрасту свакодневно конзумира слаткише. Исто истраживање је показало и да 50,9% деце вртићког узраста (36–71 месец) има каријес или неку његову компликацију, као и да 80% деце овог узраста свакодневно конзумира слаткише.
• Резултати Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022. године показали су да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има нешто више од две трећине (71,6%) ученика петих, седмих разреда основне школе и првих разреда средње школе, значајно више девојчица него дечака (81,2% према 60,7%).

• Опште препоруке за очување оралног здравља

Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.

Пригодним програмом деце том приликом је подржана акција добровољног давања крви под слоганом : „Помози да порасту добри људи, покажи деци – хуман буди“ од стране запослених у ПУ Моје детињство,здравствених установа и родитеља деце.

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активности. Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије. Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... све ово је физичка активност. Редовна физичка активност има вишеструке здравствене користи: одржава енергетску равнотежу и помаже смањењу телесне тежине, утиче на изградњу коштаног ткива, има заштитни ефекат за појаву повишеног крвног притиска и повишених вредности холестерола у крви, смањује анксиозност и депресију, доприноси бољој концентрацији и различитим социјалним исходима.

Главни циљеви Међународног дана физичке активности су:

• подизање свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести;
• истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања;
• подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу;
• промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичке активности.

Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 75+ године (6,1 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,5 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије и 35,1% старијих од 75 година.

На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) из 2022. године у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.

Kолико кретања је довољно?

СЗО препоручује најмање 60 минута свакодневне умерене физичке активности. Препоруке наглашавају да свакодневна физичка активност треба да буде већим делом аеробна и да укључи и интензивне вежбе за јачање мишића најмање три пута недељно. Последњих деценија бележи се стални пад учесталости редовне физичке активности и већина адолесцената није физички активна у складу са препорукама.

Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције) зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе...), њена учесталост и трајање. Значај здравственоваспитних активности Здравственоваспитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље.

Сарадња у изради и реализацији едукативних и промотивних садржаја са Министарством просвете, Заводом за унапређење вапитања и образовања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице.

• Повећати броја часова физичког и здравственог васпитања у школама
• Дозволити приступ школском дворишту пре и после школе, викендом и за време распуста
• Формирати и подржати рад спортских секција у школи у циљу повећања партиципације ученика
• Мотивисати ученике да пешице или бициклом долазе и одлазе из школе
• Мотивисати наставнике физичког и здравственог васпитања да организују активности током великог одмора: млађи узраст – школице, између две ватре, шуге; старији узраст фудбал, одбојка, кошарка...
• Издвојити део интернет странице школе за објаву занимљивих/корисних информација/препорука заснованих на доказима за физичку активност.

Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизација представљају важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У сусрет обележавању Међународнoг дана физичке активности „Kретањем до здравља”, 10. маја 2024. године у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” одржаће се Међународна конференција на тему „Здравствено усмерена физичка активност – HEPA”, у организацији Асоцијације „Спорт за све” Града Београда и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Конференција је намењена лекарима, представницима завода за јавно здравље и спортским стручњацима из земље и региона.

Недеља превенције повреда у саобраћају одржана је у вртићу „Колибри“ где су деци представници саобраћајне полиције говорили о понашању учесника у саобраћају, практично на полигону показали саобраћајне прописе и приближили деци рад саобраћајне полиције.

Једно од основних људских права је право на здравље. Људи треба да имају довољно информација о здрављу и потребним услугама да би на одговарајући начин водили рачуна о свом здрављу и здрављу својих породица. Право на здравље милиона људи широм света све више је угрожено. Болести и ванредне околности као што су миграције, хуманитарне и ратне кризе су узроци смрти и инвалидитета. Ратни конфликти разарају животе, узрокују смрт, глад и психички стрес. Такође, климатске промене и сагоревање фосилних горива доводи до климатске кризе и ускраћује право на чист ваздух, а због загађења ваздуха у затвореном и на отвореном сваких пет секунди угаси се један живот.

Савет за економију „Здравља за све” СЗО утврдио је да најмање 140 земаља гарантује право на здравље као основно људско право у својим уставима. Ипак, земље не доносе и не спроводе законе како би осигурале да њихово становништво има право на приступ здравственим услугама. Ово поткрепљује чињеница да најмање 4,5 милијарди људи, што је више од половине светске популације, није било у потпуности покривено основним здравственим услугама 2021. године. Да би се одговорило на ове врсте изазова, тема Светског дана здравља 2024. је: „Моје здравље, моје право”. Овогодишња тема заговара право на здравље за све, приступ здравственим услугама, образовању и информацијама, као и обезбеђење безбедне воде за пиће, чистог ваздуха, разноврсне исхране, квалитетног становања, добрих услова радне и животне средине и окружења без дискриминације. Здравствени радници имају кључну улогу у едукацији пацијената о томе како да се брину о свом здрављу, координирају потребе својих пацијената и заговарају код руководилаца здравствених установа и креатора политике унапређење услуга у складу са потребама пацијената.

Здравствени радници у примарној здравственој заштити познају културу, обичаје и начин живота у заједници у којој раде, што их чини незаменљивим у хитним и ванредним ситуацијама.

Шта свако од нас може да уради за своје здравље?

• Правилно се храните! Не прескачите оброке, водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме. Одржавајте пожељну телесну тежину.
• Будите физички активни сваког дана!
• Реците НЕ дувану! Будите заговорник окружења без дуванског дима.
• Ограничите унос алкохолних пића!
• Дружите се!
• Редовно контролишите здравље код свог изабраног лекара.

Светски дан здравља је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај здравих стилова живота и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Светског дана здравља планирана је организација и одржавање великог броја здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су: предавања, трибине, округли столови, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља.

Генерална скупштина Уједињених нација је резолуцијом из 1993. године 22. март одредила као датум обележавања Светског дана вода, који се сваке године широм света обележава пригодним манифестацијама. Основни циљ је подизање свести јавности да упркос бројним напорима 2,2 милијарде људи на Земљи и даље нема приступ безбедној води за пиће. Неопходне су активности које ће допринети постизању циља 6 одрживог развоја: вода и санитација за све до 2030. године. И обележавање овогодишњег Светског дана вода има за циљ да повећа свест о значају, користима и изазовима у области вода, као и да негује партнерство, дијалог и удруживање у области управљања слатким водама као једном од значајних приоритета. Тема Светског дана вода 2024. године је „Вода и мир” и посвећена је бризи о слатким водама и одрживости управљања извориштима слатких вода чија угроженост може довести и до сукоба.

Током последњих година у фокусу су, између осталог, климатске промене и њихов утицај на доступност и безбедност вода. Скоро две трећине светске популације доживљава озбиљну несташицу воде током најмање једног месеца током године. Подаци Светске здравствене организације указују да око 85% популације у свету живи у сушном делу планете, као и да у многим деловима света расположивост водених ресурса опада. Око 780 милиона људи у свету нема приступ води, а око 2,5 билиона људи нема приступ адекватној санитацији. Такође, око 6 до 8 милиона људи годишње сноси последице од болести насталих услед контаминиране воде.

Климатске промене могу довести до већег колебања појаве и обима падавина, температура ваздуха и одговарајућег повећања температуре воде. Последице су интензивније олујне и обилне кише, поплаве и суше. Ове промене могу угрозити квалитет вода које се користе као изворишта за водоснабдевање: реке, језера, изворе и подземне воде. Промене у квалитету воде у извориштима за водоснабдевање под утицајем честих и обилних падавина и поплава могу да закомпликују рад и одржавање водоводних система, производњу воде за пиће, наруше њену здравствену исправност на чесми и доведу до прекида водоснабдевања и несташице воде за пиће. Насупрот томе, суша може негативно утицати на доступне количине воде у извориштима и на чесми, такође, и на њен квалитет и здравствену исправност. Она може довести до концентрисања постојећег загађења, када опадне ниво воде у рекама.

Подаци указују да у свету постоји 276 међудржавних река, а да на територији 148 земаља протиче једна или више од њих. У периоду од 1820. до 2007. године у свету је потписано 480 споразума о сарадњи између земаља у области међудржавних река како би се сачували водени ресурси, обезбедила одрживост и заштита животне средине, као и заштита здравља људи. Сарадња у области вода има етичку, социјалну, политичку, институционалну и економску димензију и препознаје се као добар баланс између потреба и приоритета у овој области.

У циљу повећања пажње и едукације јавности о значају раног откривања рака дојке, у Србији се једанаесту годину по реду, 20. марта обележава Национални дан борбе против рака дојке. Датум је уврштен у Календар јавног здравља на иницијативу Министарства здравља Републике Србије, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Института за онкологију и радиологију Србије, компаније Авон и Фонда Б92.

Рак дојке је најчешће дијагностиковано малигно обољење код жена широм света и представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених жена знатно бољи. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, у свету је регистровано око 2.297.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке, док је око 666.000 жена умрло од ове болести. Према истим изворима у Европи је регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке са знатно већом стопом оболевања (75,6 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији, а умрло је око 144.000 жена, са стопом умирања 14,6 на 100.000.

Главни циљ Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу у периоду од 2020. до 2040. године.

Три кључне активности за постизање овог циља су:

- рано откривање,
- правовремена дијагноза, и
- свеобухватан третман рака дојке.

Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику од оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. У последњих пет година упркос варијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. У периоду од 2016. до 2021. године у Републици Србије просечно се годишње региструје 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена.

Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. Како би се смањио морталитет од рака дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести. Организовани скрининг рака дојке се у Републици Србији спроводи од децембра 2012. године и до сада је у програм укључено 40 општина, уз додатно ангажовање мобилних мамографа на терену, да би скрининг мамографија у Републици Србији постала доступна што већем броју жена.

Како би се Програм спроводио на територији читаве Републике Србије континуирано се ради на јачању капацитета здравствених установа за спровођење скрининга. До сада је спроведено пет циклуса организованог скрининга рака дојке у Републици Србији и у току је друга година шестог циклуса, који се спроводи током 2023. и 2024. године.

Рад мобилног мамографа у оквиру кампање „Хајде да имамо времена за преглед” спроводе заједно Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање, уз подршку Фонда Б92 и компаније Гранд кафа. Март је месец када се многобројним активностима обележава борба против рака, са акцентом на 20. март, када се посебно скреће пажња јавности на распрострањеност ове болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању рака дојке.

Измерене вредности за суспендоване честице PМ10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24 h. Измерене вредности за суспендоване честице PМ 2,5 су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13).

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа и зимски период (грејна сезона, атмосферске прилике), када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, посебно у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.

Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења. Информације о квалитету ваздуха у Чачку, у реалном времену приказује Аутоматска мерна станица - сатни подаци: Погледајте
Извор:Агенција за заштиту животне средине

Светска здравствена организација (СЗО) са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава трогодишња кампања (2022–2024) чији је циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Упркос чињеници да су превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа и рак грлића материце, и даље се већина неразвијених земаља суочава са проблемом у ограниченом приступу здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Због касно постављене дијагнозе и неопходности дуготрајног лечења и неге, у овим земљама се региструје повећање апсолутног броја случајева малигних болести које имају лошију прогнозу. Водеће локализације рака у оболевању и у умирању у свету су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим папилома вирусом и вирусом хепатитиса. Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком, правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора.

Према смерницама СЗО потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.

Kључне поруке из смерница СЗО за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару;
• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника;
• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији

У Србији су током 2021. године од свих малигних тумора оболеле 41.784 особе (22.333 мушкарца и 19.451 жена). Исте године од рака је умрло 19.979 особа оба пола, 10.974 мушкарца и 9005 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2021. године у Србији су од рака бронха и плућа оболеле 6954 особе (4815 мушкараца и 2139 жена) и умрло је 4608 особа оба пола (3082 мушкарца и 1526 жена).

Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2021. године од малигних тумора дојке оболело 4447, а умрло је 1765 жена.

Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 5174 особа (3145 мушкараца и 2029 жена) и умрло је 2490 особа оба пола (1542 мушкарца и 948 жена). Рак грлића материце је током 2021. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1085 жена, док су 424 жене умрле од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2021. године од рака простате новооболело је 2253, а умрло је 978 мушкараца. Запажено је да су стопе оболевања и код мушкараца и код жена више у Војводини за 8% код

Рак је болест старије популације и стопе оболевања почињу да расту после 55. године, а највише су код мушкараца регистроване после 75 и више година, а код жена највише стопе су регистроване раније, почев од 70. године. Kада говоримо о умирању и код мушкараца и код жена стопе почињу да расту од 60. године, а највише се региструју после 75 и више година.

Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту, после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Србија је, после Мађарске, земља у којој су регистроване високе стопе умирања од малигних тумора код оба пола. Жене у Србији су после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим тумора коже.

Фактори ризика

Малигни тумори најчешће настају као резултат комбинације генетских, физиолошких, фактора околине и понашања. Уколико се задржимо на факторима ризика везаним за понашање, познато је да су за 30% малигних тумора одговорни пушење, а за осталих 30% прекомерна телесна тежина – гојазност, неправилна исхрана и физичка неактивност. Остали променљиви фактори ризика као што су конзумација алкохола, инфекције или присуство канцерогена у радној и животној средини учествују укупно са 21% у настанку рака. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију. Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.

Превенција и рано откривања малигних болести

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

У Републици Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 године, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака у великој мери смањује неповољне исходе по здравље, смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.

„365 дана без дувана”. Употреба дувана штетно делује на целокупан организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести. Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину. Сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Већина смртних случајева повезаних са дуваном дешава се у земљама са ниским и средњим приходима.

Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које према подацима „Истраживања здравља становништва Србије 2019. године” свакодневно пуши 26,5% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан. Поред цигарета које су најчешће конзумирани дувански производ у Србији, и других дуванских производа као што су цигаре и дуван за луле, у претходним годинама на тржишту у свету и у Србији се налазе и други дувански и никотински производи који доприносе повећању употребе дувана и никотина. У 2019. години учесталост свакодневне или повремене употребе дуванских производа (укључујући загреване дуванске производе, дуван за наргиле и друго) у популацији становника Србије старости 15 година и више, износила је 31,9%, са разликама у односу на старосне групе. Истраживања спроведена у Србији показују пораст популарности других дуванских и никотинских производа.

Према подацима „Истраживања о понашању у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији” које је спроведено 2022. године цигарете бар једном током живота пушило је 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са разликама према узрасту. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првим разредима средњих школа већа међу девојчицама. Иако одређени број ученика који проба цигарете не наставља да пуши, велики је и проценат ученика који су пушили у претходних 30 дана и који према том критеријуму спадају у категорију пушача. Сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пуши (10,2%), са разликама у односу на узраст. У поређењу са 2018. годином, проценат пушача цигарета је повећан у млађим разредима, а смањен у првим разредима средњих школа. Резултати истраживања показују и да сваки пети ученик првог разреда средњих школа (19,9%) користи електронске цигарете, као и да је употреба ових производа популарна и међу дечацима и девојчицама. Снус и/или никотинске врећице је у Србији пробало 4,9% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са већом учесталошћу међу дечацима у свим разредима укљученим у истраживање, а највећи проценат ученика који су пробали овај производ је међу дечацима првог разреда средњих школа (11%).

Сви наведени производи садрже никотин који може довести до стварања зависности и на чије дејство су посебно осетљиви млади. У оквиру обележавања овог Националног дана без дувана наглашавају се штетни ефекти и јавноздравствене последице употребе дуванских производа и изложености дуванском диму и аеросолима других производа који садрже никотин. Такође, истиче се значај усвајања мера контроле дувана које су засноване на доказима. Примена других мера контроле дувана довела је да смањења учесталости пушења цигарета на глобалном нивоу са 22,8% у 2007. години на 17,0% у 2021. години (29% мушкараца и 5% жена).

Мере контроле дувана укључују и законе којим се забрањује пушење у свим затвореним јавним просторима. Ови закони штите становништво од удисања канцерогених материја и других штетних супстанци из дуванског дима и аеросола из других никотинских производа. Поред тога, забрана пушења у јавним и радним просторима, подстиче пушаче да оставе пушење. У циљу подршке и мотивисања пушача за одвикавање од пушења, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је у јуну 2022. године покренуо бесплатну телефонску линију и интернет страницу https://ostavipusenje.rs/. Одговори на питања пушача који размишљају да престану да пуше или су то већ одлучили, као и оних који су већ престали и покушавају да одрже непушачи статус, могу се добити сваког радног дана од 11 до 14 часова позивом на број 080 020 0002.

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се ове године од 22. до 28. јануара у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. У периоду од 2007. до 2021. године број оболелих жена од рака грлића материце у Србији се није битније променио и у структури оболевања од свих малигних тумора код жена налази се на четвртом месту. Упркос чињеници да свака жена старија од 15 година једанпут годишње може да обави превентивни гинеколошки преглед, у 2022. години у Србији је само 7 од 100 жена искористило ово право. У истом временском периоду број умрлих жена смањио се 18,9% односно готово за петину, што ову малигну локализацију сврстава као пету најчешћу врсту рака од које умиру жене у Србији. Разлози могу бити у информисаности жена, правовременим одласцима на преглед и чињеници да ако се рак открије на време може се применити адекватна терапија.

Светска здравствена организације као приоритет препоручује свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми премалигних и малигних промена, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ) и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку и социјалну подршку.

„Заједно против рака грлића материце” је слоган 18. Европске недеље и изабран је у намери да подстакне на размишљање о репродуктивном здрављу и коришћењу мера примарне превенције (вакцинација против ХПВ) и секундарне превенције (рано откривање рака грлића материце).

Примарна превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) обухвата имунизацију у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. ХПВ вакцина спречава инфекцију најчешћим онкогеним типовима ових вируса који циркулишу у популацији. У преко (90%) случајева ХПВ вакцина спречава настанак рака грлића материце, а истраживања показују и високу ефикасност (преко 90%) у заштити од добијања гениталних брадавица, као и других карцинома (карцином усне дупље и ждрела и карцином завршног дела дебелог црева). Република Србија се убраја међу 140 земаља света у којима је уведена вакцинација против ХПВ. Препоручена вакцинација у Србији спроводи се од јуна 2022. године о трошку државе, у домовима здравља за популацију деце оба пола, узраста од навршених 9 до навршених 19 година (пре првих сексуалних односа). То је имунизација коју препоручује изабрани лекар у дому здравља, најчешће педијатар. Од јуна 2022. године до данас вакцинисано је 31.309 деце, од чега 77% девојчица.

Секундарна превенција је рано откривање рака грлића материце коришћењем једноставног и неинвазивног Папаниколау теста (ПАП тест), а ради утврђивања премалигних или малигних промена у ћелијама грлића материце. Организовани скрининг подразумева гинеколошки преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године применом ПАП теста. Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, применом осетљиве ПЦР технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса. Ове врсте тестова у нашој земљи се раде код жена на упут изабраног гинеколога. На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ЕЦИС), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1100 новооболелих жена, а живот изгуби 447 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 55. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 65 до 69 и више година.

Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем како на глобалном нивоу тако и у региону Источне Европе и централне Азије којем припада наша земља. Зато УНФПА континуирано од 2014 године пружа подршку земљама у региону да ојачају програме превенције и контроле ове болести. У току 2021 године, Регионална канцеларија УНФПА је покренула Регионалну алијансу за превенцију рака грлиц́а материце у региону Источне Европе и централне Азије, као - платформу за размену искуства и знања, и - координациони механизам за унапређење сарадње и стручног приступа у три кључне области превенције. Популациони фонд Уједињених нација у Србији, у сарадњи са партнерима, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Министарством здравља, професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва промовише стални дијалног измедју кључних актера и подржава програме и механизме који доприносе томе да се унапреди разумевање значаја превенције ове озбиљне болести, која најчешће погађа жене између 35 и 45 година.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Канцеларија за скриниг рака у сарадњи са Комитетом за међународну сарадњу студената медицине Србије обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности у домовима ученика средњих школа. У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски торањ.

Епидемиолошки подаци

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. Министарство здравља је зато крајем 2012. године увело организовани скрининг рака грлића материце. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1100 новооболелих жена од карцинома грлића материце.

Просечна стандардизована стопа инциденције (*стандардна популација Европе) од цервикалног карцинома износи 24,8 на 100.000 жена. Од карцинома грлића материце сваке године умре у просеку 447 жена и просечна стандардизована стопа морталитета (*стандардна популација Европе) износи 9,0 на 100.000 жена свих узраста. Карцином грлића се чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у узрасту од 55. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту од 65 до 69 и више година.

Током 2021. године регистровано је 1085 новооболелих жена од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције (*стандардна популација Европе) је износила 24,1 на 100.000 жена. Током исте године, 424 жене су у Србији умрле од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета (*стандардна популација Европе) је износила 8,5 на 100.000 жена. Када говоримо о оболевању, највише стандардизоване стопе инциденције од рака грлића материце у 2021. години, у односу на просечну стопу инциденције од ове малигне локализације у Републици Србији, регистроване су у Западнобачкој, Борској, Севернобанатској и Пиротској области, а најниже у Рашкој, Јужнобанатској, Јужнобачкој и Златиборској области.

У случају леталних исхода, више стандардизоване стопе морталитета од просечне у Републици Србији су регистроване у Севернобачкој, Зајечарској, Пиротској, Златиборској и Јужнобанатској области, а најниже у Поморавској, Подунавској, Мачванској области и Граду Београду.

На основу регистрованих стопа оболевања и умирања, као и на основу најновијих процена Европског информационог система (ECIS) за 2020. годину, Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се, после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније, налази на петом месту у Европи. По умирању од рака грлића материце наша земља се налази на другом месту у Европи, одмах после жена у Црној Гори.

Измерене вредности за суспендоване честице PМ10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24 h. Измерене вредности за суспендоване честице PМ 2,5 су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13).

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа и зимски период (грејна сезона, атмосферске прилике), када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, посебно у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.

Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Информације о квалитету ваздуха у Чачку, у реалном времену приказује Аутоматска мерна станица - сатни подаци: Погледајте

Извор:Агенција за заштиту животне средине

Поводом Светског AIDS дана, 1. децембра, под слоганом овогодишње кампање: „Нека воде заједнице” UNAIDS наглашава да је овај Светски AIDS дан позив на акцију да се подрже заједнице особа које живе са HIV-ом, заједнице особа у повећаном ризику од HIV-а или особа које су погођене HIV-ом у њиховим улогама, и то тако да:

• Улоге заједница морају бити кључне у свим плановима и програмима за HIV, као и у њиховој формулацији, буџетирању, имплементацији, праћењу и евалуацији.

Ништа о нама без нас.

• Улоге заједница треба да буду у потпуности и поуздано финансиране како би се омогућило потребно повећање услуга, и да буду адекватно подржане и плаћене.

Не окончати AIDS скупље је од окончања.

• Препреке улогама заједница морају бити уклоњене. Потребан је подстицајни нормативни амбијент (средина) који олакшава улогу заједница у пружању превентивних HIV услуга, осигурава простор цивилном друштву и штити људска права свих, укључујући и маргинализоване заједнице, како би се унапредио глобални одговор на HIV.

Уклонити штетне законе, креирати законе који оснажују.

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи

Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2022. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона живота, док је скоро 86 милиона људи било инфицирано HIV-ом. Процењено је да је на крају 2022. године 39 милиона људи живело са HIV-ом. Исте године 630.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом (51% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,3 милиона људи новоинфицирано HIV-ом у 2022. години, што је редукција за 38% у односу на 2,1 милиона у 2010. години, али је далеко од циља за 2025. годину – 335.000 нових HIV инфекција. Међу децом регистрована је редукција нових HIV инфекција за 58% у поређењу са 2010. годином (130.000 према 310.000).

Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2022. години ови показатељи су били 86% – 89% – 93% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с HIV-ом у свету (39 милиона) крајем 2022. године 86% је било дијагностиковано (5,5 милиона особа није знало да је инфицирано HIV-ом), 76% је било на АРТ, док је 71% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе. У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У 2022. години 77% одраслих и само 57% деце доби до 14 година која живе са HIV-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (29,8 милиона особа са дијагностикованом HIV инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,7 милиона у 2010. години). Велика већина (82%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом је била на АРТ током 2022, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихове бебе. Па ипак, за 9,2 милиона људи који живе са HIV-ом терапија није била доступна.

СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања HIV-ом у свим земљама и регионима. Ризик од инфицирања HIV-ом је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 30 пута је већи за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију. Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 70% свих нових HIV инфекција широм света у 2021. години. Према проценама UNAIDS-а у региону Европе и северне Америке је 4,3 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2022, док је било 218.000 нових HIV инфекција и 61.000 умрлих од AIDS-а у 2022. години. Процењује се да од 2,6 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе крајем 2022. свака пета особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана HIV-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Процене указују да је 2020. године у Европи било 170.000 ново инфицираних особа, док је циљ за 2025. годину 21.000 нових HIV инфекција. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције, као и друге превентивне стратегије, као што је преекспозициона заштита лековима особа са ризичним понашањем. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2023. године, у Републици Србији je регистровано 4729 особа инфицираних HIV-ом, од којих је 2212 особа оболело од AIDS-а, док je 1216 особa инфицираних HIV-ом умрлo од AIDS-а, а још 146 особa инфицираних HIV-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2023. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (63%). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2023. године било је 11 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (90% у 2022. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 29% у 2022. години у односу на 22% у 2002. години). У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2022. години регистрована су два случаја HIV инфекције међу ОКИД тј. 1%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).

У периоду 2005–2022. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018, 2020. и 2022. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2022. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете. Према званично доступним подацима у Србији су крајем 2022. године живеле 3253 особе којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.

Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на HIV и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у сваком институту/заводу за јавно здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду. У оквиру превентивног програма који спроводи Министарство здравља у партнерству са осам удружења (Асоцијација Дуга, ЈАЗАС, Превент, Ремикс, Потент, Асоцијација здравствених медијаторки, ТОЦ и УСОП у партнерству са удружењима АИД+, АС, Црвена линија и Став+) добровољно, анонимно саветовање и тестирање на HIV и друге инфекције је бесплатно и доступно особама из кључних популација под повећаним ризиком (мушкарци који имају секс с мушкарцима, особе које се баве секс радом и особе које инјектирају дроге) у просторијама удружења и у мобилним јединицама у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима. Поред превентивног програма пружају се и различити видови подршке особама које су инфициране HIV-ом.

Светски дан дијабетеса обележава се 14. новембра, на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлс Бестом 1922. године открио инсулин. Овај дан представља највећу кампању подизања свести о дијабетесу као глобалном здравственом проблему, дан када се покрећу активности од највећег значаја за оболеле и оне са повишеним ризиком за дијабетес. Слоган овогодишње кампање је: „Упознај свој ризик и одговор на њега”. Кампања је усмерена на значај познавања ризика за тип 2 дијабетеса, као и правовременог откривања и континуираног управљања дијабетесом, у циљу спречавања или одлагања настанка дијабетеса и његових компликација.

Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2023. године су:

• за превенцију и благовремену дијагнозу дијабетеса неопходно је упознати свој ризик за настанак типа 2 дијабетеса и шта се може предузети да се тај ризик смањи;
• за спречавање или одлагање настанка компликација дијабетеса потребно је оболелима од дијабетеса обезбедити бољи приступ информацијама, неопходним лековима, медицинским средствима и алатима за самоконтролу;
• за рано откривање компликација и пружање квалитетне здравствене заштите потребно је здравственим радницима обезбедити приступ континуираној едукацији и одговарајућим ресурсима.

Свет

• 537 милиона одраслих (1 од 10 особа) живело је са дијабетесом 2021. године. Очекује се да ће овај број порасти на 643 милиона до 2030. и 783 милиона до 2045. године.
• Око 44% одраслих особа са дијабетесом, болест остаје недијагностикована (240 милиона). Већина има дијабетес типа 2.
• Више од 3 од 4 особе (или ¾) са дијабетесом живе у земљама са ниским и средњим приходима.
• 541 милион одраслих је под повећаним ризиком од развоја дијабетеса типа 2.
• Више од 1,2 милиона деце и адолесцената (0 - 19 година) живи са дијабетесом типа 1.
• Дијабетес је изазвао 6,7 милиона смртних случајева у 2021. години.
• Дијабетес је био одговоран за најмање 966 милијарди долара здравствених расхода у 2021. - 9% укупне глобалне потрошње на здравствену заштиту.
• 1 од 6 живорођене деце (21 милион) је изложено високом нивоу глукозе у крви (хипергликемији) у трудноћи.

Република Србија

• Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији без Косова и Метохије од дијабетеса болује приближно 770.000 особа или 12,0% одраслог становништва, што одговара компаративној преваленцији 9,0% .
• Процењује се да од укупног броја оболелих са типом 2 дијабетеса, 43% (330.000) особа нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.
• Број особа са типом 2 дијабетеса је многоструко већи (95%) у односу на особе са типом 1 дијабетеса.
• Преваленција дијабетеса расте са годинама старости, и процењује се да је готово половина оболелих старија од 65 година.
• Код старијих особа тип 2 дијабетеса открива се релативно касно, када су већ присутне бројне кардиоваскуларне компликације.
• У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3.000 особа.
• У 2020. години, Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника, припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.
• У последњих десет година уочен је пораст умирања од овог обољења у Србији. Стопа морталитета од шећерне болести повећала се од 43,2 у 2011. години, до 49,2 на 100.000 становника у 2020. години.
• Према подацима Регистра за дијабетес Градског завода за јавно здравље, у Београду је 2021. године регистровано укупно 80.492 особа са дијабетесом. Новооболелих је исте године било 1.971 (975 мушкараца и 996 жена).

Ризик за дијабетес тип 2 можемо смањити здравим животним навикама од којих су најважније:

Редовна физичка активност - важна је за одржавање оптималне телесне тежине, повећава осетљивост на инсулин, доприноси регулисању крвног притиска, побољшава физички изглед и психичко благостање.

Правилна исхрана - подразумева избор здравих намирница, адекватну количину хране, одговарајући број и увремењеност оброка. Недовољан унос воћа и поврћа, висок унос енергетски богате хране, чести оброци „ван куће“, висок унос заслађених напитака и велике порције погодују развоју гојазности и дијабетеса.

Избегавање дуванског дима - доказано је да је пушење независан фактор ризика за дијабетес, а код оболелих повећава ризик од компликација дијабетеса - болести срца, можданог удара и проблема са циркулацијом.

Здраво спавање - истраживања показују да хронични недостатак сна или спавање лошег квалитета повећава ризик од различитих хроничних болести као што су дијабетес, гојазност, висок крвни притисак и кардиоваскуларне болести.

За рано откривање дијабетеса типа 2 препоручује се одлазак изабраном лекару где ће се након процене фактора ризика одредити ниво шећера у крви наште, и уколико је потребно урадити и додатне анализе крви. Препоручује се чешће тестирање особа које имају предијабетес и оних који имају више придружених фактора ризика.

Организација за храну и пољопривреду (Фоод анд Агрицултуре Организатион, ФАО) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Вода је живот, вода је храна – сачувајмо сваку кап”. Вода је неопходна за живот на Земљи. Она чини преко 50% телесне масе људског тела и иако покрива око 71% Земљине површине, само 2,5% воде на Земљи је вода погодна за пиће, пољопривредну производњу и употребу у индустрији. На глобалном нивоу, у процесу пољопривредне производње искористи се 72% воде, а њени извори нису неисцрпни.

Сваке године водени ресурси планете су под све већим изазовима због брзог пораста броја становника, урбанизације, економског развоја и климатских промена. Истовремено, доступност воде по особи смањена је за 20% у протеклим деценијама. Доступност и квалитет воде се смањују због вишедеценијског неконтролисаног коришћења и управљања воденим ресурсима, прекомерног копања подземних вода, загађења и климатских промена. Постоји велики ризик да се водени ресурси на планети истроше тако да постану неповратни. Забрињава податак да данас 2,4 милијарде људи живи у окружењу које има проблем са доступношћу воде, а производња хране за око 600 милиона људи значајним делом зависи од доступности воде чији је квалитет упитан због загађења, деградације екосистема, начина коришћења и климатских промена.

Шта свако од нас може да уради?

• У исхрани користите намирнице чија производња захтева мању количину воде. Бирајте сезонско воће и поврће. У својој исхрани користите махунарке као што су пасуљ и сочиво, као и орашасте плодове за чију производњу није потребна велика количина воде. Избор ових намирница помаже очувању водених ресурса на планети, а истовремено додаје разноликост вашем тањиру.
• У исхрани предност дајте свежим непрерађеним намирницама.
Када купујете храну бирајте свежу уместо индустријски прерађену храну зато што је здравија и не захтева велики утрошак воде. Уравнотежена исхрана је важан део очувања здравља, а истовремено подржава очување биодиверзитета и здравља наше животне средине.

• Не бацајте храну!

За производњу хране потребно је много воде. Запамтите – остаци хране садрже воду, па свако бацање хране значи и расипање воде. Планирајте оброке унапред. Направите списак за куповину намирница и купујте само оно што вам је потребно како бисте смањили бацање хране. Храну преосталу након оброка покушајте да употребите за припрему другог оброка или је искористите као компост.

• Штедите воду!

Краће се туширајте, поправите чесме које цуре, не пуштајте воду да непотребно тече, сакупљајте кишницу или употребите воду у којој се кувало поврће за заливање биљака.

• Не загађујте воду!

Не бацајте отпад од хране, остатке искоришћеног уља, лекове којима је истекао рок и хемикалије у канализацију. Уколико имате септичку јаму редовно је чистите и празните.

• Учествујте у акцијама чишћења водених ресурса.

Укључите се и учествујте у чишћењу локалних река, језера, мора или мочвара. Програми и иницијативе чишћења могу да смање загађење, истовремено развијајући свест заједнице о важности очувања здравља екосистема.

• Штедите енергију!

За производњу енергије потребна је велика количина воде. Купите енергетски ефикасне кућне апарате и угасите светло када изађете из собе. Када не користите своје електронске уређаје (паметне телефоне, рачунаре или таблете) искључите их.

• Купујте одећу од природних материјала.

Када купујете одећу, бирајте природне материјале попут памука или вуне уместо синтетичких опција за чију производњу је потребно доста енергије. Синтетички материјали, попут полиестера или акрила, често ослобађају микропластику која може проћи кроз процесе филтрације улазећи у наше водене системе и на крају у ланац исхране.

• Будите у току са најновијим информацијама у вези са очувањем вода.

Информишите се о решењима за очување водених ресурса у виду заједничких акција. Поделите ово знање са пријатељима и породицом како бисте их подстакли на акцију. Потребна је заједничка акција представника владе, приватног сектора, пољопривредника, академске заједнице, цивилног друштва и појединаца на решавању глобалних изазова у вези са водом, а са циљем повећања производње хране и других основних пољопривредних производа који захтевају мањи утрошак воде како би се осигурало да се вода равномерно распоређује, да се наши системи водене хране очувају и да нико не буде ускраћен. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на едукацију најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани.

Светски дан чистих руку се обележава као дан посвећенен заступању прања руку сапуном као једноставног, ефикасног и приступачног начина за спречавање болести и спашавање живота.

Први Светски дан чистих руку одржан је 2008. године. Од 2008. године, лидери заједница и држава користе овај дан како би подигли свест о прању руку. Светски дан прања руку подржавају владе, школе, међународне институције, организације цивилног друштва, приватне компаније, појединци и остали представници и чиниоци друштва.

Окосница Светског дана чистих руку треба да представља годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица.

Зашто прање руку?

Прање руку сапуном представља најефикаснију и најјефтинију меру за превенцију дијареалних болести и респираторних инфекција које сваке године однесу милионе живота деце у неразвијеним земљама света. Прање руку сапуном је глобална, универзална превентивна мера, прави „пеницилин“ који спречава инфекције и спасава животе.

Друге мере (безбедно руковање храном, пречишћавање воде, контрола инсеката), такође су ефикасне у борби против ових болести, али санитација и прање руку обезбеђују неопходну заштиту од контакта са фецесом. Тиме се поставља почетна препрека фекалним узрочницима да доспеју у наше окружење. Прање руку сапуном спречава пренос узрочника болести и тиме значајно смањује настанак пролива, респираторних (дисајних) инфекција и утиче на смањење инфекција коже и ока. Истраживања су показала да деца која живе у домаћинствима у којима се промовише прање руку сапуном имају упола мању стопу дијареалних болести од деце која то немају. Спроведена истраживања су показала да устаљена навика прања руку сапуном може да сачува више живота него друге медицинске интервенције – може да преполови смртност од дијареалне болести деце и да смањи смртност од акутних респираторних болести за четвртину.

Прање руку сапуном и водом није само једноставно и јефтино, већ може драматично смањити број мале деце која се разболе. Подучавање људи прању руку помаже њима и читавој заједници да спрече уношење вируса и бактерија у организам, чиме се превенира настанак инфекција и обољења. Овакав начин понашања поуздан је савезник у очувања здравља.

Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја, усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године. Један од циљева Агенде одрживог развоја је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. Управо се из наведених разлога обележава 10. октобар као Светски дан менталног здравља.

Слоган овогодишњег Светског дана менталног здравља је: „Право на ментално здравље” које укључује право на заштиту менталног здравља, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу. Добро ментално здравље је од виталног значаја за опште здравље и благостање. Ипак, глобално се свака осма особа суочава са лошим менталним здрављем које може утицати и на физичко здравље, благостање и социјалну интеракцију. Са лошим менталним здрављем се суочава све већи број адолесцената и младих, радно способног и становништва старијег од 60 година.

• На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај.
• На глобалном нивоу се процењује да се сваке године губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности.
• На глобалном нивоу се процењује да од депресије пати 5% одраслих и 6% старијих од 60 година.
• Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.
• Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.
• Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.
• Преко 20% одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја.

У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља. Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Kао што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље.

Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима (почев од најмлађег узраста), као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва. Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје око 2.260.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Управо зато се октобар, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке. Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

У Европи је, према последњим подацима из 2020. године, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.

Каква је ситуација у Србији?

Србија, у овом погледу не заостаје за светским трендовима, па је тако и у нашој земљи рак дојке водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена. Рак дојке представља и један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и он је на трећем месту као узрок смрти код жена од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4368 новооболелих и 1782 умрлих жена од рака дојке.

Ситуација на Моравичком округу

Када је реч о Моравичком округу, ово обољење је на првом месту у структури обољевања и умирања жена, где је, према подацима Центра за контролу и превенцију болести, током 2022. године регистровано 120 новооткривених случајева карцинома дојке, док је у истом периоду (према подацима Потврде о смрти из СЈЗ) 38 жена изгубило битку са овом болешћу.

Који су фактори ризика за настанак рака дојке?

Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред свакако женског пола, старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције, од кључног значаја заправо рано откривање рака дојке.

Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2 цм и локализован је на ткиву дојке. Нажалост, студије су показале да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.

Шта је „организовани скрининг“?

Скрининг je прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). To je тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, у којима се мамографско снимање обавља у самим здравственим установама, а додатнo у 21 општини, у којима се снимање врши мобилним мамографом. Са територије Града Београда, у програм је укључено 8 домова здравља са 9 припадајућих градских општина (Лазаревац, Палилула, Стари град, Нови Београд, Раковица, Звездара, Обреновац, Земун и Сурчин).

Зашто је важно и неопходно рано откривање рака дојке?

Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење - правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена. Током месеца октобра, апел се упућује, пре свега, општој јавности, са циљем подизања свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и важности свих нивоа превенције, али и стручној јавности и доносиоцима одлука на свим нивоима, у циљу пружања подршке јачању капацитета здравствених установа како би спровођење програма скрининга рака дојке било што успешније и како би водило ка жељеним позитивним исходима по здравље.

Кључне поруке:

- уколико сте здрави и имате најмање 50 година живота време је за вашу прву мамографију, јавите се на преглед - скрининг рака дојке мамографијом;
- уколико имате 50 и више година, урадите мамографију једном у две године;
- уколико имате осећај нелагодности, болове, исцедак из дојке или сличне субјективне тегобе, обратите се одмах лекару на преглед дојки и даље лечење;
- уколико у вашој породичној историји има жена које су боловале од рака дојке, посетите лекара гинеколога или лекара опште праксе већ са 30 година живота и обавите превентивни преглед дојки.

Кардиоваскуларне болести (КВБ) су убица број један на свету, узрокујући преко 20,5 милиона смртних случајева годишње. КВБ је група болести које утичу на срце или крвне судове. Највише људи широм света умире од КВБ: преко 20,5 милиона сваке године. Исхемијске болести срца (нпр. срчани удар) и цереброваскуларне болести ( нпр. мождани удар) су узрок 85% смртности у групи КВ, а углавном погађају земље са ниским и средњим приходима.

Епидемиолошка ситуација у Србији 2022. године

Према последњим расположивим подацима, током 2022. године од болести срца и крвних судова умрле су 51.624 особе (23.695 мушкараца и 27.929 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,1%) у односу на мушкарце (45,9%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, са учешћем од 36,5%, водећи су узроци смртности у овој групи обољења.

У кардиоваскуларне болести спадају још и: реуматска болест срца која чини 0,6% свих смртних исхода од KВБ, болести артерија са учешћем од 4,5%, хипертензивна болест срца чини 21,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 35,7% свих смртних исхода од KВБ.

Kао најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,3% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2022. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,7% смртности од исхемијских болести срца.

Према подацима популационог регистра за АKС, у Србији је у 2022. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.701 случаја. Стандардизована стопа инциденције на популацију Европе у Србији износила је 190,8 на 100.000 становника. Током 2022. године од овог синдрома у Србији су умрле 4564 особе. Стандардизована стопа смртности на популацију Европе од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 39,7 на 100.000 становника. Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог удара.

Знаци и симптоми срчаног удара:

1. Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
2. Отежано дисање праћено кратким дахом
3. Малаксалост, мука, повраћање
4. Узнемиреност.

Знаци и симптоми можданог удара:

1. Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
2. Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор
3. Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
4. Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације
5. Јака главобоља, без претходног узрока
6. Несвестица или потпуни губитак свести.

Фактори ризика

Да ли сте знали да је ваше срце величине ваше шаке и најјачи мишић у вашем телу? Почело је да куца око три недеље након што сте били зачети. Ако доживите 70 година, куцаће две и по милијарде пута. Међутим, иако снажно, ваше срце може постати рањиво од уобичајених фактора ризика као што су пушење, дијабетес, холестерол, неправилна исхрана или живот са високим крвним притиском. Кардиоваскуларни систем такође може бити ослабљен због већ постојећег стања срца и других физиолошких фактора, укључујући хипертензију или висок холестерол у крви. Када функције вашег срца постану угрожене настаје кардиоваскуларна болест, широк појам који покрива било који поремећај система у чијем центру је срце.

Светска федерација за срце

Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.

На нивоу болничких установа:

Обавезно је тестирање на COVID 19 свих запослених у здравственим установама који имају симптоме акутних респираторних инфекција. У случају утврђивања инфекције SARS-CoV2 код хоспитализованих пацијената обавезно је тестирање контаката, у складу са важећим Стручно методолошким упутством за поступање са особама код којих постоји сумња на акутну респираторну инфекцију укључујући и COVID 19, у здравственим установама

Тестирање пацијената као услов за хоспитализацију се спроводи у следећим ситуацијама, у складу са важећим Стручно методолошким упутством за поступање са особама код којих постоји сумња на акутну респираторну инфекцију укључујући и COVID 19, у здравственим установама:

a. неопходно је тестирање за пријем на хематолошка и онколошка одељења, као и одељења геријатрије и одељења где се лече пацијенти са примарним и тешким имунодефицијенцијама
b. Неопходно је тестирати све пацијенте који имају симптоме и знаке акутне респираторне инфекције, приликом пријема на болничко лечење. Tестирање се врши антигенским тестом на SARS-CoV2, а уколико је негативан, пацијент се тестира PCR тестом на SARS CoV2.

Забрана посета у болницама је у надлежности Комисија за превенцију болничких инфекција, сваке здравствене установе.

Комисије за превенцију болничких инфекција у здравственим установама су дужне да у наредних 7 дана изврше процену епидемиолошке ситуације у својој установи, да дају предлог мера, као и да на даље редовно, континуирано прате епидемиолошку ситуацију у здравственој установи у сарадњи са територијално надлежним институом/заводом за јавно здравље, а у складу са важећим Стручно методолошким упутством за поступање са особама код којих постоји сумња на акутну респираторну инфекцију укључујући и COVID 19 у здравственим установама

Обавезно је ношење заштитних маски у свим здравственим установама. Маске су обавезне за: запослене, болничке и амбулантне пацијенте, посетиоце, студенте, ученике и све остале.

У погледу болничких капацитета за смештај хоспитализованих пацијената оболелих од COVID 19, за сада није неопходно додатно проширење капацитета, ван онога што је већ наведено у важећем Стручно методолошком упутству. Пратиће се епидемиолошка ситуација и у складу са тим ће се благовремено реаговати и дати смернице за увођење неопходних промена. Примена антибиотика у лечењу оболелих од COVID 19 је стручна грешка, уколико не постоји доказ бактеријске суперинфекције.

Вакцинација

Вакцинација против COVID 19 се спроводи у складу са препорукама Стручног комитета за имунизацију, а у складу са Стручно методолошким упутством Института за јавно здравље Србије. Наглашен је значај постизања што бољег обухвата вакцинацијом против COVID 19 и сезонске вакцинације против грипа (које се могу апликовати истовремено), с обзиром на предстојећу сезону респираторних инфекција.

Светска недеља дојења представља глобалну иницијативу чији је циљ подизање свести јавности о значају и добробити дојења за здравље мајке и бебе. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању, пре више од 30 година, како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу.

Тема Светске недеље дојења 2023. године је: „ОМОГУЋИМО ДОЈЕЊЕ, НАПРАВИМО РАЗЛИКУ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ”. Надовезујући се на Светску недељу дојења 2019. која је акценат ставила на социјалну заштиту, подршку на радном месту и родитељске норме, кампања Светске недеље дојења 2023. усклађена је са тематским подручјем четири кампање - циљеви одрживог развоја до 2030. године. Намеравамо да сагледамо промене у организацији на радним местима као и родитељских норми тако што ћемо саслушати гласове других, нових родитеља из различитих региона. Перспективе и потребе родитеља помоћи ће нам да боље разумемо како политике и законодавство могу да помогну и да у том правцу побољшамо начине промоције и подршке.

Циљеви Светска недеља дојења 2023 су:

- Информисати – људе на који начин запослени родители гледају на дојење и родитељство
- Учврстити – оптимално плаћено одсуство и подршку на радном месту као важан алат за омогућавање дојења
- Ангажовати – појединце и организације ради унапређења сарадње и подршке дојењу на радном месту
- Подстаћи – акције везане за побољшање услова за рад и релевантну подршку дојењу.

Дојење сваком детету пружа најбољи могући почетак живота, којим се обезбеђује здравствена, нутритивна и емоционална корист и детету и мајци. Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој детета. Мајчино млеко потреба је сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота! Дојење није синоним за храњене, то је процес узајамности. Дојењем се остварује повезаност бебе са мајком, задовољава потреба за блискошћу, стимулише се развој чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције бебе, заштита од инфекција и алергија.

Одмах након рођења новорођенче шаље сигнале (сиса шаку, окреће главу ка грудима) да је спремно да сиса. Новорођенче треба већ у порођајној сали ставити на мајчине груди. Стављањем новорођенчета на груди успоставља се контакт „кожа на кожу” чиме се подстиче стварање млека у дојкама и олакшава успостављање процеса дојења. Иако је дојење природан процес, то није увек лако. Мајкама је потребна подршка – како за почетак, тако и за одржавање дојења. Посебно је важна подршка запосленим мајкама, а нарочито мајкама чије породиљско одсуство траје кратко, пар месеци. Послодавци би требало да мајкама омогуће да доје на радном месту.

У нашој земљи ситуација и ставови о дојењу нису на завидном нивоу. До трудница и мајки често стижу нетачне информације које је доводе у заблуду и које утичу на ток дојења. Зато је неопходно да информације буду тачне, прецизне, јасне, базиране на доказима и да такве информације стигну до што већег броја појединаца. Свако од нас може пружити подршку женама које доје, јер дојење није само одговорност жена већ целе породице и целокупног друштва.

Светски дан хепатитиса који се обележава 28. јула повод је за сумирање података о напретку и достигнућима у борби против вирусног хепатитиса. Овогодишњи слоган Светске здравствене организације (WHO) за обележавање Светског дана хепатитиса је: „Један живот, једна јетра”.

Кључне поруке Светске здравствене организације:

1. Имамо само један живот, а имамо само једну јетру. Хепатитис може уништити обоје.

Јетра тихо обавља преко 500 виталних функција сваког дана како би нас одржала у животу. Зато је давање приоритета здрављу јетре и познавање нашег вирусолошког статуса важно. Поред познавања вирусолошког статуса и адекватног лечења, смањење уноса алкохола у организам, постизање одговарајуће телесне тежине, лечење хипертензије и регулисање дијабетеса су кључни за здраву јетру.

Предности здраве јетре укључују:
• дужи животни век
• заштиту својих најмилијих од хепатитиса
• заштиту других виталних органа, укључујући срце, мозак и бубреге, који се ослањају на функцију јетре.

2. Вирусни хепатитис и даље убија преко милион људи сваке године.

• Комбиновано, хепатитис Б и хепатитис Ц изазивају 1,1 милион смрти и 3 милиона нових инфекција сваке године.
• 350 милиона људи живи са хроничном инфекцијом вирусног хепатитиса.
• 3000 људи умире од хепатитиса сваког дана. То је једна смрт од хепатитиса сваких тридесет секунди.
• Преко 8000 нових инфекција хепатитисом Б и Ц јавља се сваког дана у свету, што чини преко пет инфекција сваког минута.
• Ако се наведни тренд учесталости хепатитиса Б и хепатитиса Ц настави, вирусни хепатитис ће годишње доводити до смртног исхода код више људи него маларија, туберкулоза и HIV/AIDS заједно, до 2040. године.

3. Инфекција хепатитисом је тиха, а свест о здрављу јетре је ниска.

У свету постоји огроман број недијагностикованих и нелечених људи који живе са хепатитисом. Већина симптома се појављује тек када је болест узнапредовала, што доводи до великог броја недијагностикованих особа које живе са хепатитисом. Чак и када се дијагностикује хепатитис, број особа којe су на лечењу је низак. Већина особа открије да имају хепатитис Б или Ц инфекцију након много година тихе инфекције и тек када развију озбиљно обољење јетре или рак. Само 10% људи са хроничним хепатитисом Б има дијагнозу. Само 22% њих се лечи – што је само 2% укупног глобалног здравственог оптерећења овим болестима. Само 21% људи са хепатитисом Ц има дијагнозу, а 62% оних са дијагнозом добија терапију – што чини 13% укупног глобалног здравственог оптерећења.

4. Инфекције хепатитисом и смрти могу се спречити.

Обавештење о могућности тестирања у здравственим установама на локалном нивоу кључно је за успешно окончање хепатитиса. Да би се елиминисао хепатитис и постигли циљеви СЗО до 2030. године, здравствени радници треба да омогуће да:

• све труднице које живе са хроничним хепатитисом Б имају приступ лечењу, а њихова деца имају приступ вакцинама против хепатитиса Б.
• 90% људи који живе са хепатитисом Б и/или хепатитисом Ц има дијагнозу.
• 80% дијагностикованих људи се излечи или лечи према најновијим критеријумима.

Хепатитис Ц се може спречити адекватним прегледом крви добровољних давалаца, применом безбедне праксе инјектирања у здравственим установама, а посебно међу људима који инјектирају дрогу. За хепатитис Б постоји вакцинација.

5. Како COVID-19 више није глобална здравствена опасност, време је да елиминишемо вирусни хепатитис и испунимо циљеве за 2030. годину.

COVID-19 је успорио напредак глобалног одговора на хепатитис у последњих неколико година. Међутим, континуирани успех у смањењу инфекције хепатитисом Б код деце доказује да је напредак могућ. Сада је време да дамо приоритет тестирању и лечењу како бисмо остварили свет без хепатитиса и испунили циљеве за 2030. годину.

Епидемиолошки подаци у Републици Србији

У 2022. години пријављено је укупно 307 случајева хепатитиса (0,04% свих заразних болести), што је троструко више регистрованих случајева него у претходној години (118), тј. четвртина у поређењу са 2013. годином када је регистрован највећи број случајева у посматраном десетогодишњем периоду. Најниже узрасно-специфичне стопе оболевања забележене су код свих облика хепатитиса код деце узраста до 14 година, тј. у том узрасту код ових облика хепатитиса једини регистровани случај је био на територији Београда. У узрасту 15–19 година регистрована су обољења Hepatitis vir. chronica C код четворо деце, са узрасно-специфичном стопом 1,13/100.000 становника. Највише узрасно-специфичне стопе оболевања су забележене у узрасној групи 40–49 година код регистрованих случајева Hepatitis vir. chronica C, а затим у узрасним групама 30–39 и 50–59 година, док је код регистрованих случајева Hepatitis vir. chronica B највиша стопа забележена у узрасној групи 50–59 година (1,64/100.000 становника).

Стално расхлађујте свој дом

Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32оC током дана, односно испод 24оC током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 65 година, као и за хроничне болеснике. Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа. Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни. Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре. Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35оC не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.

Не излажите се топлоти

Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу. Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама). Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова). Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току хладнијег дела дана, рано ујутру или касно поподне. Током боравка на отвореном препоручује се кретање по хладовини и чешћи одмори. Новорођенчад, одојчад и мала деца посебно су осетљива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли. Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима. Старије особе се не смеју излагати сунчевом зрачењу у најтоплијем делу дана, посебно не старији срчани болесници као и оболели од шећерне болести. Уколико старија особа мора да изађе из куће, препорука је да то уради у раним јутарњим или вечерњим сатима.

Расхлађујте тело и хидрирајте свој организам

Туширајте се млаком водом, неколико пута на дан. Можете да примењујете и хладне облоге, пешкире, сунђере, купке за стопала, итд. Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. Ако излазите напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце. Користите памучну постељину. Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол, смањите унос кафе и безалкохолних пића са пуно шећера. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте тешку и високо калоричну храну.

Безбедност у путничком аутомобилу на високим температурама

Крените на пут одморни. Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, обавезно отворите прозоре и врата, укључујући и пртљажник, неколико минута ради проветравања и расхлађивања аутомобила. Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа 5 до 7 степени од спољашње. Правите паузе током вожње. У току вожње по високим температурама, и дужим релацијама, потребно је да се праве паузе на свака 2 сата по 15 минута. Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње. Никада децу, као ни животиње, не остављајте у паркираном возилу ако су спољашње температуре високе. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе. У случају прегрејавања код деце, може доћи до топлотног удара који може имати фаталне последице.

Помозите другима

Редовно проверавајте како су вам чланови породице, пријатељи и суседи, који живе сами. Особама које су под здравственим ризиком (деца, труднице и особе старије од 65 година) могла би да затреба помоћ током врелих дана. Ако неко од њих узима лекове, проверите са њиховим лекаром да ли ти лекови утичу на терморегулацију. Ако имате здравствених проблема лекове држите на температури испод 25оC или у фрижидеру (прочитајте упутство о чувању дато уз лек). Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или истовремено узимате више различитих лекова.

Ако се ви или неко други не осећа добро

Потражите помоћ ако осећате вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или имате главобољу; што је пре могуће пређите у охлађен простор и измерите телесну температуру. Попијте неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре. Ако вам се јаве болни грчеви у мишићима (они су, иначе, често последица дужег вежбања по веома топлом времену, посебно ако су се јавили у мишићима ногу, руку или стомака), склоните се у хлад или уђите у расхлађени простор. Почните постепено да уносите течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата треба да потражите лекарску помоћ. Обратите се лекару ако осетите неуобичајене симптоме или ако симптоми дуго трају. Ако приметите код неког од чланова ваше породице или људи којима помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева и/или несвестицу, односно губитак свести, одмах позовите лекара/хитну помоћ. Док чекате на помоћ, покушајте особу да расхладите хладним облогама, дајте јој да пије течност, ослободите је вишка одеће.

Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина Уједињених Нација је прогласила 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Овај дан обележава се на глобалном, националном и локалном нивоу у многим земљама света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога. Слоган кампање за 2023. годину је „Људи на првом месту: зауставите стигму и дискриминацију, појачајте превенцију”

Према извештају Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) објављеном 2022. године, у свету је у 2020. години приближно 284 милиона особа старости 15-64 године користило дроге. Подаци показују и да је на глобалном нивоу, приближно половина од 11,2 милиона особа које инјектирају дрогу живело са hepatitis C вирусом, а 1,4 милион са вирусом HIV-а. Употреба дроге је комплексно питање које погађа милионе људи широм света. Многи људи који користе дрогу суочавају се са стигмом и дискриминацијом, што може додатно нарушити њихово физичко и ментално здравље и спречити их да потраже помоћ која им је потребна.

Циљ овогодишње кампање је подизање свести о важности поштовања и емпатије у опхођењу према особама које користе дрогу и значају превенције. Овогодишњи Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама је и позив на:

• подизање свести о негативном утицају стигме и дискриминације на људе који користе дроге и њихове породице;
• подизање свести о епидемијама AIDS и хепатитиса међу особама које користе дроге и значају већег обухвата и јачања програма превенције HIV-а и хепатитиса;
• указивање на значај и едуковање о болестима зависности и другим обољењима и стањима повезаним са употребом дрога, доступним третманима и важности ране интервенције и подршке;
• заговарање за алтернативе уместо затворских мера;
• промовисање добровољних услуга заснованих на доказима за све људе који користе дроге;
• активности на смањењу стигме и дискриминације промовисањем језика и ставова који су уважавајући и без осуђивања;
• оснаживање младих и заједнице за превенцију употребе дрога и зависности.

ОНКО апликација обезбеђује пацијентима:

• адекватне, доступне и разумљиве информације о различитим аспектима дијагностике и лечења малигних болести,
• упутства за понашање током и након онколошког лечења којим ће допринети бољем подношењу и резултатима лечења као и бољем квалитету живота,
• упутства за смањење анксиозности, лакше прихватање болести и лечења и активно учешће у лечењу, и
• практичне информације и савете који омогућавају лакше сналажење у ИОРС-у и систему онколошке здравствене заштите.

Видео материјал ОНКО апликације

Материјал је значајан и за здравствене раднике јер онколошки пацијенти од њих очекују одговоре на питања која често нису детаљно обухваћена формалном медицинском едукацијом, а значајна су за успешност лечења и квалитет живота пацијената.

Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, тако и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима СЗО на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.

Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету, а у Србији најмање 15 000 људи годишње. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Светска здравствена организација (СЗО) и бројне институције и организације широм света 2023. године обележавају Светски дан без дувана под слоганом „Гајимо храну, а не дуван“.

Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање. У свету се 3,2 милиона хектара земље користи за узгајање дувана. Процес узгајања дувана је интензиван процес који захтева велику употребу пестицида и ђубрива, који доприносе деградацији земљишта. Земљиште које се користи за узгој дувана има мањи капацитет за узгој других биљних култура, као што је храна, јер дуван исцрпљује плодност земљишта.

Кључне поруке кампање су:

• Дуван се узгаја у најмање 124 земље у свету, заузимајући земљиште које би се могло користити за узгој усева који хране милионе људи
• Дуван није високо профитабилна култура за фармере и владе, упркос тврдњама дуванске индустрије у свету
• Прелазак са гајења дувана на гајење пољопривредних култура које се користе у исхрани има потенцијал да обезбеди храну милионима породица и унапреди живот пољопривредних произвођача широм света
• Владе широм света би требало да подрже произвођаче дувана да пређу на алтернативне усеве укидањем субвенција за узгој дувана и прерасподелом ресурса за подршку алтернативама за узгој дувана.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду године обележава XXXIII Недељу здравља уста и зуба. Недеље здравља уста и зуба се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

И ове године Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” који наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за свакодневне активности као што су говор и смех. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.

Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).

Опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Показатељи оралног здравља у свету и Србији

• на глобалном нивоу неко орално обољење има 3,5 милијарди људи;
• Европски регион Светске здравствене организације има највећу учесталост водећих оралних обољења (50.1% одрасле популације);
• нелечени каријес сталних зуба у свету је најчешће орално обољење које има 2 милијарде људи;
• каријес млечних зуба има 514 милиона деце у свету;
• од узнапредовале пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба) у свету болује скоро петина светске популације Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:
• 55.3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и уста као добро;
• 57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
• 16.5% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
• две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
• у периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.

Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:
• 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
• 50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
• 17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
• у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.

Препоруке за очување оралног здравља су:
• брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
• у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
• одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
• посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
• везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
• избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
• престанак пушења;
• смањење или престанак конзумирања алкохола;
• коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе...).

Генерална скупштина Уједињених нација је 1993. године, одлучила је да се 15. мај сваке године обележава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику да се унапреди свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о друштвеним, економским и демографским процесима.

Дана 25. септембра 2015. године, 193 државе чланице Уједињених нација једногласно усвојиле су сет од 17 циљева који имају за циљ елиминисање сиромаштва, дискриминације, злостављања и смрти које се могу спречити, као и решавање питања уништавања животне средине.

Слоган овогодишњег обележавања овог датума носи назив „Демографски трендови и породице“. Демографске промене су један од најважнијих мегатрендова који утичу на наш живот и добробит породица широм света. Демографски трендови су углавном обликовани обрасцима фертилитета и морталитета. Пад стопе фертилитета резултира бенефицијама за породице јер су у могућности да улажу у здравље и образовање своје деце, што заузврат помаже у смањењу сиромаштва и бољем друштвено-економском развоју.

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности. Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години 46,3% становника бавило се седентерним типом посла, у 2013. години 43,6% становника, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (45,6%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%). Становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 75+ године (6,1 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,5 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено, 23% становништва Србије и 35,1% старијих од 75 година.

На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) из 2018. годинетрећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%). У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе). И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.

Шта је физичка активност?

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... све ово је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност?

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Kолико кретања је довољно?

Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе...), њена учесталост и трајање.

Недеља превенције повреда у саобраћају обележава се сваке године, последње недеље априла. Саобраћајни трауматизам са својим последицама и високом стопом смртности, повређивања и последичним инвалидитетом, представља оптерећење целог друштва, не само система здравствене заштите. Повреде у саобраћају, са преко 1.300.000 умрлих и више десетина милиона повређених годишње, су један од водећих узрока превременог умирања у свим земљама света. У нашој земљи, само у протеклих десет година, у саобраћајним незгодама на путевима преко 7.000 људи је изгубило живот, а готово 200.000 је задобило лакше или теже телесне повреде.

Деца и млади представљају посебно рањиву категорију учесника у саобраћају, јер је у овом узрасту саобраћајни трауматизам водећи узрок смрти и инвалидности. Усвајање и примена свих правила безбедног понашања, као и поседовање знања и вештина о начину правилног реаговања у случају саобраћајне незгоде, може утицати да се број теже и лакше повређених лица у саобраћајним незгодама значајно смањи.

Поштујте безбедносне мере које Вама и Вашој деци могу спасити животе:

Вежите сигурносни појас.
Сигурносни појас смањује ризик од излетања из возила и озбиљних повреда за око 40 до 65%. Користите седишта са сигурносним појасевима за децу. Средства за ограничење кретања деце, као што су седишта за бебе или млађу децу, веома су ефикасна у превенцији смртних исхода судара и у популацији одојчади и мале деце, али и старије деце која су путници у саобраћају на путевима. Средства за ограничавање кретања деце доводе до смањења стопе смртности у сударима возила од 71% (одојчад) и 54% (мала деца).

Када пијете немојте возити.
Вожња у пијаном стању повећава ризик од судара као и вероватноћу смртног исхода или озбиљне повреде. Усвајањем закона који забрањује вожњу у пијаном стању и његовом строгом применом може да се смањи број смртних исхода на путевима за 20%. Никада немојте возити у пијаном стању. Не користите опојна средства пре и у току вожње. Возач је одговоран за све животе у возилу.

Поштујте ограничење брзине.
Брзина убија све особе које користе путеве – возаче, пешаке и бициклисте. Смањење просечне брзине од 5% може да доведе до смањења броја укупних судара за чак 30%.

Када осетите умор прекините вожњу.
Боље је одспавати неколико сати него настрадати на друму.

Не користите мобилни телефон у вожњи.
Коришћењем мобилног телефона у току вожње Ваша пажња се смањује за 50%.

Приликом вожње бицикла и на мотору носите заштитну кацигу.
Код већине особа које су на моторциклу доживеле повреду главе исход је био – смрт. У скоро 40% случајева, кацига смањује ризик од погибије, а у 70% случајева – ризик од озбиљне повреде. Носите кацигу.

Не прелазите улицу ван пешачког прелаза или када је на семафору црвено светло.
Пешаке и бициклисте је тешко уочити на путу, што повећава ризик да они буду повређени. Ако носите одећу светлих боја или ону која одбија светлост, олакшаћете другим учесницима у саобраћају да вас примете и тиме избегну судар са вама.

Носите заштитни флуоросцентни прслук када се крећете око возила на путу. Омогућите другима да Вас виде на путу.

Светски дан здравља, 7. април, ове године је посвећен обележавању 75 година унапређења јавног здравља под слоганом „Здравље за све”. Овај датум се обележава као Светски дан здравља од 1948. године, а уједно и као дан оснивања Светске здравствене организације (СЗО). Током протеклих 75 година активности јавног здравља унапредиле су здравље и квалитет живота великог броја људи. Светски дан здравља је не само прилика да се осврнемо на ове успехе, већ и да укажемо да је потребно уложити додатне напоре у циљу обезбеђења здравља за све.

Кључне поруке Светског дана здравља 2023. године су:

• Здравље за све је концепт који тежи остварењу права на здравље као основног људског права.
• Један од кључних циљева је обезбеђење приступа здравственим услугама у складу са потребама, независно од финансијских могућности. На жалост, 30% светске популације није у могућности да приступи основним здравственим услугама, а скоро две милијарде људи суочава се са катастрофално малим могућностима издвајања за здравствене услуге и здравље, са значајним неједнакостима које утичу на оне у најугроженијим окружењима.
• Универзална покривеност здравственом заштитом обезбеђује приступ основним здравственим услугама и пружа финансијску заштиту. Да би здравље за све постало стварност потребан је приступ висококвалитетним здравственим услугама како би појединци и заједнице могли да брину о свом здрављу и здрављу својих породица, довољан број квалификованих здравствених радника за пружање здравствених услуга и доносиоци одлука посвећени улагању у универзалну покривеност здравственом заштитом.
• Развијање и унапређење примарне здравствене заштите је најефикаснији начин да се обезбеди и унапреди доступност здравствених услуга.
• Ванредне околности које утичу на здравље и доступност здравственим услугама, укључујући климатске промене, миграције, хуманитарне и ратне кризе, наглашавају значај доступности услуга здравствене заштите за све.

Зашто је важна универзална доступност здравственој заштити?

Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва чији је основни циљ остварење највишег могућег нивоа очувања здравља грађана. Здравствена заштита обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.

У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита која обухвата:
1) очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота;
2) спречавање, сузбијање и рано откривање болести;
3) правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и повређених;
4) информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и за остваривање права на здравље.

Шта свако од нас може да уради за своје здравље?

• Правилно се храните! Не прескачите оброке, водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме. Одржавајте пожељну телесну тежину.
• Будите физички активни сваког дана!
• Реците НЕ дувану! Будите заговорник окружења без дуванског дима.
• Ограничите унос алкохолних пића!
• Дружите се!
• Редовно контролишите своје здравље код свог изабраног лекара.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика. Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. На основу последњег Истраживања здравља становништва Себије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време. Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност. Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%.

У Србији је у 2019. години свакодневно ходало у континуитету бар 10 минута 75,2% становника. Свакодневна вожња бицикла у трајању од најмање 10 минута је била заступљена код 9,0% становника. Фитнесом, спортом или рекреацијом бар 10 минута најмање три пута недељно бавило се 8,8% становника Србије. Навика бављења спортом и рекреацијом је заступљенија код мушкараца (11,0% се рекреира бар три пута недељно) него код жена (6,9%). Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол. Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованим (3,4%) и ванградским становништвном (3,8%).

Макар једном у току недеље, у последњих 12 месеци, ексцесивно је пило (више од шест алкохолних пића у једној прилици) 1,7% становништва Србије (3,2% мушкараца и 0,3% жена). Барем једном месечно ексцесивно је пило 18,3% мушкараца и 4,5% жена, односно укупно 10,9% становништва, што је према доступним подацима нижи проценат од просека ЕУ. Забрињава податак да је сваки шести (15,1%) адолесцент узраста од 15 до 19 година најмање једном месечно конзумирао више од шест алкохолних пића током једне прилике, без разлике у односу на пол. Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију. Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.

Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Светски дан вода, који се обележава 22. марта, ове године у фокус ставља кризу доступности пијаће воде и санитарно-хигијенских услова за популацију широм планете. Процењује се да око две милијарде људи нема приступ безбедној води за пиће.односно сваки четврти становник планете, немају приступ безбедној води за пиће. Скоро половина светске популације, око 3,6 милијарди људи, нема исправне санитарне услове, док 44 процента отпадних вода из домац́инстава није безбедно пречишћено.

Због болести које су повезане са неисправном водом, санитарним условима и хигијеном, годишње умире 1,4 милиона људи, док код 74 милиона људи то узрокује скрац́ење животног века. Светски дан вода 2023. говори о убрзавању промена у циљу решавања кризе са водом и санитарним условима. Вода утиче на све нас, потребно је да сви предузму акцију.

Под слоганом „Буди промена“ Организација уједињених нација обележава овогодишњи Дан вода, 22. март, позивајући све државе, институције, организације и сваког појединца да пруже допринос убрзању промена за остварење заједничких циљева. „Није важно колико је промена мала или велика, свака је добродошла“, каже се у промоцији овогодишњег слогана.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака ове године је покренуло нову трогодишњу кампању поводом обележавања Светског дана борбе против рака у којој се окупљају појединци, организације и владе широм света у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. У првој години кампање, фокус је на смањењу препрека у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

Сваке године 19,3 милиона особа оболи од неког облика рака, а 30-50% свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем. Међутим, 75% свих превремених смртних исхода од рака у свету до 2030. године и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина превремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се међу различитим популационим групама због разлика у нивоу образовања, прихода, места становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15-20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40. 241 особа ( 21.126 мушкараца и 19.115 жена). Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола, 12.253 мушкараца и 9.273 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2016. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6.546 особа (4.519 мушкараца и 2.027 жена) и умрло је 5.335 особа оба пола (3.848 мушкараца и 1.507 жена). Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2016. године од малигних тумора дојке оболело је 4.395 и умрло 1.713 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболеле су 4.373особе (2.733 мушкарца и 1.640 жена) и умрло је 2.587 особа оба пола (1.600 мушкараца и 987 жена). Рак грлића материце је током 2016. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1.239 жена, док је 453 жене умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2016. године од рака простате новооболело је 2.214 мушкараца и умро је 981 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.

Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији, је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе. Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву. Za više informacija posetite:www.worldcancerday.org/close-care-gap

У Србији се 31. јануара обележава Национални дан без дувана под слоганом „Свака цигарета смета”. Сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Већина смртних случајева повезаних са дуваном дешава се у земљама са ниским и средњим приходима. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је и фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе и многе друге болести. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности.

Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан. Мере контроле дувана које су имплементиране у свету у различитом обиму довеле су до смањења учесталости коришћења цигарета међу одраслима и адолесцентима. Међутим, у претходној деценији, у свету и у Србији је у порасту употреба дуванских и никотинских производа који раније нису били на тржишту или је њихово коришћење било ограничено на неке земље или поједине циљне групе као што је то у случају наргила. Истраживања спроведена у Србији показују пораст популарности других дуванских и никотинских производа.

Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019 скоро сваки пети (17,7%) ученик првих разреда средњих школа је бар једном током живота пробао електронске цигарете. Ученици наводе различите мотиве за пробање електронских цигарета. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0 % дечаци и 72,6% девојчице). Поред тога, подаци показују да међу ученицима који су пробали електронску цигарету само 18,2% ученика мисли да је течност за електронску цигарету коју су први пут користили садржала никотин. Као и у многим другим земљама, у Србији су се претходних година на тржишту појавили загревани дувански производи Код ових производа дуван се загрева на нижој температури у поређењу са пушењем цигарета, чиме се ствара аеросол који садржи различите супстанце. Ради се о производима који садрже никотин и који код младих који никада нису користили друге дуванске производе може довести до стварања зависности и преласка на друге дуванске производе. Због чињенице да су ови производи нови на тржишту, нема довољно података о дугорочним ефектима њиховог коришћења. У Србији је ове производе икада током живота користило 7,0% ученика првих разреда средњих школа. Стога се у оквиру Националног дана без дувана наглашава да употреба свих производа који садрже никотин изазива зависност, а да су млади посебно осетљиви на његово дејство.

Поред тога, у оквиру обележавања овог датума у Календару здравља пушачи се подстичу да оставе пушење. С тим циљем Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је у јуну 2022. године покренуо бесплатну телефонску линију. Одговори на питања пушача који размишљају да престану да пуше или су то већ одлучили, као и оних који су већ престали и покушавају да одрже непушачи статус, могу се добити сваког радног дана од 11 до 14 часова позивом на број 080 020 0002.

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележaвању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити: „РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ”. То је слоган 17. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2020. године регистровано је 1087 новооболелих жена, а 453 жене су умрле од ове малигне локализације.

На основу најновијих процена Европског информационог система за 2020. годину, жене у Србији се са стопом оболевања од 26,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 9,1 на 100.000 жена. (Eпидемиолошки подаци) Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку. Република Србија се убраја у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци). Више информација о ХПВ вакцини можете пронаћи на: https://www.batut.org.rs/index.php?content=2383. Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). ПАП тест је једноставан и неинвазиван тест за жене који утврђује да ли постоје (абнормалне) промене у ћелијама грлића материце. Користи се за скрининг и рано откривање рака премалигних и малигних промена рака грлића материце. Преглед се никада не ради током менструације. Два дана пре прегледа не би требало да имате сексуални однос и да користите вагиналне таблете.

Поред ПАП теста може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем веома сензитивне PCR технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе (https://www.batut.org.rs/index.php?content=2485). У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан, мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце. Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити ПАП тест.

Према препорукама Америчког удружења гинеколога и акушера ( https://www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening), ПАП тест се препоручује сваке три године од 21 до 29 година. Од 30 до 65 година, жене имају три опције: Папа тест сваке три године, Папа тест плус ХПВ тест (ко-тест) сваких пет година или само ХПВ тест сваких пет година. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака заједно са мрежом института/завода за јавно здравље, обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Суспендоване честице PM10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24 h, а за PМ 2,5 измерене вредности су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13).

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа и зимски период (грејна сезона), када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, посебно у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће. Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Информације о квалитету ваздуха у Чачку, у реалном времену приказује Аутоматска мерна станица - сатни подаци: погледајте

Извор:Агенција за заштиту животне средине

Процене су да 15% светске популација има неку инвалидност, као и да 46% старијих од 60 година су особе са инвалидитетом. Свака пета жена ће вероватно доживети инвалидитет у свом животу, док је свако десето дете са инвалидитетом. Од милијарду особа са инвалидитетом 80% живи у земљама у развоју.

У Србији има 8% особа са посебним потребама, од тога 58% су жене, а њих 60% су старији од 65 година и само 1,2% су млађи од 15 година. Проблеме са ходом има 4,7% особа, 3,6% са видом и 2% са слухом, док по 1% има проблеме са памћењем, самосталношћу и комуникацијом. (Републички завод за статистику, из пописа 2011.) Особе са посебним потребама представљају разнолику популацију људи са различитим оштећењима (укључују физичке, сензорне, интелектуалне карактеристике или године старости) и захтевима за подршку. Они се суочавају са значајним препрекама у остваривању својих права током живота. И у нормалним околностима имају мањи приступ здравственој заштити, образовању, запошљавању и учествовању у различитим активностима заједнице. Неке групе се суочавају са још већом маргинализацијом (нпр. особе са интелектуалним и психосоцијалним инвалидитетом, глувонеме особе...) за које је већа вероватноћа да ће доживети и веће стопе насиља, занемаривања и злостављања.

Чак 52% школа у свету нису доступне за инвалидска колица, 61% државних wеб-сајтова нису приступачни особама са посебним потребама и 79% ових особа има потешкоћа или не може да се евакуише током катастрофа. У поређењу са особама без инвалидитета, особе са посебним потребама имају веће шансе да имају лошије здравље. Према резултатима истраживања спроведеним у 43 државе своје здравље је оценило као лоше 42% особа са посебним потребама и 6% особа без инвалидитета. Уједињене нације (УН) покрећу бројне иницијативе ради унапређивања и укључивања особа са посебним потребама, њихових права, благостања и перспектива кроз три стуба система УН-а: мир и сигурност, људска права и развој.

Поводом Светског AIDS дана, 1. децембра, UNAIDS позива да размотримо неједнакости које коче напредак у окончању пандемије AIDS-а. Слоган овогодишње кампање – „Изједначимо” је позив да заједничким деловањем омогућимо решавање неједнакости и помогнемо у окончању ове пандемије, са циљем да се до 2030. године оконча AIDS као глобална претња по здравље. Повећана рањивост на HIV често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције.

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи

Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2021. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано HIV-ом. Процењено је да је на крају 2021. године 38,4 милиона људи живело са HIV-ом. Исте године 650.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом (52% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,5 милиона људи новоинфицирано HIV-ом у 2021. години, што је редукција за 32% у односу на 2,2 милиона у 2010. години. Међу децом регистрована је редукција нових HIV инфекција за 50% у поређењу са 2010. годином (160.000 према 320.000).
Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2021. години ови показатељи су били 85% – 88% – 92% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с HIV-ом у свету (38,4 милиона) крајем 2021. године 85% је било дијагностиковано (5,9 милиона особа није знало да је инфицирано HIV-ом), 75% је било на АРТ, док је 68% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе. У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У 2021. години 76% одраслих и 52% деце која живе са HIV-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (28,7 милиона особа са дијагностикованом HIV инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,8 милиона у 2010. години). Велика већина (81%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом је била на АРТ током 2021, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихове бебе.

Ризик од инфицирања HIV-ом је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 30 пута је већи за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију. Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 70% свих нових HIV инфекција широм света у 2021. години.

Према проценама UNAIDS-а у региону Европе и северне Америке је 4,1 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2021, док је било 223.000 нових HIV инфекција и 57.000 умрлих од AIDS-а у 2021. години. Процењује се да од 2,6 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе крајем 2020. свака пета особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана HIV-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2022. године, у Републици Србији су регистроване 4524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2152 особе оболеле од AIDS-а, док су 1192 особе инфициране HIV-ом умрле од AIDS-а, а још 144 особе инфициране HIV-ом су умрле од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. У периоду јануар–новембар 2022. године дијагностиковане су и пријављене 152 особе инфициране HIV-ом, што је за четвртину више него у истом периоду прошле године (120 особа), али је за 13% мање у поређењу са истим периодом 2019. године (175 особа). Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2022. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (86%) тако и међу оболелима (73%). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2022. године било је 18 пута више мушкараца у односу на жене (преузмите најновије епидемиолошке податке).
Највећи број дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (87% у 2021. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 27% у 2021. години у односу на 22% у 2002. години).

У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника дрога, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2021. години регистрована су три случаја HIV инфекције међу ИКД). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).

У периоду 2005–2021. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2021. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2021. године живело 3045 особа којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
Путеви преноса HIV инфекције

Међународни дан детета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра. Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Овај дан промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Обележава се и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају. Дечија права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године.

Основни принципи Конвенције су:

- право на живот,
- опстанак и развој;
- најбољи интерес детета;
- право на партиципацију;
- право на недискриминацију

Доста тога се чини на унапређењу положаја деце, али далек је пут до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву, искључена су из образовног система и друштва. Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање равноправних услова за живот, здравствену заштиту, социјално благостање, доступно квалитетно образовање, додатну подршку, игру и дружење задатак су сваког од нас а не само родитеља и запослених у институцијама.

У просторијама Друштва за борбу против шећерне болести лекар ендокринолог одржао је предавање за чланове друштва и остале присутне грађане. Светски дан дијабетеса, 14. новембар, обележава се на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлс Бестом 1922. године открио инсулин. Откриће инсулина, његова масовна производња, дистрибуција широм света и развој савремених инсулинских препарата су у потпуности трансформисали лечење дијабетеса. Међутим, и после 100 година од открића инсулина, у свету још увек није обезбеђена потпуна доступност дијабетолошкој здравственој заштити свим особама оболелим од дијабетеса. Потребно је да:

• лекови, нове технологије, подршка и здравствена заштита буду доступни свим особама са дијабетесом;
• доносиоци одлука повећају улагања у здравствену заштиту и превенцију дијабетеса.

Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021–2023. је „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: образовањем за боље сутра”.

Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2022. године:

• Доступност инсулина. Сто година након његовог открића, инсулин и даље остаје ван домашаја многих којима је потребан.
• Доступност оралних лекова за дијабетес. Орални лекови који су неопходни за контролу типа 2 дијабетеса су често недоступни, посебно у земљама са ниским и средњим приходом.
• Доступност опреме и помагала за самоконтролу дијабетеса. Праћење глукозе у крви је основна компонента у лечењу дијабетеса. Још увек великом броју оболелих особа није обезбеђена потпуна доступност потребној опреми и помагалима за самоконтролу дијабетеса.
• Доступност образовања и психолошка подршке. За успешно управљање дијабетесом, оболелим особама је потребно континуирано образовање.
• Доступност здравих, безбедних намирница и простора за физичку активност. Ове основне компоненте превенције и лечења дијабетеса неопходно је обезбедити особама који живе са дијабетесом или имају висок ризик за настанак дијабетеса.

Дијабетес у свету

Дијабетес је незаразна болест која је потенцијално опасна по живот и може имати тешке последице на појединце, њихове породице, здравствене системе и националне економије. Касно откривање дијабетеса, неадекватно лечење и недостатак подршке пацијенту, може довести до озбиљних и по живот опасних компликација, као што су: срчани или мождани удар, отказивање рада бубрега, слепило и ампутација доњих екстремитета.

• Свака десета одрасла особа у свету (537 милиона) има дијабетес. Очекује се да ће број оболелих до 2030. године порасти на 643 милиона, а до 2045. године на 783 милиона.
• Готово свака друга одрасла особа са дијабетесом (44%) не зна да има ову болест. Већина оболелих има тип 2 дијабетеса.
• 3/4 особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходом.
• 541 милион одраслих особа има повишен ризик за развој типа 2 дијабетеса.
• Више од 1,2 милиона деце и адолесцената (0–19 година) живи са типом 1 дијабетеса.
• Дијабетес је 2021. године био повезан са 6,7 милиона смртних исхода.
• На дијагностику и лечење дијабетеса у свету 2021. године потрошено је најмање 966 милијарди долара – 9% укупних трошкова здравствене заштите.
• Свако шесто живорођено дете изложено је повишеном нивоу глукозе у крви током трудноће.

Дијабетес у Србији

• Дијабетес је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
• Процењује се да око 460.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес.
• Код приближно 36% оболелих (250.000) дијабетес још увек није откривен, тако да укупан број оболелих (откривених и неоткривених случајева) износи око 710.000.
• Половину оболелих чини радно способно становништво.
• Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
• У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3400 особа. У 2021. години Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 16,3 на 100.000 становника припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.

Значај образовања за оптималну контролу дијабетеса

Континуирана едукација здравствених радника и особа са дијабетесом је основни предуслов оптималне дијабетолошке здравствене заштите: раног откривања дијабетеса, добре контоле болести и спречавања настанка његових компликација.
Истицање потребе унапређења доступности образовања о дијабетесу здравственим радницима и особама са дијабетесом је у средишту овогодишње кампање Светског дана борбе против дијабетеса. У том циљу, Интернационална дијабетес федерација (ИДФ) је покренула нову, онлајн платформу, која садржи бесплатне интерактивне курсеве намењене особама са дијабетесом, њиховим пружаоцима подршке и здравственим радницима. Ови курсеви имају за циљ да путем размене информација омогуће пацијентима боље разумевање природе дијабетеса, а самим тим и успешнију контролу болести. Истовремено, доступни бројни курсеви омогућавају здравственим радницима да буду у току са различитим аспектима управљања и лечења дијабетеса.
У протекле две године, због пандемије инфекције COVID-19, особе са дијабетесом су биле изложене додатном, великом здравственом ризику. Оболели од дијабетеса су подложнији компликацијама и смртном исходу од COVID-19 инфекције. Ово је посебно изражено код старијих особа и када дијабетес није адекватно контролисан. У свету је присутна забринутост здравствених радника да би епидемија COVID-19 инфекције могла имати за последицу већу усмереност пажње и ресурса на заразне болести, на штету свих незаразних болести, укључујући дијабетес. Ово би могло довести до још израженијег пораста учесталости компликација дијабетеса. Обележавање Светског дана дијабетеса представља идеалну прилику да се у свету подигне ниво свести о дијабетесу и обезбеди потпуна доступност дијабетолошкој здравственој заштити свим особама оболелим од дијабетеса.

У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Унапређење производње хране = боља исхрана = здравија животна средина = бољи квалитет живота: свет без глади”.

Сваке године свет се суочава са новим изазовима у области производње хране: технологија производње хране се мења, а посебан изазов представљају климатске промене, као и миграције становништва. Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране

Kључне чињенице

• Више од три милијарде људи у свету који чине око 40% светске популације нема могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране.
• Током 2021. године за 193 милиона људи широм света била је неопходна хуманитарна помоћ у храни ради пуког преживљавања. У истој години 24 земље и 139 милиона људи било је суочено са несташицом хране због ратних сукоба.
• У сеоским срединама широм света је две трећине глобалног становништва које се суочава са несташицом хране.
• Иако милиони у свету гладују, свака четврта одрасла особа у свету има прекомерну телесну масу или је гојазна.
• Изградња стаклених башти широм света ради обезбеђења производње хране довела је до крчења огромних подручја тропских шума, а тиме и до пропадања земљишта, несташице воде и смањења биолошке разноврсности.

Шта свако од нас може да уради?

• Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и биолошки вреднији током летњих месеци у сезони у којој успевају иако се могу набавити и током зиме.
• Направите списак за куповину: купите само онолико хране колико вам је заиста потребно.
• Купљену храну чувајте на одговарајући начин и водите рачуна о року трајања.
• Када припремате храну искористите оно што имате у кући – будите креативни.
• Будите информисани о кључним правилима за безбедност хране - Пет кључних ствари за безбеднију исхрану
• Уколико сте у могућности донирајте вишак хране хуманитарним организацијама за оне којима је помоћ потребна. Будите волонтер и прикључите се акцијама поделе оброка најсиромашнијима.

И ове године је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље расписао конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана = здравље” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја исхране за здравље.

Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз примену мера превенције и најсавременију терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. Пандемија COVID-19 је утицала и наставља да утиче на ментално здравље како појединаца, тако и становништва свих старосних структура. Многи аспекти менталног здравља су доведени у питање, с обзиром да се процењује да је пре пандемије COVID-19 свака осма особа у свету живела са менталним поремећајем.

Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света.

Обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: „Ментално здравље и благостање: нека постане глобални приоритет за све”, ове године је прилика да се скрене пажња на значај заштите и унапређења манталног здравља, с обзиром да је пандемија COVID-19, која је погодила милионе људи широм света, оставила дугорочне последице по ментално здравље, а такође је дошло до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља. Процене Светске здравствене организације показују да је пораст и анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25% током прве године пандемије, док је у исто време систем пружање услуга менталног здравља озбиљно нарушен, а јаз у лечењу стања менталног здравља још више продубљен пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама.

Све веће социјалне и економске неједнакости, дуготрајни сукоби, насиље и ванредни здравствени проблеми утичу на ментално здравље, угрожавајући напредак ка побољшању благостања. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу правој нези. Светски дан менталног здравља је прилика да се све заинтересоване стране окупе, препознају напредак у овој области и да заговарају креирање реалности у којој ће ментално здравље и благостање постати глобални приоритет за све.

У Републици Србији Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима (0800 309 309) је бесплатна и доступна нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.

Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције.

Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини.

Предности дојења за новорођенче/одојче:

•обезбеђује правилан раст и развој,
•подстиче развој и сазревање одбрамбеног система,
•смањује ризик од гојазности,
•подстиче развој интелигенције,
•штити од многих болести и инфекција,
•смањује ризик од пролива,
•смањује ризик од појаве алергија,
•смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета.

Предности дојења за мајку:

•помаже успостављању емоционалне везе са дететом,
•смањује крварење после порођаја,
•доприноси нормализацији телесне масе,
•смањује ризик од појаве остеопорозе,
•смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника,
•смањује ризик од постпорођајне депресије,
•смањује ризик појаве анемије.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ

Будите мудри у избору хране и пића

Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Kористите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

Реците „не” пушењу

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.

Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције. Kључне чињенице

– У скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода је највећа међу женама генеративног доба (15–49 година) које су у браку или у ванбрачној заједници. Посматрано на глобалном нивоу, 63% жена у генеративном добу које су у браку или ванбрачној заједници користи неки облик контрацепције. Употреба контрацепције била је изнад 70% у Европи, Латинској Америци, на Kарибима и у Северној Америци, док је у средњој и западној Африци била испод 25%.
– Према проценама СЗО, 214 милиона жена генеративног доба из земаља у развоју које не користе никакву методу контрацепције имају незадовољену потребу за модерном контрацепцијом.
– Према проценама СЗО, употреба модерних метода контрацепције спречила би 308 милиона непланираних трудноћа, док би испуњавање свих незадовољених потреба жена за модерним методима контрацепције спречило додатних 67 милиона нежељених трудноћа на годишњем нивоу.
– Према проценама СЗО, око 15 милиона адолесцената користи неку од модерних метода контрацепције, док 23 милиона адолесцената има незадовољену потребу за модерном контрацепцијом и стога су под повећаним ризиком од нежељене трудноће.
– Неке методе контрацепције могу да спрече преношење HIV-а и других сексуално преносивих инфекција. Жене које живе са HIV-ом имају у већем проценту незадовољену потребу за планирањем породице и услугама репродуктивног здравља у односу на општу популацију, делимично због недостатка улагања у интегрисане услуге планирања породице.

Модел планирања породице у Републици Србији

Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Према подацима последњег Истраживања здравља становништва Републике Србије, 26,8% младих у Србији узраста од 15 до 19 година је ступило у сексуалне односе, и то више дечака него девојчица (29,5% према 24,5%). У односу на 2013. годину (33,1%) забележено је смањење процента младих узраста од 15 до 19 година који су ступили у сексуалне односе. На основу резултата Истраживања 2,9% младих је ступило у сексуалне односе пре 15. године живота.

У популацији младих узраста од 15 до 19 година који су у години која је претходила Истраживању имали сексуалне односе са повременим партнером 55,6% је приликом последњег сексуалног односа користило кондом. Дечаци су чешће навели да су користили кондом приликом последњег сексуалног односа са повременим партнером него девојчице (61,0% према 48,2%). У популацији одраслог становништва узраста 20 и више година употреба кондома са повременим партнером опада са старошћу и била је значајно мање заступљена код становника нижег образовног статуса и нижих прихода домаћинства. У односу на 2013. годину запажа се повећање употребе кондома приликом последњег сексуалног односа са повременим партнером (50,5% према 43,3%).

У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних модерних метода контрацепције.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.

Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф (UNICEF) су 1989. године препоручили водич „Десет корака до успешног дојења”, као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је и на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне формуле, који је данас део законодавства већине европских земаља. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1 до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”.

Циљеви Светске недеље дојења 2022. су:

• Информисати људе о вези између дојења и социјалне подршке родитељима.
• Јачање подршке вредностима родитељства и родно уједначеним социјалним нормама на свим нивоима ради пружања подршке дојењу.
• Сарадња са појединцима и организацијама који пружају подршку родитељима.
• Повећање подстицаја родне равноправности у области социјалне заштите како би се унапредило дојење.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини. Упркос међународним препорукама, само 40% свих беба млађих од шест месеци у свету су искључиво дојене, а само 45% наставља дојење до навршена 24 месеца.

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од пролива
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета.

Предности дојења за мајку:

• Помаже успостављању емоционалне везе са дететом
• Смањује крварење после порођаја
• Доприноси нормализацији телесне масе
• Смањује ризик од појаве остеопорозе
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије.

Поводом обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, као и сваке године до сада, расписује конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа. Овогодишња тема је „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ: МАЈЧИНО МЛЕKО НАЈБОЉА ХРАНА”. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. У оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења биће организована предавања, трибине и изложбе на тему дојења. Циљ активности кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења као најоптималнијег начина исхране за правилан раст и развој, заштиту и унапређење здравља детета и мајке, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

На иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље месец јун проглашен је Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Носилац активности је Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", уз подршку Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мреже института и завода за јавно здравље и здравствених установа.

Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.

Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.

Овај датум обележава се широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о последицама употребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.

Слоган кампање за 2022 годину „Брига у време кризних ситуација“ наглашава значај адекватног одговора на изазове повезане са употребом дрога током здравствених и хуманитарних кризних ситуација. У оквиру кампање апелује се на све сегменте друштва, на владине и невладине организација и све заинтересоване стране да предузму хитне акције за заштиту људи, укључујући унапређење превенције и лечења зависности од дрога, али и активности на смањењу илегалне трговине дрога. Према извештају Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) објављеном 2021. године, број корисника канабиса у свету порастао за 18% у претходној деценији, а у 2019. години приближно 200 милиона људи је користило ову дрогу, што представља 4% укупне светске популације. Процењен број корисника кокаина у свету је у 2019. години био 20 милиона, 62 милиона људи користило опиоиде у немедицинске сврхе, док је амфетамине у истој години користило 27 милиона људи. У извештају се наводи и да је у претходној деценији значајно смањен проценат адолесцената који мисле да је канабис супстанца која је штетна по здравље.

Према резултатима Европског школско истраживање о употреби психоактивних супстанци међу ученицима, у Србији је 2019. било коју дрогу током живота пробало 8,6% ученика старости 16 година. Канабис је најчешће коришћена дрога међу ученицима првих разреда средњих школа у Србији. Ову дрогу је током живота пробало 7,3% ученика првих разреда средњих школа, 5,6% ученика у претходних 12 месеци и 3,2% у претходних 30 дана, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље обележава 26. јун – Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама, различитим активностима које укључују организацију скупова за стручну и општу јавност, организовање трибина и предавања, припрему и/или дистрибуција информативног материјала и друго, а све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Укључивање што већег броја партнера у обележавање овог значајног датума из календара здравља доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога.

Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу.

Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без дувана покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима, као и коришћењу дуванских производа.

Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину. Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и осетљиве екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени.

Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине. Кључне поруке кампање су:

• Оставите дуван - спасите себе и нашу планету
• Подржите произвођаче дувана да пређу на производњу других и одрживих усева
• Одговорно поступајте са отпадом
• Подржите „зелене” технологије, тј. оне које неће угрожавати животну средину.

Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године у Србији, 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.

Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).

Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).

Слоган кампање „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Опште препоруке за очување оралног здравља су:

• одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе;
• смањење уноса шећера и избалансирана исхрана;
• коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају;
• безбедно физичко окружење;
• редовне контроле код стоматолога;
• престанак или смањење конзумирања алкохола;
• престанак пушења.

Показатељи оралног здравља у свету и Србији

- Скоро половина светске популације (3,5 милијарди људи) има неко орално обољење.
- Каријес сталних зуба у свету има 2 милијарде људи, а 520 милиона деце има каријес млечних зуба
- Нелечена пародонтопатија, која у крајњој фази доводи до испадања захваћених зуба, заузима међу хроничним незаразним обољењима 11. место према учесталости на глобалном нивоу
- У земљама Европског региона Светске здравствене организације, 20–90% шестогодишњака има каријес
- Учесталост обољења уста и зуба, као и приступ стоматолошкој здравственој заштити, значајно варира међу европским земљама. Лечење болести уста и зуба је скупо и у просеку чини 5% укупних трошкова за здравствену заштиту у већини земаља са високим приходима
- Неједнакости у оралном здрављу међу земљама и међу различитим осетљивим групама становништва постоје у читавом свету

- Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:

• 55.3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и уста као добро;
• 57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
• 16.5% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
• Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
• У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.

- Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:

• 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
• 50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
• 17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
• у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.

• Препоруке за очување оралног здравља су:

- брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
- у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
- одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
- посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
- везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
- избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
- престанак пушења; - смањење или престанак конзумирања алкохола; коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе...).

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.


Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије COVID-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни. Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.

Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.

Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.

Имунизација је једно од највећих достигнућа јавног здравља двадесетог века. Једноставан је безбедан и ефикасан начин заштите од одређених заразних болести. На овај начин се превенирају заразне болести, њихове компликације као и смртни исходи.

Разликују се два основна типа имунизације односно стварања имуности:
-активна имунизација подразумева стварање имуног одговора давањем вакцине
-пасивна имунизација представља стварање привремене имуности особа које нису раније активно имунизоване (вакцинисане), а изложене су инфективном агенсу и то применом серума, односно имуноглобулина, антитоксина и антисерума животињског порекла

Вакцинација је поступак уношења узрочника болести или њихових делова у организам сациљем да се изазове реакција имуног система и развије отпорност на те узрочнике, односно болести, слична оној која се стиче природним путем у случају оболевања.Вакцине јачају способност одбране организма од болести тако што му помажу да развије антитела против њихових узрочника. Поуздана је и ефикасна мера спречавања заразних болести њихових компликација као и смртних исхода.

-имунизација спашава животе
-основно је право које није свима доступно
-епидемије представљају озбиљне претње
-заразне болести могу да изазову смртни исход
-заразне болести се могу контролисати и смањити
-имунизација је исплатива јавноздравствена мера
-деци у здравственом систему треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину

Када дете прими вакцину његово тело одговара стварањем антитела као да је добило болест против које је вакцинисано. Створена антитела остају у организму и надаље га штите од те болести. Календар имунизације једне земље представља редослед давања вакцина у односу на узраст.Вакцинација се спроводи у препорученом узрасту и у складу са препорученим интервалима између више доза. Неке вакцине је потребно дати само једном, а неке више пута у току прве године живота и према календару ревакцинацијом до одређеног узраста. Календаром вакцинације обухваћени су узрочници туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња, рубеле, заушака, хепатитиса Б, обољења изазваних Хемофилусом инфлуенце тип б.

У претходним годинама, земље Европског региона биле су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе епидемије се шире из земље у земљу. Дете које није вакцинисано лако може да оболи. Битно је да дете прими све дозе вакцина у складу са календаром имунизације. Ако се вакцина да пре времена, дете неће створити отпорност због незрелости свог одбрамбеног система, а ако се да касније дете у међувремену може да оболи. И даље је неопходно радити на основним стратегијама достизања и одржавања обухвата вакцинације са преко 95% у свим вакцинама и тиме постићи одржавање колективног имунутета против заразних болести. Имуинизацијом против заразних болести сачувано је више живота него било којом другом интервенцијом за заштиту здравља, уколико се изузме снабдевање хигијенски исправном водом за пиће.

Светски дан здравља, 7. април, ове године посвећен је очувању здраве животне средине и обележава се под слоганом „Наша планета, наше здравље”. Ваздух, вода и храна неопходни су за опстанак свих живих бића, а добро здравље нераскидиво је повезано са здравом животном средином. Управо зато Светска здравствена организација овај значајан датум у Календару здравља посвећује здрављу наше планете. Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и у циљу подстицања на активности и мере које треба предузети како би се очувала животна средина, а тиме и здравље људи. У складу са приступом „Једно здравље” који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, овогодишња кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину како понашања појединаца тако и друштва у целини:

Шта свако од нас може да уради да се сачува здрава животна средина?

1. Потрошња воде се удвостручила у последњих 50 година – штедимо воду јер су њене количине на Земљи ограничене. Обратите пажњу на то колико и како користите воду. Само 2,5% од укупне количине воде на Земљи је слатководно. Већина је залеђена или дубоко испод површине. Мали део који преостаје налази се у рекама и језерима и управо ту воду користи за производњу хране, привреду и све животне потребе више од седам милијарди људи. Рационално користите доступну воду поправком славина које цуре, укључивањем машина за прање судова и веша тек када се напуне, повременим затварањем славине приликом прања зуба, туширања и прања косе, заливање баште или дворишта у раним јутарњим сатима (ако има могућности водом из бунара или прикупљеном кишницом).

2. Рециклажом штедимо природне ресурсе и енергију и штитимо животну средину.

Сваке године се рециклажом уштеди 700.000.000 тона у емисији угљен-диоксида, а рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20 процената. Рециклирајте. Приликом куповине обратите пажњу на ознаку на амбалажи да ли може да се рециклира. Користите стаклену уместо пластичне амбалаже и платнене торбе уместо пластичних кеса.

3. Саобраћај представља значајан извор загађења ваздуха.

Када би свако од нас само два пута недељно оставио аутомобил код куће, емисија гасова стаклене баште у свету би се смањила у просеку за 720 kg на годишњем нивоу. Уместо аутомобила користите бицикл или јавни превоз или прошетајте до посла или школе ако удаљеност није превелика. Смањићете загађеност ваздуха, као и количину буке, сагорети калорије и побољшати своје здравље.

4. Сагоревањем фосилних горива настају различита хемијска једињења која вишеструко загађују животну средину и утичу на климу и здравље. Очистите филтере клима уређаја, искључите сијалицу када вам није неопходна, урадите изолацију ради побољшања енергетске ефикасности.

5. Сваке године се посече 600 милиона стабала како би се произвело шест трилиона цигарета Уколико пушите, престаните са овом лошом навиком. Реците НЕ дувану у свом окружењу – не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине.

Загађење животне средине у бројкама

Климатске промене у виду пораста температуре ваздуха, екстремних падавина и поплава су свеприсутне и манифестују утицај на биљни и животињски свет, као и на здравље људи. Растуће температуре и поплаве изазване климатским променама ће додатних две милијарде људи изложити ризику од инфекције денга грозницом. Девет од десет људи на планети удише загађен ваздух. Загађење ваздуха узроковано људским фактором, на пример сагоревање фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса, доприноси деградацији животне средине. Од последица загађења ваздуха на планети сваког минута 13 људи умре од рака плућа, срчаних болести и можданог удара. Загађење азот-диоксидом може погоршати респираторне болести, а ово се посебно односи на астму. Широм света 3,6 милијарди људи нема безбедне санитарне услове. Нетретирани људски отпад уништава како екосистеме тако и здравље људи, а повреде изазване убодом игле од одбачених шприцева могу изазвати хепатитис Б, Ц и друге заразне болести.

Широм света две милијарде људи нема безбедну пијаћу воду. Сваке године 829.000 људи умре од дијареје узроковане загађеном водом и лошим санитарним условима. Од последица употребе дувана сваке године умре више од осам милиона људи. Употреба дувана је главни фактор оболевања од рака, болести срца, плућа.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол. Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију. Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. Међународна агенција за истраживање рака је навела до сада доказаних десет биолошких узрочника који су класификовани као канцерогени првог степена.

Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Малишани су имали пригодан програм у природи уз кратко предавање о значају воде.Такође поводом Светског дана вода у Основној школи „Десанка Максимовић“ у Горњем Милановцу ученицима је одржано предавање о значају воде у природи и ресурсима воде.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа ( 22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкараца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена). Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту, одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи. За разлику од процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске, земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

Превенција малигних болести у Србији

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања Сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана”.

Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се наглашавају значај превенције отпочињања и важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе.

Употреба дувана је водећи превентабилни узрок смрти, а сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Епидемија употребе дувана и дуванских производа је једна од највећих претњи јавном здрављу с којом се свет икада суочио. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис (обољења потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе) и многе друге. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Сви дувански и никотински производи између осталог садрже никотин који изазива зависност, а посебно осетљиви на његово дејство су млади. Зависност од дувана је болест која се може и треба дијагностиковати и лечити као и друге хроничне болести.

Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године, у Србији 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан. Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).

Пушење утиче на читаво тело, а престанком пушења смањује се ризик од многих болести, уколико се особа разболи, лечење неких болести може бити лакше, а опоравак бржи. Престанак пушења спада међу најбоље одлуке и поступке које можете учинити за своје здравље, без обзира на године и дужину пушачког стажа. Старије особе обично имају значајно дужи пушачки стаж, а подаци из појединих истраживања показују да су мање свесне штетности дувана, тј. склонији су потцењивању ризика пушења. Неке од баријера за престанак пушења код старијих су и већи степен никотинске зависности, стрес и социјална изолација са којом се суочавају неке старије особе. Ипак, истраживања показују да упркос томе што особе старије од 60 година ређе покушавају да престану да пуше, оне истовремено имају већу вероватноћу да покушај одвикавања буде успешан.

Више од добитима и начинима одвикавања од пушења прочитајте у Водичу за одвикавање од пушења.

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 17. до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавити превентивни преглед.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације. На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система (ECIS), жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налазе на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака глића материце је 8,8 на 100.000 жена.

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку. У складу са Програмом обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је препоручена имунизација против обољења изазваних ХПВ. Препорука је да вакцину примарно приме деца оба пола старија од 9 година пре првих сексуалних односа, а првенствено деца шестих разреда основних школа. Имунизацију ће реализовати изабрани лекари у домовима здравља који спроводе примарну здравствену заштиту школске деце. Активна имунизација се спроводи са потребним бројем доза (две или три), зависно од врсте вакцине (ХПВ2, ХПВ4, ХПВ9) и узраста у којем се даје.

Током 2022. године биће разматрана могућност за спровођење препоручене вакцинације девојчица и дечака против хуманог папилома вируса о трошку државе. На основу резултата истраживања које је Институт за јавно здравље Србије, уз подршку Министарства здравља и Kанцеларије популационог фонда Уједињених нација за Србију, спровео у циљу процене утицаја кризе изазване пандемијом COVID-19 на сексуално и репродуктивно здравље, око три четвртине жена је навело да од увођења COVID-19 мера нису имале заказан скрининг преглед за рак грлића материце. С друге стране, скоро петина је самостално одлучила да одложи овај преглед, док свака десета жена наводи да је преглед био отказан од стране медицинског особља.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака заједно са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Едукативно-промотивне активности ће се организовати уз поштовање свих превентивних мера које се односе на спречавање ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.

Суспендоване честице PM10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24h, а за PМ 2,5 измерене вредности су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13).

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, посебно у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.

Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Информације о квалитету ваздуха у Чачку, у реалном времену приказује Аутоматска мерна станица - сатни подаци: погледајте

Извор:Агенција за заштиту животне средине

Од једне милијарде људи у свету који живе са неким инвалидитетом, процењује се да 450 милиона живи са менталним или неуролошким болестима а две трећине ове популације неће потражити стручну медицинску помоћ, углавном због стигме, дискриминације и занемаривања. Процењује се да 69 милиона особа сваке године широм света претрпи трауматске повреде мозга, док је једно од 160 деце идентификовано у спектру аутизма.Ово су само неки примери милиона људи који тренутно живе са инвалидитетом који није одмах уочљив, и подсетник на важност уклањања баријера за све људе који живе са инвалидитетом, и видљивим и невидљивим.

Током пандемије, изолација, прекид комуникације, ремећење рутинских поступака и смањена доступност услуга, здравствених и осталих, у великој мери утичу на живот и ментално благостање особа са инвалидитетом.

На овај дан се подржава:

• Препознавање и вредновање разноликости заједнице, неговање улоге коју сви имамо, без обзира на наше способности;
• Разумевање и учење из искустава људи који живе са инвалидитетом;
• Акција сви људи, организације, агенције и добротворне организације не само да показују подршку Међународном дану особа са инвалидитетом, већ се и посвећују мисији да ће створити свет који карактеришу једнака људска права.

Ово је Дан за оптимизам - окренути се будућности и стварању света у коме човека не карактеришу његове инвалидности, већ његове способности! Светска здравствена организација (СЗО) се такође придружује партнерима у обележавању 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом – “Дана за све". Упркос чињеници да инвалидност представља стање организма и да ће готово сви људи у неком тренутку свог живота имати привремено или трајно анатомско или функционално оштећење на нивоу органа или делова тела , мало земаља има успостављене одговарајуће механизме да у потпуности одговоре на потребе особа са инвалидитетом.Међутим, нису све особе са инвалидитетом подједнако угрожене. Квалитет живота ових особа умногоме зависи од контекста у којем живе и од тога да ли имају обезбеђен приступ услугама здравствене заштите, образовању и запослењу.

Незадовољене потребе за здравственом заштитом-резултати истраживања у свету

Особе са инвалидитетом чешће траже услуге здравствене заштите, али их у мањој мери остварују. На пример, истраживање међу особама са озбиљним менталним поремећајима показало је да између 35% и 50% њих у развијеним земљама и између 76% и 85% у земљама у развоју, није добило третман током године пре истраживања.Активности промоције здравља и превенције су недовољно усмерене ка особама са инвалидитетом. На пример, жене са инвалидитетом ређе обављају превентивни преглед у циљу раног откривања рака дојке и рака грлића материце у односу на жене без инвалидитета. Особама са интелектуалним оштећењима се ређе проверава телесна тежина. Адолесценти и одрасли са инвалидитетом су чешће искључени из програма сексуалног образовања.

Такође, особе са инвалидитетом могу искусити већу рањивост у случају појаве пратећих стања (уринарна инфекција, бол, остеопороза), коморбидитета (дијабетес), превременог старења, уколико имају ризично понашање по здравље (пушење, физичка неактивност). У овој популацији се бележе веће стопе превремене смртности. Нпр. истраживање спроведено у Великој Британији открило је да су људи са поремећајима менталног здравља и интелектуалним оштећењима имали краћи животни век.

Препреке за здравствену заштиту особа са инвалидитетом

• Превисоки трошкови
• Приступачност здравствених услуга и превоза су два главна разлога због којих особе са инвалидитетом не добијају потребну здравствену заштиту у земљама са ниским приходима.
• Ограничена доступност услуга
• Недостатак одговарајућих услуга за особе са инвалидитетом представља значајну препреку здравственој заштити.
• Физичке баријере
• Неуједначен приступ зградама (болнице, домови здравља), неприступачна медицинска опрема, лоша сигнализација, уски улази, унутрашње степенице, неадекватни простори за тоалет и неприступачна паркинг места стварају препреке у здравственим установама. На пример, жене са потешкоћама у кретању често нису у могућности да приступе скринингу рака дојке и грлића материце јер столови за преглед нису прилагодљиви по висини, а мамографска опрема је прилагођена женама које могу да стоје.
• Неадекватне вештине и знање здравствених радника

Подаци истраживања у свету показују да је више него двоструко вероватније да ће особе са инвалидитетом изјавити да су вештине пружалаца здравствених услуга неадекватне за задовољење њихових потреба, четири пута већа вероватноћa да неадекватно поступају према њима и скоро три пута већа вероватноћа да им неће бити пружена услуга.

Решавање препрека за здравствену заштиту особа са инвалидитетом

Владе земаља могу побољшати здравствене исходе за особе са инвалидитетом побољшавајући приступ квалитетним, здравственим услугама, уз најбоље коришћење расположивих ресурса.

Пружање услуга

• Обезбедити широк спектар прилагођавања како би се олакшао приступ здравственим услугама. На пример, промена физичког распореда клиника како би се обезбедио приступ особама са потешкоћама у кретању или саопштавање здравствених информација у приступачним форматима као што је Брајева азбука за слабовиде особе.
• Оснажити људе са инвалидитетом да максимално побољшају своје здравље путем пружања информација, обуке и вршњачке подршке.
• Промовисати рехабилитацију у заједници како би се особама са инвалидитетом олакшао приступ постојећим услугама.
• Утврдити групе којима су потребни алтернативни модели пружања услуга.

Људски ресурси

• Интегрисати образовање о инвалидитету у основно и континуирано образовање за све здравствене раднике.
• Обучити раднике у заједници тако да могу имати улогу у превентивним здравственим услугама.
• Дати смернице засноване на доказима за процену и лечење.

У Заводу се сваке среде после 15 часова ради анонимно,бесплатно тестирање на ХИВ у просторијама Центра за контролу и превенцију болести у згради Дома здравља Чачак. Четрдесет година од када су пријављени први случајеви AIDS-а, HIV и даље прети свету. Данас, свет није на путу да испуни заједничку посвећеност окончању AIDS-а до 2030. године, не због недостатка знања или алата за борбу против AIDS-а, већ због структуралних неједнакости које ометају доказана решења за превенцију и лечење инфекције узроковане HIV-oм.

Пандемија узрокована HIV-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије заразне болести COVID-19, узроковане новим корона вирусом. У 2015. години све земље су се обавезале да ће смањити неједнакости унутар и између земаља у оквиру Циљева одрживог развоја. Глобална стратегија за борбу против AIDS-а за период 2021–2026. и Политичка декларација о AIDS-у усвојена на састанку на високом нивоу Уједињених нација о AIDS-у 2021. години у својој основи имају за циљ окончање неједнакости.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2021. године, у Републици Србији је регистровано 4317 особа инфицираних HIV-ом, од којих су 2104 особе оболеле од AIDS-а, док je 1179 особa инфицираних HIV-ом умрло од AIDS-а, а још 136 инфицираних HIV-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2021. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (91%), тако и међу оболелима (85%) и умрлима од AIDS-а (100%). Међу пријављеним новодијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2021. године било је 29 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (82% у 2020. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 24% у 2020. години у односу на 22% у 2002. години).

У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2020. години није било случајева HIV инфекције међу ИКД). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године). У периоду 2005–2020. године регистровано је 15 деце млађе од 14 година, којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја. У периоду 2005–2020. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2020. године живело 2890 особа којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 400 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.

И да се подсетимо како се HIV преноси, односно на који начин се не може инфицирати HIV-ом.

HIV се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

HIV се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсовању... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе...).

HIV се не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење...,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.

Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021–2023. године је: „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: ако не сада, када?”.

Дијабетес у свету

• 463 милиона одраслих или свака 11. особа у свету има дијабетес. Очекује се да ће до 2030. године број оболелих порасти на 578 милиона.
• Код сваке друге одрасле особе са дијабетесом болест није дијагностикована (232 милиона). Већина оболелих има тип 2 дијабетеса.
• Више од 3/4 особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходом.
• Свако шесто живорођено дете (20 милиона) је било изложено повишеном нивоу шећера у крви током трудноће.
• 2/3 оболелих од дијабетеса живи у урбаним срединама, притом 3/4 чини радно активно становништво.
• Свака пета особа са дијабетесом (136 милиона) има више од 65 година.
• Дијабетес је 2019. године био узрок 4,2 милиона смртних исхода.
• Дијабетес је у 2019. години био одговоран за најмање 760 милијарди америчких долара трошкова у здравству – 10% глобалних трошкова здраствене заштите.

Дијабетес у Србији

• Дијабетес је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
• Процењује се да око 480.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес.
• Код приближно 38% оболелих (290.000) дијабетес још увек није откривен, тако да укупан број оболелих (откривених и не откривених случајева) износи око 770.000.
• Половину оболелих чини радно способно становништво.
• Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
• У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3000 особа. У 2019. години Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.
• Према подацима Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак на Моравичком округу је током 2020 године, према пријавама хроничних масовних незаразних болести било 552 новооткривених пацијената оболелих од дијабета.

Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2021. године су:

• Доступност инсулина. Сто година након његовог открића, инсулин и даље остаје ван домашаја многих којима је потребан.
• Доступност оралних лекова. Многим особама са дијабетесом су потребни савремени орални лекови да би контролисали своје стање. Ови лекови су недоступни у многим земљама са ниским и средњим приходима.
• Доступност самоконтроле. Праћење глукозе у крви је основна компонента дијабетолошке здравствене заштите. Многе особе са дијабетесом немају приступ потребној опреми и помагалима.
• Доступност образовања и психолошке подршке. Особама које живе са дијабетесом неопходно је стално образовање како би квалитетно управљали својом болешћу. Многи немају континуирани приступ образовању о дијабетесу.
• Доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање. Особама које живе са дијабетесом или су у ризику да добију дијабетес потребно је обезбедити доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање. Ово је основни предуслов квалитетне здравствене заштите и превенције дијабетеса. 

Данас, у време епидемије вируса SARS CoV-2, особе са дијабетесом суочавају се са додатном великом претњом по здравље. Oсобе са дијабетесом имају већи ризик за најтеже компликације инфекције COVID-19. Ово је посебно случај код старијих особа (свака пета особа старија од 65 година има дијабетес) и када дијабетес није под контролом. Постоји забринутост да ће пандемија COVID-19 имати за последицу глобално веће усмеравање пажње и ресурса на заразне болести, али не треба заборавити потребу за контролом незаразних болести, укључујући дијабетес. Ово би наредних година могло довести до још израженијег пораста учесталости компликација дијабетеса у свету. У оваквој ситуацији, посебну пажњу треба преко глобалне заједнице дијабетеса усмерити на дијабетес, као један од водећих узрока инвалидитета и смртности. Ако је икада било време да се пажња усмери на дијабетес, то време је сада.

Суспендоване честице PM10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24 h, а за PМ 2,5 измерене вредности су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13)

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.
Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Завод за јавно здравље Чачак је узео учешће на сајму и кроз важне јавно здравствене и актуелне теме (значај правилне исхране, прања руку и имунизације против Covid - 19) родитељима и деци указали смо колико су мере превенције значајне а посебно у време епидемије.

Светски дан чистих руку се обележава као дан посвећен заступању прања руку сапуном као једноставног, ефикасног и приступачног начина за спречавање болести и спашавање живота. Први Светски дан чистих руку одржан је 2008. године. Од 2008. године, лидери заједница и држава користе овај дан како би подигли свест о прању руку. Светски дан прања руку подржавају владе, школе, међународне институције, организације цивилног друштва, невладине организације, приватне компаније, појединци и остали представници и чиниоци друштва. Окосница Светског дана чистих руку треба да представља годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица. Многе клице од којих људи могу да се разболе шире се када не оперемо руке сапуном и чистом текуц́ом водом. Због тога је прање руку толико важно, посебно у кључним тренуцима, на пример након коришц́ења купатила, припремања хране, пре јела и после кашљања, кијања или дувања носа.

Прање руку сапуном и водом није само једноставно и јефтино, већ може драматично смањити број мале деце која се разболе. Подучавање људи прању руку помаже њима и њиховим заједницама да остану здрави. Образовање о прању руку у заједници може:

•Смањити број људи који оболевају од дијареје за око 23–40%
•Смањити изостајање са посла због гастроинтестиналних обољења код деце за 30-60%
•Смањити дијареју код људи са ослабљеним имунолошким системом за око 60%
•Смањити респираторне болести, попут прехладе, у општој популацији за око 15–20%.

Зашто је правилна исхрана важна

•Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Колико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

•Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће:
редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице).

Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Када су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Када су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу.

Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 л дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

Као и сваке године, у преко 150 земаља широм света организује се велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења у циљу скретања пажње шире јавности на значај правилне исхране, смањење броја гладних, али и смањење болести које су последица неправилне исхране, пре свега прекомерне ухрањености и гојазности.

Током пандемије COVID-19 дошло је до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља, што је за последицу имало примену нових начина пружања услуга – пре свега коришћењем дигиталних технологија (услуга телемедицине) или пак коришћењем дежурних телефонских линија. Пандемија COVID-19 утицала је такође и наставиће да утиче на особе свих старосних доби, и то на много начина: нпр. путем проживљеног страха од заражавања, преживљеног губитка блиских чланова породице, сталном стрепњом од губитка посла, или пак кроз осећај усамљености због социјалне дистанце.

Ове године, обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: „Брига о менталном здрављу: нека постане стварност за све” пружиће могућност, првенствено онлајн с обзиром на пандемију COVID-19, да сви ми учинимо нешто конкретно како би очували ментално здравље током пандемије. Између 75 и 95 одсто људи са проблемима менталног здравља у земљама са ниским и средњим примањима немају никаквог приступа услугама неге менталног здравља, према подацима СФМЗ. Међутим, многи који живе у богатијим земљама такође имају проблема да приступе услугама које су им неопходне. Наиме, као појединци можемо предузети конкретне акције у циљу очувања сопственог менталног здравља и пружању подршке пријатељима и породици, као послодавци можемо да предузмемо кораке ка успостављању програма за опуштање и релаксацију за запослене, као креатори политика можемо да се обавежемо на повећање квалитета услуга менталног здравља, као лидери земаља можемо да представимо иновативна решења и примере добре праксе који могу послужити за инспирацију другима, и као новинари можемо да промовишемо примере добре праксе како би заштита менталног здравља постала стварност за све.

У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна. Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309 је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.

Национална недеља подршке дојењу у нашој земљи се обележава сваке године у 40. недељи, oве године се обележава у периоду од 04. до 10.10.2021. године са слоганом: “Заштита дојења, заједничка одговорност”. Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота.

Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције.

Октобар се обележава као Међународни месец борбе против рака дојке. Циљ овог обележавања је скретање пажње на здраве облике понашања појединца у циљу превенције рака дојке, као и подизање свести о значају раног откривања и могућности правовременог лечења.

Рак дојке је водећа малигна болест код жена свуда у свету. Ризик од обољевања има свака 8 жена. Према подацима Светске здравствене организације у свету сваке године од карцинома дојке оболи више од 2 милиона жена, а умре више од 500 хиљада. Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" уназад пар година се бележи више од 4600 новооболелих, где више од 1600 изгуби битку са овом болести. Међу новооболелим од рака дојке чак трећину представљају жене млађе од 50 година.Према броју оболелих жена Србија је слична другим земљама у окружењу, али према броју умрлих жена Србија је нажалост међу водећим земљама у Европи.

На Моравичком округу током 2020. године новооткривених случајева карцинома, према пријавама приспелим у Центар за контролу и превенцију болести Завода, било је 120 а умрлих 22 (према Потврдама о смрти).

Када се карцином дојке открије у раној фази, око 90% жена може да се у потпуности излечи. У Србији се у моменту постављања дијагнозе код две трећине жена болест налази у одмаклом стадијуму, а успешност лечења зависи од проширености болести у тренутку постављања дијагнозе. Ова болест прети све већем броју жена, а томе доприноси мала информисаност и нередовни прегледи. У посебном ризику су жене:

•које су имале прву менструацију пре 12. године
•које су имале менопаузу пре 50. године
•које нису родиле или су родиле после 30. године
•у којих је код биопсије дојке нађен поремећај нормалних структура ћелија
•које су оперисане због рака једне дојке
•ако је у породици неко од блиских сродника имао рак дојке

Водећи фактори ризика на које се не може утицати јесте припадност женском полу, старост и генетска предиспозиција а бројни су фактори на које се може и треба утицати. Неки од њих су:

•пушење и изложеност дуванском диму
•прекомерна употреба алкохола
•неправилна исхрана и гојазност
•физичка неактивност

У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.

Старење становништва данас представља један од највећих успеха човечанства, али и један од јавноздравствених изазова, јер су старе особе под већим ризиком од оболевања од хроничних незаразних болести, па често имају и више здравствених проблема истовремено.

Свет

• Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
• Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година.
• Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године.

Европа

• Више од 160 милиона људи је старости преко 60 година.
• Предвиђа се да ће се очекивани животни век у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена,
• Просечна старост мушкараца ће се продужити са 76 година у 2008. години на 84,5 година, а код жена са 82,1 година на 89 година до 2060. године.
• Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. години на 61 милион у 2060. години.

Република Србија

У Републици Србији проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника. Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година.

Нови изазови који прате демографске промене

• Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравствених проблема истовремено.
• Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације.
• На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање неопходне неге (развој декубитуса, на пример). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.
• Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процењује се да 25–30% особа узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција.
• Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници.
• У кризним ситуацијама стари су посебно осетљиви. Наиме, они често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.

Деца у вртићу са својим рекреатором и васпитачима су на полигону радили вежбе, представници Завода су одржали кратко предавање о значају превенције кардиоваскуларних болести а волонтери Црвеног крста су показали шта радити и како указати прву помоћ при застоју срца. Патронажне сестре из Дома здравља су запосленима мерили притисак и шећер у крви.

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом: ПОВЕЖИ СЕ СРЦEМ

Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе, здравствене раднике и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај KВБ, које су водећи узрок смрти у свету. CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS-CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи. Од кардиоваскуларних болести умрло је 18,6 милиона људи у свету, чинећи их водећим узроцима умирања. Код 520 милиона људи који живе са КВБ, COVID-19 је изазвао вишеструке последице. Срчани болесници имају већи ризик од развоја тешких облика ове заразне болести. Због страха од ковид инфекције, трпео је и њихов пословни и породични живот.

САВЕТИ да сачувате своје срце

Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове - изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите 5 порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно - могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене. Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и транс - масти.
Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Kористите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера)

Реците не пушењу

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења,ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „Дојење је наша заједничка одговорност“

Циљеви Светске недеље дојења 2021. су:

• Информисати становништво о значају дојења
• Уврстити дојење у јавно здравствену политику и програме
• Стварати партнерство са појединцима и организацијама
• Подстицати праксу дојења

Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. Не само састав већ је и количина млека прилагођена узрасту детета и његовим потребама и зато мајчино млеко представља стандард исхране! Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија.

Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Новорођенче треба да буде на мајчиним грудима одмах после порођаја као природни наставак споне мајке и детета. Први подој требало би да буде одмах после порођаја јер је новорођенче већ тада спремно да сиса (сиса шаку или окреће главу како би пронашло груди – урођени рефлекс). Стављањем новорођенчета на груди успоставља се контакт „кожа на кожу” одмах по рођењу, подстиче се стварање млека у дојкама и чини лакшим каснији процес дојења. Посебно је важна подршка запосленим мајкама које због природе посла којим се баве морају да се врате на посао врло брзо након порођаја. Овим мајкама би послодавци требало да омогуће да доје на радном месту. Истовремено важно је усвојити јавно здравствене политике које охрабрују жене да доје на радном месту и у јавности. Како би се обезбедила оптимална исхрана одојчета важно је и ограничити маркетинг замена за мајчино млеко.

Пет начина на које породица и пријатељи могу подржати мајку да доји:

• Охрабрите мајку да доји
• Помозите мајци са бебом између подоја како би могла да се одмори или одспава
• Помозите мајци тако што ћете припремити храну богату енергијом, витаминима и минералима како би имала довољно млека
• Одмените мајку у обављању кућних послова
• Подржите мајку да похађа школу родитељства и да научи више о предностима дојења

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од дијареје
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета

Предности дојења за мајку:

• Помаже у успостављању блиског контакта са дететом
• Штеди време и бесплатно је
• Даје прилику да се мајка одмори док храни бебу
• Смањује ризик од појаве дијабетеса типа 2
• Смањује ризик од појаве кардиоваскуларних болести
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије

- Током најтоплијег дела дана, од 11:00 до 17:00 сати, избегавајте интензивну физичку активност.

- Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Препорука је одржавати собну температуру испод 32°C током дана, односно испод 24°C током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.

- Новорођенчад, одојчад и деца узраста до четири године посебно су осетљива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли. Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима. Када боравите напољу бебе и децу узраста до годину дана увек држите у хладовини. Избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, од 10:00 до 17:00 сати. Када су напољу, потребна је одговарајућа заштита од сунца, памучна широка гардероба светлих боја која не стеже, шешир. Уколико користите клима уређај или вентилатор никада их не усмеравајте директно на бебу, односно дете.

- Облачите памучну одећу светлих боја која није тесна, заштитите очи и главу од сунчевих зрака. Препоручује се ношење наочара за сунце.

- Старије особе се не смеју излагати сунчевом зрачењу у најтоплијем делу дана (од 10:00 до 17:00 сати), посебно не старији срчани болесници као и оболели од шећерне болести. Уколико старија особа мора да изађе из куће, препорука је да то уради у јутарњим или вечерњим часовима.

- Уносите доста течности, највише воде, избегавајте пића и напитке који садрже алкохол, кофеин и шећер.

- Уносите лаке оброке, избегавајте тешку и високо калоричну храну, са високим садржајем шећера

- Током боравка на отвореном препоручује се кретање по хладовини и чешћи одмори

- Туширајте се млаком водом, неколико пута на дан.

- Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, обавезно отворите прозоре и врата, укључујући и пртљажник, неколико минута ради проветравања и расхлађивања аутомобила. Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа 5 до 7 степени од спољашње. Правите паузе током вожње. У току вожње по високим температурама, и дужим релацијама, потребно је да се праве паузе на свака 2 сата по 15 минута. Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње.

- Никада децу не остављајте у паркираном возилу на сунцу. Чак и са отвореним прозорима, ако је напољу 25°C, температура у ауту се за 10 минута може попети на 40°C, а ако је напољу 35°C, температура у ауту достиже и 50. подељак. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе. У случају прегрејавања код деце, може доћи до топлотног удара који може имати фаталне последице.

Инфографика - погледајте

Више информација о утицају повишене спољне температуре на здравље људи

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисање појединаца и заједницa за подизање свести о последицама употребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема. Слоган кампање за 2021. годину „Поделите чињенице о дрогама, спасите животе” наглашава значај дељења научно заснованих информација о дрогама, укључујући информације о здравственим ризицима и најбољим праксама за решавање светског проблема дроге као што су превенција, лечење и нега засновани на доказима. У оквиру овогодишње кампање се позивају све заинтересоване стране на локалном, националном и међународном нивоу да предузму активности у циљу смањења ширења дезинформација и коришћења непоузданих извора информација, истовремено се обавезујући да ће делити само праве научно поткрепљене чињенице о дрогама.

Према извештају Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC), у свету је у 2019. години 5,5% популације старости 15–64, односно 275 милиона људи, најмање једанпут у претходној години користило дрогу. Најчешће коришћена дрога је канабис, који је користило 200 милиона особа током претходне године, односно 4,0% глобалне популације старости 15–64 година. Процене показују и да 0,7% популације у свету ове старосне групе спада у високоризичне кориснике и/или зависнике од дрога.

Према резултатима Истраживања о стиловима живота становништва, у Србији је у 2018. години неку илегалну психоактивну супстанцу најмање једанпут током живота користило 9,3% становника узраста од 18 до 64 године (11,5% мушкараца и 7,2% жена) са већом преваленцијом међу популацијом узраста 18–34 године (12,5%). Употреба дрога у 12 месеци које су претходиле истраживању је била мање заступљена и износила је 2,1% међу становницима 18–64 године (2,8% мушкараца и 1,4% жена) и 3,4% међу становницима 18–34 године старости. Најчешће коришћена дрога је канабис са преваленцијом 8,9% (11,3% мушкараца и 6,7% жена) код популације узраста од 18 до 64 године.

Према резултатима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима, у Србији је 2019. било коју дрогу током живота пробало 8,6% ученика старости 16 година. Канабис је најчешће коришћена дрога међу ученицима првих разреда средњих школа у Србији. Ову дрогу је током живота пробало 7,3% ученика првих разреда средњих школа, 5,6% ученика у претходних 12 месеци и 3,2% у претходних 30 дана, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.

Измерена концентрација суспендованих честица PM10 у ваздуху, на мерном месту „Коста Новаковић“, у Чачку, за период мерења од 08 h 03.06.2021. - 08h 07.06.2021.године, не прелази граничне и толерантне вредности за 24 h, према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010, чл.15).

Према индексу квалитета ваздуха (ИКВ), квалитет ваздуха је био умерено добар.

На основу наведеног, квалитет ваздуха је прихватљив са могућим блажим негативним утицајем на здравље људи (особе са срчаним и плућним обољењима, старије особе и деца), па се том делу популације не препоручује дужи боравак на отвореном.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 31. мај, Светски дан без дувана, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Овом приликом се истичу здравствени и други ризици који се повезују са употребом дувана и промовишу делотворне политике и активности којима се смањује употреба дувана. Светски дан без дувана 2021. године обележава се под слоганом:

„ДОНЕСИ ОДЛУКУ – ОСТАВИ ДУВАН”.

Дуван годишње узрокује више од осам милиона смртних случајева у свету и угрожава здравље људи. Постоји велики број болести које су повезане са употребом дувана. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Дуван је фактор ризика и за хроничне болести органа за дисање као што су хронична опструктивна болест плућа, астма и др.

Никотин који се налази у дувану изазива и ствара јаку зависност. Понашање, свакодневне радње које неке особе повезују са употребом дувана, али и осећај туге или стреса, као и жудња за дуваном – отежавају одвикавање од пушења. Уз професионалну подршку, корисници дувана удвостручују шансе за успешно одвикавање од њихове употребе. Тренутно преко 70% од 1,3 милијарде корисника дувана широм света нема приступ потребним службама за успешно остављање дувана. Светска здравствена организација je ове године покренула глобалну кампању са циљем оснаживања и пружања подршке корисницима да престану да користе дуван и дуванске производе. У остваривању овог циља кључна је улога здравственог сектора. Кампањом би требало да се промовише: социјална подршка и окружење које погодује одвикавању од употребе дувана; подршка стручне јавности за политику престанка пушења; унапређење и развој саветовалишта за одвикавање од пушења и услуга у њима; подизање свести о тактикама дуванске индустрије за стицање нових корисника дувана, као и оснаживање корисника за одвикавања од употребе дувана и дуванских производа.

Престанак пушења може представљати велики изазов за пушаче, посебно у специфичним социјалним и економским условима изазваним пандемијом COVID-19. Међутим, одвикавање од пушења је сада важније него икада, јер пушачи имају већу вероватноћу да добију тешки облик COVID-19 него непушачи. Широм света око 780 милиона људи се изјашњава да жели да престане да пуши.

Постоји много разлога за престанак пушења

• Пушачи имају већи ризик да развију тешки облик COVID-19 и умру од ове болести.
• Дуван утиче на физички изглед и угрожава здравље породице и пријатеља у окружењу.
• Пушење смањује плодност жена, a дуван и никотин штете бебама.
• Пушење или коришћење електронских цигарета у присуству деце угрожава њихово здравље и утиче посебно на развој болести органа за дисање.
• Дуван штети готово свим органима тела и узрокује преко 20 врста рака.
• Употреба дувана утиче лоше на рад срца.
• Пушење негативно утиче и на вид и на слух.
• Наргиле, загревани дувански производи, као и електронске цигарете, штетни су по здравље.
• Употреба дувана изазива негативне социјалне и економске последице. Новац утрошен на дуван може се употребити за важније и корисније ствари.
• Употреба дувана и одлагање отпада од дуванских производа загађују животну средину.

Користи од одвикавања од пушења

Постепен опоравак тела од штетних ефеката пушења почиње одмах по прекиду пушења:
• 20 минута након престанка пушења крвни притисак пада и пулс се смањује.
• 12 сати после прекида пушења ниво угљен-моноксида у крви пада на нормалу.
• После 2–12 недеља без пушења циркулација се побољшава и функција плућа се побољшава.
• Након 1–9 месеци без пушења кашаљ и отежано дисање се смањују.
• После једне године без цигарета ризик од коронарне болести се приближно упола смањује.
• Десет година без цигарета смањује ризик од рака плућа на приближно половину, а такође се смањује и ризик од рака уста, грла, једњака, мокраћне бешике, грлића материце и панкреаса.
• Након 15 година без пушења ризик од коронарне болести је исти као код непушача.

Више о кампањи Светске здравствене организације на:

https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/world-no-tobacco-day-2021

Савете за одвикавање од пушења погледајте овде.

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал – све ово је физичка активност.

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Према препорукама СЗО, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности, њена учесталост и трајање.

Главни циљеви овогодишње кампање су:

• подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести;
• истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања;
• подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу у свим доменима;
• промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичку активност.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно је 30% особа старијих од 15 година недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Циљ СЗО је да се до 2025. године смањи број физички неактивних особа за 10%. У свету се 60–80% људи не креће довољно, а последица тога је пораст броја кардиоваскуларних обољења (срчани и мождани удар и повишени крвни притисак), остеопорозе, депресије и малигних болести.

Међународни дан физичке активности је право време да се укаже на значај свакодневног и редовног бављења физичком активношћу, али уз обавезно придржавање мера заштите – ношење маски, одржавање физичке дистанце од најмање 1,5 метра и прање руку водом и сапуном. Физичка активност и утицај на здравље
Извор:
WHO - Data and statistics

Ове године, шеснаеста по реду Недеља имунизације обележава се у доба пандемије COVID-19 под слоганом „Вакцине нас зближавају”. Фокус је на глобалној солидарности и порасту поверења у вакцине и вакцинацију. Вакцинација се види као извесно решење у заустављању пандемије COVID-19, под условом да довољна количина вакцина буде равномерно доступна на глобалном нивоу. Међутим, и у условима пандемије одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен. Управо захваљујући вакцинацији, сваке године у свету се спречи појава између два и три милиона смртних случајева. У 21. веку свако дете има право да живи без болести које се могу спречити вакцинама, али ова обољења и даље представљају значајну претњу у Европском региону СЗО. Због тога је јачање имунизације у свим земљама и даље једно од кључних питања. Посебну пажњу треба обратити на ризичне групе када су у питању поједине болести које се могу спречити вакцинацијом (грип, пнеумококна болест, инфекција изазвана респираторним синцицијелним вирусом...).

Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. То се најбоље види у новонасталим околностима када имунизација против COVID-19 постаје императив у борби против пандемије ове болести као и континуирано спровођење обавезне имунизације, јер сваки пад обухвата носи са собом ризик од појаве вакцинама превентабилних болести и избијања епидемија.

Министарство здравља Републике Србије и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку СЗО и UNICEF-а, континуирано раде на промоцији рутинске као и имунизације против COVID-19,уз додатну подршку Програма Уједињених нација за развој- UNDP-а. У Недељи имунизације подсећамо родитеље на значај редовне вакцинације, а све одрасле особе да се, уколико то нису учиниле до сада, вакцинишу против COVID-19. Свако од нас може и треба да буде пример – вакцинишите се због себе, своје породице и заједнице.

Агенција за заштиту животне средине наставља у складу са својим могућностима успостављање аутоматских мерења ових, код нас али и у свету, најзначајнијих загађујућих материја које имају доминантни утицај на квалитет ваздуха.

Аутоматска мерна станица-сатни подаци: Погледајте

Извор информација: Агенција за заштиту животне средине Београд

Светска здравствена организација сваке године 7. априла обележава Светски дан здравља, ове године под слоганом „Да градимо здравији свет”.
Циљ кампање је подстицање активности које треба да омогуће једнаке услове живота и рада и доступност здравствене заштите за све људе без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење. Светска здравствена организација истиче да су у основи унапређења здравља превенција фактора ризика и здрави животни стилови. Истовремено указује на значај финансијски одрживих здравствених система који пружају услуге у складу са потребама корисника и који су доступни и приступачни свима. Пандемија болести COVID-19 је додатно нагласила неједнакости у здрављу, истовремено продубљујући већ постојећи друштвено-економски јаз међу земљама широм света. Пандемија је у први план ставила значај доступности и приступачности здравствених услуга и тешкоће у њиховом остваривању са којима се суочавају многи широм света.
Република Србија је међу првим земљама у Европи и свету у којима је отпочела вакцинација против COVID-19, а број вакцинисаних са обе дозе вакцине сваким даном је све већи. Посебни напори улажу се и у вакцинацију осетљивих група становништва. Поводом обележавања Светског дана здравља Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” позива становништво да се вакцинише и подсећа да све док се не вакцинише довољан број људи – нема колективног имунитета.

Оболевање и умирање од рака у свету и Србији

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа (22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкарца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена). Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена). Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи. Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код жена него код мушкараца. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи.

Превенција

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика. Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол. Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију. Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. Међународна агенција за истраживање рака је навела до сада доказаних десет биолошких узрочника који су класификовани као канцерогени првог степена. Хумани папилома вируси (ХПВ) у преко 90% случајева су узрочници карцинома грлића материце. Ретровируси, међу њима Хумани Т лимфотропни вирус тип 1 (ХТЛВ-1) и тип 2 повезан је са развојем малигног лимфома и Т-лимфоцитне леукемије, а херпес вирус тип 8 је узрочник Kапоши саркома. Хронична инфекција јетре са Хепатитис Б и Хепатитис Ц вирусима представља главни фактор у настанку хепатоцелуларног карцинома, а доказано је да инфекција Epstein-Barr-овим вирусом доводи до развоја Burkitt-овог лимфома и карцинома назофаринкса. Треба напоменути да је бактерија Helicobacter pylori главни узрочник настанка карцинома желуца и примарних гастричних лимфома (МАЛТ лимфоми), а да одређене врсте паразита могу бити узрочници рака мокраћне бешике и рака жучних канала.
Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.

Ове године тога дана се обележава 139. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2019. године, туберкулоза (ТБ) и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на HIV/AIDS. Исте године процењено је да је око 1,2 милиона HIV-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,7 милиона у 2000), као и 208.000 особа које живе са HIV-ом. Процењено је да је укупно 10 милиона људи оболело од туберкулозе у 2019. години. Највећи број оболелих се налази у региону југоисточное Азије (44%), Африке (25%) и западног Пацифика (18%), док је мање оптерећење овом болести у источном Медитерану (8,2%), Америци (2,9%) и Европи (2,5%). Израчунато је да осам земаља чине две трећине глобалног укупног броја оболелих од туберкулозе: Индија (26%), Индонезија (8,5%), Кина (8,4%), Филипини (6,0%), Пакистан (5,7%), Нигерија (4,4%), Бангладеш (3,6%) и Јужна Африка (3,6%). Резистентна туберкулоза представља сталну опасност. У 2019. године забележено је 500.000 нових случајева ТБ резистентних на рифампицин у свету, од чега је 78% имало мултирезистенту туберкулозу (MDR-TB). Скоро половина (49%) случајева MDR-TB су били становници Индије, Кине и Руске Федерације.

У Европској унији и Европској економској заједници (ЕУ/ЕЕА) у току 2019. године пријављена су 52.862 случаја оболевања од ТБ. Стопа пријављивања се смањује само за око 5% сваке године. Потребан је пад од најмање 10% да би се постигли циљеви одрживог развоја и циљеви глобалне стратегије за елиминацију ТБ као јавноздравственог проблема. Србија се, као и сваке године, 24. марта 2021. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „Сат откуцава” како би се скренула пажња да и даље велики број људи у нашој земљи болује од туберкулозе и да запостављање континуираних напора на контроли ове болести у било ком тренутку у будућности може бити опасно и у земљама са ниским оптерећењем овом болести, због присуства резистентних облика болести који се теже лече а посебно у условима епидемије другом заразном болешћу.

• Ове године ће посебна пажња бити посвећена и заједничким напорима свих кључних институција и организација да се смањи утицај епидемије COVID-19 и одржи дијагностика и лечење туберкулозе, како би се сви потенцијално оболели на време дијагностиковали и започело лечење.
• У току епидемије COVID-19 набавка антитуберкулотских лекова прве и друге линије обављена је правовремено и није било прекида у снабдевању лековима.
• Набављени су најновији међународно одобрени лекови за лечење резистентних облика туберкулозе.
• У оквиру система здравствене заштите обезбеђени су капацитети за хоспитално и амбулантно лечење туберкулозних болесника.

Република Србија бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100.000 у 2003. години на 9/100.000 становника у 2019. години, што је сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. Према пријавама достављеним на обрасцу број 1, у 2019. години пријављено је 623 случаја оболевања од свих облика туберкулозе, који подлежу обавезном пријављивању, што чини нотификациону стопу од 9,02/100.000 на 100.000 становника (преузмите епидемиолошке податке о туберкулози). Основно о туберкулози

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Kада особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, HIV инфекцијом, итд. Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости (детаљније о туберкулози).

Партнери у реализацији програма превенције и контроле туберкулозе:
Министарство здравља http://www.zdravlje.gov.rs /
Републички фонд здравственог осигурања http://www.rfzo.rs/
Светска здравствена организација http://www.who.int/en /
Медицински факултет Универзитета у Београду http://www.mfub.bg.ac.rs/
Медицински факултет Универзитета у Новом Саду http://www.mf.uns.ac.rs/
Медицински факултет Универзитета у Нишу http://www.medfak.ni.ac.rs/
Клиника за пулнологију Клиничког центра Србије http://www.kcs.ac.rs/index.php/sr/klinike/klinika-za-pulmologiju
Црвени Kрст Србије https://www.redcross.org.rs/
Институт за плућне болести Војводине https://www.ipb-ild.edu.rs/
Клиника за плућне болести „Кнез село” Клиничког центра Ниш http://www.kcnis.rs/index.php/klinike-klinickog-centra-nis/internisticke-grane/klinika-za-plucne-bolesti
Респираторно удружење Србије http://www.srbrespiratory.org/
Удружење пулмолога Србије
Удружење Мисија здравље http://www.misijazdravlje.org/
Европски центар за превенцију и контролу болести http://ecdc.europa.eu/en/Pages/home.aspx
СТОП ТБ Партнерство http://www.stoptb.org
Интернационална Унија за борбу против туберкулозе и плућних болести http://www.theunion.org

Тема Светског дана вода 2021. је вредновање воде. Вредност воде је много већа од цене - вода има огромну и комплексну вредност за наша домаћинства, храну, културу, здравство, образовање, економију и интегритет нашег природног окружења. Ако превидимо било коју од ових вредности, ризикујемо да лоше управљамо овим коначним, незаменљивим ресурсом. Циљ одрживог развоја 6 треба да обезбеди воду и канализацију за све. Без свеобухватног разумевања праве, вишедимензионалне вредности воде, нећемо моћи да заштитимо овај критични ресурс у корист свих.
Вода различитим људима значи различите ствари. У домаћинствима, школама и на радним местима вода може значити здравље, хигијену, достојанство и продуктивност. На културним, верским и духовним местима вода може значити везу са стварањем, заједницом и собом. У природним просторима вода може значити мир, склад и очување. Данас је вода под екстремном опасношћу од све већег броја становништва, све већих захтева пољопривреде и индустрије и погоршања утицаја климатских промена.

Разговорајте са свима у вашем окружењу о томе шта вода значи за вас. Како је вода важна за ваш дом и породични живот, за живот, културне праксе, добробит и локално окружење?
Придружите се разговору о томе шта за вас значи вода – ВРЕДНУЈМО ВОДУ!
https://www.worldwaterday.org/
Стручне службе Завода за јавно здравље Чачак обављају узорковање и испитивање готово свих врста вода, било да је реч о води за пиће, изворским, површинским, отпадним водама, као и базенским и котловским водама, или води за специјалне намене као што је на пример вода за хемодијализу.

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Слоган овогодишње кампање: „ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА СВИМА И СВУДА – КВАЛИТЕТАН ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ” има за циљ да се повећа свест о значају оснаживања пацијената и њиховом активном укључивању у процес лечења, са крајњим циљем побољшања квалитета живота. Иако је важно постојање ефикасних мера за спречавање настанка и даљег напредовања болести бубрега, подједнако је битна подршка друштвене заједнице како пацијентима са болестима бубрега (укључујући оне који зависе од дијализе и трансплантације) тако и њиховим неговатељима, посебно током пандемије COVID-19 и других изазовних периода.

Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега. У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега (N00-N19 према МKБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Особе код којих су дијагностификоване болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањењом способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.

Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.

Kључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:

• Оснаживање пацијената са хроничним болестима бубрега и чланова њихових породица, који су најчешће и њихови неговатељи, како би се остварили жељени здравствени исходи и постигли постављени животни циљеви који су за њих значајни и важни. Неопходно је да пацијенти разумеју своју улогу у процесу лечења, поседују неопходно знање како би могли да учествују са лекарима у заједничком доношењу одлука, као и да развију вештине за ефикасно управљање својом хроничном болешћу.
• Залагање за ојачано партнерство са пацијентима при креирању, примени и евалуацији програма управљања хроничним бубрежним болестима, што захтева квалитетну и ефикасну комуникацију.
• Залагање за приступ који обухвата стратегије за: пружање подршке пацијентима у циљу повећања њихове адаптације на епизоде погоршања болести, одржавање социјалних контаката, подизање свести и унапређење знања пацијента, олакшавање приступа подршци и успостављање поверења и контроле у управљању хроничном бубрежном болести.
• Залагање за приступ усмерен на уважавање права и потреба пацијента у спровођењу истраживања, лечења и креирања законске регулативе.
• Оснаживање пацијента, партнерство и ефикасна комуникација, заједно са променом парадигме ка приступу заснованом на оснаживању пацијента и његове околине, могу улити поверење и наду пацијентима да могу квалитетно живети са хроничним болестима бубрега. Залагање за ефикаснији, мултидисциплинарни, интегрисанији и холистички приступ управљања симптомима као што су контрола бола, проблеми са спавањем, анксиозност, депресија, стрес, отежана покретљивост, слабост и др, са циљем ублажавања ових симптома и побољшања квалитета живота како пацијената тако и њихових неговатеља.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада.
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа ( 22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкараца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена).
Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту, одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. За разлику од процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске, земља у којој су регистроване високе стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим тумора коже.

Превенција малигних болести у Србији

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања Сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

У Србији се под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” обележава 31. јануар – Национални дан без дувана. Ове године, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења.

Последице употребе дувана и изложености дуванском диму

Дувански дим садржи више од 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења. Примена мера контроле дувана заснованих на доказима, довела је до смањења учесталости пушења у многим земљама. Ипак још увек више од једне милијарде људи у свету пуши, од тога скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире осам милиона људи. У Србији најмање 15.000 људи превремено умре због пушења на годишњем нивоу. Најновији резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије, показују да је 2020. године пушило 36% пунолетних становника Србије.
Употреба дувана и дуванских производа је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а повећава ризик оболевања и од болести дисајних путева и од малигних обољења. Посебно осетљива популација су млади. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем и бројним хроничним незаразним обољењима током живота. Употреба дувана угрожава и особе у окружењу које су изложене дуванском диму, укључујући одојчад и децу, узрокујући бројне здравствене проблеме. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине.
Поред директне изложености дуванском диму здравље угрожавају и остаци штетних материја из дуванског дима који се дуго након пушења дувана задржавају на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. и не могу се елиминисати проветравањем. Све је више података из истраживања о штетним ефектима „задржаног дуванског дима”, на које су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца.

Пушење и COVID-19

Резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да епидемија COVID-19 није битно утицала на пушачке навике већине пушача (91%), док је 4% пушача повећало број цигарета, исто толико је смањило број попушених цигарета у току дана, док је само 1% пушача престало да пуши. Бројна истраживања потврдила су да су пушачи под повећаним ризиком оболевања од болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, малигних болести и бројних других обољења. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције, па се из наведених разлога пушачи могу сматрати посебно осетљивом групом становништва када је у питању COVID-19, обољење изазвано новим корона вирусом SARS-CoV-2. У циљу превенције преноса вируса SARS-CoV-2 саветује се да се избегава додиривање лица рукама. Ова препорука се теже може применити код корисника дувана који током пушења или употребе дувана чешће рукама додирују лице, па зато пушење може представљати ризик код преноса вируса. Поред тога, током пушења скида се маска, која је у току пандемије у затвореним просторима обавезна.
Пандемија COVID-19 додатно истиче значај престанка пушења. Институт за јавно здравље Србије подсећа да је престанак пушења један од најзначајних корака који пушачи могу предузети у циљу побољшања здравља.

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе ( са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.
Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ петнаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПЕРЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 15. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2018. године регистровано је 1.057 новооболелих жена, a 427 жена је умрло од ове малигне локализације.

На основу најновијих процена за 2020. годину, Међународне агенције за истраживање рака (IARC), жене у Србији и Литванији се са стопом оболевања од 18,7 на 100.000, налазе на трећем месту у Европи после Црне Горе и Румуније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака глића материце је 7,9 на 100.000 жена.

Рак глића материце је болест која се може спречити. Редовни прегледи и ПАПА – тест једном у три године код здравих жена је начин за рано откривање и превенцију рака грлића материце. Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету.

Светски дан хране 2020. обележава 75. годишњицу FAO-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама. Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе.

Кључне чињенице

• Глад на нашој планети. Преко две милијарди људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране. Очекује се да ће до 2050. године тај број бити 10 милијарди људи.
• Пандемија COVID-19 повећава број гладних. Скоро 690 милиона људи широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године. Због пандемије COVID-19 овај број се може повећати за још 83–132 милиона људи.
• Висока цена неухрањености. Неухрањеност (укључујући потхрањеност и недостатак микронутријената), као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утичу на глобалну економију у просеку 3,5 билиона америчких долара годишње.
• Време за акцију. Стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране.
• Гајити, хранити, подржавати. Упркос чињеници да има најмање 30.000 јестивих биљака, данас 66% укупних усева чини само девет биљних врста. Потребно је да узгајамо разноврсну храну да бисмо нахранили свет.

Време је да се ојачају системи производње хране

Последњих деценија свет је остварио значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње. Иако се сада производи више него довољно хране потребне да нахране сви, системи производње хране нису уравнотежени. Глад, гојазност, деградација животне средине, губитак агро-биолошке разноликости, велика количина хране која се баца и недостатак сигурности за раднике у прехрамбеном ланцу, само су нека од питања. У оквиру развоја и припреме планова земаља за опоравак од последица пандемије COVID-19 потребно је искористити прилику за развој и усвајање иновативних решења за унапређење система производње хране на основу научних доказа.

Светски дан хране позива на глобалну солидарност у циљу помоћи свима, а посебно најугроженијим популацијама да се опораве од кризе. Циљ је и да се повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове укључујући климатске промене, омогућити да здравствено безбедна храна одговарајуће хранљиве вредности буде доступна свима, као и да се обезбеди достојанствен живот радницима запосленим у производњи хране.

Карцином дојке је најчешћи карцином код жена. У Србији сваке године оболи око 4400 жена а умре око 1600.Сматра се да ће до 2035 те бројке бити веће и да ће оболевати 5800 жена а умирати 2300.Сада свака осма жена у Србији оболи од ове врсте карцинома. На Моравичком округу новооболелих од карцинома дојке у 2019.години је 130 (према пријавама малигних болести у Центру за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак) а умрло је 47 жена према подацима из Потврда о смрти.

У нашем граду организовани скрининг на карцином дојке спроводи се од марта 2015.године и до сада је позвано око 7200 жена, на позив се одазвало око 3900 жена а суспектне малигне промене или карцином откривен је код 50 жена. Скрининг подразумева преглед здравих жена,тј жена које без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће. Карцином откривен у почетном стадијуму даје веома велике шансе за излечење али код нас се већина жена јавља тек када је болест већ узнапредовала.

ПОСЕТИТЕ ИЗАБРАНОГ ГИНЕКОЛОГА ДАНАС НЕ СУТРА!

У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација.

Циљеви Светске недеље дојења 2020. су:
• информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена,
• истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину,
• подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету,
• ангажовање што већег бројa појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

Деградацију животне средине која је последица загађивача у ваздуху, води или храни, прекомерној употреби оскудних ресурса, прекомерном отпаду и уништавању станишта често изазива људска активност. Наши системи производње хране и обрасци потрошње значајно доприносе климатским променама и деградацији животне средине. Зато Светска здравствена организација и UNICEF препоручују:
• рано започињање дојења – први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја,
• искључиво дојење током првих шест месеци живота,
• континуирано дојење до друге године живота или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци живота.

Производња хране одговорна је за око 26% емисије гасова стаклене баште, за око 32% глобалне стопе закисељења земљишта и за 78% прекомерне минерализације водених токова. Наша тренутна пракса производње и потрошње хране деградира копнене и водене екосистеме и покреће климатске промене. Стога је важно одговорно коришћење ресурса као што су земља, вода и извори енергије и очување биолошке разноликости.

Коришћење адаптираних млечних формула утиче на животну средину и климу због начина производње, паковања, дистрибуције и начина припреме. Главни састојак већине адаптираних млечних формула је кравље млеко. Индустрија млека обично ослобађа значајне количине метана и других гасова стаклене баште. Поред тога, оброци хране или пашњаци потребни млечним говедима могу довести до крчења шума. То заузврат повећава количину угљен-диоксида, јер стабла више нису доступна да би га апсорбовала и спречила климатске промене. Храњиви оброци за краве млекаре добијају се од житарица и соје узгајане уз интензивну употребу пестицида и ђубрива. То оставља иза себе још један еколошки траг.

Процеси производње, паковања, дистрибуције и припреме адаптираних млечних формула, као и код већине производње хране, захтевају енергију. Отпад је још један фактор који треба размотрити јер оставља еколошки траг. Металне лименке, ако се не рециклирају, вероватно ће завршити на депонијама, док пластични, алуминијумски и папирни отпад често заврши у нашим океанима.

За производњу и припрему адаптираних млечних формула потребна је вода. Слатка вода је оскудни природни ресурс и зато је треба заштитити. Кључни су сви напори да сачувамо, рециклирамо и напунимо наше изворе воде. С друге стране, за производњу мајчиног млека потребна је храна коју мајка конзумира што резултира готово никаквим отпадом. Само око 40% свих беба рођених у току године искључиво се доји до шест месеци старости, а само 45% наставља дојење до друге године живота. Често постоји недостатак подршке дојењу, било у здравственом систему, на радном месту или у заједници. Недостатак породиљског/родитељског одсуства и подршке на радном месту представља велики изазов за оптимално дојење.

Шта можемо да учинимо за здравију планету?

Дојење је једно од најбољих улагања за спашавање живота деце и побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и нације. Подршка дојењу има краткорочни и дугорочни утицај на здравља наше планете. Потребно је заговарање за дојење као јавноздравствену интервенцију која спашава животе и спречава инфекције и болести у целој популацији и то:
• усклађивање националних и међународних смерница за дојење са иницијативама за заштиту животне средине;
• унапређење примене принципа „болница – пријатељ беба” и промовисање дојења у општој популацији;
• подизање свести доносилаца одлука у циљу препознавања доприноса дојења у смислу здравствено безбедне хране која унапређује животну средину;
• заговарање политике усмерене на смањење емисије угљен-диоксида који се ослобађа при производњи адаптираних млечних формула;
• примена и поштовање одредби Међународног кодекса маркетинга адаптираних млечних формула и одговарајуће резолуције Светске здравствене скупштине;
• заговарање за плаћено породиљско одсуство и дојење на радном месту засновано на Конвенцији о заштити материнства од стране Међународне организације рада као минималног стандарда.

Друштвена подршка

Како би успешно спровеле дојење, све жене имају право на подршку друштва, било да је у питању њихова породица, заједница, здравствени систем или подршка на радном месту. Саветовалиште за дојење је врста подршке коју директно женама/родитељима пружају обучени здравствени радници и саветници. Саветовање о дојењу од суштинског је значаја за повећање стопе дојења. Оно има за циљ оснаживање жена/родитеља да доје, поштујући њихове личне ситуације и жеље, а укључује и пружање практичне помоћи и демонстрирање како да се беба стави на груди. Потребно је инвестирати у одговарајуће програме обуке за различите нивое здравствених радника, консултаната за дојење, здравствених радника у заједници. Потребно је информисати заједницу о утицају храњења новорођенчета/одојчета адаптираним млечним формулама на животну средину, у чему значајну улогу између осталих имају и медији. Истовремено је од значаја обезбедити ресурсе за додатна истраживања о утицају адаптираних млечних формула на климу и животну средину.

Циљ кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења у обезбеђењу оптималне исхране, правилног раста и развоја, за заштиту и унапређење здравља детета и мајке, заштиту животне средине, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Живимо у времену пандемије COVID-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Ток пандемије је још увек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свету. COVID -19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS cov -2, ризик да развију тежу клиничку слику COVID 19 је већи. Људи који имају срчану слабост су много осетљивији на инфекцију COVID -19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежано дисање, умор и оток потколеница. Од срчане слабости у свету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација у свету. Од пет срчаних болесника, један ће развити срчану слабост.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. На Моравичком округу током 2019.године од болести срца и крвних судова умрло је готово 45% од укупног броја умрлих.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се: повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%), и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

Промењиви фактори ризика: Хипертензија (повишен крвни притисак),употреба дувана,повишен ниво шећера у крви – шећерна болест, физичка неактивност, неправилна исхрана, повишен ниво холестерола/липида у крви, прекомерна ухрањеност и гојазност
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика):године старости,пол,болести у породици
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ СВОЈЕ СРЦЕ

- Будите мудри у избору хране и пића

• Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
• Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
• Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико дневно) – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
• Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
• Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и трансмасти.
• Правите код куће здраве оброке.

- Будите физички активни

• Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
• Прошетајте до посла или до продавнице.
• Користите степенице уместо лифта.
• Укључите се у неки спорт или плес.
• Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
• Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
• На посао идите бициклом, ако је то могуће.
• Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
• Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

- Реците „не” пушењу

• То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
• У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
• После 15 година након престанка пушења, ризик од болести срца и крвних судова враћа се на ризик непушача.
• Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
• Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација.

Циљеви Светске недеље дојења 2020. су:
• информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена,
• истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину,
• подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету,
• ангажовање што већег бројa појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

Деградацију животне средине која је последица загађивача у ваздуху, води или храни, прекомерној употреби оскудних ресурса, прекомерном отпаду и уништавању станишта често изазива људска активност. Наши системи производње хране и обрасци потрошње значајно доприносе климатским променама и деградацији животне средине.

Зато Светска здравствена организација и UNICEF препоручују:

• рано започињање дојења – први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја,
• искључиво дојење током првих шест месеци живота,
• континуирано дојење до друге године живота или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци живота.

Производња хране одговорна је за око 26% емисије гасова стаклене баште, за око 32% глобалне стопе закисељења земљишта и за 78% прекомерне минерализације водених токова. Наша тренутна пракса производње и потрошње хране деградира копнене и водене екосистеме и покреће климатске промене. Стога је важно одговорно коришћење ресурса као што су земља, вода и извори енергије и очување биолошке разноликости.

Коришћење адаптираних млечних формула утиче на животну средину и климу због начина производње, паковања, дистрибуције и начина припреме. Главни састојак већине адаптираних млечних формула је кравље млеко. Индустрија млека обично ослобађа значајне количине метана и других гасова стаклене баште. Поред тога, оброци хране или пашњаци потребни млечним говедима могу довести до крчења шума. То заузврат повећава количину угљен-диоксида, јер стабла више нису доступна да би га апсорбовала и спречила климатске промене. Храњиви оброци за краве млекаре добијају се од житарица и соје узгајане уз интензивну употребу пестицида и ђубрива. То оставља иза себе још један еколошки траг.

Процеси производње, паковања, дистрибуције и припреме адаптираних млечних формула, као и код већине производње хране, захтевају енергију. Отпад је још један фактор који треба размотрити јер оставља еколошки траг. Металне лименке, ако се не рециклирају, вероватно ће завршити на депонијама, док пластични, алуминијумски и папирни отпад често заврши у нашим океанима.

За производњу и припрему адаптираних млечних формула потребна је вода. Слатка вода је оскудни природни ресурс и зато је треба заштитити. Кључни су сви напори да сачувамо, рециклирамо и напунимо наше изворе воде. С друге стране, за производњу мајчиног млека потребна је храна коју мајка конзумира што резултира готово никаквим отпадом.

Само око 40% свих беба рођених у току године искључиво се доји до шест месеци старости, а само 45% наставља дојење до друге године живота. Често постоји недостатак подршке дојењу, било у здравственом систему, на радном месту или у заједници. Недостатак породиљског/родитељског одсуства и подршке на радном месту представља велики изазов за оптимално дојење.

Шта можемо да учинимо за здравију планету?

Дојење је једно од најбољих улагања за спашавање живота деце и побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и нације. Подршка дојењу има краткорочни и дугорочни утицај на здравља наше планете. Потребно је заговарање за дојење као јавноздравствену интервенцију која спашава животе и спречава инфекције и болести у целој популацији и то:
• усклађивање националних и међународних смерница за дојење са иницијативама за заштиту животне средине;
• унапређење примене принципа „болница – пријатељ беба” и промовисање дојења у општој популацији;
• подизање свести доносилаца одлука у циљу препознавања доприноса дојења у смислу здравствено безбедне хране која унапређује животну средину;
• заговарање политике усмерене на смањење емисије угљен-диоксида који се ослобађа при производњи адаптираних млечних формула;
• примена и поштовање одредби Међународног кодекса маркетинга адаптираних млечних формула и одговарајуће резолуције Светске здравствене скупштине;
• заговарање за плаћено породиљско одсуство и дојење на радном месту засновано на Конвенцији о заштити материнства од стране Међународне организације рада као минималног стандарда.

Друштвена подршка

Како би успешно спровеле дојење, све жене имају право на подршку друштва, било да је у питању њихова породица, заједница, здравствени систем или подршка на радном месту. Саветовалиште за дојење је врста подршке коју директно женама/родитељима пружају обучени здравствени радници и саветници. Саветовање о дојењу од суштинског је значаја за повећање стопе дојења. Оно има за циљ оснаживање жена/родитеља да доје, поштујући њихове личне ситуације и жеље, а укључује и пружање практичне помоћи и демонстрирање како да се беба стави на груди. Потребно је инвестирати у одговарајуће програме обуке за различите нивое здравствених радника, консултаната за дојење, здравствених радника у заједници. Потребно је информисати заједницу о утицају храњења новорођенчета/одојчета адаптираним млечним формулама на животну средину, у чему значајну улогу између осталих имају и медији. Истовремено је од значаја обезбедити ресурсе за додатна истраживања о утицају адаптираних млечних формула на климу и животну средину.

Циљ кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења у обезбеђењу оптималне исхране, правилног раста и развоја, за заштиту и унапређење здравља детета и мајке, заштиту животне средине, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

ЖИРО РАЧУН: 840-17750-34
БРЗИ СЕРИОЛОШКИ ТЕСТОВИ

Грађани тестирање могу да обаве у некој од здравствениох установа и институтима и заводима за јавно здравље Србије. Цена теста је 1.200,00 динара, а уплате је могуће извршити на исти текући рачун на који се уплаћује и тестирање на лични захтев за RT-PCR тестирање.

Текући рачун је 840-17750-34 док се у пољу позива на број уписује јединствени матични број грађанина који се тестира. Тестирање је могуће и за стране држављане. Уплата се врши на исти текући рачун 840-17750-34, а уместо јединственог матичног броја, у поље позив на број уписује се број пасоша или број иностраног осигурања. Такође, горенаведени рачун је и за уплату правних лица, која уместо јединственог матичног броја, у поље позив на број уписују ПИБ правног лица. НАПОМЕНА: УКОЛИКО ПРАВНО ЛИЦЕ УПЛАЋУЈЕ СРЕДСТВА ЗА ВИШЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА - ПОТРЕБНО ЈЕ ДА ДОСТАВИ СПИСАК ЛИЦА СА ЈМБГ. Све примедбе грађана у вези са сериолошким тестирањем на лични захтев, могу бити упућене путем броја телефона 064/8522-427.

RT-PCR ТЕСТИРАЊЕ

Инструкција за уплату средстава за услугу RT-PRC тестирања на присуство SARS-CoV2 на лични захтев на подрачун Републичког фонда за здравствено осигурање број: 840-17750-34 ПОДРАЧУН ЗА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ РФЗО-ЗА УСЛУГЕ RT-PCR ТЕСТИРАЊА НА ПРИСУСТВО SARS CoV2

ФИЗИЧКА ЛИЦА:
УПЛАТИЛАЦ: Име и презиме уплатиоца, Адреса становања, Место пребивалишта;
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Репбулички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 189-готовински/290-безготовински
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): ЈМБГ УПЛАТИОЦА

ПРАВНА ЛИЦА:
УПЛАТИЛАЦ: Назив и седиште правног лица;
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Републички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 290
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): ПИБ ПРАВНОГ ЛИЦА
НАПОМЕНА: УКОЛИКО ПРАВНО ЛИЦЕ УПЛАЋУЈЕ СРЕДСТВА ЗА ВИШЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА СПИСАК ЛИЦА СА ЈМБГ

Допуна Инструкције за уплату средстава за услугу РТ-ПРЦ тестирања на присуство SARS-CoV2 на лични захтев на подрачун Републичког фонда за здравствено осигурање број: 840-17750-34 ПОДРАЧУН ЗА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ РФЗО-ЗА УСЛУГЕ РТ-ПЦР ТЕСТИРАЊА НА ПРИСУСТВО САРС ЦоВ2 за стране држављане:

СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ:
УПЛАТИЛАЦ: Име и презиме уплатиоца; Држава пребивалишта
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Репбулички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 189-готовински/290-безготовински
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): БРОЈ ПАСОША ИЛИ БРОЈ ИНОСТРАНОГ ОСИГУРАЊА

Грађанима Републике Србије се саветује да одложе планирана путовања у сва подручја у којима се региструје интензивна трансмисија вируса COVID-19 због могућег ризика од заражавања новим корона вирусом

Уколико путују у подручја интензивне трансмисије, препоручује се придржавање следећих мера:

• избегавање контакта са особама које имају знаке инфекције органа за дисање (кашаљ, кијање, цурење носа, повишена температура);
• избегавање масовних окупљања и боравка у простору где се налази велики број особа;
• појачана и честа хигијена руку (прање водом и сапуном најмање 20 секунди, или ако то није могуће, коришћење алкохолних гелова за дезинфекцију руку, нарочито након контакта са оболелим особама или боравка у потенцијално угроженом подручју;
• може се препоручити ношење маски преко уста и носа уколико се борави у простору где су масовна окупљања (аеродроми, железничке и аутобуске станице, градски и међуградски превоз и сл);
• придржавање мера заштите од преношења инфекције код свих особа које осете симптоме инфекције органа за дисање (респираторна хигијена – одржавање одстојања од других особа, покривање уста и носа приликом кашљања или кијања папирним марамицама или рукавом у прегибу лакта, често прање руку);
• избегавање контакта са живим или мртвим дивљим или домаћим животињама.

Светска здравствена организација (СЗО) је добила информације о избијању епидемије упале плућа непознатог порекла у граду Вухану, у Кини, 31. децембра 2019. године.Кинеске власти су идентификовале нови коронавирус 7. јануара 2020. године и вирус је привремено назван 2019-nCoV, да би 11. фебруара болест изазвана овим вирусом названа Коронавирус 2019, или COVID-19.

Генерални директор СЗО је прогласио ову епидемију за jавноздравствену претњу од међународног значаја (Public Health Emergency of International Concern) 30. јануара 2020. године. Последње податке о епидемиолошкој ситуацији у вези COVID-19 можете погледати овде