Суспендоване честице PM10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24 h, а за PМ 2,5 измерене вредности су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13).

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа и зимски период (грејна сезона), када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, посебно у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће. Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Информације о квалитету ваздуха у Чачку, у реалном времену приказује Аутоматска мерна станица - сатни подаци: погледајте

Извор:Агенција за заштиту животне средине

Процене су да 15% светске популација има неку инвалидност, као и да 46% старијих од 60 година су особе са инвалидитетом. Свака пета жена ће вероватно доживети инвалидитет у свом животу, док је свако десето дете са инвалидитетом. Од милијарду особа са инвалидитетом 80% живи у земљама у развоју.

У Србији има 8% особа са посебним потребама, од тога 58% су жене, а њих 60% су старији од 65 година и само 1,2% су млађи од 15 година. Проблеме са ходом има 4,7% особа, 3,6% са видом и 2% са слухом, док по 1% има проблеме са памћењем, самосталношћу и комуникацијом. (Републички завод за статистику, из пописа 2011.) Особе са посебним потребама представљају разнолику популацију људи са различитим оштећењима (укључују физичке, сензорне, интелектуалне карактеристике или године старости) и захтевима за подршку. Они се суочавају са значајним препрекама у остваривању својих права током живота. И у нормалним околностима имају мањи приступ здравственој заштити, образовању, запошљавању и учествовању у различитим активностима заједнице. Неке групе се суочавају са још већом маргинализацијом (нпр. особе са интелектуалним и психосоцијалним инвалидитетом, глувонеме особе...) за које је већа вероватноћа да ће доживети и веће стопе насиља, занемаривања и злостављања.

Чак 52% школа у свету нису доступне за инвалидска колица, 61% државних wеб-сајтова нису приступачни особама са посебним потребама и 79% ових особа има потешкоћа или не може да се евакуише током катастрофа. У поређењу са особама без инвалидитета, особе са посебним потребама имају веће шансе да имају лошије здравље. Према резултатима истраживања спроведеним у 43 државе своје здравље је оценило као лоше 42% особа са посебним потребама и 6% особа без инвалидитета. Уједињене нације (УН) покрећу бројне иницијативе ради унапређивања и укључивања особа са посебним потребама, њихових права, благостања и перспектива кроз три стуба система УН-а: мир и сигурност, људска права и развој.

Поводом Светског AIDS дана, 1. децембра, UNAIDS позива да размотримо неједнакости које коче напредак у окончању пандемије AIDS-а. Слоган овогодишње кампање – „Изједначимо” је позив да заједничким деловањем омогућимо решавање неједнакости и помогнемо у окончању ове пандемије, са циљем да се до 2030. године оконча AIDS као глобална претња по здравље. Повећана рањивост на HIV често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције.

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи

Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2021. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано HIV-ом. Процењено је да је на крају 2021. године 38,4 милиона људи живело са HIV-ом. Исте године 650.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом (52% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,5 милиона људи новоинфицирано HIV-ом у 2021. години, што је редукција за 32% у односу на 2,2 милиона у 2010. години. Међу децом регистрована је редукција нових HIV инфекција за 50% у поређењу са 2010. годином (160.000 према 320.000).
Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2021. години ови показатељи су били 85% – 88% – 92% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с HIV-ом у свету (38,4 милиона) крајем 2021. године 85% је било дијагностиковано (5,9 милиона особа није знало да је инфицирано HIV-ом), 75% је било на АРТ, док је 68% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе. У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У 2021. години 76% одраслих и 52% деце која живе са HIV-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (28,7 милиона особа са дијагностикованом HIV инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,8 милиона у 2010. години). Велика већина (81%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом је била на АРТ током 2021, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихове бебе.

Ризик од инфицирања HIV-ом је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 30 пута је већи за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију. Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 70% свих нових HIV инфекција широм света у 2021. години.

Према проценама UNAIDS-а у региону Европе и северне Америке је 4,1 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2021, док је било 223.000 нових HIV инфекција и 57.000 умрлих од AIDS-а у 2021. години. Процењује се да од 2,6 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе крајем 2020. свака пета особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана HIV-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2022. године, у Републици Србији су регистроване 4524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2152 особе оболеле од AIDS-а, док су 1192 особе инфициране HIV-ом умрле од AIDS-а, а још 144 особе инфициране HIV-ом су умрле од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. У периоду јануар–новембар 2022. године дијагностиковане су и пријављене 152 особе инфициране HIV-ом, што је за четвртину више него у истом периоду прошле године (120 особа), али је за 13% мање у поређењу са истим периодом 2019. године (175 особа). Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2022. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (86%) тако и међу оболелима (73%). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2022. године било је 18 пута више мушкараца у односу на жене (преузмите најновије епидемиолошке податке).
Највећи број дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (87% у 2021. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 27% у 2021. години у односу на 22% у 2002. години).

У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника дрога, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2021. години регистрована су три случаја HIV инфекције међу ИКД). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).

У периоду 2005–2021. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2021. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2021. године живело 3045 особа којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
Путеви преноса HIV инфекције

Међународни дан детета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра. Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Овај дан промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Обележава се и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају. Дечија права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године.

Основни принципи Конвенције су:

- право на живот,
- опстанак и развој;
- најбољи интерес детета;
- право на партиципацију;
- право на недискриминацију

Доста тога се чини на унапређењу положаја деце, али далек је пут до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву, искључена су из образовног система и друштва. Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање равноправних услова за живот, здравствену заштиту, социјално благостање, доступно квалитетно образовање, додатну подршку, игру и дружење задатак су сваког од нас а не само родитеља и запослених у институцијама.

У просторијама Друштва за борбу против шећерне болести лекар ендокринолог одржао је предавање за чланове друштва и остале присутне грађане. Светски дан дијабетеса, 14. новембар, обележава се на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлс Бестом 1922. године открио инсулин. Откриће инсулина, његова масовна производња, дистрибуција широм света и развој савремених инсулинских препарата су у потпуности трансформисали лечење дијабетеса. Међутим, и после 100 година од открића инсулина, у свету још увек није обезбеђена потпуна доступност дијабетолошкој здравственој заштити свим особама оболелим од дијабетеса. Потребно је да:

• лекови, нове технологије, подршка и здравствена заштита буду доступни свим особама са дијабетесом;
• доносиоци одлука повећају улагања у здравствену заштиту и превенцију дијабетеса.

Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021–2023. је „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: образовањем за боље сутра”.

Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2022. године:

• Доступност инсулина. Сто година након његовог открића, инсулин и даље остаје ван домашаја многих којима је потребан.
• Доступност оралних лекова за дијабетес. Орални лекови који су неопходни за контролу типа 2 дијабетеса су често недоступни, посебно у земљама са ниским и средњим приходом.
• Доступност опреме и помагала за самоконтролу дијабетеса. Праћење глукозе у крви је основна компонента у лечењу дијабетеса. Још увек великом броју оболелих особа није обезбеђена потпуна доступност потребној опреми и помагалима за самоконтролу дијабетеса.
• Доступност образовања и психолошка подршке. За успешно управљање дијабетесом, оболелим особама је потребно континуирано образовање.
• Доступност здравих, безбедних намирница и простора за физичку активност. Ове основне компоненте превенције и лечења дијабетеса неопходно је обезбедити особама који живе са дијабетесом или имају висок ризик за настанак дијабетеса.

Дијабетес у свету

Дијабетес је незаразна болест која је потенцијално опасна по живот и може имати тешке последице на појединце, њихове породице, здравствене системе и националне економије. Касно откривање дијабетеса, неадекватно лечење и недостатак подршке пацијенту, може довести до озбиљних и по живот опасних компликација, као што су: срчани или мождани удар, отказивање рада бубрега, слепило и ампутација доњих екстремитета.

• Свака десета одрасла особа у свету (537 милиона) има дијабетес. Очекује се да ће број оболелих до 2030. године порасти на 643 милиона, а до 2045. године на 783 милиона.
• Готово свака друга одрасла особа са дијабетесом (44%) не зна да има ову болест. Већина оболелих има тип 2 дијабетеса.
• 3/4 особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходом.
• 541 милион одраслих особа има повишен ризик за развој типа 2 дијабетеса.
• Више од 1,2 милиона деце и адолесцената (0–19 година) живи са типом 1 дијабетеса.
• Дијабетес је 2021. године био повезан са 6,7 милиона смртних исхода.
• На дијагностику и лечење дијабетеса у свету 2021. године потрошено је најмање 966 милијарди долара – 9% укупних трошкова здравствене заштите.
• Свако шесто живорођено дете изложено је повишеном нивоу глукозе у крви током трудноће.

Дијабетес у Србији

• Дијабетес је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
• Процењује се да око 460.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес.
• Код приближно 36% оболелих (250.000) дијабетес још увек није откривен, тако да укупан број оболелих (откривених и неоткривених случајева) износи око 710.000.
• Половину оболелих чини радно способно становништво.
• Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
• У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3400 особа. У 2021. години Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 16,3 на 100.000 становника припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.

Значај образовања за оптималну контролу дијабетеса

Континуирана едукација здравствених радника и особа са дијабетесом је основни предуслов оптималне дијабетолошке здравствене заштите: раног откривања дијабетеса, добре контоле болести и спречавања настанка његових компликација.
Истицање потребе унапређења доступности образовања о дијабетесу здравственим радницима и особама са дијабетесом је у средишту овогодишње кампање Светског дана борбе против дијабетеса. У том циљу, Интернационална дијабетес федерација (ИДФ) је покренула нову, онлајн платформу, која садржи бесплатне интерактивне курсеве намењене особама са дијабетесом, њиховим пружаоцима подршке и здравственим радницима. Ови курсеви имају за циљ да путем размене информација омогуће пацијентима боље разумевање природе дијабетеса, а самим тим и успешнију контролу болести. Истовремено, доступни бројни курсеви омогућавају здравственим радницима да буду у току са различитим аспектима управљања и лечења дијабетеса.
У протекле две године, због пандемије инфекције COVID-19, особе са дијабетесом су биле изложене додатном, великом здравственом ризику. Оболели од дијабетеса су подложнији компликацијама и смртном исходу од COVID-19 инфекције. Ово је посебно изражено код старијих особа и када дијабетес није адекватно контролисан. У свету је присутна забринутост здравствених радника да би епидемија COVID-19 инфекције могла имати за последицу већу усмереност пажње и ресурса на заразне болести, на штету свих незаразних болести, укључујући дијабетес. Ово би могло довести до још израженијег пораста учесталости компликација дијабетеса. Обележавање Светског дана дијабетеса представља идеалну прилику да се у свету подигне ниво свести о дијабетесу и обезбеди потпуна доступност дијабетолошкој здравственој заштити свим особама оболелим од дијабетеса.

У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Унапређење производње хране = боља исхрана = здравија животна средина = бољи квалитет живота: свет без глади”.

Сваке године свет се суочава са новим изазовима у области производње хране: технологија производње хране се мења, а посебан изазов представљају климатске промене, као и миграције становништва. Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране

Kључне чињенице

• Више од три милијарде људи у свету који чине око 40% светске популације нема могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране.
• Током 2021. године за 193 милиона људи широм света била је неопходна хуманитарна помоћ у храни ради пуког преживљавања. У истој години 24 земље и 139 милиона људи било је суочено са несташицом хране због ратних сукоба.
• У сеоским срединама широм света је две трећине глобалног становништва које се суочава са несташицом хране.
• Иако милиони у свету гладују, свака четврта одрасла особа у свету има прекомерну телесну масу или је гојазна.
• Изградња стаклених башти широм света ради обезбеђења производње хране довела је до крчења огромних подручја тропских шума, а тиме и до пропадања земљишта, несташице воде и смањења биолошке разноврсности.

Шта свако од нас може да уради?

• Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и биолошки вреднији током летњих месеци у сезони у којој успевају иако се могу набавити и током зиме.
• Направите списак за куповину: купите само онолико хране колико вам је заиста потребно.
• Купљену храну чувајте на одговарајући начин и водите рачуна о року трајања.
• Када припремате храну искористите оно што имате у кући – будите креативни.
• Будите информисани о кључним правилима за безбедност хране - Пет кључних ствари за безбеднију исхрану
• Уколико сте у могућности донирајте вишак хране хуманитарним организацијама за оне којима је помоћ потребна. Будите волонтер и прикључите се акцијама поделе оброка најсиромашнијима.

И ове године је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље расписао конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана = здравље” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја исхране за здравље.

Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз примену мера превенције и најсавременију терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. Пандемија COVID-19 је утицала и наставља да утиче на ментално здравље како појединаца, тако и становништва свих старосних структура. Многи аспекти менталног здравља су доведени у питање, с обзиром да се процењује да је пре пандемије COVID-19 свака осма особа у свету живела са менталним поремећајем.

Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света.

Обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: „Ментално здравље и благостање: нека постане глобални приоритет за све”, ове године је прилика да се скрене пажња на значај заштите и унапређења манталног здравља, с обзиром да је пандемија COVID-19, која је погодила милионе људи широм света, оставила дугорочне последице по ментално здравље, а такође је дошло до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља. Процене Светске здравствене организације показују да је пораст и анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25% током прве године пандемије, док је у исто време систем пружање услуга менталног здравља озбиљно нарушен, а јаз у лечењу стања менталног здравља још више продубљен пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама.

Све веће социјалне и економске неједнакости, дуготрајни сукоби, насиље и ванредни здравствени проблеми утичу на ментално здравље, угрожавајући напредак ка побољшању благостања. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу правој нези. Светски дан менталног здравља је прилика да се све заинтересоване стране окупе, препознају напредак у овој области и да заговарају креирање реалности у којој ће ментално здравље и благостање постати глобални приоритет за све.

У Републици Србији Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима (0800 309 309) је бесплатна и доступна нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.

Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције.

Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини.

Предности дојења за новорођенче/одојче:

•обезбеђује правилан раст и развој,
•подстиче развој и сазревање одбрамбеног система,
•смањује ризик од гојазности,
•подстиче развој интелигенције,
•штити од многих болести и инфекција,
•смањује ризик од пролива,
•смањује ризик од појаве алергија,
•смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета.

Предности дојења за мајку:

•помаже успостављању емоционалне везе са дететом,
•смањује крварење после порођаја,
•доприноси нормализацији телесне масе,
•смањује ризик од појаве остеопорозе,
•смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника,
•смањује ризик од постпорођајне депресије,
•смањује ризик појаве анемије.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ

Будите мудри у избору хране и пића

Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Kористите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

Реците „не” пушењу

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.

Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције. Kључне чињенице

– У скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода је највећа међу женама генеративног доба (15–49 година) које су у браку или у ванбрачној заједници. Посматрано на глобалном нивоу, 63% жена у генеративном добу које су у браку или ванбрачној заједници користи неки облик контрацепције. Употреба контрацепције била је изнад 70% у Европи, Латинској Америци, на Kарибима и у Северној Америци, док је у средњој и западној Африци била испод 25%.
– Према проценама СЗО, 214 милиона жена генеративног доба из земаља у развоју које не користе никакву методу контрацепције имају незадовољену потребу за модерном контрацепцијом.
– Према проценама СЗО, употреба модерних метода контрацепције спречила би 308 милиона непланираних трудноћа, док би испуњавање свих незадовољених потреба жена за модерним методима контрацепције спречило додатних 67 милиона нежељених трудноћа на годишњем нивоу.
– Према проценама СЗО, око 15 милиона адолесцената користи неку од модерних метода контрацепције, док 23 милиона адолесцената има незадовољену потребу за модерном контрацепцијом и стога су под повећаним ризиком од нежељене трудноће.
– Неке методе контрацепције могу да спрече преношење HIV-а и других сексуално преносивих инфекција. Жене које живе са HIV-ом имају у већем проценту незадовољену потребу за планирањем породице и услугама репродуктивног здравља у односу на општу популацију, делимично због недостатка улагања у интегрисане услуге планирања породице.

Модел планирања породице у Републици Србији

Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Према подацима последњег Истраживања здравља становништва Републике Србије, 26,8% младих у Србији узраста од 15 до 19 година је ступило у сексуалне односе, и то више дечака него девојчица (29,5% према 24,5%). У односу на 2013. годину (33,1%) забележено је смањење процента младих узраста од 15 до 19 година који су ступили у сексуалне односе. На основу резултата Истраживања 2,9% младих је ступило у сексуалне односе пре 15. године живота.

У популацији младих узраста од 15 до 19 година који су у години која је претходила Истраживању имали сексуалне односе са повременим партнером 55,6% је приликом последњег сексуалног односа користило кондом. Дечаци су чешће навели да су користили кондом приликом последњег сексуалног односа са повременим партнером него девојчице (61,0% према 48,2%). У популацији одраслог становништва узраста 20 и више година употреба кондома са повременим партнером опада са старошћу и била је значајно мање заступљена код становника нижег образовног статуса и нижих прихода домаћинства. У односу на 2013. годину запажа се повећање употребе кондома приликом последњег сексуалног односа са повременим партнером (50,5% према 43,3%).

У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних модерних метода контрацепције.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.

Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф (UNICEF) су 1989. године препоручили водич „Десет корака до успешног дојења”, као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је и на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне формуле, који је данас део законодавства већине европских земаља. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1 до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”.

Циљеви Светске недеље дојења 2022. су:

• Информисати људе о вези између дојења и социјалне подршке родитељима.
• Јачање подршке вредностима родитељства и родно уједначеним социјалним нормама на свим нивоима ради пружања подршке дојењу.
• Сарадња са појединцима и организацијама који пружају подршку родитељима.
• Повећање подстицаја родне равноправности у области социјалне заштите како би се унапредило дојење.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини. Упркос међународним препорукама, само 40% свих беба млађих од шест месеци у свету су искључиво дојене, а само 45% наставља дојење до навршена 24 месеца.

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од пролива
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета.

Предности дојења за мајку:

• Помаже успостављању емоционалне везе са дететом
• Смањује крварење после порођаја
• Доприноси нормализацији телесне масе
• Смањује ризик од појаве остеопорозе
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије.

Поводом обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, као и сваке године до сада, расписује конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа. Овогодишња тема је „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ: МАЈЧИНО МЛЕKО НАЈБОЉА ХРАНА”. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. У оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења биће организована предавања, трибине и изложбе на тему дојења. Циљ активности кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења као најоптималнијег начина исхране за правилан раст и развој, заштиту и унапређење здравља детета и мајке, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

На иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље месец јун проглашен је Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Носилац активности је Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", уз подршку Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мреже института и завода за јавно здравље и здравствених установа.

Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.

Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.

Овај датум обележава се широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о последицама употребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.

Слоган кампање за 2022 годину „Брига у време кризних ситуација“ наглашава значај адекватног одговора на изазове повезане са употребом дрога током здравствених и хуманитарних кризних ситуација. У оквиру кампање апелује се на све сегменте друштва, на владине и невладине организација и све заинтересоване стране да предузму хитне акције за заштиту људи, укључујући унапређење превенције и лечења зависности од дрога, али и активности на смањењу илегалне трговине дрога. Према извештају Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) објављеном 2021. године, број корисника канабиса у свету порастао за 18% у претходној деценији, а у 2019. години приближно 200 милиона људи је користило ову дрогу, што представља 4% укупне светске популације. Процењен број корисника кокаина у свету је у 2019. години био 20 милиона, 62 милиона људи користило опиоиде у немедицинске сврхе, док је амфетамине у истој години користило 27 милиона људи. У извештају се наводи и да је у претходној деценији значајно смањен проценат адолесцената који мисле да је канабис супстанца која је штетна по здравље.

Према резултатима Европског школско истраживање о употреби психоактивних супстанци међу ученицима, у Србији је 2019. било коју дрогу током живота пробало 8,6% ученика старости 16 година. Канабис је најчешће коришћена дрога међу ученицима првих разреда средњих школа у Србији. Ову дрогу је током живота пробало 7,3% ученика првих разреда средњих школа, 5,6% ученика у претходних 12 месеци и 3,2% у претходних 30 дана, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље обележава 26. јун – Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама, различитим активностима које укључују организацију скупова за стручну и општу јавност, организовање трибина и предавања, припрему и/или дистрибуција информативног материјала и друго, а све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Укључивање што већег броја партнера у обележавање овог значајног датума из календара здравља доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога.

Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу.

Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без дувана покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима, као и коришћењу дуванских производа.

Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину. Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и осетљиве екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени.

Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине. Кључне поруке кампање су:

• Оставите дуван - спасите себе и нашу планету
• Подржите произвођаче дувана да пређу на производњу других и одрживих усева
• Одговорно поступајте са отпадом
• Подржите „зелене” технологије, тј. оне које неће угрожавати животну средину.

Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године у Србији, 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.

Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).

Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).

Слоган кампање „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Опште препоруке за очување оралног здравља су:

• одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе;
• смањење уноса шећера и избалансирана исхрана;
• коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају;
• безбедно физичко окружење;
• редовне контроле код стоматолога;
• престанак или смањење конзумирања алкохола;
• престанак пушења.

Показатељи оралног здравља у свету и Србији

- Скоро половина светске популације (3,5 милијарди људи) има неко орално обољење.
- Каријес сталних зуба у свету има 2 милијарде људи, а 520 милиона деце има каријес млечних зуба
- Нелечена пародонтопатија, која у крајњој фази доводи до испадања захваћених зуба, заузима међу хроничним незаразним обољењима 11. место према учесталости на глобалном нивоу
- У земљама Европског региона Светске здравствене организације, 20–90% шестогодишњака има каријес
- Учесталост обољења уста и зуба, као и приступ стоматолошкој здравственој заштити, значајно варира међу европским земљама. Лечење болести уста и зуба је скупо и у просеку чини 5% укупних трошкова за здравствену заштиту у већини земаља са високим приходима
- Неједнакости у оралном здрављу међу земљама и међу различитим осетљивим групама становништва постоје у читавом свету

- Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:

• 55.3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и уста као добро;
• 57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
• 16.5% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
• Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
• У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.

- Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:

• 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
• 50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
• 17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
• у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.

• Препоруке за очување оралног здравља су:

- брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
- у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
- одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
- посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
- везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
- избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
- престанак пушења; - смањење или престанак конзумирања алкохола; коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе...).

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.


Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије COVID-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни. Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.

Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.

Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.

Имунизација је једно од највећих достигнућа јавног здравља двадесетог века. Једноставан је безбедан и ефикасан начин заштите од одређених заразних болести. На овај начин се превенирају заразне болести, њихове компликације као и смртни исходи.

Разликују се два основна типа имунизације односно стварања имуности:
-активна имунизација подразумева стварање имуног одговора давањем вакцине
-пасивна имунизација представља стварање привремене имуности особа које нису раније активно имунизоване (вакцинисане), а изложене су инфективном агенсу и то применом серума, односно имуноглобулина, антитоксина и антисерума животињског порекла

Вакцинација је поступак уношења узрочника болести или њихових делова у организам сациљем да се изазове реакција имуног система и развије отпорност на те узрочнике, односно болести, слична оној која се стиче природним путем у случају оболевања.Вакцине јачају способност одбране организма од болести тако што му помажу да развије антитела против њихових узрочника. Поуздана је и ефикасна мера спречавања заразних болести њихових компликација као и смртних исхода.

-имунизација спашава животе
-основно је право које није свима доступно
-епидемије представљају озбиљне претње
-заразне болести могу да изазову смртни исход
-заразне болести се могу контролисати и смањити
-имунизација је исплатива јавноздравствена мера
-деци у здравственом систему треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину

Када дете прими вакцину његово тело одговара стварањем антитела као да је добило болест против које је вакцинисано. Створена антитела остају у организму и надаље га штите од те болести. Календар имунизације једне земље представља редослед давања вакцина у односу на узраст.Вакцинација се спроводи у препорученом узрасту и у складу са препорученим интервалима између више доза. Неке вакцине је потребно дати само једном, а неке више пута у току прве године живота и према календару ревакцинацијом до одређеног узраста. Календаром вакцинације обухваћени су узрочници туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња, рубеле, заушака, хепатитиса Б, обољења изазваних Хемофилусом инфлуенце тип б.

У претходним годинама, земље Европског региона биле су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе епидемије се шире из земље у земљу. Дете које није вакцинисано лако може да оболи. Битно је да дете прими све дозе вакцина у складу са календаром имунизације. Ако се вакцина да пре времена, дете неће створити отпорност због незрелости свог одбрамбеног система, а ако се да касније дете у међувремену може да оболи. И даље је неопходно радити на основним стратегијама достизања и одржавања обухвата вакцинације са преко 95% у свим вакцинама и тиме постићи одржавање колективног имунутета против заразних болести. Имуинизацијом против заразних болести сачувано је више живота него било којом другом интервенцијом за заштиту здравља, уколико се изузме снабдевање хигијенски исправном водом за пиће.

Светски дан здравља, 7. април, ове године посвећен је очувању здраве животне средине и обележава се под слоганом „Наша планета, наше здравље”. Ваздух, вода и храна неопходни су за опстанак свих живих бића, а добро здравље нераскидиво је повезано са здравом животном средином. Управо зато Светска здравствена организација овај значајан датум у Календару здравља посвећује здрављу наше планете. Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и у циљу подстицања на активности и мере које треба предузети како би се очувала животна средина, а тиме и здравље људи. У складу са приступом „Једно здравље” који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, овогодишња кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину како понашања појединаца тако и друштва у целини:

Шта свако од нас може да уради да се сачува здрава животна средина?

1. Потрошња воде се удвостручила у последњих 50 година – штедимо воду јер су њене количине на Земљи ограничене. Обратите пажњу на то колико и како користите воду. Само 2,5% од укупне количине воде на Земљи је слатководно. Већина је залеђена или дубоко испод површине. Мали део који преостаје налази се у рекама и језерима и управо ту воду користи за производњу хране, привреду и све животне потребе више од седам милијарди људи. Рационално користите доступну воду поправком славина које цуре, укључивањем машина за прање судова и веша тек када се напуне, повременим затварањем славине приликом прања зуба, туширања и прања косе, заливање баште или дворишта у раним јутарњим сатима (ако има могућности водом из бунара или прикупљеном кишницом).

2. Рециклажом штедимо природне ресурсе и енергију и штитимо животну средину.

Сваке године се рециклажом уштеди 700.000.000 тона у емисији угљен-диоксида, а рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20 процената. Рециклирајте. Приликом куповине обратите пажњу на ознаку на амбалажи да ли може да се рециклира. Користите стаклену уместо пластичне амбалаже и платнене торбе уместо пластичних кеса.

3. Саобраћај представља значајан извор загађења ваздуха.

Када би свако од нас само два пута недељно оставио аутомобил код куће, емисија гасова стаклене баште у свету би се смањила у просеку за 720 kg на годишњем нивоу. Уместо аутомобила користите бицикл или јавни превоз или прошетајте до посла или школе ако удаљеност није превелика. Смањићете загађеност ваздуха, као и количину буке, сагорети калорије и побољшати своје здравље.

4. Сагоревањем фосилних горива настају различита хемијска једињења која вишеструко загађују животну средину и утичу на климу и здравље. Очистите филтере клима уређаја, искључите сијалицу када вам није неопходна, урадите изолацију ради побољшања енергетске ефикасности.

5. Сваке године се посече 600 милиона стабала како би се произвело шест трилиона цигарета Уколико пушите, престаните са овом лошом навиком. Реците НЕ дувану у свом окружењу – не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине.

Загађење животне средине у бројкама

Климатске промене у виду пораста температуре ваздуха, екстремних падавина и поплава су свеприсутне и манифестују утицај на биљни и животињски свет, као и на здравље људи. Растуће температуре и поплаве изазване климатским променама ће додатних две милијарде људи изложити ризику од инфекције денга грозницом. Девет од десет људи на планети удише загађен ваздух. Загађење ваздуха узроковано људским фактором, на пример сагоревање фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса, доприноси деградацији животне средине. Од последица загађења ваздуха на планети сваког минута 13 људи умре од рака плућа, срчаних болести и можданог удара. Загађење азот-диоксидом може погоршати респираторне болести, а ово се посебно односи на астму. Широм света 3,6 милијарди људи нема безбедне санитарне услове. Нетретирани људски отпад уништава како екосистеме тако и здравље људи, а повреде изазване убодом игле од одбачених шприцева могу изазвати хепатитис Б, Ц и друге заразне болести.

Широм света две милијарде људи нема безбедну пијаћу воду. Сваке године 829.000 људи умре од дијареје узроковане загађеном водом и лошим санитарним условима. Од последица употребе дувана сваке године умре више од осам милиона људи. Употреба дувана је главни фактор оболевања од рака, болести срца, плућа.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол. Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију. Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. Међународна агенција за истраживање рака је навела до сада доказаних десет биолошких узрочника који су класификовани као канцерогени првог степена.

Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Малишани су имали пригодан програм у природи уз кратко предавање о значају воде.Такође поводом Светског дана вода у Основној школи „Десанка Максимовић“ у Горњем Милановцу ученицима је одржано предавање о значају воде у природи и ресурсима воде.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа ( 22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкараца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена). Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту, одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи. За разлику од процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске, земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

Превенција малигних болести у Србији

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања Сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана”.

Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се наглашавају значај превенције отпочињања и важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе.

Употреба дувана је водећи превентабилни узрок смрти, а сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Епидемија употребе дувана и дуванских производа је једна од највећих претњи јавном здрављу с којом се свет икада суочио. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис (обољења потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе) и многе друге. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Сви дувански и никотински производи између осталог садрже никотин који изазива зависност, а посебно осетљиви на његово дејство су млади. Зависност од дувана је болест која се може и треба дијагностиковати и лечити као и друге хроничне болести.

Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године, у Србији 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан. Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).

Пушење утиче на читаво тело, а престанком пушења смањује се ризик од многих болести, уколико се особа разболи, лечење неких болести може бити лакше, а опоравак бржи. Престанак пушења спада међу најбоље одлуке и поступке које можете учинити за своје здравље, без обзира на године и дужину пушачког стажа. Старије особе обично имају значајно дужи пушачки стаж, а подаци из појединих истраживања показују да су мање свесне штетности дувана, тј. склонији су потцењивању ризика пушења. Неке од баријера за престанак пушења код старијих су и већи степен никотинске зависности, стрес и социјална изолација са којом се суочавају неке старије особе. Ипак, истраживања показују да упркос томе што особе старије од 60 година ређе покушавају да престану да пуше, оне истовремено имају већу вероватноћу да покушај одвикавања буде успешан.

Више од добитима и начинима одвикавања од пушења прочитајте у Водичу за одвикавање од пушења.

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 17. до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавити превентивни преглед.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације. На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система (ECIS), жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налазе на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака глића материце је 8,8 на 100.000 жена.

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку. У складу са Програмом обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је препоручена имунизација против обољења изазваних ХПВ. Препорука је да вакцину примарно приме деца оба пола старија од 9 година пре првих сексуалних односа, а првенствено деца шестих разреда основних школа. Имунизацију ће реализовати изабрани лекари у домовима здравља који спроводе примарну здравствену заштиту школске деце. Активна имунизација се спроводи са потребним бројем доза (две или три), зависно од врсте вакцине (ХПВ2, ХПВ4, ХПВ9) и узраста у којем се даје.

Током 2022. године биће разматрана могућност за спровођење препоручене вакцинације девојчица и дечака против хуманог папилома вируса о трошку државе. На основу резултата истраживања које је Институт за јавно здравље Србије, уз подршку Министарства здравља и Kанцеларије популационог фонда Уједињених нација за Србију, спровео у циљу процене утицаја кризе изазване пандемијом COVID-19 на сексуално и репродуктивно здравље, око три четвртине жена је навело да од увођења COVID-19 мера нису имале заказан скрининг преглед за рак грлића материце. С друге стране, скоро петина је самостално одлучила да одложи овај преглед, док свака десета жена наводи да је преглед био отказан од стране медицинског особља.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака заједно са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Едукативно-промотивне активности ће се организовати уз поштовање свих превентивних мера које се односе на спречавање ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.

Суспендоване честице PM10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24h, а за PМ 2,5 измерене вредности су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13).

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, посебно у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.

Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Информације о квалитету ваздуха у Чачку, у реалном времену приказује Аутоматска мерна станица - сатни подаци: погледајте

Извор:Агенција за заштиту животне средине

Од једне милијарде људи у свету који живе са неким инвалидитетом, процењује се да 450 милиона живи са менталним или неуролошким болестима а две трећине ове популације неће потражити стручну медицинску помоћ, углавном због стигме, дискриминације и занемаривања. Процењује се да 69 милиона особа сваке године широм света претрпи трауматске повреде мозга, док је једно од 160 деце идентификовано у спектру аутизма.Ово су само неки примери милиона људи који тренутно живе са инвалидитетом који није одмах уочљив, и подсетник на важност уклањања баријера за све људе који живе са инвалидитетом, и видљивим и невидљивим.

Током пандемије, изолација, прекид комуникације, ремећење рутинских поступака и смањена доступност услуга, здравствених и осталих, у великој мери утичу на живот и ментално благостање особа са инвалидитетом.

На овај дан се подржава:

• Препознавање и вредновање разноликости заједнице, неговање улоге коју сви имамо, без обзира на наше способности;
• Разумевање и учење из искустава људи који живе са инвалидитетом;
• Акција сви људи, организације, агенције и добротворне организације не само да показују подршку Међународном дану особа са инвалидитетом, већ се и посвећују мисији да ће створити свет који карактеришу једнака људска права.

Ово је Дан за оптимизам - окренути се будућности и стварању света у коме човека не карактеришу његове инвалидности, већ његове способности! Светска здравствена организација (СЗО) се такође придружује партнерима у обележавању 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом – “Дана за све". Упркос чињеници да инвалидност представља стање организма и да ће готово сви људи у неком тренутку свог живота имати привремено или трајно анатомско или функционално оштећење на нивоу органа или делова тела , мало земаља има успостављене одговарајуће механизме да у потпуности одговоре на потребе особа са инвалидитетом.Међутим, нису све особе са инвалидитетом подједнако угрожене. Квалитет живота ових особа умногоме зависи од контекста у којем живе и од тога да ли имају обезбеђен приступ услугама здравствене заштите, образовању и запослењу.

Незадовољене потребе за здравственом заштитом-резултати истраживања у свету

Особе са инвалидитетом чешће траже услуге здравствене заштите, али их у мањој мери остварују. На пример, истраживање међу особама са озбиљним менталним поремећајима показало је да између 35% и 50% њих у развијеним земљама и између 76% и 85% у земљама у развоју, није добило третман током године пре истраживања.Активности промоције здравља и превенције су недовољно усмерене ка особама са инвалидитетом. На пример, жене са инвалидитетом ређе обављају превентивни преглед у циљу раног откривања рака дојке и рака грлића материце у односу на жене без инвалидитета. Особама са интелектуалним оштећењима се ређе проверава телесна тежина. Адолесценти и одрасли са инвалидитетом су чешће искључени из програма сексуалног образовања.

Такође, особе са инвалидитетом могу искусити већу рањивост у случају појаве пратећих стања (уринарна инфекција, бол, остеопороза), коморбидитета (дијабетес), превременог старења, уколико имају ризично понашање по здравље (пушење, физичка неактивност). У овој популацији се бележе веће стопе превремене смртности. Нпр. истраживање спроведено у Великој Британији открило је да су људи са поремећајима менталног здравља и интелектуалним оштећењима имали краћи животни век.

Препреке за здравствену заштиту особа са инвалидитетом

• Превисоки трошкови
• Приступачност здравствених услуга и превоза су два главна разлога због којих особе са инвалидитетом не добијају потребну здравствену заштиту у земљама са ниским приходима.
• Ограничена доступност услуга
• Недостатак одговарајућих услуга за особе са инвалидитетом представља значајну препреку здравственој заштити.
• Физичке баријере
• Неуједначен приступ зградама (болнице, домови здравља), неприступачна медицинска опрема, лоша сигнализација, уски улази, унутрашње степенице, неадекватни простори за тоалет и неприступачна паркинг места стварају препреке у здравственим установама. На пример, жене са потешкоћама у кретању често нису у могућности да приступе скринингу рака дојке и грлића материце јер столови за преглед нису прилагодљиви по висини, а мамографска опрема је прилагођена женама које могу да стоје.
• Неадекватне вештине и знање здравствених радника

Подаци истраживања у свету показују да је више него двоструко вероватније да ће особе са инвалидитетом изјавити да су вештине пружалаца здравствених услуга неадекватне за задовољење њихових потреба, четири пута већа вероватноћa да неадекватно поступају према њима и скоро три пута већа вероватноћа да им неће бити пружена услуга.

Решавање препрека за здравствену заштиту особа са инвалидитетом

Владе земаља могу побољшати здравствене исходе за особе са инвалидитетом побољшавајући приступ квалитетним, здравственим услугама, уз најбоље коришћење расположивих ресурса.

Пружање услуга

• Обезбедити широк спектар прилагођавања како би се олакшао приступ здравственим услугама. На пример, промена физичког распореда клиника како би се обезбедио приступ особама са потешкоћама у кретању или саопштавање здравствених информација у приступачним форматима као што је Брајева азбука за слабовиде особе.
• Оснажити људе са инвалидитетом да максимално побољшају своје здравље путем пружања информација, обуке и вршњачке подршке.
• Промовисати рехабилитацију у заједници како би се особама са инвалидитетом олакшао приступ постојећим услугама.
• Утврдити групе којима су потребни алтернативни модели пружања услуга.

Људски ресурси

• Интегрисати образовање о инвалидитету у основно и континуирано образовање за све здравствене раднике.
• Обучити раднике у заједници тако да могу имати улогу у превентивним здравственим услугама.
• Дати смернице засноване на доказима за процену и лечење.

У Заводу се сваке среде после 15 часова ради анонимно,бесплатно тестирање на ХИВ у просторијама Центра за контролу и превенцију болести у згради Дома здравља Чачак. Четрдесет година од када су пријављени први случајеви AIDS-а, HIV и даље прети свету. Данас, свет није на путу да испуни заједничку посвећеност окончању AIDS-а до 2030. године, не због недостатка знања или алата за борбу против AIDS-а, већ због структуралних неједнакости које ометају доказана решења за превенцију и лечење инфекције узроковане HIV-oм.

Пандемија узрокована HIV-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије заразне болести COVID-19, узроковане новим корона вирусом. У 2015. години све земље су се обавезале да ће смањити неједнакости унутар и између земаља у оквиру Циљева одрживог развоја. Глобална стратегија за борбу против AIDS-а за период 2021–2026. и Политичка декларација о AIDS-у усвојена на састанку на високом нивоу Уједињених нација о AIDS-у 2021. години у својој основи имају за циљ окончање неједнакости.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2021. године, у Републици Србији је регистровано 4317 особа инфицираних HIV-ом, од којих су 2104 особе оболеле од AIDS-а, док je 1179 особa инфицираних HIV-ом умрло од AIDS-а, а још 136 инфицираних HIV-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2021. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (91%), тако и међу оболелима (85%) и умрлима од AIDS-а (100%). Међу пријављеним новодијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2021. године било је 29 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (82% у 2020. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 24% у 2020. години у односу на 22% у 2002. години).

У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2020. години није било случајева HIV инфекције међу ИКД). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године). У периоду 2005–2020. године регистровано је 15 деце млађе од 14 година, којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја. У периоду 2005–2020. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2020. године живело 2890 особа којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 400 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.

И да се подсетимо како се HIV преноси, односно на који начин се не може инфицирати HIV-ом.

HIV се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

HIV се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсовању... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе...).

HIV се не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење...,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.

Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021–2023. године је: „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: ако не сада, када?”.

Дијабетес у свету

• 463 милиона одраслих или свака 11. особа у свету има дијабетес. Очекује се да ће до 2030. године број оболелих порасти на 578 милиона.
• Код сваке друге одрасле особе са дијабетесом болест није дијагностикована (232 милиона). Већина оболелих има тип 2 дијабетеса.
• Више од 3/4 особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходом.
• Свако шесто живорођено дете (20 милиона) је било изложено повишеном нивоу шећера у крви током трудноће.
• 2/3 оболелих од дијабетеса живи у урбаним срединама, притом 3/4 чини радно активно становништво.
• Свака пета особа са дијабетесом (136 милиона) има више од 65 година.
• Дијабетес је 2019. године био узрок 4,2 милиона смртних исхода.
• Дијабетес је у 2019. години био одговоран за најмање 760 милијарди америчких долара трошкова у здравству – 10% глобалних трошкова здраствене заштите.

Дијабетес у Србији

• Дијабетес је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
• Процењује се да око 480.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес.
• Код приближно 38% оболелих (290.000) дијабетес још увек није откривен, тако да укупан број оболелих (откривених и не откривених случајева) износи око 770.000.
• Половину оболелих чини радно способно становништво.
• Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
• У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3000 особа. У 2019. години Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.
• Према подацима Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак на Моравичком округу је током 2020 године, према пријавама хроничних масовних незаразних болести било 552 новооткривених пацијената оболелих од дијабета.

Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2021. године су:

• Доступност инсулина. Сто година након његовог открића, инсулин и даље остаје ван домашаја многих којима је потребан.
• Доступност оралних лекова. Многим особама са дијабетесом су потребни савремени орални лекови да би контролисали своје стање. Ови лекови су недоступни у многим земљама са ниским и средњим приходима.
• Доступност самоконтроле. Праћење глукозе у крви је основна компонента дијабетолошке здравствене заштите. Многе особе са дијабетесом немају приступ потребној опреми и помагалима.
• Доступност образовања и психолошке подршке. Особама које живе са дијабетесом неопходно је стално образовање како би квалитетно управљали својом болешћу. Многи немају континуирани приступ образовању о дијабетесу.
• Доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање. Особама које живе са дијабетесом или су у ризику да добију дијабетес потребно је обезбедити доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање. Ово је основни предуслов квалитетне здравствене заштите и превенције дијабетеса. 

Данас, у време епидемије вируса SARS CoV-2, особе са дијабетесом суочавају се са додатном великом претњом по здравље. Oсобе са дијабетесом имају већи ризик за најтеже компликације инфекције COVID-19. Ово је посебно случај код старијих особа (свака пета особа старија од 65 година има дијабетес) и када дијабетес није под контролом. Постоји забринутост да ће пандемија COVID-19 имати за последицу глобално веће усмеравање пажње и ресурса на заразне болести, али не треба заборавити потребу за контролом незаразних болести, укључујући дијабетес. Ово би наредних година могло довести до још израженијег пораста учесталости компликација дијабетеса у свету. У оваквој ситуацији, посебну пажњу треба преко глобалне заједнице дијабетеса усмерити на дијабетес, као један од водећих узрока инвалидитета и смртности. Ако је икада било време да се пажња усмери на дијабетес, то време је сада.

Суспендоване честице PM10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24 h, а за PМ 2,5 измерене вредности су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13)

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.
Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Завод за јавно здравље Чачак је узео учешће на сајму и кроз важне јавно здравствене и актуелне теме (значај правилне исхране, прања руку и имунизације против Covid - 19) родитељима и деци указали смо колико су мере превенције значајне а посебно у време епидемије.

Светски дан чистих руку се обележава као дан посвећен заступању прања руку сапуном као једноставног, ефикасног и приступачног начина за спречавање болести и спашавање живота. Први Светски дан чистих руку одржан је 2008. године. Од 2008. године, лидери заједница и држава користе овај дан како би подигли свест о прању руку. Светски дан прања руку подржавају владе, школе, међународне институције, организације цивилног друштва, невладине организације, приватне компаније, појединци и остали представници и чиниоци друштва. Окосница Светског дана чистих руку треба да представља годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица. Многе клице од којих људи могу да се разболе шире се када не оперемо руке сапуном и чистом текуц́ом водом. Због тога је прање руку толико важно, посебно у кључним тренуцима, на пример након коришц́ења купатила, припремања хране, пре јела и после кашљања, кијања или дувања носа.

Прање руку сапуном и водом није само једноставно и јефтино, већ може драматично смањити број мале деце која се разболе. Подучавање људи прању руку помаже њима и њиховим заједницама да остану здрави. Образовање о прању руку у заједници може:

•Смањити број људи који оболевају од дијареје за око 23–40%
•Смањити изостајање са посла због гастроинтестиналних обољења код деце за 30-60%
•Смањити дијареју код људи са ослабљеним имунолошким системом за око 60%
•Смањити респираторне болести, попут прехладе, у општој популацији за око 15–20%.

Зашто је правилна исхрана важна

•Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Колико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

•Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће:
редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице).

Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Када су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Када су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу.

Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 л дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

Као и сваке године, у преко 150 земаља широм света организује се велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења у циљу скретања пажње шире јавности на значај правилне исхране, смањење броја гладних, али и смањење болести које су последица неправилне исхране, пре свега прекомерне ухрањености и гојазности.

Током пандемије COVID-19 дошло је до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља, што је за последицу имало примену нових начина пружања услуга – пре свега коришћењем дигиталних технологија (услуга телемедицине) или пак коришћењем дежурних телефонских линија. Пандемија COVID-19 утицала је такође и наставиће да утиче на особе свих старосних доби, и то на много начина: нпр. путем проживљеног страха од заражавања, преживљеног губитка блиских чланова породице, сталном стрепњом од губитка посла, или пак кроз осећај усамљености због социјалне дистанце.

Ове године, обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: „Брига о менталном здрављу: нека постане стварност за све” пружиће могућност, првенствено онлајн с обзиром на пандемију COVID-19, да сви ми учинимо нешто конкретно како би очували ментално здравље током пандемије. Између 75 и 95 одсто људи са проблемима менталног здравља у земљама са ниским и средњим примањима немају никаквог приступа услугама неге менталног здравља, према подацима СФМЗ. Међутим, многи који живе у богатијим земљама такође имају проблема да приступе услугама које су им неопходне. Наиме, као појединци можемо предузети конкретне акције у циљу очувања сопственог менталног здравља и пружању подршке пријатељима и породици, као послодавци можемо да предузмемо кораке ка успостављању програма за опуштање и релаксацију за запослене, као креатори политика можемо да се обавежемо на повећање квалитета услуга менталног здравља, као лидери земаља можемо да представимо иновативна решења и примере добре праксе који могу послужити за инспирацију другима, и као новинари можемо да промовишемо примере добре праксе како би заштита менталног здравља постала стварност за све.

У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна. Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309 је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.

Национална недеља подршке дојењу у нашој земљи се обележава сваке године у 40. недељи, oве године се обележава у периоду од 04. до 10.10.2021. године са слоганом: “Заштита дојења, заједничка одговорност”. Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота.

Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције.

Октобар се обележава као Међународни месец борбе против рака дојке. Циљ овог обележавања је скретање пажње на здраве облике понашања појединца у циљу превенције рака дојке, као и подизање свести о значају раног откривања и могућности правовременог лечења.

Рак дојке је водећа малигна болест код жена свуда у свету. Ризик од обољевања има свака 8 жена. Према подацима Светске здравствене организације у свету сваке године од карцинома дојке оболи више од 2 милиона жена, а умре више од 500 хиљада. Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" уназад пар година се бележи више од 4600 новооболелих, где више од 1600 изгуби битку са овом болести. Међу новооболелим од рака дојке чак трећину представљају жене млађе од 50 година.Према броју оболелих жена Србија је слична другим земљама у окружењу, али према броју умрлих жена Србија је нажалост међу водећим земљама у Европи.

На Моравичком округу током 2020. године новооткривених случајева карцинома, према пријавама приспелим у Центар за контролу и превенцију болести Завода, било је 120 а умрлих 22 (према Потврдама о смрти).

Када се карцином дојке открије у раној фази, око 90% жена може да се у потпуности излечи. У Србији се у моменту постављања дијагнозе код две трећине жена болест налази у одмаклом стадијуму, а успешност лечења зависи од проширености болести у тренутку постављања дијагнозе. Ова болест прети све већем броју жена, а томе доприноси мала информисаност и нередовни прегледи. У посебном ризику су жене:

•које су имале прву менструацију пре 12. године
•које су имале менопаузу пре 50. године
•које нису родиле или су родиле после 30. године
•у којих је код биопсије дојке нађен поремећај нормалних структура ћелија
•које су оперисане због рака једне дојке
•ако је у породици неко од блиских сродника имао рак дојке

Водећи фактори ризика на које се не може утицати јесте припадност женском полу, старост и генетска предиспозиција а бројни су фактори на које се може и треба утицати. Неки од њих су:

•пушење и изложеност дуванском диму
•прекомерна употреба алкохола
•неправилна исхрана и гојазност
•физичка неактивност

У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.

Старење становништва данас представља један од највећих успеха човечанства, али и један од јавноздравствених изазова, јер су старе особе под већим ризиком од оболевања од хроничних незаразних болести, па често имају и више здравствених проблема истовремено.

Свет

• Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
• Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година.
• Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године.

Европа

• Више од 160 милиона људи је старости преко 60 година.
• Предвиђа се да ће се очекивани животни век у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена,
• Просечна старост мушкараца ће се продужити са 76 година у 2008. години на 84,5 година, а код жена са 82,1 година на 89 година до 2060. године.
• Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. години на 61 милион у 2060. години.

Република Србија

У Републици Србији проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника. Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година.

Нови изазови који прате демографске промене

• Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравствених проблема истовремено.
• Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације.
• На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање неопходне неге (развој декубитуса, на пример). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.
• Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процењује се да 25–30% особа узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција.
• Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници.
• У кризним ситуацијама стари су посебно осетљиви. Наиме, они често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.

Деца у вртићу са својим рекреатором и васпитачима су на полигону радили вежбе, представници Завода су одржали кратко предавање о значају превенције кардиоваскуларних болести а волонтери Црвеног крста су показали шта радити и како указати прву помоћ при застоју срца. Патронажне сестре из Дома здравља су запосленима мерили притисак и шећер у крви.

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом: ПОВЕЖИ СЕ СРЦEМ

Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе, здравствене раднике и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај KВБ, које су водећи узрок смрти у свету. CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS-CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи. Од кардиоваскуларних болести умрло је 18,6 милиона људи у свету, чинећи их водећим узроцима умирања. Код 520 милиона људи који живе са КВБ, COVID-19 је изазвао вишеструке последице. Срчани болесници имају већи ризик од развоја тешких облика ове заразне болести. Због страха од ковид инфекције, трпео је и њихов пословни и породични живот.

САВЕТИ да сачувате своје срце

Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове - изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите 5 порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно - могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене. Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и транс - масти.
Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Kористите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера)

Реците не пушењу

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења,ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „Дојење је наша заједничка одговорност“

Циљеви Светске недеље дојења 2021. су:

• Информисати становништво о значају дојења
• Уврстити дојење у јавно здравствену политику и програме
• Стварати партнерство са појединцима и организацијама
• Подстицати праксу дојења

Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. Не само састав већ је и количина млека прилагођена узрасту детета и његовим потребама и зато мајчино млеко представља стандард исхране! Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија.

Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Новорођенче треба да буде на мајчиним грудима одмах после порођаја као природни наставак споне мајке и детета. Први подој требало би да буде одмах после порођаја јер је новорођенче већ тада спремно да сиса (сиса шаку или окреће главу како би пронашло груди – урођени рефлекс). Стављањем новорођенчета на груди успоставља се контакт „кожа на кожу” одмах по рођењу, подстиче се стварање млека у дојкама и чини лакшим каснији процес дојења. Посебно је важна подршка запосленим мајкама које због природе посла којим се баве морају да се врате на посао врло брзо након порођаја. Овим мајкама би послодавци требало да омогуће да доје на радном месту. Истовремено важно је усвојити јавно здравствене политике које охрабрују жене да доје на радном месту и у јавности. Како би се обезбедила оптимална исхрана одојчета важно је и ограничити маркетинг замена за мајчино млеко.

Пет начина на које породица и пријатељи могу подржати мајку да доји:

• Охрабрите мајку да доји
• Помозите мајци са бебом између подоја како би могла да се одмори или одспава
• Помозите мајци тако што ћете припремити храну богату енергијом, витаминима и минералима како би имала довољно млека
• Одмените мајку у обављању кућних послова
• Подржите мајку да похађа школу родитељства и да научи више о предностима дојења

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од дијареје
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета

Предности дојења за мајку:

• Помаже у успостављању блиског контакта са дететом
• Штеди време и бесплатно је
• Даје прилику да се мајка одмори док храни бебу
• Смањује ризик од појаве дијабетеса типа 2
• Смањује ризик од појаве кардиоваскуларних болести
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије

- Током најтоплијег дела дана, од 11:00 до 17:00 сати, избегавајте интензивну физичку активност.

- Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Препорука је одржавати собну температуру испод 32°C током дана, односно испод 24°C током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.

- Новорођенчад, одојчад и деца узраста до четири године посебно су осетљива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли. Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима. Када боравите напољу бебе и децу узраста до годину дана увек држите у хладовини. Избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, од 10:00 до 17:00 сати. Када су напољу, потребна је одговарајућа заштита од сунца, памучна широка гардероба светлих боја која не стеже, шешир. Уколико користите клима уређај или вентилатор никада их не усмеравајте директно на бебу, односно дете.

- Облачите памучну одећу светлих боја која није тесна, заштитите очи и главу од сунчевих зрака. Препоручује се ношење наочара за сунце.

- Старије особе се не смеју излагати сунчевом зрачењу у најтоплијем делу дана (од 10:00 до 17:00 сати), посебно не старији срчани болесници као и оболели од шећерне болести. Уколико старија особа мора да изађе из куће, препорука је да то уради у јутарњим или вечерњим часовима.

- Уносите доста течности, највише воде, избегавајте пића и напитке који садрже алкохол, кофеин и шећер.

- Уносите лаке оброке, избегавајте тешку и високо калоричну храну, са високим садржајем шећера

- Током боравка на отвореном препоручује се кретање по хладовини и чешћи одмори

- Туширајте се млаком водом, неколико пута на дан.

- Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, обавезно отворите прозоре и врата, укључујући и пртљажник, неколико минута ради проветравања и расхлађивања аутомобила. Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа 5 до 7 степени од спољашње. Правите паузе током вожње. У току вожње по високим температурама, и дужим релацијама, потребно је да се праве паузе на свака 2 сата по 15 минута. Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње.

- Никада децу не остављајте у паркираном возилу на сунцу. Чак и са отвореним прозорима, ако је напољу 25°C, температура у ауту се за 10 минута може попети на 40°C, а ако је напољу 35°C, температура у ауту достиже и 50. подељак. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе. У случају прегрејавања код деце, може доћи до топлотног удара који може имати фаталне последице.

Инфографика - погледајте

Више информација о утицају повишене спољне температуре на здравље људи

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисање појединаца и заједницa за подизање свести о последицама употребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема. Слоган кампање за 2021. годину „Поделите чињенице о дрогама, спасите животе” наглашава значај дељења научно заснованих информација о дрогама, укључујући информације о здравственим ризицима и најбољим праксама за решавање светског проблема дроге као што су превенција, лечење и нега засновани на доказима. У оквиру овогодишње кампање се позивају све заинтересоване стране на локалном, националном и међународном нивоу да предузму активности у циљу смањења ширења дезинформација и коришћења непоузданих извора информација, истовремено се обавезујући да ће делити само праве научно поткрепљене чињенице о дрогама.

Према извештају Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC), у свету је у 2019. години 5,5% популације старости 15–64, односно 275 милиона људи, најмање једанпут у претходној години користило дрогу. Најчешће коришћена дрога је канабис, који је користило 200 милиона особа током претходне године, односно 4,0% глобалне популације старости 15–64 година. Процене показују и да 0,7% популације у свету ове старосне групе спада у високоризичне кориснике и/или зависнике од дрога.

Према резултатима Истраживања о стиловима живота становништва, у Србији је у 2018. години неку илегалну психоактивну супстанцу најмање једанпут током живота користило 9,3% становника узраста од 18 до 64 године (11,5% мушкараца и 7,2% жена) са већом преваленцијом међу популацијом узраста 18–34 године (12,5%). Употреба дрога у 12 месеци које су претходиле истраживању је била мање заступљена и износила је 2,1% међу становницима 18–64 године (2,8% мушкараца и 1,4% жена) и 3,4% међу становницима 18–34 године старости. Најчешће коришћена дрога је канабис са преваленцијом 8,9% (11,3% мушкараца и 6,7% жена) код популације узраста од 18 до 64 године.

Према резултатима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима, у Србији је 2019. било коју дрогу током живота пробало 8,6% ученика старости 16 година. Канабис је најчешће коришћена дрога међу ученицима првих разреда средњих школа у Србији. Ову дрогу је током живота пробало 7,3% ученика првих разреда средњих школа, 5,6% ученика у претходних 12 месеци и 3,2% у претходних 30 дана, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.

Измерена концентрација суспендованих честица PM10 у ваздуху, на мерном месту „Коста Новаковић“, у Чачку, за период мерења од 08 h 03.06.2021. - 08h 07.06.2021.године, не прелази граничне и толерантне вредности за 24 h, према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010, чл.15).

Према индексу квалитета ваздуха (ИКВ), квалитет ваздуха је био умерено добар.

На основу наведеног, квалитет ваздуха је прихватљив са могућим блажим негативним утицајем на здравље људи (особе са срчаним и плућним обољењима, старије особе и деца), па се том делу популације не препоручује дужи боравак на отвореном.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 31. мај, Светски дан без дувана, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Овом приликом се истичу здравствени и други ризици који се повезују са употребом дувана и промовишу делотворне политике и активности којима се смањује употреба дувана. Светски дан без дувана 2021. године обележава се под слоганом:

„ДОНЕСИ ОДЛУКУ – ОСТАВИ ДУВАН”.

Дуван годишње узрокује више од осам милиона смртних случајева у свету и угрожава здравље људи. Постоји велики број болести које су повезане са употребом дувана. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Дуван је фактор ризика и за хроничне болести органа за дисање као што су хронична опструктивна болест плућа, астма и др.

Никотин који се налази у дувану изазива и ствара јаку зависност. Понашање, свакодневне радње које неке особе повезују са употребом дувана, али и осећај туге или стреса, као и жудња за дуваном – отежавају одвикавање од пушења. Уз професионалну подршку, корисници дувана удвостручују шансе за успешно одвикавање од њихове употребе. Тренутно преко 70% од 1,3 милијарде корисника дувана широм света нема приступ потребним службама за успешно остављање дувана. Светска здравствена организација je ове године покренула глобалну кампању са циљем оснаживања и пружања подршке корисницима да престану да користе дуван и дуванске производе. У остваривању овог циља кључна је улога здравственог сектора. Кампањом би требало да се промовише: социјална подршка и окружење које погодује одвикавању од употребе дувана; подршка стручне јавности за политику престанка пушења; унапређење и развој саветовалишта за одвикавање од пушења и услуга у њима; подизање свести о тактикама дуванске индустрије за стицање нових корисника дувана, као и оснаживање корисника за одвикавања од употребе дувана и дуванских производа.

Престанак пушења може представљати велики изазов за пушаче, посебно у специфичним социјалним и економским условима изазваним пандемијом COVID-19. Међутим, одвикавање од пушења је сада важније него икада, јер пушачи имају већу вероватноћу да добију тешки облик COVID-19 него непушачи. Широм света око 780 милиона људи се изјашњава да жели да престане да пуши.

Постоји много разлога за престанак пушења

• Пушачи имају већи ризик да развију тешки облик COVID-19 и умру од ове болести.
• Дуван утиче на физички изглед и угрожава здравље породице и пријатеља у окружењу.
• Пушење смањује плодност жена, a дуван и никотин штете бебама.
• Пушење или коришћење електронских цигарета у присуству деце угрожава њихово здравље и утиче посебно на развој болести органа за дисање.
• Дуван штети готово свим органима тела и узрокује преко 20 врста рака.
• Употреба дувана утиче лоше на рад срца.
• Пушење негативно утиче и на вид и на слух.
• Наргиле, загревани дувански производи, као и електронске цигарете, штетни су по здравље.
• Употреба дувана изазива негативне социјалне и економске последице. Новац утрошен на дуван може се употребити за важније и корисније ствари.
• Употреба дувана и одлагање отпада од дуванских производа загађују животну средину.

Користи од одвикавања од пушења

Постепен опоравак тела од штетних ефеката пушења почиње одмах по прекиду пушења:
• 20 минута након престанка пушења крвни притисак пада и пулс се смањује.
• 12 сати после прекида пушења ниво угљен-моноксида у крви пада на нормалу.
• После 2–12 недеља без пушења циркулација се побољшава и функција плућа се побољшава.
• Након 1–9 месеци без пушења кашаљ и отежано дисање се смањују.
• После једне године без цигарета ризик од коронарне болести се приближно упола смањује.
• Десет година без цигарета смањује ризик од рака плућа на приближно половину, а такође се смањује и ризик од рака уста, грла, једњака, мокраћне бешике, грлића материце и панкреаса.
• Након 15 година без пушења ризик од коронарне болести је исти као код непушача.

Више о кампањи Светске здравствене организације на:

https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/world-no-tobacco-day-2021

Савете за одвикавање од пушења погледајте овде.

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал – све ово је физичка активност.

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Према препорукама СЗО, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности, њена учесталост и трајање.

Главни циљеви овогодишње кампање су:

• подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести;
• истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања;
• подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу у свим доменима;
• промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичку активност.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно је 30% особа старијих од 15 година недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Циљ СЗО је да се до 2025. године смањи број физички неактивних особа за 10%. У свету се 60–80% људи не креће довољно, а последица тога је пораст броја кардиоваскуларних обољења (срчани и мождани удар и повишени крвни притисак), остеопорозе, депресије и малигних болести.

Међународни дан физичке активности је право време да се укаже на значај свакодневног и редовног бављења физичком активношћу, али уз обавезно придржавање мера заштите – ношење маски, одржавање физичке дистанце од најмање 1,5 метра и прање руку водом и сапуном. Физичка активност и утицај на здравље
Извор:
WHO - Data and statistics

Ове године, шеснаеста по реду Недеља имунизације обележава се у доба пандемије COVID-19 под слоганом „Вакцине нас зближавају”. Фокус је на глобалној солидарности и порасту поверења у вакцине и вакцинацију. Вакцинација се види као извесно решење у заустављању пандемије COVID-19, под условом да довољна количина вакцина буде равномерно доступна на глобалном нивоу. Међутим, и у условима пандемије одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен. Управо захваљујући вакцинацији, сваке године у свету се спречи појава између два и три милиона смртних случајева. У 21. веку свако дете има право да живи без болести које се могу спречити вакцинама, али ова обољења и даље представљају значајну претњу у Европском региону СЗО. Због тога је јачање имунизације у свим земљама и даље једно од кључних питања. Посебну пажњу треба обратити на ризичне групе када су у питању поједине болести које се могу спречити вакцинацијом (грип, пнеумококна болест, инфекција изазвана респираторним синцицијелним вирусом...).

Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. То се најбоље види у новонасталим околностима када имунизација против COVID-19 постаје императив у борби против пандемије ове болести као и континуирано спровођење обавезне имунизације, јер сваки пад обухвата носи са собом ризик од појаве вакцинама превентабилних болести и избијања епидемија.

Министарство здравља Републике Србије и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку СЗО и UNICEF-а, континуирано раде на промоцији рутинске као и имунизације против COVID-19,уз додатну подршку Програма Уједињених нација за развој- UNDP-а. У Недељи имунизације подсећамо родитеље на значај редовне вакцинације, а све одрасле особе да се, уколико то нису учиниле до сада, вакцинишу против COVID-19. Свако од нас може и треба да буде пример – вакцинишите се због себе, своје породице и заједнице.

Агенција за заштиту животне средине наставља у складу са својим могућностима успостављање аутоматских мерења ових, код нас али и у свету, најзначајнијих загађујућих материја које имају доминантни утицај на квалитет ваздуха.

Аутоматска мерна станица-сатни подаци: Погледајте

Извор информација: Агенција за заштиту животне средине Београд

Светска здравствена организација сваке године 7. априла обележава Светски дан здравља, ове године под слоганом „Да градимо здравији свет”.
Циљ кампање је подстицање активности које треба да омогуће једнаке услове живота и рада и доступност здравствене заштите за све људе без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење. Светска здравствена организација истиче да су у основи унапређења здравља превенција фактора ризика и здрави животни стилови. Истовремено указује на значај финансијски одрживих здравствених система који пружају услуге у складу са потребама корисника и који су доступни и приступачни свима. Пандемија болести COVID-19 је додатно нагласила неједнакости у здрављу, истовремено продубљујући већ постојећи друштвено-економски јаз међу земљама широм света. Пандемија је у први план ставила значај доступности и приступачности здравствених услуга и тешкоће у њиховом остваривању са којима се суочавају многи широм света.
Република Србија је међу првим земљама у Европи и свету у којима је отпочела вакцинација против COVID-19, а број вакцинисаних са обе дозе вакцине сваким даном је све већи. Посебни напори улажу се и у вакцинацију осетљивих група становништва. Поводом обележавања Светског дана здравља Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” позива становништво да се вакцинише и подсећа да све док се не вакцинише довољан број људи – нема колективног имунитета.

Оболевање и умирање од рака у свету и Србији

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа (22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкарца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена). Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена). Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи. Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код жена него код мушкараца. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи.

Превенција

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика. Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол. Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију. Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. Међународна агенција за истраживање рака је навела до сада доказаних десет биолошких узрочника који су класификовани као канцерогени првог степена. Хумани папилома вируси (ХПВ) у преко 90% случајева су узрочници карцинома грлића материце. Ретровируси, међу њима Хумани Т лимфотропни вирус тип 1 (ХТЛВ-1) и тип 2 повезан је са развојем малигног лимфома и Т-лимфоцитне леукемије, а херпес вирус тип 8 је узрочник Kапоши саркома. Хронична инфекција јетре са Хепатитис Б и Хепатитис Ц вирусима представља главни фактор у настанку хепатоцелуларног карцинома, а доказано је да инфекција Epstein-Barr-овим вирусом доводи до развоја Burkitt-овог лимфома и карцинома назофаринкса. Треба напоменути да је бактерија Helicobacter pylori главни узрочник настанка карцинома желуца и примарних гастричних лимфома (МАЛТ лимфоми), а да одређене врсте паразита могу бити узрочници рака мокраћне бешике и рака жучних канала.
Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.

Ове године тога дана се обележава 139. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2019. године, туберкулоза (ТБ) и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на HIV/AIDS. Исте године процењено је да је око 1,2 милиона HIV-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,7 милиона у 2000), као и 208.000 особа које живе са HIV-ом. Процењено је да је укупно 10 милиона људи оболело од туберкулозе у 2019. години. Највећи број оболелих се налази у региону југоисточное Азије (44%), Африке (25%) и западног Пацифика (18%), док је мање оптерећење овом болести у источном Медитерану (8,2%), Америци (2,9%) и Европи (2,5%). Израчунато је да осам земаља чине две трећине глобалног укупног броја оболелих од туберкулозе: Индија (26%), Индонезија (8,5%), Кина (8,4%), Филипини (6,0%), Пакистан (5,7%), Нигерија (4,4%), Бангладеш (3,6%) и Јужна Африка (3,6%). Резистентна туберкулоза представља сталну опасност. У 2019. године забележено је 500.000 нових случајева ТБ резистентних на рифампицин у свету, од чега је 78% имало мултирезистенту туберкулозу (MDR-TB). Скоро половина (49%) случајева MDR-TB су били становници Индије, Кине и Руске Федерације.

У Европској унији и Европској економској заједници (ЕУ/ЕЕА) у току 2019. године пријављена су 52.862 случаја оболевања од ТБ. Стопа пријављивања се смањује само за око 5% сваке године. Потребан је пад од најмање 10% да би се постигли циљеви одрживог развоја и циљеви глобалне стратегије за елиминацију ТБ као јавноздравственог проблема. Србија се, као и сваке године, 24. марта 2021. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „Сат откуцава” како би се скренула пажња да и даље велики број људи у нашој земљи болује од туберкулозе и да запостављање континуираних напора на контроли ове болести у било ком тренутку у будућности може бити опасно и у земљама са ниским оптерећењем овом болести, због присуства резистентних облика болести који се теже лече а посебно у условима епидемије другом заразном болешћу.

• Ове године ће посебна пажња бити посвећена и заједничким напорима свих кључних институција и организација да се смањи утицај епидемије COVID-19 и одржи дијагностика и лечење туберкулозе, како би се сви потенцијално оболели на време дијагностиковали и започело лечење.
• У току епидемије COVID-19 набавка антитуберкулотских лекова прве и друге линије обављена је правовремено и није било прекида у снабдевању лековима.
• Набављени су најновији међународно одобрени лекови за лечење резистентних облика туберкулозе.
• У оквиру система здравствене заштите обезбеђени су капацитети за хоспитално и амбулантно лечење туберкулозних болесника.

Република Србија бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100.000 у 2003. години на 9/100.000 становника у 2019. години, што је сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. Према пријавама достављеним на обрасцу број 1, у 2019. години пријављено је 623 случаја оболевања од свих облика туберкулозе, који подлежу обавезном пријављивању, што чини нотификациону стопу од 9,02/100.000 на 100.000 становника (преузмите епидемиолошке податке о туберкулози). Основно о туберкулози

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Kада особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, HIV инфекцијом, итд. Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости (детаљније о туберкулози).

Партнери у реализацији програма превенције и контроле туберкулозе:
Министарство здравља http://www.zdravlje.gov.rs /
Републички фонд здравственог осигурања http://www.rfzo.rs/
Светска здравствена организација http://www.who.int/en /
Медицински факултет Универзитета у Београду http://www.mfub.bg.ac.rs/
Медицински факултет Универзитета у Новом Саду http://www.mf.uns.ac.rs/
Медицински факултет Универзитета у Нишу http://www.medfak.ni.ac.rs/
Клиника за пулнологију Клиничког центра Србије http://www.kcs.ac.rs/index.php/sr/klinike/klinika-za-pulmologiju
Црвени Kрст Србије https://www.redcross.org.rs/
Институт за плућне болести Војводине https://www.ipb-ild.edu.rs/
Клиника за плућне болести „Кнез село” Клиничког центра Ниш http://www.kcnis.rs/index.php/klinike-klinickog-centra-nis/internisticke-grane/klinika-za-plucne-bolesti
Респираторно удружење Србије http://www.srbrespiratory.org/
Удружење пулмолога Србије
Удружење Мисија здравље http://www.misijazdravlje.org/
Европски центар за превенцију и контролу болести http://ecdc.europa.eu/en/Pages/home.aspx
СТОП ТБ Партнерство http://www.stoptb.org
Интернационална Унија за борбу против туберкулозе и плућних болести http://www.theunion.org

Тема Светског дана вода 2021. је вредновање воде. Вредност воде је много већа од цене - вода има огромну и комплексну вредност за наша домаћинства, храну, културу, здравство, образовање, економију и интегритет нашег природног окружења. Ако превидимо било коју од ових вредности, ризикујемо да лоше управљамо овим коначним, незаменљивим ресурсом. Циљ одрживог развоја 6 треба да обезбеди воду и канализацију за све. Без свеобухватног разумевања праве, вишедимензионалне вредности воде, нећемо моћи да заштитимо овај критични ресурс у корист свих.
Вода различитим људима значи различите ствари. У домаћинствима, школама и на радним местима вода може значити здравље, хигијену, достојанство и продуктивност. На културним, верским и духовним местима вода може значити везу са стварањем, заједницом и собом. У природним просторима вода може значити мир, склад и очување. Данас је вода под екстремном опасношћу од све већег броја становништва, све већих захтева пољопривреде и индустрије и погоршања утицаја климатских промена.

Разговорајте са свима у вашем окружењу о томе шта вода значи за вас. Како је вода важна за ваш дом и породични живот, за живот, културне праксе, добробит и локално окружење?
Придружите се разговору о томе шта за вас значи вода – ВРЕДНУЈМО ВОДУ!
https://www.worldwaterday.org/
Стручне службе Завода за јавно здравље Чачак обављају узорковање и испитивање готово свих врста вода, било да је реч о води за пиће, изворским, површинским, отпадним водама, као и базенским и котловским водама, или води за специјалне намене као што је на пример вода за хемодијализу.

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Слоган овогодишње кампање: „ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА СВИМА И СВУДА – КВАЛИТЕТАН ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ” има за циљ да се повећа свест о значају оснаживања пацијената и њиховом активном укључивању у процес лечења, са крајњим циљем побољшања квалитета живота. Иако је важно постојање ефикасних мера за спречавање настанка и даљег напредовања болести бубрега, подједнако је битна подршка друштвене заједнице како пацијентима са болестима бубрега (укључујући оне који зависе од дијализе и трансплантације) тако и њиховим неговатељима, посебно током пандемије COVID-19 и других изазовних периода.

Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега. У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега (N00-N19 према МKБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Особе код којих су дијагностификоване болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањењом способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.

Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.

Kључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:

• Оснаживање пацијената са хроничним болестима бубрега и чланова њихових породица, који су најчешће и њихови неговатељи, како би се остварили жељени здравствени исходи и постигли постављени животни циљеви који су за њих значајни и важни. Неопходно је да пацијенти разумеју своју улогу у процесу лечења, поседују неопходно знање како би могли да учествују са лекарима у заједничком доношењу одлука, као и да развију вештине за ефикасно управљање својом хроничном болешћу.
• Залагање за ојачано партнерство са пацијентима при креирању, примени и евалуацији програма управљања хроничним бубрежним болестима, што захтева квалитетну и ефикасну комуникацију.
• Залагање за приступ који обухвата стратегије за: пружање подршке пацијентима у циљу повећања њихове адаптације на епизоде погоршања болести, одржавање социјалних контаката, подизање свести и унапређење знања пацијента, олакшавање приступа подршци и успостављање поверења и контроле у управљању хроничном бубрежном болести.
• Залагање за приступ усмерен на уважавање права и потреба пацијента у спровођењу истраживања, лечења и креирања законске регулативе.
• Оснаживање пацијента, партнерство и ефикасна комуникација, заједно са променом парадигме ка приступу заснованом на оснаживању пацијента и његове околине, могу улити поверење и наду пацијентима да могу квалитетно живети са хроничним болестима бубрега. Залагање за ефикаснији, мултидисциплинарни, интегрисанији и холистички приступ управљања симптомима као што су контрола бола, проблеми са спавањем, анксиозност, депресија, стрес, отежана покретљивост, слабост и др, са циљем ублажавања ових симптома и побољшања квалитета живота како пацијената тако и њихових неговатеља.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада.
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа ( 22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкараца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена).
Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту, одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. За разлику од процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске, земља у којој су регистроване високе стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим тумора коже.

Превенција малигних болести у Србији

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања Сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

У Србији се под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” обележава 31. јануар – Национални дан без дувана. Ове године, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења.

Последице употребе дувана и изложености дуванском диму

Дувански дим садржи више од 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења. Примена мера контроле дувана заснованих на доказима, довела је до смањења учесталости пушења у многим земљама. Ипак још увек више од једне милијарде људи у свету пуши, од тога скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире осам милиона људи. У Србији најмање 15.000 људи превремено умре због пушења на годишњем нивоу. Најновији резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије, показују да је 2020. године пушило 36% пунолетних становника Србије.
Употреба дувана и дуванских производа је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а повећава ризик оболевања и од болести дисајних путева и од малигних обољења. Посебно осетљива популација су млади. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем и бројним хроничним незаразним обољењима током живота. Употреба дувана угрожава и особе у окружењу које су изложене дуванском диму, укључујући одојчад и децу, узрокујући бројне здравствене проблеме. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине.
Поред директне изложености дуванском диму здравље угрожавају и остаци штетних материја из дуванског дима који се дуго након пушења дувана задржавају на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. и не могу се елиминисати проветравањем. Све је више података из истраживања о штетним ефектима „задржаног дуванског дима”, на које су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца.

Пушење и COVID-19

Резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да епидемија COVID-19 није битно утицала на пушачке навике већине пушача (91%), док је 4% пушача повећало број цигарета, исто толико је смањило број попушених цигарета у току дана, док је само 1% пушача престало да пуши. Бројна истраживања потврдила су да су пушачи под повећаним ризиком оболевања од болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, малигних болести и бројних других обољења. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције, па се из наведених разлога пушачи могу сматрати посебно осетљивом групом становништва када је у питању COVID-19, обољење изазвано новим корона вирусом SARS-CoV-2. У циљу превенције преноса вируса SARS-CoV-2 саветује се да се избегава додиривање лица рукама. Ова препорука се теже може применити код корисника дувана који током пушења или употребе дувана чешће рукама додирују лице, па зато пушење може представљати ризик код преноса вируса. Поред тога, током пушења скида се маска, која је у току пандемије у затвореним просторима обавезна.
Пандемија COVID-19 додатно истиче значај престанка пушења. Институт за јавно здравље Србије подсећа да је престанак пушења један од најзначајних корака који пушачи могу предузети у циљу побољшања здравља.

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе ( са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.
Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ петнаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПЕРЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 15. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2018. године регистровано је 1.057 новооболелих жена, a 427 жена је умрло од ове малигне локализације.

На основу најновијих процена за 2020. годину, Међународне агенције за истраживање рака (IARC), жене у Србији и Литванији се са стопом оболевања од 18,7 на 100.000, налазе на трећем месту у Европи после Црне Горе и Румуније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака глића материце је 7,9 на 100.000 жена.

Рак глића материце је болест која се може спречити. Редовни прегледи и ПАПА – тест једном у три године код здравих жена је начин за рано откривање и превенцију рака грлића материце. Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету.

Светски дан хране 2020. обележава 75. годишњицу FAO-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама. Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе.

Кључне чињенице

• Глад на нашој планети. Преко две милијарди људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране. Очекује се да ће до 2050. године тај број бити 10 милијарди људи.
• Пандемија COVID-19 повећава број гладних. Скоро 690 милиона људи широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године. Због пандемије COVID-19 овај број се може повећати за још 83–132 милиона људи.
• Висока цена неухрањености. Неухрањеност (укључујући потхрањеност и недостатак микронутријената), као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утичу на глобалну економију у просеку 3,5 билиона америчких долара годишње.
• Време за акцију. Стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране.
• Гајити, хранити, подржавати. Упркос чињеници да има најмање 30.000 јестивих биљака, данас 66% укупних усева чини само девет биљних врста. Потребно је да узгајамо разноврсну храну да бисмо нахранили свет.

Време је да се ојачају системи производње хране

Последњих деценија свет је остварио значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње. Иако се сада производи више него довољно хране потребне да нахране сви, системи производње хране нису уравнотежени. Глад, гојазност, деградација животне средине, губитак агро-биолошке разноликости, велика количина хране која се баца и недостатак сигурности за раднике у прехрамбеном ланцу, само су нека од питања. У оквиру развоја и припреме планова земаља за опоравак од последица пандемије COVID-19 потребно је искористити прилику за развој и усвајање иновативних решења за унапређење система производње хране на основу научних доказа.

Светски дан хране позива на глобалну солидарност у циљу помоћи свима, а посебно најугроженијим популацијама да се опораве од кризе. Циљ је и да се повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове укључујући климатске промене, омогућити да здравствено безбедна храна одговарајуће хранљиве вредности буде доступна свима, као и да се обезбеди достојанствен живот радницима запосленим у производњи хране.

Карцином дојке је најчешћи карцином код жена. У Србији сваке године оболи око 4400 жена а умре око 1600.Сматра се да ће до 2035 те бројке бити веће и да ће оболевати 5800 жена а умирати 2300.Сада свака осма жена у Србији оболи од ове врсте карцинома. На Моравичком округу новооболелих од карцинома дојке у 2019.години је 130 (према пријавама малигних болести у Центру за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак) а умрло је 47 жена према подацима из Потврда о смрти.

У нашем граду организовани скрининг на карцином дојке спроводи се од марта 2015.године и до сада је позвано око 7200 жена, на позив се одазвало око 3900 жена а суспектне малигне промене или карцином откривен је код 50 жена. Скрининг подразумева преглед здравих жена,тј жена које без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће. Карцином откривен у почетном стадијуму даје веома велике шансе за излечење али код нас се већина жена јавља тек када је болест већ узнапредовала.

ПОСЕТИТЕ ИЗАБРАНОГ ГИНЕКОЛОГА ДАНАС НЕ СУТРА!

У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација.

Циљеви Светске недеље дојења 2020. су:
• информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена,
• истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину,
• подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету,
• ангажовање што већег бројa појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

Деградацију животне средине која је последица загађивача у ваздуху, води или храни, прекомерној употреби оскудних ресурса, прекомерном отпаду и уништавању станишта често изазива људска активност. Наши системи производње хране и обрасци потрошње значајно доприносе климатским променама и деградацији животне средине. Зато Светска здравствена организација и UNICEF препоручују:
• рано започињање дојења – први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја,
• искључиво дојење током првих шест месеци живота,
• континуирано дојење до друге године живота или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци живота.

Производња хране одговорна је за око 26% емисије гасова стаклене баште, за око 32% глобалне стопе закисељења земљишта и за 78% прекомерне минерализације водених токова. Наша тренутна пракса производње и потрошње хране деградира копнене и водене екосистеме и покреће климатске промене. Стога је важно одговорно коришћење ресурса као што су земља, вода и извори енергије и очување биолошке разноликости.

Коришћење адаптираних млечних формула утиче на животну средину и климу због начина производње, паковања, дистрибуције и начина припреме. Главни састојак већине адаптираних млечних формула је кравље млеко. Индустрија млека обично ослобађа значајне количине метана и других гасова стаклене баште. Поред тога, оброци хране или пашњаци потребни млечним говедима могу довести до крчења шума. То заузврат повећава количину угљен-диоксида, јер стабла више нису доступна да би га апсорбовала и спречила климатске промене. Храњиви оброци за краве млекаре добијају се од житарица и соје узгајане уз интензивну употребу пестицида и ђубрива. То оставља иза себе још један еколошки траг.

Процеси производње, паковања, дистрибуције и припреме адаптираних млечних формула, као и код већине производње хране, захтевају енергију. Отпад је још један фактор који треба размотрити јер оставља еколошки траг. Металне лименке, ако се не рециклирају, вероватно ће завршити на депонијама, док пластични, алуминијумски и папирни отпад често заврши у нашим океанима.

За производњу и припрему адаптираних млечних формула потребна је вода. Слатка вода је оскудни природни ресурс и зато је треба заштитити. Кључни су сви напори да сачувамо, рециклирамо и напунимо наше изворе воде. С друге стране, за производњу мајчиног млека потребна је храна коју мајка конзумира што резултира готово никаквим отпадом. Само око 40% свих беба рођених у току године искључиво се доји до шест месеци старости, а само 45% наставља дојење до друге године живота. Често постоји недостатак подршке дојењу, било у здравственом систему, на радном месту или у заједници. Недостатак породиљског/родитељског одсуства и подршке на радном месту представља велики изазов за оптимално дојење.

Шта можемо да учинимо за здравију планету?

Дојење је једно од најбољих улагања за спашавање живота деце и побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и нације. Подршка дојењу има краткорочни и дугорочни утицај на здравља наше планете. Потребно је заговарање за дојење као јавноздравствену интервенцију која спашава животе и спречава инфекције и болести у целој популацији и то:
• усклађивање националних и међународних смерница за дојење са иницијативама за заштиту животне средине;
• унапређење примене принципа „болница – пријатељ беба” и промовисање дојења у општој популацији;
• подизање свести доносилаца одлука у циљу препознавања доприноса дојења у смислу здравствено безбедне хране која унапређује животну средину;
• заговарање политике усмерене на смањење емисије угљен-диоксида који се ослобађа при производњи адаптираних млечних формула;
• примена и поштовање одредби Међународног кодекса маркетинга адаптираних млечних формула и одговарајуће резолуције Светске здравствене скупштине;
• заговарање за плаћено породиљско одсуство и дојење на радном месту засновано на Конвенцији о заштити материнства од стране Међународне организације рада као минималног стандарда.

Друштвена подршка

Како би успешно спровеле дојење, све жене имају право на подршку друштва, било да је у питању њихова породица, заједница, здравствени систем или подршка на радном месту. Саветовалиште за дојење је врста подршке коју директно женама/родитељима пружају обучени здравствени радници и саветници. Саветовање о дојењу од суштинског је значаја за повећање стопе дојења. Оно има за циљ оснаживање жена/родитеља да доје, поштујући њихове личне ситуације и жеље, а укључује и пружање практичне помоћи и демонстрирање како да се беба стави на груди. Потребно је инвестирати у одговарајуће програме обуке за различите нивое здравствених радника, консултаната за дојење, здравствених радника у заједници. Потребно је информисати заједницу о утицају храњења новорођенчета/одојчета адаптираним млечним формулама на животну средину, у чему значајну улогу између осталих имају и медији. Истовремено је од значаја обезбедити ресурсе за додатна истраживања о утицају адаптираних млечних формула на климу и животну средину.

Циљ кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења у обезбеђењу оптималне исхране, правилног раста и развоја, за заштиту и унапређење здравља детета и мајке, заштиту животне средине, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Живимо у времену пандемије COVID-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Ток пандемије је још увек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свету. COVID -19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS cov -2, ризик да развију тежу клиничку слику COVID 19 је већи. Људи који имају срчану слабост су много осетљивији на инфекцију COVID -19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежано дисање, умор и оток потколеница. Од срчане слабости у свету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација у свету. Од пет срчаних болесника, један ће развити срчану слабост.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. На Моравичком округу током 2019.године од болести срца и крвних судова умрло је готово 45% од укупног броја умрлих.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се: повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%), и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

Промењиви фактори ризика: Хипертензија (повишен крвни притисак),употреба дувана,повишен ниво шећера у крви – шећерна болест, физичка неактивност, неправилна исхрана, повишен ниво холестерола/липида у крви, прекомерна ухрањеност и гојазност
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика):године старости,пол,болести у породици
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ СВОЈЕ СРЦЕ

- Будите мудри у избору хране и пића

• Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
• Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
• Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико дневно) – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
• Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
• Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и трансмасти.
• Правите код куће здраве оброке.

- Будите физички активни

• Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
• Прошетајте до посла или до продавнице.
• Користите степенице уместо лифта.
• Укључите се у неки спорт или плес.
• Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
• Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
• На посао идите бициклом, ако је то могуће.
• Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
• Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

- Реците „не” пушењу

• То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
• У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
• После 15 година након престанка пушења, ризик од болести срца и крвних судова враћа се на ризик непушача.
• Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
• Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација.

Циљеви Светске недеље дојења 2020. су:
• информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена,
• истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину,
• подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету,
• ангажовање што већег бројa појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

Деградацију животне средине која је последица загађивача у ваздуху, води или храни, прекомерној употреби оскудних ресурса, прекомерном отпаду и уништавању станишта често изазива људска активност. Наши системи производње хране и обрасци потрошње значајно доприносе климатским променама и деградацији животне средине.

Зато Светска здравствена организација и UNICEF препоручују:

• рано започињање дојења – први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја,
• искључиво дојење током првих шест месеци живота,
• континуирано дојење до друге године живота или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци живота.

Производња хране одговорна је за око 26% емисије гасова стаклене баште, за око 32% глобалне стопе закисељења земљишта и за 78% прекомерне минерализације водених токова. Наша тренутна пракса производње и потрошње хране деградира копнене и водене екосистеме и покреће климатске промене. Стога је важно одговорно коришћење ресурса као што су земља, вода и извори енергије и очување биолошке разноликости.

Коришћење адаптираних млечних формула утиче на животну средину и климу због начина производње, паковања, дистрибуције и начина припреме. Главни састојак већине адаптираних млечних формула је кравље млеко. Индустрија млека обично ослобађа значајне количине метана и других гасова стаклене баште. Поред тога, оброци хране или пашњаци потребни млечним говедима могу довести до крчења шума. То заузврат повећава количину угљен-диоксида, јер стабла више нису доступна да би га апсорбовала и спречила климатске промене. Храњиви оброци за краве млекаре добијају се од житарица и соје узгајане уз интензивну употребу пестицида и ђубрива. То оставља иза себе још један еколошки траг.

Процеси производње, паковања, дистрибуције и припреме адаптираних млечних формула, као и код већине производње хране, захтевају енергију. Отпад је још један фактор који треба размотрити јер оставља еколошки траг. Металне лименке, ако се не рециклирају, вероватно ће завршити на депонијама, док пластични, алуминијумски и папирни отпад често заврши у нашим океанима.

За производњу и припрему адаптираних млечних формула потребна је вода. Слатка вода је оскудни природни ресурс и зато је треба заштитити. Кључни су сви напори да сачувамо, рециклирамо и напунимо наше изворе воде. С друге стране, за производњу мајчиног млека потребна је храна коју мајка конзумира што резултира готово никаквим отпадом.

Само око 40% свих беба рођених у току године искључиво се доји до шест месеци старости, а само 45% наставља дојење до друге године живота. Често постоји недостатак подршке дојењу, било у здравственом систему, на радном месту или у заједници. Недостатак породиљског/родитељског одсуства и подршке на радном месту представља велики изазов за оптимално дојење.

Шта можемо да учинимо за здравију планету?

Дојење је једно од најбољих улагања за спашавање живота деце и побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и нације. Подршка дојењу има краткорочни и дугорочни утицај на здравља наше планете. Потребно је заговарање за дојење као јавноздравствену интервенцију која спашава животе и спречава инфекције и болести у целој популацији и то:
• усклађивање националних и међународних смерница за дојење са иницијативама за заштиту животне средине;
• унапређење примене принципа „болница – пријатељ беба” и промовисање дојења у општој популацији;
• подизање свести доносилаца одлука у циљу препознавања доприноса дојења у смислу здравствено безбедне хране која унапређује животну средину;
• заговарање политике усмерене на смањење емисије угљен-диоксида који се ослобађа при производњи адаптираних млечних формула;
• примена и поштовање одредби Међународног кодекса маркетинга адаптираних млечних формула и одговарајуће резолуције Светске здравствене скупштине;
• заговарање за плаћено породиљско одсуство и дојење на радном месту засновано на Конвенцији о заштити материнства од стране Међународне организације рада као минималног стандарда.

Друштвена подршка

Како би успешно спровеле дојење, све жене имају право на подршку друштва, било да је у питању њихова породица, заједница, здравствени систем или подршка на радном месту. Саветовалиште за дојење је врста подршке коју директно женама/родитељима пружају обучени здравствени радници и саветници. Саветовање о дојењу од суштинског је значаја за повећање стопе дојења. Оно има за циљ оснаживање жена/родитеља да доје, поштујући њихове личне ситуације и жеље, а укључује и пружање практичне помоћи и демонстрирање како да се беба стави на груди. Потребно је инвестирати у одговарајуће програме обуке за различите нивое здравствених радника, консултаната за дојење, здравствених радника у заједници. Потребно је информисати заједницу о утицају храњења новорођенчета/одојчета адаптираним млечним формулама на животну средину, у чему значајну улогу између осталих имају и медији. Истовремено је од значаја обезбедити ресурсе за додатна истраживања о утицају адаптираних млечних формула на климу и животну средину.

Циљ кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења у обезбеђењу оптималне исхране, правилног раста и развоја, за заштиту и унапређење здравља детета и мајке, заштиту животне средине, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

ЖИРО РАЧУН: 840-17750-34
БРЗИ СЕРИОЛОШКИ ТЕСТОВИ

Грађани тестирање могу да обаве у некој од здравствениох установа и институтима и заводима за јавно здравље Србије. Цена теста је 1.200,00 динара, а уплате је могуће извршити на исти текући рачун на који се уплаћује и тестирање на лични захтев за RT-PCR тестирање.

Текући рачун је 840-17750-34 док се у пољу позива на број уписује јединствени матични број грађанина који се тестира. Тестирање је могуће и за стране држављане. Уплата се врши на исти текући рачун 840-17750-34, а уместо јединственог матичног броја, у поље позив на број уписује се број пасоша или број иностраног осигурања. Такође, горенаведени рачун је и за уплату правних лица, која уместо јединственог матичног броја, у поље позив на број уписују ПИБ правног лица. НАПОМЕНА: УКОЛИКО ПРАВНО ЛИЦЕ УПЛАЋУЈЕ СРЕДСТВА ЗА ВИШЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА - ПОТРЕБНО ЈЕ ДА ДОСТАВИ СПИСАК ЛИЦА СА ЈМБГ. Све примедбе грађана у вези са сериолошким тестирањем на лични захтев, могу бити упућене путем броја телефона 064/8522-427.

RT-PCR ТЕСТИРАЊЕ

Инструкција за уплату средстава за услугу RT-PRC тестирања на присуство SARS-CoV2 на лични захтев на подрачун Републичког фонда за здравствено осигурање број: 840-17750-34 ПОДРАЧУН ЗА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ РФЗО-ЗА УСЛУГЕ RT-PCR ТЕСТИРАЊА НА ПРИСУСТВО SARS CoV2

ФИЗИЧКА ЛИЦА:
УПЛАТИЛАЦ: Име и презиме уплатиоца, Адреса становања, Место пребивалишта;
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Репбулички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 189-готовински/290-безготовински
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): ЈМБГ УПЛАТИОЦА

ПРАВНА ЛИЦА:
УПЛАТИЛАЦ: Назив и седиште правног лица;
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Републички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 290
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): ПИБ ПРАВНОГ ЛИЦА
НАПОМЕНА: УКОЛИКО ПРАВНО ЛИЦЕ УПЛАЋУЈЕ СРЕДСТВА ЗА ВИШЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА СПИСАК ЛИЦА СА ЈМБГ

Допуна Инструкције за уплату средстава за услугу РТ-ПРЦ тестирања на присуство SARS-CoV2 на лични захтев на подрачун Републичког фонда за здравствено осигурање број: 840-17750-34 ПОДРАЧУН ЗА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ РФЗО-ЗА УСЛУГЕ РТ-ПЦР ТЕСТИРАЊА НА ПРИСУСТВО САРС ЦоВ2 за стране држављане:

СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ:
УПЛАТИЛАЦ: Име и презиме уплатиоца; Држава пребивалишта
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Репбулички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 189-готовински/290-безготовински
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): БРОЈ ПАСОША ИЛИ БРОЈ ИНОСТРАНОГ ОСИГУРАЊА

Грађанима Републике Србије се саветује да одложе планирана путовања у сва подручја у којима се региструје интензивна трансмисија вируса COVID-19 због могућег ризика од заражавања новим корона вирусом

Уколико путују у подручја интензивне трансмисије, препоручује се придржавање следећих мера:

• избегавање контакта са особама које имају знаке инфекције органа за дисање (кашаљ, кијање, цурење носа, повишена температура);
• избегавање масовних окупљања и боравка у простору где се налази велики број особа;
• појачана и честа хигијена руку (прање водом и сапуном најмање 20 секунди, или ако то није могуће, коришћење алкохолних гелова за дезинфекцију руку, нарочито након контакта са оболелим особама или боравка у потенцијално угроженом подручју;
• може се препоручити ношење маски преко уста и носа уколико се борави у простору где су масовна окупљања (аеродроми, железничке и аутобуске станице, градски и међуградски превоз и сл);
• придржавање мера заштите од преношења инфекције код свих особа које осете симптоме инфекције органа за дисање (респираторна хигијена – одржавање одстојања од других особа, покривање уста и носа приликом кашљања или кијања папирним марамицама или рукавом у прегибу лакта, често прање руку);
• избегавање контакта са живим или мртвим дивљим или домаћим животињама.

Светска здравствена организација (СЗО) је добила информације о избијању епидемије упале плућа непознатог порекла у граду Вухану, у Кини, 31. децембра 2019. године.Кинеске власти су идентификовале нови коронавирус 7. јануара 2020. године и вирус је привремено назван 2019-nCoV, да би 11. фебруара болест изазвана овим вирусом названа Коронавирус 2019, или COVID-19.

Генерални директор СЗО је прогласио ову епидемију за jавноздравствену претњу од међународног значаја (Public Health Emergency of International Concern) 30. јануара 2020. године. Последње податке о епидемиолошкој ситуацији у вези COVID-19 можете погледати овде