Завод за јавно здравље Чачак

  • Веселина Миликића 7, 32102 Чачак, 032/325-019

Ćirilica | Latinica

Novosti

Datum objave: 30-09-2022

Светски дан срца Завод за јавно здравље Чачак обележио је у Предшколским установама „Радост“ и „ Моје детињство“.

Прочитајте детаљније Кратак опис

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ

Будите мудри у избору хране и пића

Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Kористите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

Реците „не” пушењу

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 26-09-2022

Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.

Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције. Kључне чињенице

– У скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода је највећа међу женама генеративног доба (15–49 година) које су у браку или у ванбрачној заједници. Посматрано на глобалном нивоу, 63% жена у генеративном добу које су у браку или ванбрачној заједници користи неки облик контрацепције. Употреба контрацепције била је изнад 70% у Европи, Латинској Америци, на Kарибима и у Северној Америци, док је у средњој и западној Африци била испод 25%.
– Према проценама СЗО, 214 милиона жена генеративног доба из земаља у развоју које не користе никакву методу контрацепције имају незадовољену потребу за модерном контрацепцијом.
– Према проценама СЗО, употреба модерних метода контрацепције спречила би 308 милиона непланираних трудноћа, док би испуњавање свих незадовољених потреба жена за модерним методима контрацепције спречило додатних 67 милиона нежељених трудноћа на годишњем нивоу.
– Према проценама СЗО, око 15 милиона адолесцената користи неку од модерних метода контрацепције, док 23 милиона адолесцената има незадовољену потребу за модерном контрацепцијом и стога су под повећаним ризиком од нежељене трудноће.
– Неке методе контрацепције могу да спрече преношење HIV-а и других сексуално преносивих инфекција. Жене које живе са HIV-ом имају у већем проценту незадовољену потребу за планирањем породице и услугама репродуктивног здравља у односу на општу популацију, делимично због недостатка улагања у интегрисане услуге планирања породице.

Модел планирања породице у Републици Србији

Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Према подацима последњег Истраживања здравља становништва Републике Србије, 26,8% младих у Србији узраста од 15 до 19 година је ступило у сексуалне односе, и то више дечака него девојчица (29,5% према 24,5%). У односу на 2013. годину (33,1%) забележено је смањење процента младих узраста од 15 до 19 година који су ступили у сексуалне односе. На основу резултата Истраживања 2,9% младих је ступило у сексуалне односе пре 15. године живота.

У популацији младих узраста од 15 до 19 година који су у години која је претходила Истраживању имали сексуалне односе са повременим партнером 55,6% је приликом последњег сексуалног односа користило кондом. Дечаци су чешће навели да су користили кондом приликом последњег сексуалног односа са повременим партнером него девојчице (61,0% према 48,2%). У популацији одраслог становништва узраста 20 и више година употреба кондома са повременим партнером опада са старошћу и била је значајно мање заступљена код становника нижег образовног статуса и нижих прихода домаћинства. У односу на 2013. годину запажа се повећање употребе кондома приликом последњег сексуалног односа са повременим партнером (50,5% према 43,3%).

У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних модерних метода контрацепције.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/

higijena

Datum objave: 04-08-2022

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.

Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф (UNICEF) су 1989. године препоручили водич „Десет корака до успешног дојења”, као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је и на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне формуле, који је данас део законодавства већине европских земаља. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1 до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”.

Циљеви Светске недеље дојења 2022. су:

• Информисати људе о вези између дојења и социјалне подршке родитељима.
• Јачање подршке вредностима родитељства и родно уједначеним социјалним нормама на свим нивоима ради пружања подршке дојењу.
• Сарадња са појединцима и организацијама који пружају подршку родитељима.
• Повећање подстицаја родне равноправности у области социјалне заштите како би се унапредило дојење.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини. Упркос међународним препорукама, само 40% свих беба млађих од шест месеци у свету су искључиво дојене, а само 45% наставља дојење до навршена 24 месеца.

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од пролива
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета.

Предности дојења за мајку:

• Помаже успостављању емоционалне везе са дететом
• Смањује крварење после порођаја
• Доприноси нормализацији телесне масе
• Смањује ризик од појаве остеопорозе
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије.

Поводом обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, као и сваке године до сада, расписује конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа. Овогодишња тема је „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ: МАЈЧИНО МЛЕKО НАЈБОЉА ХРАНА”. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. У оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења биће организована предавања, трибине и изложбе на тему дојења. Циљ активности кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења као најоптималнијег начина исхране за правилан раст и развој, заштиту и унапређење здравља детета и мајке, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 30-06-2022

На иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље месец јун проглашен је Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Носилац активности је Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", уз подршку Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мреже института и завода за јавно здравље и здравствених установа.

Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.

Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 27-06-2022

Овај датум обележава се широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о последицама употребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.

Слоган кампање за 2022 годину „Брига у време кризних ситуација“ наглашава значај адекватног одговора на изазове повезане са употребом дрога током здравствених и хуманитарних кризних ситуација. У оквиру кампање апелује се на све сегменте друштва, на владине и невладине организација и све заинтересоване стране да предузму хитне акције за заштиту људи, укључујући унапређење превенције и лечења зависности од дрога, али и активности на смањењу илегалне трговине дрога. Према извештају Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) објављеном 2021. године, број корисника канабиса у свету порастао за 18% у претходној деценији, а у 2019. години приближно 200 милиона људи је користило ову дрогу, што представља 4% укупне светске популације. Процењен број корисника кокаина у свету је у 2019. години био 20 милиона, 62 милиона људи користило опиоиде у немедицинске сврхе, док је амфетамине у истој години користило 27 милиона људи. У извештају се наводи и да је у претходној деценији значајно смањен проценат адолесцената који мисле да је канабис супстанца која је штетна по здравље.

Према резултатима Европског школско истраживање о употреби психоактивних супстанци међу ученицима, у Србији је 2019. било коју дрогу током живота пробало 8,6% ученика старости 16 година. Канабис је најчешће коришћена дрога међу ученицима првих разреда средњих школа у Србији. Ову дрогу је током живота пробало 7,3% ученика првих разреда средњих школа, 5,6% ученика у претходних 12 месеци и 3,2% у претходних 30 дана, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље обележава 26. јун – Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама, различитим активностима које укључују организацију скупова за стручну и општу јавност, организовање трибина и предавања, припрему и/или дистрибуција информативног материјала и друго, а све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Укључивање што већег броја партнера у обележавање овог значајног датума из календара здравља доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 31-05-2022

Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу.

Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без дувана покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима, као и коришћењу дуванских производа.

Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину. Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и осетљиве екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени.

Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине. Кључне поруке кампање су:

• Оставите дуван - спасите себе и нашу планету
• Подржите произвођаче дувана да пређу на производњу других и одрживих усева
• Одговорно поступајте са отпадом
• Подржите „зелене” технологије, тј. оне које неће угрожавати животну средину.

Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године у Србији, 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.

Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 19-05-2022

Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).

Слоган кампање „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Опште препоруке за очување оралног здравља су:

• одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе;
• смањење уноса шећера и избалансирана исхрана;
• коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају;
• безбедно физичко окружење;
• редовне контроле код стоматолога;
• престанак или смањење конзумирања алкохола;
• престанак пушења.

Показатељи оралног здравља у свету и Србији

- Скоро половина светске популације (3,5 милијарди људи) има неко орално обољење.
- Каријес сталних зуба у свету има 2 милијарде људи, а 520 милиона деце има каријес млечних зуба
- Нелечена пародонтопатија, која у крајњој фази доводи до испадања захваћених зуба, заузима међу хроничним незаразним обољењима 11. место према учесталости на глобалном нивоу
- У земљама Европског региона Светске здравствене организације, 20–90% шестогодишњака има каријес
- Учесталост обољења уста и зуба, као и приступ стоматолошкој здравственој заштити, значајно варира међу европским земљама. Лечење болести уста и зуба је скупо и у просеку чини 5% укупних трошкова за здравствену заштиту у већини земаља са високим приходима
- Неједнакости у оралном здрављу међу земљама и међу различитим осетљивим групама становништва постоје у читавом свету

- Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:

• 55.3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и уста као добро;
• 57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
• 16.5% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
• Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
• У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.

- Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:

• 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
• 50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
• 17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
• у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.

• Препоруке за очување оралног здравља су:

- брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
- у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
- одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
- посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
- везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
- избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
- престанак пушења; - смањење или престанак конзумирања алкохола; коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе...).

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 13-05-2022

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.


Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије COVID-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни. Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.

Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.

Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 21-04-2022

Имунизација је једно од највећих достигнућа јавног здравља двадесетог века. Једноставан је безбедан и ефикасан начин заштите од одређених заразних болести. На овај начин се превенирају заразне болести, њихове компликације као и смртни исходи.

Разликују се два основна типа имунизације односно стварања имуности:
-активна имунизација подразумева стварање имуног одговора давањем вакцине
-пасивна имунизација представља стварање привремене имуности особа које нису раније активно имунизоване (вакцинисане), а изложене су инфективном агенсу и то применом серума, односно имуноглобулина, антитоксина и антисерума животињског порекла

Вакцинација је поступак уношења узрочника болести или њихових делова у организам сациљем да се изазове реакција имуног система и развије отпорност на те узрочнике, односно болести, слична оној која се стиче природним путем у случају оболевања.Вакцине јачају способност одбране организма од болести тако што му помажу да развије антитела против њихових узрочника. Поуздана је и ефикасна мера спречавања заразних болести њихових компликација као и смртних исхода.

-имунизација спашава животе
-основно је право које није свима доступно
-епидемије представљају озбиљне претње
-заразне болести могу да изазову смртни исход
-заразне болести се могу контролисати и смањити
-имунизација је исплатива јавноздравствена мера
-деци у здравственом систему треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину

Када дете прими вакцину његово тело одговара стварањем антитела као да је добило болест против које је вакцинисано. Створена антитела остају у организму и надаље га штите од те болести. Календар имунизације једне земље представља редослед давања вакцина у односу на узраст.Вакцинација се спроводи у препорученом узрасту и у складу са препорученим интервалима између више доза. Неке вакцине је потребно дати само једном, а неке више пута у току прве године живота и према календару ревакцинацијом до одређеног узраста. Календаром вакцинације обухваћени су узрочници туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња, рубеле, заушака, хепатитиса Б, обољења изазваних Хемофилусом инфлуенце тип б.

У претходним годинама, земље Европског региона биле су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе епидемије се шире из земље у земљу. Дете које није вакцинисано лако може да оболи. Битно је да дете прими све дозе вакцина у складу са календаром имунизације. Ако се вакцина да пре времена, дете неће створити отпорност због незрелости свог одбрамбеног система, а ако се да касније дете у међувремену може да оболи. И даље је неопходно радити на основним стратегијама достизања и одржавања обухвата вакцинације са преко 95% у свим вакцинама и тиме постићи одржавање колективног имунутета против заразних болести. Имуинизацијом против заразних болести сачувано је више живота него било којом другом интервенцијом за заштиту здравља, уколико се изузме снабдевање хигијенски исправном водом за пиће.

higijena

Datum objave: 07-04-2022

Светски дан здравља, 7. април, ове године посвећен је очувању здраве животне средине и обележава се под слоганом „Наша планета, наше здравље”. Ваздух, вода и храна неопходни су за опстанак свих живих бића, а добро здравље нераскидиво је повезано са здравом животном средином. Управо зато Светска здравствена организација овај значајан датум у Календару здравља посвећује здрављу наше планете. Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и у циљу подстицања на активности и мере које треба предузети како би се очувала животна средина, а тиме и здравље људи. У складу са приступом „Једно здравље” који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, овогодишња кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину како понашања појединаца тако и друштва у целини:

Шта свако од нас може да уради да се сачува здрава животна средина?

1. Потрошња воде се удвостручила у последњих 50 година – штедимо воду јер су њене количине на Земљи ограничене. Обратите пажњу на то колико и како користите воду. Само 2,5% од укупне количине воде на Земљи је слатководно. Већина је залеђена или дубоко испод површине. Мали део који преостаје налази се у рекама и језерима и управо ту воду користи за производњу хране, привреду и све животне потребе више од седам милијарди људи. Рационално користите доступну воду поправком славина које цуре, укључивањем машина за прање судова и веша тек када се напуне, повременим затварањем славине приликом прања зуба, туширања и прања косе, заливање баште или дворишта у раним јутарњим сатима (ако има могућности водом из бунара или прикупљеном кишницом).

2. Рециклажом штедимо природне ресурсе и енергију и штитимо животну средину.

Сваке године се рециклажом уштеди 700.000.000 тона у емисији угљен-диоксида, а рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20 процената. Рециклирајте. Приликом куповине обратите пажњу на ознаку на амбалажи да ли може да се рециклира. Користите стаклену уместо пластичне амбалаже и платнене торбе уместо пластичних кеса.

3. Саобраћај представља значајан извор загађења ваздуха.

Када би свако од нас само два пута недељно оставио аутомобил код куће, емисија гасова стаклене баште у свету би се смањила у просеку за 720 kg на годишњем нивоу. Уместо аутомобила користите бицикл или јавни превоз или прошетајте до посла или школе ако удаљеност није превелика. Смањићете загађеност ваздуха, као и количину буке, сагорети калорије и побољшати своје здравље.

4. Сагоревањем фосилних горива настају различита хемијска једињења која вишеструко загађују животну средину и утичу на климу и здравље. Очистите филтере клима уређаја, искључите сијалицу када вам није неопходна, урадите изолацију ради побољшања енергетске ефикасности.

5. Сваке године се посече 600 милиона стабала како би се произвело шест трилиона цигарета Уколико пушите, престаните са овом лошом навиком. Реците НЕ дувану у свом окружењу – не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине.

Загађење животне средине у бројкама

Климатске промене у виду пораста температуре ваздуха, екстремних падавина и поплава су свеприсутне и манифестују утицај на биљни и животињски свет, као и на здравље људи. Растуће температуре и поплаве изазване климатским променама ће додатних две милијарде људи изложити ризику од инфекције денга грозницом. Девет од десет људи на планети удише загађен ваздух. Загађење ваздуха узроковано људским фактором, на пример сагоревање фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса, доприноси деградацији животне средине. Од последица загађења ваздуха на планети сваког минута 13 људи умре од рака плућа, срчаних болести и можданог удара. Загађење азот-диоксидом може погоршати респираторне болести, а ово се посебно односи на астму. Широм света 3,6 милијарди људи нема безбедне санитарне услове. Нетретирани људски отпад уништава како екосистеме тако и здравље људи, а повреде изазване убодом игле од одбачених шприцева могу изазвати хепатитис Б, Ц и друге заразне болести.

Широм света две милијарде људи нема безбедну пијаћу воду. Сваке године 829.000 људи умре од дијареје узроковане загађеном водом и лошим санитарним условима. Од последица употребе дувана сваке године умре више од осам милиона људи. Употреба дувана је главни фактор оболевања од рака, болести срца, плућа.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 25-03-2022

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол. Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију. Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. Међународна агенција за истраживање рака је навела до сада доказаних десет биолошких узрочника који су класификовани као канцерогени првог степена.

Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 23-03-2022

Малишани су имали пригодан програм у природи уз кратко предавање о значају воде.Такође поводом Светског дана вода у Основној школи „Десанка Максимовић“ у Горњем Милановцу ученицима је одржано предавање о значају воде у природи и ресурсима воде.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 04-02-2022

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа ( 22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкараца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена). Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту, одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи. За разлику од процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске, земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

Превенција малигних болести у Србији

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања Сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 31-01-2022

У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана”.

Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се наглашавају значај превенције отпочињања и важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе.

Употреба дувана је водећи превентабилни узрок смрти, а сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Епидемија употребе дувана и дуванских производа је једна од највећих претњи јавном здрављу с којом се свет икада суочио. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис (обољења потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе) и многе друге. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Сви дувански и никотински производи између осталог садрже никотин који изазива зависност, а посебно осетљиви на његово дејство су млади. Зависност од дувана је болест која се може и треба дијагностиковати и лечити као и друге хроничне болести.

Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године, у Србији 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан. Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).

Пушење утиче на читаво тело, а престанком пушења смањује се ризик од многих болести, уколико се особа разболи, лечење неких болести може бити лакше, а опоравак бржи. Престанак пушења спада међу најбоље одлуке и поступке које можете учинити за своје здравље, без обзира на године и дужину пушачког стажа. Старије особе обично имају значајно дужи пушачки стаж, а подаци из појединих истраживања показују да су мање свесне штетности дувана, тј. склонији су потцењивању ризика пушења. Неке од баријера за престанак пушења код старијих су и већи степен никотинске зависности, стрес и социјална изолација са којом се суочавају неке старије особе. Ипак, истраживања показују да упркос томе што особе старије од 60 година ређе покушавају да престану да пуше, оне истовремено имају већу вероватноћу да покушај одвикавања буде успешан.

Више од добитима и начинима одвикавања од пушења прочитајте у Водичу за одвикавање од пушења.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 20-01-2022

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 17. до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавити превентивни преглед.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације. На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система (ECIS), жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налазе на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака глића материце је 8,8 на 100.000 жена.

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку. У складу са Програмом обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је препоручена имунизација против обољења изазваних ХПВ. Препорука је да вакцину примарно приме деца оба пола старија од 9 година пре првих сексуалних односа, а првенствено деца шестих разреда основних школа. Имунизацију ће реализовати изабрани лекари у домовима здравља који спроводе примарну здравствену заштиту школске деце. Активна имунизација се спроводи са потребним бројем доза (две или три), зависно од врсте вакцине (ХПВ2, ХПВ4, ХПВ9) и узраста у којем се даје.

Током 2022. године биће разматрана могућност за спровођење препоручене вакцинације девојчица и дечака против хуманог папилома вируса о трошку државе. На основу резултата истраживања које је Институт за јавно здравље Србије, уз подршку Министарства здравља и Kанцеларије популационог фонда Уједињених нација за Србију, спровео у циљу процене утицаја кризе изазване пандемијом COVID-19 на сексуално и репродуктивно здравље, око три четвртине жена је навело да од увођења COVID-19 мера нису имале заказан скрининг преглед за рак грлића материце. С друге стране, скоро петина је самостално одлучила да одложи овај преглед, док свака десета жена наводи да је преглед био отказан од стране медицинског особља.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака заједно са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Едукативно-промотивне активности ће се организовати уз поштовање свих превентивних мера које се односе на спречавање ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.

higijena

Datum objave: 06-01-2022

Суспендоване честице PM10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24h, а за PМ 2,5 измерене вредности су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13).

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, посебно у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.

Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Информације о квалитету ваздуха у Чачку, у реалном времену приказује Аутоматска мерна станица - сатни подаци: погледајте

Извор:Агенција за заштиту животне средине

Datum objave: 03-12-2021

Од једне милијарде људи у свету који живе са неким инвалидитетом, процењује се да 450 милиона живи са менталним или неуролошким болестима а две трећине ове популације неће потражити стручну медицинску помоћ, углавном због стигме, дискриминације и занемаривања. Процењује се да 69 милиона особа сваке године широм света претрпи трауматске повреде мозга, док је једно од 160 деце идентификовано у спектру аутизма.Ово су само неки примери милиона људи који тренутно живе са инвалидитетом који није одмах уочљив, и подсетник на важност уклањања баријера за све људе који живе са инвалидитетом, и видљивим и невидљивим.

Током пандемије, изолација, прекид комуникације, ремећење рутинских поступака и смањена доступност услуга, здравствених и осталих, у великој мери утичу на живот и ментално благостање особа са инвалидитетом.

На овај дан се подржава:

• Препознавање и вредновање разноликости заједнице, неговање улоге коју сви имамо, без обзира на наше способности;
• Разумевање и учење из искустава људи који живе са инвалидитетом;
• Акција сви људи, организације, агенције и добротворне организације не само да показују подршку Међународном дану особа са инвалидитетом, већ се и посвећују мисији да ће створити свет који карактеришу једнака људска права.

Ово је Дан за оптимизам - окренути се будућности и стварању света у коме човека не карактеришу његове инвалидности, већ његове способности! Светска здравствена организација (СЗО) се такође придружује партнерима у обележавању 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом – “Дана за све". Упркос чињеници да инвалидност представља стање организма и да ће готово сви људи у неком тренутку свог живота имати привремено или трајно анатомско или функционално оштећење на нивоу органа или делова тела , мало земаља има успостављене одговарајуће механизме да у потпуности одговоре на потребе особа са инвалидитетом.Међутим, нису све особе са инвалидитетом подједнако угрожене. Квалитет живота ових особа умногоме зависи од контекста у којем живе и од тога да ли имају обезбеђен приступ услугама здравствене заштите, образовању и запослењу.

Незадовољене потребе за здравственом заштитом-резултати истраживања у свету

Особе са инвалидитетом чешће траже услуге здравствене заштите, али их у мањој мери остварују. На пример, истраживање међу особама са озбиљним менталним поремећајима показало је да између 35% и 50% њих у развијеним земљама и између 76% и 85% у земљама у развоју, није добило третман током године пре истраживања.Активности промоције здравља и превенције су недовољно усмерене ка особама са инвалидитетом. На пример, жене са инвалидитетом ређе обављају превентивни преглед у циљу раног откривања рака дојке и рака грлића материце у односу на жене без инвалидитета. Особама са интелектуалним оштећењима се ређе проверава телесна тежина. Адолесценти и одрасли са инвалидитетом су чешће искључени из програма сексуалног образовања.

Такође, особе са инвалидитетом могу искусити већу рањивост у случају појаве пратећих стања (уринарна инфекција, бол, остеопороза), коморбидитета (дијабетес), превременог старења, уколико имају ризично понашање по здравље (пушење, физичка неактивност). У овој популацији се бележе веће стопе превремене смртности. Нпр. истраживање спроведено у Великој Британији открило је да су људи са поремећајима менталног здравља и интелектуалним оштећењима имали краћи животни век.

Препреке за здравствену заштиту особа са инвалидитетом

• Превисоки трошкови
• Приступачност здравствених услуга и превоза су два главна разлога због којих особе са инвалидитетом не добијају потребну здравствену заштиту у земљама са ниским приходима.
• Ограничена доступност услуга
• Недостатак одговарајућих услуга за особе са инвалидитетом представља значајну препреку здравственој заштити.
• Физичке баријере
• Неуједначен приступ зградама (болнице, домови здравља), неприступачна медицинска опрема, лоша сигнализација, уски улази, унутрашње степенице, неадекватни простори за тоалет и неприступачна паркинг места стварају препреке у здравственим установама. На пример, жене са потешкоћама у кретању често нису у могућности да приступе скринингу рака дојке и грлића материце јер столови за преглед нису прилагодљиви по висини, а мамографска опрема је прилагођена женама које могу да стоје.
• Неадекватне вештине и знање здравствених радника

Подаци истраживања у свету показују да је више него двоструко вероватније да ће особе са инвалидитетом изјавити да су вештине пружалаца здравствених услуга неадекватне за задовољење њихових потреба, четири пута већа вероватноћa да неадекватно поступају према њима и скоро три пута већа вероватноћа да им неће бити пружена услуга.

Решавање препрека за здравствену заштиту особа са инвалидитетом

Владе земаља могу побољшати здравствене исходе за особе са инвалидитетом побољшавајући приступ квалитетним, здравственим услугама, уз најбоље коришћење расположивих ресурса.

Пружање услуга

• Обезбедити широк спектар прилагођавања како би се олакшао приступ здравственим услугама. На пример, промена физичког распореда клиника како би се обезбедио приступ особама са потешкоћама у кретању или саопштавање здравствених информација у приступачним форматима као што је Брајева азбука за слабовиде особе.
• Оснажити људе са инвалидитетом да максимално побољшају своје здравље путем пружања информација, обуке и вршњачке подршке.
• Промовисати рехабилитацију у заједници како би се особама са инвалидитетом олакшао приступ постојећим услугама.
• Утврдити групе којима су потребни алтернативни модели пружања услуга.

Људски ресурси

• Интегрисати образовање о инвалидитету у основно и континуирано образовање за све здравствене раднике.
• Обучити раднике у заједници тако да могу имати улогу у превентивним здравственим услугама.
• Дати смернице засноване на доказима за процену и лечење.

higijena
higijena

Datum objave: 01-12-2021

У Заводу се сваке среде после 15 часова ради анонимно,бесплатно тестирање на ХИВ у просторијама Центра за контролу и превенцију болести у згради Дома здравља Чачак. Четрдесет година од када су пријављени први случајеви AIDS-а, HIV и даље прети свету. Данас, свет није на путу да испуни заједничку посвећеност окончању AIDS-а до 2030. године, не због недостатка знања или алата за борбу против AIDS-а, већ због структуралних неједнакости које ометају доказана решења за превенцију и лечење инфекције узроковане HIV-oм.

Пандемија узрокована HIV-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије заразне болести COVID-19, узроковане новим корона вирусом. У 2015. години све земље су се обавезале да ће смањити неједнакости унутар и између земаља у оквиру Циљева одрживог развоја. Глобална стратегија за борбу против AIDS-а за период 2021–2026. и Политичка декларација о AIDS-у усвојена на састанку на високом нивоу Уједињених нација о AIDS-у 2021. години у својој основи имају за циљ окончање неједнакости.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2021. године, у Републици Србији је регистровано 4317 особа инфицираних HIV-ом, од којих су 2104 особе оболеле од AIDS-а, док je 1179 особa инфицираних HIV-ом умрло од AIDS-а, а још 136 инфицираних HIV-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2021. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (91%), тако и међу оболелима (85%) и умрлима од AIDS-а (100%). Међу пријављеним новодијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2021. године било је 29 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (82% у 2020. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 24% у 2020. години у односу на 22% у 2002. години).

У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2020. години није било случајева HIV инфекције међу ИКД). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године). У периоду 2005–2020. године регистровано је 15 деце млађе од 14 година, којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја. У периоду 2005–2020. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2020. године живело 2890 особа којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 400 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.

И да се подсетимо како се HIV преноси, односно на који начин се не може инфицирати HIV-ом.

HIV се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

HIV се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсовању... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе...).

HIV се не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење...,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-11-2021

Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021–2023. године је: „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: ако не сада, када?”.

Дијабетес у свету

• 463 милиона одраслих или свака 11. особа у свету има дијабетес. Очекује се да ће до 2030. године број оболелих порасти на 578 милиона.
• Код сваке друге одрасле особе са дијабетесом болест није дијагностикована (232 милиона). Већина оболелих има тип 2 дијабетеса.
• Више од 3/4 особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходом.
• Свако шесто живорођено дете (20 милиона) је било изложено повишеном нивоу шећера у крви током трудноће.
• 2/3 оболелих од дијабетеса живи у урбаним срединама, притом 3/4 чини радно активно становништво.
• Свака пета особа са дијабетесом (136 милиона) има више од 65 година.
• Дијабетес је 2019. године био узрок 4,2 милиона смртних исхода.
• Дијабетес је у 2019. години био одговоран за најмање 760 милијарди америчких долара трошкова у здравству – 10% глобалних трошкова здраствене заштите.

Дијабетес у Србији

• Дијабетес је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
• Процењује се да око 480.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес.
• Код приближно 38% оболелих (290.000) дијабетес још увек није откривен, тако да укупан број оболелих (откривених и не откривених случајева) износи око 770.000.
• Половину оболелих чини радно способно становништво.
• Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
• У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3000 особа. У 2019. години Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.
• Према подацима Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак на Моравичком округу је током 2020 године, према пријавама хроничних масовних незаразних болести било 552 новооткривених пацијената оболелих од дијабета.

Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2021. године су:

• Доступност инсулина. Сто година након његовог открића, инсулин и даље остаје ван домашаја многих којима је потребан.
• Доступност оралних лекова. Многим особама са дијабетесом су потребни савремени орални лекови да би контролисали своје стање. Ови лекови су недоступни у многим земљама са ниским и средњим приходима.
• Доступност самоконтроле. Праћење глукозе у крви је основна компонента дијабетолошке здравствене заштите. Многе особе са дијабетесом немају приступ потребној опреми и помагалима.
• Доступност образовања и психолошке подршке. Особама које живе са дијабетесом неопходно је стално образовање како би квалитетно управљали својом болешћу. Многи немају континуирани приступ образовању о дијабетесу.
• Доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање. Особама које живе са дијабетесом или су у ризику да добију дијабетес потребно је обезбедити доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање. Ово је основни предуслов квалитетне здравствене заштите и превенције дијабетеса. 

Данас, у време епидемије вируса SARS CoV-2, особе са дијабетесом суочавају се са додатном великом претњом по здравље. Oсобе са дијабетесом имају већи ризик за најтеже компликације инфекције COVID-19. Ово је посебно случај код старијих особа (свака пета особа старија од 65 година има дијабетес) и када дијабетес није под контролом. Постоји забринутост да ће пандемија COVID-19 имати за последицу глобално веће усмеравање пажње и ресурса на заразне болести, али не треба заборавити потребу за контролом незаразних болести, укључујући дијабетес. Ово би наредних година могло довести до још израженијег пораста учесталости компликација дијабетеса у свету. У оваквој ситуацији, посебну пажњу треба преко глобалне заједнице дијабетеса усмерити на дијабетес, као један од водећих узрока инвалидитета и смртности. Ако је икада било време да се пажња усмери на дијабетес, то време је сада.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 29-10-2021

Суспендоване честице PM10 прелазе граничну и толерантну вредност за 24 h, а за PМ 2,5 измерене вредности су веће од граничне и толерантне вредности за календарску годину (25 µg/m3), према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010,75/10 и 63/13)

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе (са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.
Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Datum objave: 26-10-2021

Више информација – погледајте.

Datum objave: 18-10-2021

Завод за јавно здравље Чачак је узео учешће на сајму и кроз важне јавно здравствене и актуелне теме (значај правилне исхране, прања руку и имунизације против Covid - 19) родитељима и деци указали смо колико су мере превенције значајне а посебно у време епидемије.

higijena
higijena

Datum objave: 15-10-2021

Светски дан чистих руку се обележава као дан посвећен заступању прања руку сапуном као једноставног, ефикасног и приступачног начина за спречавање болести и спашавање живота. Први Светски дан чистих руку одржан је 2008. године. Од 2008. године, лидери заједница и држава користе овај дан како би подигли свест о прању руку. Светски дан прања руку подржавају владе, школе, међународне институције, организације цивилног друштва, невладине организације, приватне компаније, појединци и остали представници и чиниоци друштва. Окосница Светског дана чистих руку треба да представља годишњи подсетник да је прање руку сапуном и водом један од најбољих корака које можемо предузети како бисмо избегли ширење зараза и ширење клица. Многе клице од којих људи могу да се разболе шире се када не оперемо руке сапуном и чистом текуц́ом водом. Због тога је прање руку толико важно, посебно у кључним тренуцима, на пример након коришц́ења купатила, припремања хране, пре јела и после кашљања, кијања или дувања носа.

Прање руку сапуном и водом није само једноставно и јефтино, већ може драматично смањити број мале деце која се разболе. Подучавање људи прању руку помаже њима и њиховим заједницама да остану здрави. Образовање о прању руку у заједници може:

•Смањити број људи који оболевају од дијареје за око 23–40%
•Смањити изостајање са посла због гастроинтестиналних обољења код деце за 30-60%
•Смањити дијареју код људи са ослабљеним имунолошким системом за око 60%
•Смањити респираторне болести, попут прехладе, у општој популацији за око 15–20%.

Зашто је правилна исхрана важна

•Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Колико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

•Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће:
редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице).

Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Када су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Када су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу.

Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 л дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

Као и сваке године, у преко 150 земаља широм света организује се велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења у циљу скретања пажње шире јавности на значај правилне исхране, смањење броја гладних, али и смањење болести које су последица неправилне исхране, пре свега прекомерне ухрањености и гојазности.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 11-10-2021

Током пандемије COVID-19 дошло је до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља, што је за последицу имало примену нових начина пружања услуга – пре свега коришћењем дигиталних технологија (услуга телемедицине) или пак коришћењем дежурних телефонских линија. Пандемија COVID-19 утицала је такође и наставиће да утиче на особе свих старосних доби, и то на много начина: нпр. путем проживљеног страха од заражавања, преживљеног губитка блиских чланова породице, сталном стрепњом од губитка посла, или пак кроз осећај усамљености због социјалне дистанце.

Ове године, обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: „Брига о менталном здрављу: нека постане стварност за све” пружиће могућност, првенствено онлајн с обзиром на пандемију COVID-19, да сви ми учинимо нешто конкретно како би очували ментално здравље током пандемије. Између 75 и 95 одсто људи са проблемима менталног здравља у земљама са ниским и средњим примањима немају никаквог приступа услугама неге менталног здравља, према подацима СФМЗ. Међутим, многи који живе у богатијим земљама такође имају проблема да приступе услугама које су им неопходне. Наиме, као појединци можемо предузети конкретне акције у циљу очувања сопственог менталног здравља и пружању подршке пријатељима и породици, као послодавци можемо да предузмемо кораке ка успостављању програма за опуштање и релаксацију за запослене, као креатори политика можемо да се обавежемо на повећање квалитета услуга менталног здравља, као лидери земаља можемо да представимо иновативна решења и примере добре праксе који могу послужити за инспирацију другима, и као новинари можемо да промовишемо примере добре праксе како би заштита менталног здравља постала стварност за све.

У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна. Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309 је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.

Datum objave: 07-10-2021

Национална недеља подршке дојењу у нашој земљи се обележава сваке године у 40. недељи, oве године се обележава у периоду од 04. до 10.10.2021. године са слоганом: “Заштита дојења, заједничка одговорност”. Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота.

Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 04-10-2021

Октобар се обележава као Међународни месец борбе против рака дојке. Циљ овог обележавања је скретање пажње на здраве облике понашања појединца у циљу превенције рака дојке, као и подизање свести о значају раног откривања и могућности правовременог лечења.

Рак дојке је водећа малигна болест код жена свуда у свету. Ризик од обољевања има свака 8 жена. Према подацима Светске здравствене организације у свету сваке године од карцинома дојке оболи више од 2 милиона жена, а умре више од 500 хиљада. Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" уназад пар година се бележи више од 4600 новооболелих, где више од 1600 изгуби битку са овом болести. Међу новооболелим од рака дојке чак трећину представљају жене млађе од 50 година.Према броју оболелих жена Србија је слична другим земљама у окружењу, али према броју умрлих жена Србија је нажалост међу водећим земљама у Европи.

На Моравичком округу током 2020. године новооткривених случајева карцинома, према пријавама приспелим у Центар за контролу и превенцију болести Завода, било је 120 а умрлих 22 (према Потврдама о смрти).

Када се карцином дојке открије у раној фази, око 90% жена може да се у потпуности излечи. У Србији се у моменту постављања дијагнозе код две трећине жена болест налази у одмаклом стадијуму, а успешност лечења зависи од проширености болести у тренутку постављања дијагнозе. Ова болест прети све већем броју жена, а томе доприноси мала информисаност и нередовни прегледи. У посебном ризику су жене:

•које су имале прву менструацију пре 12. године
•које су имале менопаузу пре 50. године
•које нису родиле или су родиле после 30. године
•у којих је код биопсије дојке нађен поремећај нормалних структура ћелија
•које су оперисане због рака једне дојке
•ако је у породици неко од блиских сродника имао рак дојке

Водећи фактори ризика на које се не може утицати јесте припадност женском полу, старост и генетска предиспозиција а бројни су фактори на које се може и треба утицати. Неки од њих су:

•пушење и изложеност дуванском диму
•прекомерна употреба алкохола
•неправилна исхрана и гојазност
•физичка неактивност

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 01-10-2021

У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.

Старење становништва данас представља један од највећих успеха човечанства, али и један од јавноздравствених изазова, јер су старе особе под већим ризиком од оболевања од хроничних незаразних болести, па често имају и више здравствених проблема истовремено.

Свет

• Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
• Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година.
• Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године.

Европа

• Више од 160 милиона људи је старости преко 60 година.
• Предвиђа се да ће се очекивани животни век у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена,
• Просечна старост мушкараца ће се продужити са 76 година у 2008. години на 84,5 година, а код жена са 82,1 година на 89 година до 2060. године.
• Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. години на 61 милион у 2060. години.

Република Србија

У Републици Србији проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника. Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година.

Нови изазови који прате демографске промене

• Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравствених проблема истовремено.
• Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације.
• На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање неопходне неге (развој декубитуса, на пример). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.
• Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процењује се да 25–30% особа узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција.
• Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници.
• У кризним ситуацијама стари су посебно осетљиви. Наиме, они често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 29-09-2021

Деца у вртићу са својим рекреатором и васпитачима су на полигону радили вежбе, представници Завода су одржали кратко предавање о значају превенције кардиоваскуларних болести а волонтери Црвеног крста су показали шта радити и како указати прву помоћ при застоју срца. Патронажне сестре из Дома здравља су запосленима мерили притисак и шећер у крви.

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом: ПОВЕЖИ СЕ СРЦEМ

Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе, здравствене раднике и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај KВБ, које су водећи узрок смрти у свету. CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS-CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи. Од кардиоваскуларних болести умрло је 18,6 милиона људи у свету, чинећи их водећим узроцима умирања. Код 520 милиона људи који живе са КВБ, COVID-19 је изазвао вишеструке последице. Срчани болесници имају већи ризик од развоја тешких облика ове заразне болести. Због страха од ковид инфекције, трпео је и њихов пословни и породични живот.

САВЕТИ да сачувате своје срце

Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове - изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите 5 порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно - могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене. Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и транс - масти.
Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Kористите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера)

Реците не пушењу

То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења,ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 02-08-2021

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „Дојење је наша заједничка одговорност“

Циљеви Светске недеље дојења 2021. су:

• Информисати становништво о значају дојења
• Уврстити дојење у јавно здравствену политику и програме
• Стварати партнерство са појединцима и организацијама
• Подстицати праксу дојења

Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. Не само састав већ је и количина млека прилагођена узрасту детета и његовим потребама и зато мајчино млеко представља стандард исхране! Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија.

Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Новорођенче треба да буде на мајчиним грудима одмах после порођаја као природни наставак споне мајке и детета. Први подој требало би да буде одмах после порођаја јер је новорођенче већ тада спремно да сиса (сиса шаку или окреће главу како би пронашло груди – урођени рефлекс). Стављањем новорођенчета на груди успоставља се контакт „кожа на кожу” одмах по рођењу, подстиче се стварање млека у дојкама и чини лакшим каснији процес дојења. Посебно је важна подршка запосленим мајкама које због природе посла којим се баве морају да се врате на посао врло брзо након порођаја. Овим мајкама би послодавци требало да омогуће да доје на радном месту. Истовремено важно је усвојити јавно здравствене политике које охрабрују жене да доје на радном месту и у јавности. Како би се обезбедила оптимална исхрана одојчета важно је и ограничити маркетинг замена за мајчино млеко.

Пет начина на које породица и пријатељи могу подржати мајку да доји:

• Охрабрите мајку да доји
• Помозите мајци са бебом између подоја како би могла да се одмори или одспава
• Помозите мајци тако што ћете припремити храну богату енергијом, витаминима и минералима како би имала довољно млека
• Одмените мајку у обављању кућних послова
• Подржите мајку да похађа школу родитељства и да научи више о предностима дојења

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од дијареје
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета

Предности дојења за мајку:

• Помаже у успостављању блиског контакта са дететом
• Штеди време и бесплатно је
• Даје прилику да се мајка одмори док храни бебу
• Смањује ризик од појаве дијабетеса типа 2
• Смањује ризик од појаве кардиоваскуларних болести
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије

Datum objave: 14-07-2021

- Током најтоплијег дела дана, од 11:00 до 17:00 сати, избегавајте интензивну физичку активност.

- Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Препорука је одржавати собну температуру испод 32°C током дана, односно испод 24°C током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.

- Новорођенчад, одојчад и деца узраста до четири године посебно су осетљива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли. Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима. Када боравите напољу бебе и децу узраста до годину дана увек држите у хладовини. Избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, од 10:00 до 17:00 сати. Када су напољу, потребна је одговарајућа заштита од сунца, памучна широка гардероба светлих боја која не стеже, шешир. Уколико користите клима уређај или вентилатор никада их не усмеравајте директно на бебу, односно дете.

- Облачите памучну одећу светлих боја која није тесна, заштитите очи и главу од сунчевих зрака. Препоручује се ношење наочара за сунце.

- Старије особе се не смеју излагати сунчевом зрачењу у најтоплијем делу дана (од 10:00 до 17:00 сати), посебно не старији срчани болесници као и оболели од шећерне болести. Уколико старија особа мора да изађе из куће, препорука је да то уради у јутарњим или вечерњим часовима.

- Уносите доста течности, највише воде, избегавајте пића и напитке који садрже алкохол, кофеин и шећер.

- Уносите лаке оброке, избегавајте тешку и високо калоричну храну, са високим садржајем шећера

- Током боравка на отвореном препоручује се кретање по хладовини и чешћи одмори

- Туширајте се млаком водом, неколико пута на дан.

- Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, обавезно отворите прозоре и врата, укључујући и пртљажник, неколико минута ради проветравања и расхлађивања аутомобила. Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа 5 до 7 степени од спољашње. Правите паузе током вожње. У току вожње по високим температурама, и дужим релацијама, потребно је да се праве паузе на свака 2 сата по 15 минута. Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње.

- Никада децу не остављајте у паркираном возилу на сунцу. Чак и са отвореним прозорима, ако је напољу 25°C, температура у ауту се за 10 минута може попети на 40°C, а ако је напољу 35°C, температура у ауту достиже и 50. подељак. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе. У случају прегрејавања код деце, може доћи до топлотног удара који може имати фаталне последице.

Инфографика - погледајте

Више информација о утицају повишене спољне температуре на здравље људи

Datum objave: 28-06-2021

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисање појединаца и заједницa за подизање свести о последицама употребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема. Слоган кампање за 2021. годину „Поделите чињенице о дрогама, спасите животе” наглашава значај дељења научно заснованих информација о дрогама, укључујући информације о здравственим ризицима и најбољим праксама за решавање светског проблема дроге као што су превенција, лечење и нега засновани на доказима. У оквиру овогодишње кампање се позивају све заинтересоване стране на локалном, националном и међународном нивоу да предузму активности у циљу смањења ширења дезинформација и коришћења непоузданих извора информација, истовремено се обавезујући да ће делити само праве научно поткрепљене чињенице о дрогама.

Према извештају Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC), у свету је у 2019. години 5,5% популације старости 15–64, односно 275 милиона људи, најмање једанпут у претходној години користило дрогу. Најчешће коришћена дрога је канабис, који је користило 200 милиона особа током претходне године, односно 4,0% глобалне популације старости 15–64 година. Процене показују и да 0,7% популације у свету ове старосне групе спада у високоризичне кориснике и/или зависнике од дрога.

Према резултатима Истраживања о стиловима живота становништва, у Србији је у 2018. години неку илегалну психоактивну супстанцу најмање једанпут током живота користило 9,3% становника узраста од 18 до 64 године (11,5% мушкараца и 7,2% жена) са већом преваленцијом међу популацијом узраста 18–34 године (12,5%). Употреба дрога у 12 месеци које су претходиле истраживању је била мање заступљена и износила је 2,1% међу становницима 18–64 године (2,8% мушкараца и 1,4% жена) и 3,4% међу становницима 18–34 године старости. Најчешће коришћена дрога је канабис са преваленцијом 8,9% (11,3% мушкараца и 6,7% жена) код популације узраста од 18 до 64 године.

Према резултатима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима, у Србији је 2019. било коју дрогу током живота пробало 8,6% ученика старости 16 година. Канабис је најчешће коришћена дрога међу ученицима првих разреда средњих школа у Србији. Ову дрогу је током живота пробало 7,3% ученика првих разреда средњих школа, 5,6% ученика у претходних 12 месеци и 3,2% у претходних 30 дана, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.

higijena
higijena

Datum objave: 08-06-2021

Измерена концентрација суспендованих честица PM10 у ваздуху, на мерном месту „Коста Новаковић“, у Чачку, за период мерења од 08 h 03.06.2021. - 08h 07.06.2021.године, не прелази граничне и толерантне вредности за 24 h, према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гласник РС бр.11/2010, чл.15).

Према индексу квалитета ваздуха (ИКВ), квалитет ваздуха је био умерено добар.

На основу наведеног, квалитет ваздуха је прихватљив са могућим блажим негативним утицајем на здравље људи (особе са срчаним и плућним обољењима, старије особе и деца), па се том делу популације не препоручује дужи боравак на отвореном.

Datum objave: 31-05-2021

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 31. мај, Светски дан без дувана, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Овом приликом се истичу здравствени и други ризици који се повезују са употребом дувана и промовишу делотворне политике и активности којима се смањује употреба дувана. Светски дан без дувана 2021. године обележава се под слоганом:

„ДОНЕСИ ОДЛУКУ – ОСТАВИ ДУВАН”.

Дуван годишње узрокује више од осам милиона смртних случајева у свету и угрожава здравље људи. Постоји велики број болести које су повезане са употребом дувана. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Дуван је фактор ризика и за хроничне болести органа за дисање као што су хронична опструктивна болест плућа, астма и др.

Никотин који се налази у дувану изазива и ствара јаку зависност. Понашање, свакодневне радње које неке особе повезују са употребом дувана, али и осећај туге или стреса, као и жудња за дуваном – отежавају одвикавање од пушења. Уз професионалну подршку, корисници дувана удвостручују шансе за успешно одвикавање од њихове употребе. Тренутно преко 70% од 1,3 милијарде корисника дувана широм света нема приступ потребним службама за успешно остављање дувана. Светска здравствена организација je ове године покренула глобалну кампању са циљем оснаживања и пружања подршке корисницима да престану да користе дуван и дуванске производе. У остваривању овог циља кључна је улога здравственог сектора. Кампањом би требало да се промовише: социјална подршка и окружење које погодује одвикавању од употребе дувана; подршка стручне јавности за политику престанка пушења; унапређење и развој саветовалишта за одвикавање од пушења и услуга у њима; подизање свести о тактикама дуванске индустрије за стицање нових корисника дувана, као и оснаживање корисника за одвикавања од употребе дувана и дуванских производа.

Престанак пушења може представљати велики изазов за пушаче, посебно у специфичним социјалним и економским условима изазваним пандемијом COVID-19. Међутим, одвикавање од пушења је сада важније него икада, јер пушачи имају већу вероватноћу да добију тешки облик COVID-19 него непушачи. Широм света око 780 милиона људи се изјашњава да жели да престане да пуши.

Постоји много разлога за престанак пушења

• Пушачи имају већи ризик да развију тешки облик COVID-19 и умру од ове болести.
• Дуван утиче на физички изглед и угрожава здравље породице и пријатеља у окружењу.
• Пушење смањује плодност жена, a дуван и никотин штете бебама.
• Пушење или коришћење електронских цигарета у присуству деце угрожава њихово здравље и утиче посебно на развој болести органа за дисање.
• Дуван штети готово свим органима тела и узрокује преко 20 врста рака.
• Употреба дувана утиче лоше на рад срца.
• Пушење негативно утиче и на вид и на слух.
• Наргиле, загревани дувански производи, као и електронске цигарете, штетни су по здравље.
• Употреба дувана изазива негативне социјалне и економске последице. Новац утрошен на дуван може се употребити за важније и корисније ствари.
• Употреба дувана и одлагање отпада од дуванских производа загађују животну средину.

Користи од одвикавања од пушења

Постепен опоравак тела од штетних ефеката пушења почиње одмах по прекиду пушења:
• 20 минута након престанка пушења крвни притисак пада и пулс се смањује.
• 12 сати после прекида пушења ниво угљен-моноксида у крви пада на нормалу.
• После 2–12 недеља без пушења циркулација се побољшава и функција плућа се побољшава.
• Након 1–9 месеци без пушења кашаљ и отежано дисање се смањују.
• После једне године без цигарета ризик од коронарне болести се приближно упола смањује.
• Десет година без цигарета смањује ризик од рака плућа на приближно половину, а такође се смањује и ризик од рака уста, грла, једњака, мокраћне бешике, грлића материце и панкреаса.
• Након 15 година без пушења ризик од коронарне болести је исти као код непушача.

Више о кампањи Светске здравствене организације на:

https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/world-no-tobacco-day-2021

Савете за одвикавање од пушења погледајте овде.

higijena

Datum objave: 10-05-2021

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал – све ово је физичка активност.

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Према препорукама СЗО, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности, њена учесталост и трајање.

Главни циљеви овогодишње кампање су:

• подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести;
• истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања;
• подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу у свим доменима;
• промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичку активност.

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно је 30% особа старијих од 15 година недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Циљ СЗО је да се до 2025. године смањи број физички неактивних особа за 10%. У свету се 60–80% људи не креће довољно, а последица тога је пораст броја кардиоваскуларних обољења (срчани и мождани удар и повишени крвни притисак), остеопорозе, депресије и малигних болести.

Међународни дан физичке активности је право време да се укаже на значај свакодневног и редовног бављења физичком активношћу, али уз обавезно придржавање мера заштите – ношење маски, одржавање физичке дистанце од најмање 1,5 метра и прање руку водом и сапуном. Физичка активност и утицај на здравље
Извор:
WHO - Data and statistics

Datum objave: 27-04-2021

 
Ове године, шеснаеста по реду Недеља имунизације обележава се у доба пандемије COVID-19 под слоганом „Вакцине нас зближавају”. Фокус је на глобалној солидарности и порасту поверења у вакцине и вакцинацију. Вакцинација се види као извесно решење у заустављању пандемије COVID-19, под условом да довољна количина вакцина буде равномерно доступна на глобалном нивоу. Међутим, и у условима пандемије одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен. Управо захваљујући вакцинацији, сваке године у свету се спречи појава између два и три милиона смртних случајева. У 21. веку свако дете има право да живи без болести које се могу спречити вакцинама, али ова обољења и даље представљају значајну претњу у Европском региону СЗО. Због тога је јачање имунизације у свим земљама и даље једно од кључних питања. Посебну пажњу треба обратити на ризичне групе када су у питању поједине болести које се могу спречити вакцинацијом (грип, пнеумококна болест, инфекција изазвана респираторним синцицијелним вирусом...).

Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. То се најбоље види у новонасталим околностима када имунизација против COVID-19 постаје императив у борби против пандемије ове болести као и континуирано спровођење обавезне имунизације, јер сваки пад обухвата носи са собом ризик од појаве вакцинама превентабилних болести и избијања епидемија.

Министарство здравља Републике Србије и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку СЗО и UNICEF-а, континуирано раде на промоцији рутинске као и имунизације против COVID-19,уз додатну подршку Програма Уједињених нација за развој- UNDP-а. У Недељи имунизације подсећамо родитеље на значај редовне вакцинације, а све одрасле особе да се, уколико то нису учиниле до сада, вакцинишу против COVID-19. Свако од нас може и треба да буде пример – вакцинишите се због себе, своје породице и заједнице.

Datum objave: 22-04-2021

Агенција за заштиту животне средине наставља у складу са својим могућностима успостављање аутоматских мерења ових, код нас али и у свету, најзначајнијих загађујућих материја које имају доминантни утицај на квалитет ваздуха.

Аутоматска мерна станица-сатни подаци: Погледајте

Извор информација: Агенција за заштиту животне средине Београд

Datum objave: 07-04-2021

Светска здравствена организација сваке године 7. априла обележава Светски дан здравља, ове године под слоганом „Да градимо здравији свет”.
Циљ кампање је подстицање активности које треба да омогуће једнаке услове живота и рада и доступност здравствене заштите за све људе без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење. Светска здравствена организација истиче да су у основи унапређења здравља превенција фактора ризика и здрави животни стилови. Истовремено указује на значај финансијски одрживих здравствених система који пружају услуге у складу са потребама корисника и који су доступни и приступачни свима. Пандемија болести COVID-19 је додатно нагласила неједнакости у здрављу, истовремено продубљујући већ постојећи друштвено-економски јаз међу земљама широм света. Пандемија је у први план ставила значај доступности и приступачности здравствених услуга и тешкоће у њиховом остваривању са којима се суочавају многи широм света.
Република Србија је међу првим земљама у Европи и свету у којима је отпочела вакцинација против COVID-19, а број вакцинисаних са обе дозе вакцине сваким даном је све већи. Посебни напори улажу се и у вакцинацију осетљивих група становништва. Поводом обележавања Светског дана здравља Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” позива становништво да се вакцинише и подсећа да све док се не вакцинише довољан број људи – нема колективног имунитета.

higijena
higijena

Datum objave: 31-03-2021

Оболевање и умирање од рака у свету и Србији

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа (22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкарца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена). Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена). Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи. Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код жена него код мушкараца. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи.

Превенција

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика. Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол. Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију. Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. Међународна агенција за истраживање рака је навела до сада доказаних десет биолошких узрочника који су класификовани као канцерогени првог степена. Хумани папилома вируси (ХПВ) у преко 90% случајева су узрочници карцинома грлића материце. Ретровируси, међу њима Хумани Т лимфотропни вирус тип 1 (ХТЛВ-1) и тип 2 повезан је са развојем малигног лимфома и Т-лимфоцитне леукемије, а херпес вирус тип 8 је узрочник Kапоши саркома. Хронична инфекција јетре са Хепатитис Б и Хепатитис Ц вирусима представља главни фактор у настанку хепатоцелуларног карцинома, а доказано је да инфекција Epstein-Barr-овим вирусом доводи до развоја Burkitt-овог лимфома и карцинома назофаринкса. Треба напоменути да је бактерија Helicobacter pylori главни узрочник настанка карцинома желуца и примарних гастричних лимфома (МАЛТ лимфоми), а да одређене врсте паразита могу бити узрочници рака мокраћне бешике и рака жучних канала.
Рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 24-03-2021

Ове године тога дана се обележава 139. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2019. године, туберкулоза (ТБ) и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на HIV/AIDS. Исте године процењено је да је око 1,2 милиона HIV-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,7 милиона у 2000), као и 208.000 особа које живе са HIV-ом. Процењено је да је укупно 10 милиона људи оболело од туберкулозе у 2019. години. Највећи број оболелих се налази у региону југоисточное Азије (44%), Африке (25%) и западног Пацифика (18%), док је мање оптерећење овом болести у источном Медитерану (8,2%), Америци (2,9%) и Европи (2,5%). Израчунато је да осам земаља чине две трећине глобалног укупног броја оболелих од туберкулозе: Индија (26%), Индонезија (8,5%), Кина (8,4%), Филипини (6,0%), Пакистан (5,7%), Нигерија (4,4%), Бангладеш (3,6%) и Јужна Африка (3,6%). Резистентна туберкулоза представља сталну опасност. У 2019. године забележено је 500.000 нових случајева ТБ резистентних на рифампицин у свету, од чега је 78% имало мултирезистенту туберкулозу (MDR-TB). Скоро половина (49%) случајева MDR-TB су били становници Индије, Кине и Руске Федерације.

У Европској унији и Европској економској заједници (ЕУ/ЕЕА) у току 2019. године пријављена су 52.862 случаја оболевања од ТБ. Стопа пријављивања се смањује само за око 5% сваке године. Потребан је пад од најмање 10% да би се постигли циљеви одрживог развоја и циљеви глобалне стратегије за елиминацију ТБ као јавноздравственог проблема. Србија се, као и сваке године, 24. марта 2021. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „Сат откуцава” како би се скренула пажња да и даље велики број људи у нашој земљи болује од туберкулозе и да запостављање континуираних напора на контроли ове болести у било ком тренутку у будућности може бити опасно и у земљама са ниским оптерећењем овом болести, због присуства резистентних облика болести који се теже лече а посебно у условима епидемије другом заразном болешћу.

• Ове године ће посебна пажња бити посвећена и заједничким напорима свих кључних институција и организација да се смањи утицај епидемије COVID-19 и одржи дијагностика и лечење туберкулозе, како би се сви потенцијално оболели на време дијагностиковали и започело лечење.
• У току епидемије COVID-19 набавка антитуберкулотских лекова прве и друге линије обављена је правовремено и није било прекида у снабдевању лековима.
• Набављени су најновији међународно одобрени лекови за лечење резистентних облика туберкулозе.
• У оквиру система здравствене заштите обезбеђени су капацитети за хоспитално и амбулантно лечење туберкулозних болесника.

Република Србија бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100.000 у 2003. години на 9/100.000 становника у 2019. години, што је сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. Према пријавама достављеним на обрасцу број 1, у 2019. години пријављено је 623 случаја оболевања од свих облика туберкулозе, који подлежу обавезном пријављивању, што чини нотификациону стопу од 9,02/100.000 на 100.000 становника (преузмите епидемиолошке податке о туберкулози). Основно о туберкулози

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Kада особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, HIV инфекцијом, итд. Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости (детаљније о туберкулози).

Партнери у реализацији програма превенције и контроле туберкулозе:
Министарство здравља http://www.zdravlje.gov.rs /
Републички фонд здравственог осигурања http://www.rfzo.rs/
Светска здравствена организација http://www.who.int/en /
Медицински факултет Универзитета у Београду http://www.mfub.bg.ac.rs/
Медицински факултет Универзитета у Новом Саду http://www.mf.uns.ac.rs/
Медицински факултет Универзитета у Нишу http://www.medfak.ni.ac.rs/
Клиника за пулнологију Клиничког центра Србије http://www.kcs.ac.rs/index.php/sr/klinike/klinika-za-pulmologiju
Црвени Kрст Србије https://www.redcross.org.rs/
Институт за плућне болести Војводине https://www.ipb-ild.edu.rs/
Клиника за плућне болести „Кнез село” Клиничког центра Ниш http://www.kcnis.rs/index.php/klinike-klinickog-centra-nis/internisticke-grane/klinika-za-plucne-bolesti
Респираторно удружење Србије http://www.srbrespiratory.org/
Удружење пулмолога Србије
Удружење Мисија здравље http://www.misijazdravlje.org/
Европски центар за превенцију и контролу болести http://ecdc.europa.eu/en/Pages/home.aspx
СТОП ТБ Партнерство http://www.stoptb.org
Интернационална Унија за борбу против туберкулозе и плућних болести http://www.theunion.org

Datum objave: 22-03-2021

Тема Светског дана вода 2021. је вредновање воде. Вредност воде је много већа од цене - вода има огромну и комплексну вредност за наша домаћинства, храну, културу, здравство, образовање, економију и интегритет нашег природног окружења. Ако превидимо било коју од ових вредности, ризикујемо да лоше управљамо овим коначним, незаменљивим ресурсом. Циљ одрживог развоја 6 треба да обезбеди воду и канализацију за све. Без свеобухватног разумевања праве, вишедимензионалне вредности воде, нећемо моћи да заштитимо овај критични ресурс у корист свих.
Вода различитим људима значи различите ствари. У домаћинствима, школама и на радним местима вода може значити здравље, хигијену, достојанство и продуктивност. На културним, верским и духовним местима вода може значити везу са стварањем, заједницом и собом. У природним просторима вода може значити мир, склад и очување. Данас је вода под екстремном опасношћу од све већег броја становништва, све већих захтева пољопривреде и индустрије и погоршања утицаја климатских промена.

Разговорајте са свима у вашем окружењу о томе шта вода значи за вас. Како је вода важна за ваш дом и породични живот, за живот, културне праксе, добробит и локално окружење?
Придружите се разговору о томе шта за вас значи вода – ВРЕДНУЈМО ВОДУ!
https://www.worldwaterday.org/
Стручне службе Завода за јавно здравље Чачак обављају узорковање и испитивање готово свих врста вода, било да је реч о води за пиће, изворским, површинским, отпадним водама, као и базенским и котловским водама, или води за специјалне намене као што је на пример вода за хемодијализу.

Datum objave: 11-03-2021

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Слоган овогодишње кампање: „ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА СВИМА И СВУДА – КВАЛИТЕТАН ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ” има за циљ да се повећа свест о значају оснаживања пацијената и њиховом активном укључивању у процес лечења, са крајњим циљем побољшања квалитета живота. Иако је важно постојање ефикасних мера за спречавање настанка и даљег напредовања болести бубрега, подједнако је битна подршка друштвене заједнице како пацијентима са болестима бубрега (укључујући оне који зависе од дијализе и трансплантације) тако и њиховим неговатељима, посебно током пандемије COVID-19 и других изазовних периода.

Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега. У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега (N00-N19 према МKБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Особе код којих су дијагностификоване болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањењом способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.

Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.

Kључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:

• Оснаживање пацијената са хроничним болестима бубрега и чланова њихових породица, који су најчешће и њихови неговатељи, како би се остварили жељени здравствени исходи и постигли постављени животни циљеви који су за њих значајни и важни. Неопходно је да пацијенти разумеју своју улогу у процесу лечења, поседују неопходно знање како би могли да учествују са лекарима у заједничком доношењу одлука, као и да развију вештине за ефикасно управљање својом хроничном болешћу.
• Залагање за ојачано партнерство са пацијентима при креирању, примени и евалуацији програма управљања хроничним бубрежним болестима, што захтева квалитетну и ефикасну комуникацију.
• Залагање за приступ који обухвата стратегије за: пружање подршке пацијентима у циљу повећања њихове адаптације на епизоде погоршања болести, одржавање социјалних контаката, подизање свести и унапређење знања пацијента, олакшавање приступа подршци и успостављање поверења и контроле у управљању хроничном бубрежном болести.
• Залагање за приступ усмерен на уважавање права и потреба пацијента у спровођењу истраживања, лечења и креирања законске регулативе.
• Оснаживање пацијента, партнерство и ефикасна комуникација, заједно са променом парадигме ка приступу заснованом на оснаживању пацијента и његове околине, могу улити поверење и наду пацијентима да могу квалитетно живети са хроничним болестима бубрега. Залагање за ефикаснији, мултидисциплинарни, интегрисанији и холистички приступ управљања симптомима као што су контрола бола, проблеми са спавањем, анксиозност, депресија, стрес, отежана покретљивост, слабост и др, са циљем ублажавања ових симптома и побољшања квалитета живота како пацијената тако и њихових неговатеља.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 04-02-2021

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада.
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа ( 22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкараца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена).
Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту, одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. За разлику од процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске, земља у којој су регистроване високе стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим тумора коже.

Превенција малигних болести у Србији

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања Сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 01-02-2021

У Србији се под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” обележава 31. јануар – Национални дан без дувана. Ове године, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења.

Последице употребе дувана и изложености дуванском диму

Дувански дим садржи више од 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења. Примена мера контроле дувана заснованих на доказима, довела је до смањења учесталости пушења у многим земљама. Ипак још увек више од једне милијарде људи у свету пуши, од тога скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире осам милиона људи. У Србији најмање 15.000 људи превремено умре због пушења на годишњем нивоу. Најновији резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије, показују да је 2020. године пушило 36% пунолетних становника Србије.
Употреба дувана и дуванских производа је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а повећава ризик оболевања и од болести дисајних путева и од малигних обољења. Посебно осетљива популација су млади. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем и бројним хроничним незаразним обољењима током живота. Употреба дувана угрожава и особе у окружењу које су изложене дуванском диму, укључујући одојчад и децу, узрокујући бројне здравствене проблеме. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине.
Поред директне изложености дуванском диму здравље угрожавају и остаци штетних материја из дуванског дима који се дуго након пушења дувана задржавају на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. и не могу се елиминисати проветравањем. Све је више података из истраживања о штетним ефектима „задржаног дуванског дима”, на које су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца.

Пушење и COVID-19

Резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да епидемија COVID-19 није битно утицала на пушачке навике већине пушача (91%), док је 4% пушача повећало број цигарета, исто толико је смањило број попушених цигарета у току дана, док је само 1% пушача престало да пуши. Бројна истраживања потврдила су да су пушачи под повећаним ризиком оболевања од болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, малигних болести и бројних других обољења. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције, па се из наведених разлога пушачи могу сматрати посебно осетљивом групом становништва када је у питању COVID-19, обољење изазвано новим корона вирусом SARS-CoV-2. У циљу превенције преноса вируса SARS-CoV-2 саветује се да се избегава додиривање лица рукама. Ова препорука се теже може применити код корисника дувана који током пушења или употребе дувана чешће рукама додирују лице, па зато пушење може представљати ризик код преноса вируса. Поред тога, током пушења скида се маска, која је у току пандемије у затвореним просторима обавезна.
Пандемија COVID-19 додатно истиче значај престанка пушења. Институт за јавно здравље Србије подсећа да је престанак пушења један од најзначајних корака који пушачи могу предузети у циљу побољшања здравља.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 21-01-2021

Обзиром на тренутно урбано загађење честичног типа у Чачку, када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препоруке Завода за јавно здравље Чачак су да осетљиве особе ( са хроничним обољењима-респираторним и кардиоваскуларним), деца и старије особе, ограниче свој боравак напољу, у јутарњим и вечерњим сатима, када је загађење највеће.
Када је у питању здрава популација пожељно је смањити продужене и напорне физичке активности на отвореном простору, у данима са повећаним степеном загађења.

Datum objave: 20-01-2021

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ петнаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПЕРЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 15. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2018. године регистровано је 1.057 новооболелих жена, a 427 жена је умрло од ове малигне локализације.

На основу најновијих процена за 2020. годину, Међународне агенције за истраживање рака (IARC), жене у Србији и Литванији се са стопом оболевања од 18,7 на 100.000, налазе на трећем месту у Европи после Црне Горе и Румуније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака глића материце је 7,9 на 100.000 жена.

Рак глића материце је болест која се може спречити. Редовни прегледи и ПАПА – тест једном у три године код здравих жена је начин за рано откривање и превенцију рака грлића материце. Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Datum objave: 04-12-2020

Datum objave: 16-10-2020

Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету.

Светски дан хране 2020. обележава 75. годишњицу FAO-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама. Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе.

Кључне чињенице

• Глад на нашој планети. Преко две милијарди људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране. Очекује се да ће до 2050. године тај број бити 10 милијарди људи.
• Пандемија COVID-19 повећава број гладних. Скоро 690 милиона људи широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године. Због пандемије COVID-19 овај број се може повећати за још 83–132 милиона људи.
• Висока цена неухрањености. Неухрањеност (укључујући потхрањеност и недостатак микронутријената), као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утичу на глобалну економију у просеку 3,5 билиона америчких долара годишње.
• Време за акцију. Стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране.
• Гајити, хранити, подржавати. Упркос чињеници да има најмање 30.000 јестивих биљака, данас 66% укупних усева чини само девет биљних врста. Потребно је да узгајамо разноврсну храну да бисмо нахранили свет.

Време је да се ојачају системи производње хране

Последњих деценија свет је остварио значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње. Иако се сада производи више него довољно хране потребне да нахране сви, системи производње хране нису уравнотежени. Глад, гојазност, деградација животне средине, губитак агро-биолошке разноликости, велика количина хране која се баца и недостатак сигурности за раднике у прехрамбеном ланцу, само су нека од питања. У оквиру развоја и припреме планова земаља за опоравак од последица пандемије COVID-19 потребно је искористити прилику за развој и усвајање иновативних решења за унапређење система производње хране на основу научних доказа.

Светски дан хране позива на глобалну солидарност у циљу помоћи свима, а посебно најугроженијим популацијама да се опораве од кризе. Циљ је и да се повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове укључујући климатске промене, омогућити да здравствено безбедна храна одговарајуће хранљиве вредности буде доступна свима, као и да се обезбеди достојанствен живот радницима запосленим у производњи хране.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 06-10-2020

Карцином дојке је најчешћи карцином код жена. У Србији сваке године оболи око 4400 жена а умре око 1600.Сматра се да ће до 2035 те бројке бити веће и да ће оболевати 5800 жена а умирати 2300.Сада свака осма жена у Србији оболи од ове врсте карцинома. На Моравичком округу новооболелих од карцинома дојке у 2019.години је 130 (према пријавама малигних болести у Центру за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак) а умрло је 47 жена према подацима из Потврда о смрти.

У нашем граду организовани скрининг на карцином дојке спроводи се од марта 2015.године и до сада је позвано око 7200 жена, на позив се одазвало око 3900 жена а суспектне малигне промене или карцином откривен је код 50 жена. Скрининг подразумева преглед здравих жена,тј жена које без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће. Карцином откривен у почетном стадијуму даје веома велике шансе за излечење али код нас се већина жена јавља тек када је болест већ узнапредовала.

ПОСЕТИТЕ ИЗАБРАНОГ ГИНЕКОЛОГА ДАНАС НЕ СУТРА!

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 01-10-2020

У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација.

Циљеви Светске недеље дојења 2020. су:
• информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена,
• истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину,
• подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету,
• ангажовање што већег бројa појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

Деградацију животне средине која је последица загађивача у ваздуху, води или храни, прекомерној употреби оскудних ресурса, прекомерном отпаду и уништавању станишта често изазива људска активност. Наши системи производње хране и обрасци потрошње значајно доприносе климатским променама и деградацији животне средине. Зато Светска здравствена организација и UNICEF препоручују:
• рано започињање дојења – први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја,
• искључиво дојење током првих шест месеци живота,
• континуирано дојење до друге године живота или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци живота.

Производња хране одговорна је за око 26% емисије гасова стаклене баште, за око 32% глобалне стопе закисељења земљишта и за 78% прекомерне минерализације водених токова. Наша тренутна пракса производње и потрошње хране деградира копнене и водене екосистеме и покреће климатске промене. Стога је важно одговорно коришћење ресурса као што су земља, вода и извори енергије и очување биолошке разноликости.

Коришћење адаптираних млечних формула утиче на животну средину и климу због начина производње, паковања, дистрибуције и начина припреме. Главни састојак већине адаптираних млечних формула је кравље млеко. Индустрија млека обично ослобађа значајне количине метана и других гасова стаклене баште. Поред тога, оброци хране или пашњаци потребни млечним говедима могу довести до крчења шума. То заузврат повећава количину угљен-диоксида, јер стабла више нису доступна да би га апсорбовала и спречила климатске промене. Храњиви оброци за краве млекаре добијају се од житарица и соје узгајане уз интензивну употребу пестицида и ђубрива. То оставља иза себе још један еколошки траг.

Процеси производње, паковања, дистрибуције и припреме адаптираних млечних формула, као и код већине производње хране, захтевају енергију. Отпад је још један фактор који треба размотрити јер оставља еколошки траг. Металне лименке, ако се не рециклирају, вероватно ће завршити на депонијама, док пластични, алуминијумски и папирни отпад често заврши у нашим океанима.

За производњу и припрему адаптираних млечних формула потребна је вода. Слатка вода је оскудни природни ресурс и зато је треба заштитити. Кључни су сви напори да сачувамо, рециклирамо и напунимо наше изворе воде. С друге стране, за производњу мајчиног млека потребна је храна коју мајка конзумира што резултира готово никаквим отпадом. Само око 40% свих беба рођених у току године искључиво се доји до шест месеци старости, а само 45% наставља дојење до друге године живота. Често постоји недостатак подршке дојењу, било у здравственом систему, на радном месту или у заједници. Недостатак породиљског/родитељског одсуства и подршке на радном месту представља велики изазов за оптимално дојење.

Шта можемо да учинимо за здравију планету?

Дојење је једно од најбољих улагања за спашавање живота деце и побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и нације. Подршка дојењу има краткорочни и дугорочни утицај на здравља наше планете. Потребно је заговарање за дојење као јавноздравствену интервенцију која спашава животе и спречава инфекције и болести у целој популацији и то:
• усклађивање националних и међународних смерница за дојење са иницијативама за заштиту животне средине;
• унапређење примене принципа „болница – пријатељ беба” и промовисање дојења у општој популацији;
• подизање свести доносилаца одлука у циљу препознавања доприноса дојења у смислу здравствено безбедне хране која унапређује животну средину;
• заговарање политике усмерене на смањење емисије угљен-диоксида који се ослобађа при производњи адаптираних млечних формула;
• примена и поштовање одредби Међународног кодекса маркетинга адаптираних млечних формула и одговарајуће резолуције Светске здравствене скупштине;
• заговарање за плаћено породиљско одсуство и дојење на радном месту засновано на Конвенцији о заштити материнства од стране Међународне организације рада као минималног стандарда.

Друштвена подршка

Како би успешно спровеле дојење, све жене имају право на подршку друштва, било да је у питању њихова породица, заједница, здравствени систем или подршка на радном месту. Саветовалиште за дојење је врста подршке коју директно женама/родитељима пружају обучени здравствени радници и саветници. Саветовање о дојењу од суштинског је значаја за повећање стопе дојења. Оно има за циљ оснаживање жена/родитеља да доје, поштујући њихове личне ситуације и жеље, а укључује и пружање практичне помоћи и демонстрирање како да се беба стави на груди. Потребно је инвестирати у одговарајуће програме обуке за различите нивое здравствених радника, консултаната за дојење, здравствених радника у заједници. Потребно је информисати заједницу о утицају храњења новорођенчета/одојчета адаптираним млечним формулама на животну средину, у чему значајну улогу између осталих имају и медији. Истовремено је од значаја обезбедити ресурсе за додатна истраживања о утицају адаптираних млечних формула на климу и животну средину.

Циљ кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења у обезбеђењу оптималне исхране, правилног раста и развоја, за заштиту и унапређење здравља детета и мајке, заштиту животне средине, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 29-09-2020

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Живимо у времену пандемије COVID-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Ток пандемије је још увек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свету. COVID -19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS cov -2, ризик да развију тежу клиничку слику COVID 19 је већи. Људи који имају срчану слабост су много осетљивији на инфекцију COVID -19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежано дисање, умор и оток потколеница. Од срчане слабости у свету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација у свету. Од пет срчаних болесника, један ће развити срчану слабост.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. На Моравичком округу током 2019.године од болести срца и крвних судова умрло је готово 45% од укупног броја умрлих.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се: повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%), и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

Промењиви фактори ризика: Хипертензија (повишен крвни притисак),употреба дувана,повишен ниво шећера у крви – шећерна болест, физичка неактивност, неправилна исхрана, повишен ниво холестерола/липида у крви, прекомерна ухрањеност и гојазност
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика):године старости,пол,болести у породици
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ СВОЈЕ СРЦЕ

- Будите мудри у избору хране и пића

• Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
• Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
• Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико дневно) – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
• Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
• Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и трансмасти.
• Правите код куће здраве оброке.

- Будите физички активни

• Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
• Прошетајте до посла или до продавнице.
• Користите степенице уместо лифта.
• Укључите се у неки спорт или плес.
• Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
• Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
• На посао идите бициклом, ако је то могуће.
• Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
• Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

- Реците „не” пушењу

• То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
• У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
• После 15 година након престанка пушења, ризик од болести срца и крвних судова враћа се на ризик непушача.
• Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
• Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 03-08-2020

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација.

Циљеви Светске недеље дојења 2020. су:
• информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена,
• истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину,
• подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету,
• ангажовање што већег бројa појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

Деградацију животне средине која је последица загађивача у ваздуху, води или храни, прекомерној употреби оскудних ресурса, прекомерном отпаду и уништавању станишта често изазива људска активност. Наши системи производње хране и обрасци потрошње значајно доприносе климатским променама и деградацији животне средине.

Зато Светска здравствена организација и UNICEF препоручују:

• рано започињање дојења – први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја,
• искључиво дојење током првих шест месеци живота,
• континуирано дојење до друге године живота или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци живота.

Производња хране одговорна је за око 26% емисије гасова стаклене баште, за око 32% глобалне стопе закисељења земљишта и за 78% прекомерне минерализације водених токова. Наша тренутна пракса производње и потрошње хране деградира копнене и водене екосистеме и покреће климатске промене. Стога је важно одговорно коришћење ресурса као што су земља, вода и извори енергије и очување биолошке разноликости.

Коришћење адаптираних млечних формула утиче на животну средину и климу због начина производње, паковања, дистрибуције и начина припреме. Главни састојак већине адаптираних млечних формула је кравље млеко. Индустрија млека обично ослобађа значајне количине метана и других гасова стаклене баште. Поред тога, оброци хране или пашњаци потребни млечним говедима могу довести до крчења шума. То заузврат повећава количину угљен-диоксида, јер стабла више нису доступна да би га апсорбовала и спречила климатске промене. Храњиви оброци за краве млекаре добијају се од житарица и соје узгајане уз интензивну употребу пестицида и ђубрива. То оставља иза себе још један еколошки траг.

Процеси производње, паковања, дистрибуције и припреме адаптираних млечних формула, као и код већине производње хране, захтевају енергију. Отпад је још један фактор који треба размотрити јер оставља еколошки траг. Металне лименке, ако се не рециклирају, вероватно ће завршити на депонијама, док пластични, алуминијумски и папирни отпад често заврши у нашим океанима.

За производњу и припрему адаптираних млечних формула потребна је вода. Слатка вода је оскудни природни ресурс и зато је треба заштитити. Кључни су сви напори да сачувамо, рециклирамо и напунимо наше изворе воде. С друге стране, за производњу мајчиног млека потребна је храна коју мајка конзумира што резултира готово никаквим отпадом.

Само око 40% свих беба рођених у току године искључиво се доји до шест месеци старости, а само 45% наставља дојење до друге године живота. Често постоји недостатак подршке дојењу, било у здравственом систему, на радном месту или у заједници. Недостатак породиљског/родитељског одсуства и подршке на радном месту представља велики изазов за оптимално дојење.

Шта можемо да учинимо за здравију планету?

Дојење је једно од најбољих улагања за спашавање живота деце и побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и нације. Подршка дојењу има краткорочни и дугорочни утицај на здравља наше планете. Потребно је заговарање за дојење као јавноздравствену интервенцију која спашава животе и спречава инфекције и болести у целој популацији и то:
• усклађивање националних и међународних смерница за дојење са иницијативама за заштиту животне средине;
• унапређење примене принципа „болница – пријатељ беба” и промовисање дојења у општој популацији;
• подизање свести доносилаца одлука у циљу препознавања доприноса дојења у смислу здравствено безбедне хране која унапређује животну средину;
• заговарање политике усмерене на смањење емисије угљен-диоксида који се ослобађа при производњи адаптираних млечних формула;
• примена и поштовање одредби Међународног кодекса маркетинга адаптираних млечних формула и одговарајуће резолуције Светске здравствене скупштине;
• заговарање за плаћено породиљско одсуство и дојење на радном месту засновано на Конвенцији о заштити материнства од стране Међународне организације рада као минималног стандарда.

Друштвена подршка

Како би успешно спровеле дојење, све жене имају право на подршку друштва, било да је у питању њихова породица, заједница, здравствени систем или подршка на радном месту. Саветовалиште за дојење је врста подршке коју директно женама/родитељима пружају обучени здравствени радници и саветници. Саветовање о дојењу од суштинског је значаја за повећање стопе дојења. Оно има за циљ оснаживање жена/родитеља да доје, поштујући њихове личне ситуације и жеље, а укључује и пружање практичне помоћи и демонстрирање како да се беба стави на груди. Потребно је инвестирати у одговарајуће програме обуке за различите нивое здравствених радника, консултаната за дојење, здравствених радника у заједници. Потребно је информисати заједницу о утицају храњења новорођенчета/одојчета адаптираним млечним формулама на животну средину, у чему значајну улогу између осталих имају и медији. Истовремено је од значаја обезбедити ресурсе за додатна истраживања о утицају адаптираних млечних формула на климу и животну средину.

Циљ кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења у обезбеђењу оптималне исхране, правилног раста и развоја, за заштиту и унапређење здравља детета и мајке, заштиту животне средине, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.

Datum objave: 26-06-2020

ЖИРО РАЧУН: 840-17750-34
БРЗИ СЕРИОЛОШКИ ТЕСТОВИ

Грађани тестирање могу да обаве у некој од здравствениох установа и институтима и заводима за јавно здравље Србије. Цена теста је 1.200,00 динара, а уплате је могуће извршити на исти текући рачун на који се уплаћује и тестирање на лични захтев за RT-PCR тестирање.

Текући рачун је 840-17750-34 док се у пољу позива на број уписује јединствени матични број грађанина који се тестира. Тестирање је могуће и за стране држављане. Уплата се врши на исти текући рачун 840-17750-34, а уместо јединственог матичног броја, у поље позив на број уписује се број пасоша или број иностраног осигурања. Такође, горенаведени рачун је и за уплату правних лица, која уместо јединственог матичног броја, у поље позив на број уписују ПИБ правног лица. НАПОМЕНА: УКОЛИКО ПРАВНО ЛИЦЕ УПЛАЋУЈЕ СРЕДСТВА ЗА ВИШЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА - ПОТРЕБНО ЈЕ ДА ДОСТАВИ СПИСАК ЛИЦА СА ЈМБГ. Све примедбе грађана у вези са сериолошким тестирањем на лични захтев, могу бити упућене путем броја телефона 064/8522-427.

RT-PCR ТЕСТИРАЊЕ

Инструкција за уплату средстава за услугу RT-PRC тестирања на присуство SARS-CoV2 на лични захтев на подрачун Републичког фонда за здравствено осигурање број: 840-17750-34 ПОДРАЧУН ЗА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ РФЗО-ЗА УСЛУГЕ RT-PCR ТЕСТИРАЊА НА ПРИСУСТВО SARS CoV2

ФИЗИЧКА ЛИЦА:
УПЛАТИЛАЦ: Име и презиме уплатиоца, Адреса становања, Место пребивалишта;
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Репбулички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 189-готовински/290-безготовински
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): ЈМБГ УПЛАТИОЦА

ПРАВНА ЛИЦА:
УПЛАТИЛАЦ: Назив и седиште правног лица;
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Републички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 290
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): ПИБ ПРАВНОГ ЛИЦА
НАПОМЕНА: УКОЛИКО ПРАВНО ЛИЦЕ УПЛАЋУЈЕ СРЕДСТВА ЗА ВИШЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА СПИСАК ЛИЦА СА ЈМБГ

Допуна Инструкције за уплату средстава за услугу РТ-ПРЦ тестирања на присуство SARS-CoV2 на лични захтев на подрачун Републичког фонда за здравствено осигурање број: 840-17750-34 ПОДРАЧУН ЗА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ РФЗО-ЗА УСЛУГЕ РТ-ПЦР ТЕСТИРАЊА НА ПРИСУСТВО САРС ЦоВ2 за стране држављане:

СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ:
УПЛАТИЛАЦ: Име и презиме уплатиоца; Држава пребивалишта
СВРХА УПЛАТЕ: Услуга тестирања на присуство SARS-CoV2
ПРИМАЛАЦ: Репбулички фонд за здравствено осигурање
ШИФРА ПЛАЋАЊА: 189-готовински/290-безготовински
ИЗНОС: 6.000,00 динара
РАЧУН ПРИМАОЦА: 840-17750-34
ПОЗИВ НА БРОЈ ОДОБРЕЊА (БЕЗ МОДЕЛА): БРОЈ ПАСОША ИЛИ БРОЈ ИНОСТРАНОГ ОСИГУРАЊА

Datum objave: 26-06-2020

Грађанима Републике Србије се саветује да одложе планирана путовања у сва подручја у којима се региструје интензивна трансмисија вируса COVID-19 због могућег ризика од заражавања новим корона вирусом

Уколико путују у подручја интензивне трансмисије, препоручује се придржавање следећих мера:

• избегавање контакта са особама које имају знаке инфекције органа за дисање (кашаљ, кијање, цурење носа, повишена температура);
• избегавање масовних окупљања и боравка у простору где се налази велики број особа;
• појачана и честа хигијена руку (прање водом и сапуном најмање 20 секунди, или ако то није могуће, коришћење алкохолних гелова за дезинфекцију руку, нарочито након контакта са оболелим особама или боравка у потенцијално угроженом подручју;
• може се препоручити ношење маски преко уста и носа уколико се борави у простору где су масовна окупљања (аеродроми, железничке и аутобуске станице, градски и међуградски превоз и сл);
• придржавање мера заштите од преношења инфекције код свих особа које осете симптоме инфекције органа за дисање (респираторна хигијена – одржавање одстојања од других особа, покривање уста и носа приликом кашљања или кијања папирним марамицама или рукавом у прегибу лакта, често прање руку);
• избегавање контакта са живим или мртвим дивљим или домаћим животињама.

Светска здравствена организација (СЗО) је добила информације о избијању епидемије упале плућа непознатог порекла у граду Вухану, у Кини, 31. децембра 2019. године.Кинеске власти су идентификовале нови коронавирус 7. јануара 2020. године и вирус је привремено назван 2019-nCoV, да би 11. фебруара болест изазвана овим вирусом названа Коронавирус 2019, или COVID-19.

Генерални директор СЗО је прогласио ову епидемију за jавноздравствену претњу од међународног значаја (Public Health Emergency of International Concern) 30. јануара 2020. године. Последње податке о епидемиолошкој ситуацији у вези COVID-19 можете погледати овде


Шта значи „нови коронавирус”?

Коронавируси (CoV) представљају велику породицу вируса који изазивају болести које се крећу у опсегу од обичне прехладе до озбиљних обољења као што су: Блискоисточни респираторни синдром (Middle East Respiratory Syndrome - MERS-CoV) и Тешки акутни респираторни синдром (Severe Acute Respiratory Syndrome - SARS-CoV). COVID-19 је обољење изазвано новим коронавирусом. Порекло вируса

Пре него што је прешао на људе, овај вирус је највероватније потекао од животиња. Многи рани случајеви заразе новим корона вирусом повезани су са отвореном пијацом живих и мртвих дивљих и домаћих животиња у Вухану у Кини.

Како се можемо заразити новим коронавирусом?

Могући путеви преношења новог коронавируса су:
1. Директним контактом са зараженом особом
o Међу особама које су у блиском контакту на удаљености мањој од 2 m.
o Преко капљица из дисајних органа које настају при кијању, кашљању или дисању.
2. Индиректно, контактом са различитим предметима или површинама на којима вирус може да преживи веома кратак период


Особа се може заразити новим коронавирусом додиривањем површина или предмета свеже контаминираним секретима дисајних органа инфициране особе, на којима се налази вирус, а потом додиривања уста, носа, очију. Људи који примају пошиљке из подручја у којима је регистровано оболевање од новог корона вируса нису у ризику од инфекције. Период инкубације овог обољења (време од настанка инфекције до појаве првих симптома болести), на основу тренутних информација, може бити до 14 дана.

Тежина обољења

Код већине особа које су заражене овим вирусом развија се благо респираторно обољење, док се у 15% случајева развија тешка форма болести са компликацијама као што су упала плућа, респираторна инсуфијенција и у неким случајевима смртни исход. Најновији подаци указују на то да смртност повезана са овим вирусом износи 2%.

Знаци и симптоми

Симптоми обољења COVID-19 изазваног новим корона вирусом обухватају повишену телесну температуру и кашаљ. У озбиљнијим случајевима, вирус може изазвати упалу плућа па чак довести и до смртног исхода. Старијe особе и особе које имају неко хронично обољење, као што је шећерна болест или болести срца и крвних судова, осетљивије су на развијање тежег облика болести.

За ближе информације контактирајте: Министарство здравља 064 8945 235 Завод за јавно здравље Чачак 032/325-019, 032/310-365, 064/863-88-30, 064/863-88-05
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” 011 2684 566 или институте/заводе за јавно здравље на територији на којој боравите чије контакт информације можете пронаћи овде

Препоруке:Како да се заштитите

Преузето са:www.batut.org.rs

Datum objave: 26-06-2020

Резолуцијом 42/112, Генерална скупштина Уједињених нација је 1987. године прогласила 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Обележавање овог дана је израз одлучности да се ојача деловање и сарадња у активностима усмереним на сузбијање злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о последицама употребе дрога по друштво и за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога. Подршку у обележавању ове кампање пружају бројни појединци, организације и институције широм света.

Ове 2020. године кампања се обележава под слоганом „Више знања за бољу негу”. Слоган је изабран како би указао на постојање бројних дезинформација у вези са дрогама и има за циљ да нагласи значај адекватног информисања за планирање и спровођење активности усмерених на смањење негативног утицаја дрога на здравље и безбедност појединаца и друштва, као и за побољшање међународне сарадње на овом пољу.

Укључивање што већег броја партнера у обележавање Међународног дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама доприноси унапређењу јавног здравља и даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога.

Више о кампањи на: https://www.un.org/en/observances/end-drug-abuse-day

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 12-03-2020

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондацијe за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.

Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда – од превенције до откривања и равноправног приступа лечењу” има за циљ подизање свести о растућем оптерећењу бубрежним болестима широм света и промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва. Конкретно, кампања 2020. наглашава важност превентивних интервенција за спречавање настанка и напредовања бубрежних болести.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Процењује се да тренутно око 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Свака десета одрасла особа има хроничну болест бубрега. Глобални терет оболелих од хроничне болести бубрега расте, а предвиђа се да ће хронична болест бубрега постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу до 2040. године.

У нашој земљи 10.749 особа се болнички лечило због обољења бубрега у 2018. години, а од тог броја 6.196 особа се болнички лечило због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Исте године је умрло 752 хоспитализованих особа због болести бубрега, од којих је 70% умрло због хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Трошкови за дијализу и трансплантацију чине 2–3% годишњег буџета за здравствену заштиту у високоразвијеним земљама, потрошених од стране мање од 0,03% укупног становништва ових земаља. У средњеразвијеним и слаборазвијеним земљама већина људи са хроничном болешћу бубрега нема довољан приступ дијализи и трансплантацији бубрега.

Пресудно је да се болести бубрега могу спречити, као и да се напредовање болести до терминалне бубрежне инсуфицијенције може одложити уз одговарајући приступ основној дијагностици и раном лечењу. Међутим, иако су националне политике и стратегије за хроничне незаразне болести опште присутне у многим земљама, често недостају специфичне политике усмерене на рано откривање, превенцију и лечење болести бубрега. Такође, постоји и потреба за повећањем свести о важности превентивних мера како у општој популацији, тако и међу здравственим радницима и доносиоцима одлука.

Шта се подразумева под превенцијом бубрежних болести?

Наиме, примарна превенција болести бубрега захтева модификацију фактора ризика, укључујући шећерну болест и хипертензију, неправилну исхрану, урођене аномалије мокраћних путева и нефротоксичност. Примарна превенција укључује промовисање здравих стилова живота, укључујући физичку активност и правилну исхрану, као и скрининг болесника под повећаним ризиком за настанак хроничне бубрежне инсуфицијенције. Код особа са већ постојећим обољењем бубрега, секундарна превенција је усмерена ка едукацији пацијената о адекватној исхрани базираној на биљној исхрани и смањеном уносу соли и беланчевина као и примени фармакотерапије, што за крајни циљ има регулацију крвног притиска и контролу гликемије.

Код пацијената са узнапредованом хроничном болешћу бубрега, приоритет у превенцији је управљање ко-морбидитетима као што су уремија и кардиоваскуларне болести. С обзиром да су хроничне болести бубрега повезане са високим трошковима, превентивне мере, посебно мере примарне превенције, имају значајну вредност. Подизање свести и едукација појединаца о најважнијим факторима ризика и начинима превенције су важни како би се смањила оптерећеност бубрежним болестима.

Овогодишња кампања је усмерена на залагање да се имплементирају конкретне мере превенције у свакој земљи које укључују:
– фокус на примарну здравствену заштиту, подизање свести и едукацију, укључујући оснаживање пацијента;
– интегрисање превенције хроничне бубрежне болести у националне програме хроничних незаразних болести како би се пружиле свеобухватне и интегрисане услуге, које су кључне за побољшање раног откривања и праћења хроничне болести бубрега на националном нивоу;
–залагање доносилаца одлука, читавог друштва и мултисекторску сарадњу у циљу промо- ције значаја превенције бубрежних болести.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 04-02-2020

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40. 241 особа ( 21.126 мушкараца и 19.115 жена). Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола, 12.253 мушкараца и 9.273 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2016. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6.546 особа (4.519 мушкараца и 2.027 жена) и умрло је 5.335 особа оба пола (3.848 мушкараца и 1.507 жена).

Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2016. године од малигних тумора дојке оболело је 4.395 и умрло 1.713 жена. Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболеле су 4.373особе (2.733 мушкарца и 1.640 жена) и умрло је 2.587 особа оба пола (1.600 мушкараца и 987 жена). Рак грлића материце је током 2016. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1.239 жена, док је 453 жене умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2016. године од рака простате новооболело је 2.214 мушкараца и умро је 981 мушкарац. Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији, је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе. Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Глобално оптерећење раком у свету

Према проценама у 2018. години готово половина нових случајева малигних болести и више од половине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији, делом је то последица и чињенице да на овом континенту живи скоро 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 23,4% нових случајева рака и 20,3% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 21,0% новооболелих и 14,4% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (57,3%; 48,4%) и Африци (7,3%; 5,8%,) што се може се довести у везу са већим учешћем одређеним локализацијама рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 31-01-2020

У Србији се 31. јануара под слоганом „Живот без дувана – за бољу будућност нових генерација“ обележава Национални дан без дувана.

У оквиру обележавања Националног дана без дувана интензивирају се активности чији су циљеви упозоравање становништва на штетне последице употребе дувана и изложености дуванском диму, промоцији живота у окружењу без дувана и указивање на значај престанка употребе дуванских производа. Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се наглашава значај заштите младих од употребе дувана и указује на нове изазове у вези са дуваном са којима се млади сусрећу.

Дувански дим садржи преко 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире близу осам милиона људи односно више од 20 000 сваки дан. У Србији, најмање 15 000 људи сваке године превремено умре због пушења. Употреба дувана је повезана са настаном бројних болести. Готово да нема органа у људском телу на који дуван нема штетан утицај, а докази о болестима изазваним дуваном се повећавају већ деценијама. Од свих смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним болестима, 17% је узроковано употребом дувана и пасивним пушењем. Пушење је такође повезано са раком плућа као последица директног излагања плућа карциногенима у дуванском диму. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од других малигних обољења као што су рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис и многи други. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Употреба дувана је такође повезана са повећаним ризиком умирања код оболелих од неких заразних болести као што је туберкулоза.

Посебно осетљива популација су млади, а већина данашњих пушача прву цигарету је запалила током адолесценције. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем. Млади који пуше, поред већег ризика обољевања од бројних хроничних незаразних оболења током живота, обично су мање физички активни и имају више проблема са дисајним органима. Деца су посебно осетљива и на изложеност дуванском диму из окружења, који код деце и одојчади узрокује бројне здравствене проблеме као што су чешћи и јачи напади астме, респираторне инфекције и инфекције уха. Непушачи који су изложени дуванском диму удишу исте канцерогене материје као и пушачи. Што је већи ниво изложености дуванском диму, већи је ризик од развоја рака плућа, болести срца и крвних судова и других оболења.

У оквиру обележавања Националног дана без дувана посебно се апелује на родитеље да заштите своју децу од дуванског дима, јер мала деца често немају могућност избора боравка у простори безу дуванског дима. Поред директне изложености дуванском диму, здравље угрожавају и остаци штетних материја из дуванског дима који се дуго након пушења дувана задржавају на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. и не могу се елиминисати проветравањем. Ради се, у ствари, о честицама из дуванског дима које приањају за површине, a не о дуванском диму у ужем смислу речи. Са тих површина, честице се могу ослобађати, претрпети хемијску трансформацији или се акумулирати. Све је више података из истраживања о штетним ефектима „задржаног дуванског дима”, на које су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца.

Родитељи могу да заштите децу од дуванског дима уколико:

• Не дозволе пушење унутар или у близини куће.
• Не дозволе пушење у ауту, чак ни када је отворен прозор.
• Залажу се да вртићи, школе и сва друга места на којима деца проводе време буду без дуванског дима.
• У свакој прилици за боравак своје породице бирају објекте, јавне површине, просторије и ресторане у којима пушење није дозвољено и буду свесни чињенице да делимична забрана пушења не пружа заштиту од изложености дуванском диму.

У оквиру обележавања овогодишњег Националног дана без дувана, истичу се и нови изазови у контроли дувана као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима. Посебно забрињава пораст учесталости истовремене употребе више дуванских производа или електронских цигарета и дувана. Подаци о употреби дувана међу младима у Србији

Резултати Глобалног истраживања употребе дувана код младих (Global Youth Tobacco Survey (GYTS)) које је спроведено 2017. године од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подршку Министарства здравља, Министарства просвете науке и технолошког развоја и Светске здравствене организације, међу ученицима старости од 13 до 15 година на репрезентативном узорку свих школа у Србији показују да:
• 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци
• 6% ученика користи електронску цигарету
• 6 од 10 садашњих пушача покушало је да престане са пушењем у претходних 12 месеци.
• 70,4% ученика који сада пуше цигарете долази до цигарета тако што их купује у продавницама, самопослугама или на киосцима.
• 82,6% оних ученика који купују цигарете није било спречено да их купи због својих година.
• 61% младих изложено је дуванском диму на затвореним јавним местима
• 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.

Резултати Истраживање о здравственом понашању школске деце (Health behaviour in school-aged children survey, HBSC) које је у Србији реализовано 2018 године у 101 основној и средњој школи у Србији уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развоја показују да је:

• проценат ученика петих и седмих разреда основних школа који су бар једном попушили цигарету више од три пута мањи (2,6% и 7,1% редом) у поређењу са првим разредима средњих школа у којима је цигарете пробао скоро сваки трећи ученик (28,3%).
• наргиле икада током живота пушила скоро једна трећина ученика првих разреда средњих школа (29,3%), а у претходних 30 дана скоро сваки пети ученик (16,6%).

У оквиру обележавања овог значајног датума из календара здравља мрежа института и завода за јавно здравље са својим партнерима као и друге институције и организације широм Србије интензивираће активности на тему превенције употребе дувана и изложености дуванском диму одржавањем великог броја предавања, трибина, јавних манифестација, спортских догађаја и других догађаја.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 24-01-2020

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 20. до 26. јануара 2020. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце, када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.

Препознајући значај ове кампање, Србија већ тринаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „РАНО ОТКРИВАЊЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на жене одређених узрасних група да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неки од доступних превентивних прегледа.

Током 2016. године у Србији је регистровано 1239 новооболелих жена свих узраста од рака грлића материце, а током исте године 453 жене су у Србији умрле од ове врсте рака. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Лeтоније, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.

Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса, али имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.

Европска асоцијација за рак грлића материце (ЕCCA) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на:

• дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
• организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, на факултетима, у радним организацијама,
• организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
• организовање предавања о превенцији рака грлића материце за адолесенте у средњим школама,
• одржавање семинара о превенцији рака грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
• јавне манифестације, наступи на медијима, и слично са порукама о значају ПАП-а прегледа, као и одзива на скрининг рака грлића материце,
• дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 23-12-2019

Опасности од употребе пиротехничких средстава могу настати због неисправности пиротехничких средстава или због неисправног руковања овим средствима, а последице се јављају у виду: опекотина, оштећења слуха и вида, губитка прстију а понекада и целе шаке, па и изазивања пожара.

Kако спречити повређивање приликом употребе петарди?

• Никада не треба палити више петарди у исто време, јер се тиме повећава разорна моћ петарде што може бити опасно по живот.
• Никада не треба држати запаљену петарду у руци, јер петарда може повредити прсте.
• Никада не треба стављати петарде у металне или стаклене посуде, као што су флаше, лименке и сл, јер крхотине стакла или метала могу оштетити очи или направити посекотине.
• Никада не треба стављати петарде у џепове, чак и ако нису запаљене, јер може доћи до експлозије.
• Никада не треба бацати петарде на другу особу, јер можемо повредити ту особу иако то не желимо.
• Никада не треба користити петарде у затвореном простору, јер може доћи до пожара.
• Никада не треба користити петарде у школском окружењу или на местима где је присутан већи број деце, јер то повећава ризик од повреда.

Савети за родитеље

• Упознајте своје дете са опасностима од употребе пиротехничких средстава.
• Не купујте и не поклањајте пиротехничка средства деци, а уколико сами поседујете нека од њих држите их ван домашаја деце.
• Не употребљавајте пиротехничка средства пред децом, тиме само подстичете њихову радозналост.

Савети за децу

• Не купуј петарде и друге сличне производе на улици, у продавници или на другим местима без знања својих родитеља. Тако купљена петарда може бити пуно опаснија него што изгледа.
• Никада немој куповати или користити петарде на наговор других, или зато што то раде и друга деца. Они можда и не знају колико петарде могу бити опасне.
• Ако сазнаш да неко доноси у школу петарде, друга експлозивна средства или оружје, одмах обавести о томе родитеље или наставнике.

Шта радити уколико до повреде дође?

• Како су најчешће повреде од пиротехничких средстава опекотине, у том случају требало би да знате да је неопходно повређено место од опекотине што пре треба охладити. Најбоље је да повређени део тела ставите под млаз хладне воде или да се на опекотину стави мокра хладна крпа, јер то успорава даље уништавање ткива и ублажава бол. У оваквим ситуацијама, немојте да стављете лед.
• Са опечене коже никада немојте на силу скидати одећу која се залепила, већ исеците материјал око ране, или је распарајте по шавовима.
• Kод већих опекотина и повреда очију, као и код било какве опекотине код беба или мале деце обавезно потражите медицинску помоћ!

Datum objave: 02-12-2019

Поред анонимног, бесплатног и поверљивог тестирања које је Завод ради од 29.11 – 4.12.2019.године од 15 – 16 часова у просторији бр.28 у Дому здравља Чачак за све суграђане, у две средње школе (Гимназија и Економска школа) у сарадњи са Медицинском школом оджавају се и предавања за ученике.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 02-12-2019

• Охрабри особе које су било када биле изложене неком ризику да се тестирају;
• Подстакне здравствене раднике да понуде тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе као део рутинске праксе у одређеним срединама и за одређена стања у складу са актуелним препорукама;



„Тестирај! Лечи! Спречи!”


• Подржи и уједини организације цивилног друштва да повећају обим тестирања на ХИВ и да размене примере добре праксе међу земаљама;
• Подигне свест код већег броја креатора политика о социјално-економској добробити иницијативе тестирања на ХИВ и хепатитисе и како повећати ефикасност пракси тестирања тако што ће их приближити особама којима су најпотребније.
Светска здравствена организација (СЗО) интензивно подржава интегрисане приступе у превенцији, тестирању и нези људи који живе са ХИВ-ом и/или вирусним хепатитисом.
Званичне податке (Свет/Р.Србија), можете пронаћи на сајту ИЗЈЗ СРбије “Др Милан Јовановић Батут”
www.batut.org.rs

Datum objave: 21-11-2019

Данас се обележава Светски дан детета, дан када се свет обавезао да ће заштити и унапредити права деце.

Овај међународни догађај је 1954. године установила Генерална скупштина Уједињених нација како би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.

Дечија права утврђена су Ковненцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године, а коју су ратификовале 193 земље.

Основни принципи Конвенције су:

• право на живот, опстанак и развој,
• најбољи интерес детета,
• право на партиципацију
• право на недискриминацију

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-11-2019

Tакође у Основној школи „Свети Сава“ у сарадњи са Медицинском школом ученицима је одржано предавање о дијабету и мерама превенције.

Препоруке за здрав начин живота:

• Не прескачите доручак, трудите се да имате пет оброка дневно.
• Једите пет порција воћа и поврћа сваког дана.
• Једите орашасте плодове, свеже воће, или незаслађени јогурт за ужину.
• Бирајте посно живинско месо или рибу уместо црвеног или прерађеног меса.
• Узмите незаслађене посне намазе, уместо чоколадног крема или џема.
• Бирајте хлеб или пасту од интегралних житарица.
• Бирајте незасићене масти (маслиново уље, уље репице, сусамово, семенки грожђа) уместо засићених масти (маслац, животињске масти).
• Избегавајте конзумирање алкохолних пића.
• Препоручује се умерена физичка активност најмање три до пет дана у недељи, у трајању најмање 30-45 минута дневно.
• Упознајте ваш ризик за дијабетес тип 2, путем упитника или одласком код изабраног лекара!

Контрола дијабетеса

Иако је дијабетес хронична, прогресивна болест, људи са дијабетесом могу да живе дуг и здрав живот уколико добро управљају дијабетесом. Ово укључује контролу не само нивоа глукозе у крви него и других фактора ризика, као што су висок крвни притисак и висок ниво холестерола у крви. Добра контрола дијабетеса, одлагање или избегавање компликација повезаних са дијабетесом се обезбеђује адекватном исхраном, редовном физичком активношћу и правилном употребом лекова. Особама са дијабетесом је неопходна доступност здравствене заштите и редовне посете лекару. Људи са дијабетесом типа 1 захтевају свакодневно лечење инсулином, као и редовно праћење нивоа глукозе у крви. Правилна исхрана за особе са дијабетесом укључује смањену количину калорија код особа које су гојазне, замену засићених масти у исхрани незасићеним, унос дијетних влакана и избегавање употребе дувана, алкохола и шећера. Физичка активност је најефикаснија када садржи комбинацију аеробне физиче активности (нпр. трчање, пливање, вожња бицикла) и тренинга снаге. Важно је да интензитет и врста активности буду прилагођени општем стању особе.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 31-10-2019

Учешће су узели представници локалне самоуправе, здравствених и предшколских установа, школа, удружења, уз медијску подршку још једном је истакнут значај превентивних прегледа у раном откривању обољења, али важност здравих стилова живота међу којима физичка активност свакако заузима значајно место.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 16-10-2019

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају ФАО данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.

Кључне чињенице:

• Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено.
• Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним.
• Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света.
• Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот.
• Од око 6000 врста биљака гајених током људске историје данас само шест биљних врста обезбеђује више од 50% дневног енергетског уноса! Неопходно је да једемо разноврсно.
• Климатске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и мењајући величину риба.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
• Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету.

Зашто је правилна исхрана важна?

Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Колико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће: редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице). Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева.

Када су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Када су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу. Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 л дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-10-2019

Генерална скупштина Уједињених нација је 2008. годину прогласила Међународном годином санитације и Светски дан чистих руку је био централни догађај у активностима које су дале подстицај за мобилизацију милиона људи широм света да перу своје руке сапуном и да се на тај начин унапреди хигијенска пракса. Глобална иницијатива „Прање руку сапуном“ има међународни карактер, и од 2001. године укључује у своју делатност бројне светске организације међу којима су широј јавности најпознатије УНИЦЕФ и Светска Банка. Први пут је Светски дан чистих руку обележен 15. октобра, 2008. године, код нас и у целом Свету.

Главни циљ установљеног Светског дана чистих руку је развој културе прања руку становништва, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Исраживања су доказала да је прање руку сапуном једна од најкориснијих и сигурно најисплативијих мера спречавања болести праћених проливом и упале плућа, а управо су те болести најодговорније за умирање деце до године дана. Сваке године 3,5 милиона деце у свету не доживе свој први рођендан због пролива и упале плућа (дијареје и пнеумоније). Дакле без дилеме: прање руку спашава животе!

Основне поруке које обележавање овог дана доноси су веома једноставне и достижне:

• Прање руку сапуном је спасоносна мера која је и технолошки и финансијски лако остварљива у свим земљама и свим заједницама;
• Прање руку сапуном је појединачно (свакој особи) најисплативија здравствена интервенција;
• Прање руку сапуном значајно смањује вероватноћу настанка: дијареје (укључујући и колеру), интестиналне (цревне) инфекције, акутне респираторне (дисајних путева) инфекције и инфекције коже и очију;
• Прање руку само водом није довољно – обавезно је коришћење сапуна.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 11-10-2019

Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Свако самоубиство је трагедија која погађа породицу, а утицај на заједницу и државу има дугорочан ефекат. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу.

Kључне чињенице:

- Према подацима Светске здравствене организације, близу 800.000 људи на свету изврши самоубиство сваке године.
- На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године. Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији.
- Самоубиство је други водећи узрок смрти међу младима старости од 15 до 29 година.
- Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима.
- Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешћи методи самоубистава широм света.
- Регистрована су 1005 смртних случаја услед самоубистава, са стопом од 14,3 на 100.000 становника у Републици Србији (без Косова и Метохије) у 2017. години.

Kо је у ризику?

Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим примањима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом који носи живот, као што су финансијски проблеми, прекид емотивне везе или са хроничним болом и болешћу. Такође, доживљај сукоба, катастрофа, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем. Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници. Далеко најјачи фактор ризика за самоубиство је претходни покушај самоубиства.

Методе самоубиства

Процењује се да је око 20% самоубистава на глобалном нивоу последица самотровања пестицидима, која се у већини случајева јављају у руралним пољопривредним подручијима у земљама са ниским и средњим приходима. Остале уобичајене методе самоубистава су вешање и употреба ватреног оружја.

Превенција и контрола

Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства.

Превенција и контрола укључују следеће мере:
• смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр. пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),
• одговорно медијско извештавање,
• имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,
• рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајем и злоупотребом психоактивних супстанци, симптомима хроничног бола и са акутним емоционалним тегобама,
• обука неспецијализованих здравствених радника за процену и управљање самоубилачким понашањем,
• трајна брига о људима који су покушали самоубиство и пружање подршке у заједници.

Шта можете да урадите?

Уколико сте приметили да особа коју познајете пати, ако посумњате да губи вољу за животом, разговарајте са њом. Потребно је да јој покажете да није сама. Поставите се у позицију те особе и то ће вам помоћи да боље разумете кроз шта пролази, а и помоћи ће вама да реагујете на природан начин. Будите пажљив и непристрасан слушалац. Не критикујте је, не моралишите, не сажаљевајте и немојте да јој говорите шта је најбоље за њу да уради. То може да је затвори и удаљи од даље комуникације. Важно је да покажете да особу прихватате такву каква јесте. Покажите да саосећате са њом, будите топли и стрпљиви. Немојте се устручавати да поставите питање о самоубиству. Не можете јој „усадити ту идеју у главу”, а уколико заиста размишља о самоубиству, осетиће олакшање што са неким може да подели тешко бреме.

Ако вам особа каже да размишља о самоубиству схватите је озбиљно. Немојте покушавати да је „развеселите”, ни утешите тако што ћете омаловажити проблем („ма проћиће ти то”, „није то тако страшно”). Немојте се усредсредити на решавање проблема (савети, примери других у сличним ситуацијама и др.) или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство. Будите стрпљиви; толеришите тишину. Особи која се бори са суицидним осећањима понекада је врло тешко да о њима прича, па јој треба дати времена да објасни како се осећа. Ако сумњате (и ако утврдите) да је особа суицидна, врло је важно да утврдите да ли има план самоубиства и да ли има средства да тај план оствари, јер то говори о висини суицидног ризика. Не остављајте је саму. Склоните све предмете којима би могла себе да повреди.

Помозите јој да схвати да су проблеми „решиви” и да постоје друге алтернативе осим самоубиства. Помозите јој да схвати да неподношљиви унутрашњи доживљај који има неће трајати вечно, и да самоубиство не мора бити решење. Нажалост, већини људи је врло непријатно да разговарају о самоубиству. У нашој култури је то табу-тема и друштво углавном игнорише постојање проблема. Али чињеница је да у свету готово милион људи годишње изврши самоубиство. Зато се не треба устручавати да понудите помоћ ономе коме је потребна!

Реченице које могу помоћи у разговору са особом за коју бринете да размишља о самоубиству:

• „Чини ми се да си у последње време тужан и несрећан”
• „Како се осећаш?”
• „Да ли ти се некада чини да ти је толико тешко да ти никад неће бити боље?”
• „Да ли размишљаш о смрти?”
• „Да ли размишљаш о самоубиству?”
• „Како би то урадио/ла?”
• „Када си планирао/ла да то урадиш?”
• „Да ли би желео/ла да ти неко помогне да нађеш други начин да изађеш из те тешке ситуације?”

Изазови и препреке

Стигма и табу

Стигма, која се посебно односи на менталне поремећаје и самоубиство, подразумева да многи људи који размишљају о одузимању властитог живота или који су покушали самоубиство не траже помоћ и зато не добијају неопходну помоћ. Превенција самоубиства није на адекватан начин имплементирана у јавноздравствене политике, пре свега због недостатка свести о самоубиству као главном јавноздравственом проблему и табу теми у многим друштвима у којима се о самоубиству отворено не разговара. До данас је само неколико земаља укључило превенцију самоубистава међу своје здравствене приоритете, а само 38 земаља је пријавило да има националну стратегију спречавања самоубиства. Подизање свести заједнице и разбијање табуа је важно како би земље постигле напредак у спречавању самоубиства.

Квалитет података

Глобално гледано, доступност и квалитет података о самоубиству и покушајима самоубиства су оскудни. Само 60 држава чланица СЗО има квалитетне податке који се могу користити за процену стопа самоубистава. Постојање проблема неквалитетних података о смртности није својствено само за питање самоубиства, али имајући у виду осетљивост теме и незаконитост самоубилачког понашања у неким земљама – вероватно је да недовољно пријављивање и погрешна класификација представља већи проблем у пријављивању и класификацији самоубиства него других узрока смрти. Унапређен надзор и праћење извршених самоубистава и покушаја самоубистава су потребни како би се креирале ефикасне стратегије превенције самоубистава. Постојање разлика у подацима међу земљама указују на потребу да свака држава побољша свеобухватност, квалитет и благовременост својих података о самоубиству. Ово укључује виталну регистрацију самоубистава, болничке регистре о покушајима самоубистава и национално репрезентативна истраживања која се баве прикупљањем података о пријављеним покушајима самоубистава.

Одговор СЗО

СЗО препознаje самоубиство као приоритет у јавном здрављу. Први извештај СЗО о самоубиству „Превенција самоубиства: глобални императив” објављен 2014. године, има за циљ да повећа свест о значају самоубиства и покушаја самоубиства и учини превенцију самоубиства приоритетом на глобалном плану јавног здравља. Такође има за циљ да подстакне и помогне земљама да развију или ојачају свеобухватне стратегије за спречавање самоубистава у мултисекторском приступу јавном здрављу. Самоубиство је један од приоритетних циљева Акционог програма СЗО за ментално здравље покренутог 2008. године, који пружа техничке смернице засноване на доказима како би се побољшало пружање услуга и неге у земљама за менталне, неуролошке и поремећаје злоупотребе психоактивних супстанција. У Акционом плану СЗО за ментално здравље 2013–2020, државе чланице СЗО обавезале су се на постизање глобалног циља смањења стопа самоубистава за 10% до 2020. године. Осим тога, стопа смртности самоубистава је показатељ циља 3.4 Циљева одрживог развоја који гласи да се до 2030. године смањи за једну трећину превремена смртност од незаразних болести кроз превенцију и лечење, те да се промовише ментално здравље и добробит.

Где потражити помоћ?

Обратите се прво за помоћ свом изабраном лекару. У сваком случају, реците неком из своје околине да имате проблем. У нашој земљи доступно је бесплатно саветовање особа у кризи у виду телефонског саветовалишта у Националном СОС центру за превенцију самоубиства (у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”), на телефон: 011/7777-000 (сваког дана од 00 до 24 часа).

higijena
higijena

Datum objave: 07-10-2019

На значај физичке активност као мере превенције указали су сви присутни у својим обраћањима а малишани из вртића су за то време имали час физичке културе са својим рекреаторима и васпитачима.

Карцином дојке је најчешћи карцином код жена. У Србији сваке године оболи око 4400 жена а умре око 1600.Сматра се да ће до 2035 те бројке бити веће и да ће оболевати 5800 жена а умирати 2300.Сада свака осма жена у Србији оболи од ове врсте карцинома. На Моравичком округу новооболелих од карцинома дојке у 2018.години је 128 (према пријавама малигних болести у Центру за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Чачак) а умрло је 40 жена према подацима из Потврда о смрти.

У нашем граду организовани скрининг на карцином дојке спроводи се од марта 2015.године и до сада је позвано око 7000 жена, на позив се одазвало око 3800 жена а суспектне малигне промене или карцином откривен је код 40 жена. Скрининг подразумева преглед здравих жена,тј жена које без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће. Карцином откривен у почетном стадијуму даје веома велике шансе за излечење али код нас се већина жена јавља тек када је болест већ узнапредовала.

ПОСЕТИТЕ ИЗАБРАНОГ ГИНЕКОЛОГА ДАНАС НЕ СУТРА!

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 03-10-2019

Имајући у виду значај дојења за здравље мајке и детета, промоција и подршка дојењу представљају трајни приоритет јавног здравља. И поред доказаних користи дојења, број новорођенчади и одојчади на природној исхрани је све мањи. У свету подој у првом сату од рођења има 42% новорођенчади, 41% одојчади искључиво сиса до навршеног шестог месеца, а до навршене прве године живота само 25%. У нашој земљи се сваке године у просеку роди око 64.000 деце, а само око 8000 је на природној исхрани мајчиним млеком до шестог месеца живота. Према последњим подацима Истраживања вишеструких показатеља (Multiple indicator cluster survey, MICS) UNICEF-а, иако је 90% деце у Србији почело да сиса, само 13% деце се искључиво доји до шестог месеца, док је 47% деце узраста 0–5 месеци претежно дојено.

Препознајући значај који дојење има за правилан раст и развој новорођенчади и одојчади, Министарство здравља је подржало иницијативу стручњака да се предузму активности у циљу повећања броја деце на природној исхрани. Након именовања националног координатора за дојење, у претходних годину дана стручни тим је израдио Национални програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета који је Влада Републике Србије усвојила у јулу 2018. године. Програм дефинише повећање стопе искључивог дојења за децу до 6 месеци старости са 13% на 20% до 2021. године и има за циљ да омогући потребне предуслове како би се мајке мотивисале и едуковале да успоставе и што дуже, а пожељно годину дана, одрже дојење. Програм је првенствено оријентисан на спровођење активности у систему здравствене заштите, али подразумева и ангажовање свих сектора друштва. На иницијативу Републичке стручне комисије Министарства здравља, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је предложио показатеље на основу којих ће се пратити начини исхране, контакт мајке и бебе „кожа на кожу” и развој деце од рођења до навршене друге године живота. Индикаторе евидентирају од марта 2019. године све здравствене установе у систему здравствене заштите и достављају извештаје институтима/заводима за јавно здравље, а Институт за јавно здравље Србије сумира податке на националном нивоу.

У претходном периоду интензивиране су и едукације здравствених радника у виду курса подршке дојењу у складу са принципима Светске здравствене организације у четири кључне установе – породилишта у Србији: ГАК „Народни фронт” у Београду, ГАК КЦ Ниш, КЦ Војводина и КЦ Крагујевац. У јачању капацитета и подршке родитељима од периода трудноће, током рођења детета и надаље, истиче се дугогодишња сарадња са UNICEF-ом. Један од примера одрживог и ефикасног решења за обезбеђивање квалитета здравствене заштите у вези са порођајем и рођењем детета је и доследно спровођење стандарда за акредитацију породилишта и неонатолошких јединица. Посебну пажњу UNICEF усмерава на унапређење рада патронажне службе са циљем да одговори потребама родитеља у првом контакту са породицом, одмах након рођења детета, уз посебан нагласак на сталну подршку најостељивијим породицама.

Истраживања и епидемиолошке студије доказале су предности природне исхране за здравље и мајки и деце. Мајчино млеко има непроцењиву вредност за свеобухватни развој детета јер садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула и интелигенције, заштиту од инфекција и алергија, а код одојчади смањује ризик од синдрома изненадне смрти. Предности дојења за мајку су многоструке: помаже успостављању емоционалне везе са дететом, смањује ризик од постпорођајне депресије, смањује крварење после порођаја и ризик од појаве анемије, доприноси нормализацији телесне масе, а дугорочни ефекти су смањивање ризика од појаве остеопорозе и појаве малигних обољења дојке и јајника.

Национална недеља дојења у Србији традиционално се обележава 40. календарске недеље и симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење. Ове године Национална недеља дојења обележава се од 30. септембра до 7. октобра под слоганом „Подржи дојење – оснажи родитеље. Сада и убудуће”.

Дојење није искључива одговорност жена – промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Оно је недвосмислено у домену ангажовања ширег окружења – доносилаца одлука, здравствених радника, породичног окружења, индустрије хране, пословног сектора, система образовања, ангажовања цивилног друштва. У том смислу, слоган овогодишње Националне недеље дојења наглашава важност подршке родитељима и стварања подстицајног окружења за мајку која доји.

У овогодишњој Националној недељи дојења широм Србије биће организоване предавања и трибине намењене садашњим и будућим родитељима.

higijena
higijena

Datum objave: 01-10-2019

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити 2 милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације. Тренд повећања броја старијих особа ће бити највећи у земљама у развоју, при чему се Азија издваја као регион са највећим бројем старијих особа, док се Африка суочава са највећим пропорционалним растом броја старијих особа. Имајући све ово у виду, очигледно је потребно скренути пажњу на посебне потребе и изазове са којима се суочавају многе старије особе у срединама у којима живе. Међутим, важно је знати да можемо очекивати њихов пун допринос у друштву, само ако постоје одговарајуће гаранције за уважавање њихових људских права.

На територији Моравичког округа у 2018.години становништво од 65 и више година чини 23,3% укупног становништва па се може рећи да смо старо становништво (удео од 65 и више је већи од 10%). Практично све земље света суочиле су се са растом броја старијих особа у популацији. Ове демографске промене утичу на рад, запошљавање, финансије, потражњу за робом и услугама, становање и инфраструктуру, транспорт, социјалну и здравствену заштиту, али и на породичне односе и међугенерацијску солидарност.

Владе широм света требало би да се припреме за ове економске и друштвене промене повезане са старењем становништва и са тим у вези важно је посматрати старење са позиције развоја укључујући и постизање Циљева одрживог развоја наведених у Агенди 2030. Старење становништва је важно са становишта циља о искорењивању сиромаштва, обезбеђивању услова за здрав живот и благостање за све генерације, промовисању равнопраности полова кроз цео животни циклус и пуно и продуктивно запошљавање. Потребно је смањити неједнакости између и унутар земаља, али стварати и насеља која су инклузивна, сигурна, отпорна и одржива. Тема овогодишње кампање “Ка једнакости у старијем добу” је усклађена са десетим циљем одрживог развоја који се односи на смањење неједнакости унутар и међу земљама, кроз оснаживање и промовисање социјалног, економског и политичког укључивања свих људи, без обзира на године, пол, инвалидност, расу, етичку припадност, порекло, религију, економски или други статус.

Овогодишња кампања има за циљ:

• Скретање пажње на постојање неједнакости у старијем животном добу, као последице акумулираних неједнакости током живота.

Наиме, особе које на почетку живота имају више могућности и ресурса имају знатно веће шансе да постану старије особе са бољим квалитетом живота. Са друге стране, особе које потичу из породица ниског социоекономског статуса, имају мање шансе да се образују и суочавају се са различитим стресорима, што доводи до све већих социјалних и економских неповољности у каснијем животу. У старијем добу, ове се неједнакости акумулирају.

• Освестити важност хитног суочавања са постојећим неједнакостима и важност спречавања будућих неједнакости повезаних са старењем.
• Освестити важност истраживања друштвених промена у контексту животног тока: целоживотно учење, проактивна и прилагодљива политика запошљавања, социјална заштита и универзално здравствено осигурање.
• Освестити важност уважавања примера добре праксе и препорука заснованих на доказима, у смањењу неједнакости и промени стереотипа везаних за старење.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 27-09-2019

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца. То су људи из свих сфера живота широм света који сада делују како би они и њихове породице живели здравијим животом. Они су се обавезали да ће припремати здраве оброке и да ће се правилно хранити, да ће својим примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући/стану и помоћи другима да престану са овом лошом навиком. Здравствени радници ће наставити да помажу саветима свим пушачима да престану да пуше.

Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо обећати себи, својој породици, својим пријатељима, својим болесницима, становништву да мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца: престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвих судова.Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести (ХНБ) са акционим планом подржана је од стране доносиоца одлука.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (KВБ) током 2017. године у Србији је умрло 53.668 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести Већина KВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од KВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%). Промењиви фактори ризика

Хипертензија (повишен крвни притисак)

Хипертензија је водећи узрок KВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Kрвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милимет-рима живиног стуба (mm Hg) – на пример, 120/78 mm Hg. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 mm Hg и доњег (дијастолног) мање од 80 mm Hg. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–129 mm Hg, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80 mm Hg. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 mm Hg, односно када је дијастолни (доњи) притисак 80–89 mm Hg.

Употреба дувана

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих KВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у европском региону (31%), а најнижа у афричком региону (10%). Изложеност пасивном пушењу проузрокује смрт 600.000 људи сваке године, а од тог броја 28% су деца. У Србији, свакодневно конзумира дуванске производе 32,6% мушкараца и 25,9% жена.

Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест

Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 mmol/L (126 mg/dl) или више, а KВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Kардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза KВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

Физичка неактивност

Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30 % већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у Србији је недовољно физички активно 44% одраслих.

Неправилна исхрана

Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Учестало конзумирање високо-енергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и транс-масних киселина је повезана са срчаним болестима, док елиминација транс-масти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Ниво холестерола/липида у крви

Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Прекомерна ухрањеност и гојазност

Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2013. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (56,3%), односно 35,1% становништва је било предгојазно и 21,2% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 20,1% и жене 22,2%).

Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)

Поред променљивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

Године старости

KВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу. Kако човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу KВБ.

Пол

Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Kада жене уђу у менопаузу, ризик за појаву KВБ се изједначава са мишкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.

Болести у породици

Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи. Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг KВБ, да имплементирају интервенције на нивоу целокупног становништва како би смањили учесталост KВБ, укључујући:

• Усвајање свеобухватне политике контроле дувана;
• Увођење пореза на храну која садржи транс-масти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу;
• Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности;
• Израду стартегије за смањење злоупотребе алкохола;
• Обезбеђивање здравих школских оброка за децу.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 12-09-2019

Демонстрацији указивања прве помоћи присуствовала су и деца из предшсколских установа и основних школа.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 04-09-2019

Подаци ће се прикупљати путем интервјуа „лицем у лице” – анкетирањем испитаника и самопопуњавањем упитника од стране испитаника без учешћа анкетара. Приликом спровођења истраживања обавиће се и основна антрополошка мерења анкетираних особа (висина, тежина), као и мерење крвног притиска.

Позивају се заинтересовани незапослени здравствени радници да се о могућности учешћа у Истраживању током теренског прикупљања података више информишу на сајту Републичког завода за статистику www.stat.gov.rs

Datum objave: 08-08-2019

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу.

Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.

Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини. Упркос међународним препорукама, само 40% свих беба млађих од шест месеци у свету су искључиво дојене, а само 45% наставља дојење до навршена 24 месеца.

Циљеви Светске недеље дојења 2019. су:
• Информисати људе о вези између дојења и социјалне подршке родитељима.
• Учврстити подршку вредностима родитељства и родно уједначеним социјалним нормама на свим нивоима ради пружања подршке дојењу.
• Сарађивати са појединцима и организацијама који пружају подршку родитељима.
• Подстицати деловање ка родној равноправној родитељској социјалној заштити како би се унапредило дојење.

Истраживања показују да политика плаћеног породиљског одсуства помаже у смањењу смртности код одојчади за 13% за сваки додатни месец породиљског одсуства. Плаћено одсуство омогућава женама да се раније физички опораве од порођаја и врате на посао опорављени физички, ментално и емоционално.

Подршка вредностима родитељства и родне једнакости као социјалне норме

Дојење је увек везивано за улогу мајке. Kада очеви/партнери подрже дојење и учврсте однос са својом бебом, побољшава се и пракса дојења и родитељских односа. На овај начин се очеви више везују за своју децу, која се самим тим брже развијају. Родитељи су онда део истог равноправног тима који надгледају, комуницирају, прилагођавају се и верују једно другоме. Поред тога, спремни су једно другом да помогну, а не да преузимају контролу. Норме оца се мењају. Многи очеви нису само пружаоци услуга и снабдевачи, већ су директно укључени у све што је у вези са мајком и децом, што је веома битно за развој деце. Родитељство које укључује очеве као равноправне партнере у родитељском тиму користи и деци и родитељима.

Предности дојења за новорођенче/одојче:

• Обезбеђује правилан раст и развој
• Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система
• Смањује ризик од гојазности
• Подстиче развој интелигенције
• Штити од многих болести и инфекција
• Смањује ризик од пролива
• Смањује ризик од појаве алергија
• Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета

Предности дојења за мајку:

• Помаже успостављању емоционалне везе са дететом
• Смањује крварење после порођаја
• Доприноси нормализацији телесне масе
• Смањује ризик од појаве остеопорозе
• Смањује ризик од појаве малигних обољења дојке и јајника
• Смањује ризик од постпорођајне депресије
• Смањује ризик појаве анемије

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 29-07-2019

Од 2010.године Светска здравствена организација (СЗО) је установила 28. јул као дан обележавања борбе против Хепатитис-а. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус Хепатитис-а Б. У свету се годишње региструје 1,4 милиона оболелих од хепатитиса А који услед лоше опште хигијене као и недостатка безбедне воде за пиће и лоших хигијенских навика погађа махом најнеразвијеније земље Африке и Југоисточне Азије. Вирусом хепатитиса Б и Ц инфицирано је око 325 милиона људи, Годишње од ових инфекција умре око 1.300.000 људи, што је једнако смртности од ХИВ/АИДСа, туберкулозе и маларије. Хронични хепатитис Б и Ц су главни узроци настанка цирозе и рака јетре и најчешћи разлози за трансплантацију јетре у Европи.

higijena
higijena

Datum objave: 26-06-2019

Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о великом друштвеном проблему који представља, пре свега, илегална дрога и за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога.

Слоган кампање за 2019. годину је „Здравство и правосуђе – заједно у сузбијању дрога” (Health for Justice. Justice for Health) и има за циљ да нагласи значај сарадње здравственог и правосудног система јер ефективни одговори на проблеме повезане са дрогом нису могући без мултисекторске сарадње. Ова подразумева сарадњу различитих сектора као што су здравство, полиција, правосудни органи, социјална заштита, просвета, али и и други сектори и организације. Само кроз заједничке активности свих сектора и организација могуће је обезбедити интегрисана решења у складу са међународним конвенцијама за контролу дрога, заштиту људиских права и Циљевима одрживог развоја.

У Србији, мрежа института/завода за јавно здравље са партнерима сваке године обележава 26. јуни – Међународни дан против злоупотребе и кријумчарења дрога организовањем различитих активности као што су јавне манифестације, предавања и трибине за родитеље и децу, припрема и/или дистрибуција информативног материјала за становништво. Све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Значајно је учешће школа, родитеља, полиције, радно активног становништва и послодаваца, медија, верских заједница, здравствених радника, удружења грађана и других у активностима које имају за циљ смањење злоупотребе дрога. Укључивање што већег броја партнера у обележавање Међународног дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога и унапређењу јавног здравља.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 17-06-2019

Облачење

• Користите памучну одећу светлих боја која није тесна.
• Бебема је довољна пелена и бенкица без рукава.

Исхрана и унос течности

• Бебе и мала деца вам неће рећи да су жедни, зато је веома важно да им редовно дајете воду.
• Најбоље пиће је вода: немојте деци давати зашећерене сокове или газирана безалкохолна пића.
• Током топлотних таласа бебама које сисају биће потребни додатни подоји. Између подоја можете им понудити воду у кашичици.
• Деци узраста годину дана и старијој можете понудити комаде залеђеног воћа на пример лубенице које могу да сисају и тако унесу додатно течност и истовремено се расхладе.

Боравак у кући

• Редовно проветравајте просторије у којима боравите, најбоље у раним јутарњим и касним вечерњим сатима.
• У најтоплијем делу дана затворите прозоре, спустите ролетне како бисте створили пријатну хладовину у стану.
• Уколико користите клима уређај или вентилатор никада их не усмеравајте директно на бебу, односно дете.
• Уколико имате клима уређај постарајте се да превише не расхладите, односно да температура у просторији не буде испод 24◦ C.

Излагање Сунцу

• Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима.
• Када боравите напољу бебе и децу узраста до годину дана увек држите у хладовини.
• Избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, од 10 до 17 сати.
• Када су напољу, потребна је одговарајућа заштита од Сунца: памучна широка гардероба која не стеже, светлих боја, шеширић, крема са заштитним УВ фактором

Путовање

• Уколико крећете на пут, чините то у раним јутарњим сатима.
• Заштитите прозорска стакла кола тамним фолијама или засторима како бисте спречили контакт са сунчевим зрацима.
• Не прекривајте столицу за бебе пешкиром или памучним ћебетом јер то спречава кретање ваздуха. • Никада не остављајте бебе и децу саме у затвореним колима.
• Током путовања правите честе паузе и обезбедите им довољан унос воде.

Знаци топлотног стреса

• Врло често нема јасних знакова и симптома топлотног стреса: бебе изгледају уморно или су више узнемирени него обично.
• Сува кожа и слузокоже.
• Одбијају да уносе течност.
• Ређе мењате пелене, а пелена је мање тешка.
• Меки део бебине главе на темену је удубљен.
Уколико приметите неки од наведених знакова, одмах позовите лекара.

Datum objave: 31-05-2019

Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за циљ да различите циљне групе упозори на здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и подстакне доносиоце одлука да усвоје делотворне мере, засноване на доказима, којима се смањује употреба дувана и изложеност дувану.

Тема Светског дана без дувана 2019. године је „Дуван и здравље плућа”, а обележава се под слоганом „Не дозволите да због дувана изгубите дах”. Ове године посебна пажња се посвећује негативном утицају дувана на плућа (од рака до хроничних плућних болести), због значаја овог органа за целокупно здравље и благостање људи.

Кампања Светски дан без дуванa 2019. има улогу да укаже на:

• важност здравља плућа за постизање укупног здравља и благостања и последице пушења на здравље плућа;
• велики број смртних случајева и плућних болести широм света изазваних дуваном, укључујући хроничне респираторне болести и рак плућа;
• повезаност употребе дувана и туберкулозе;
• последице изложености дуванском диму на здравље плућа код људи свих узраста;
• мере контроле дувана засоване на доказима које треба предузети како би се смањиле последице употребе дувана на здравље плућа, као и на целокупно здравље.

Позив на акцију

Контрола дувана мора постати приоритет владама и заједницама широм света како би се остварио циљ одрживог развоја да се до 2030. године за трећину смањи превремена смртност улед незаразних болести.

У циљу смањења употребе дувана и изложености дуванском диму све државе треба да имплементирају Оквирну конвенцију о контроли дувана Светске здравствене организације, што подразумева имплементацију и спровођење најефикаснијих мера за смањење понуде и потражње дувана и дуванских производа. Родитељи и остали чланови заједнице такође треба да предузму мере којима ће промовисати сопствено и здравље своје деце чувајући их од штете коју изазива дуван.

Значајне болести повезане са употребом дувана

Рак плућа. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Изложеност дуванском диму у кући и на радном месту такође повећава ризик од рака плућа, а престанак пушења може да смањи ризик од настанка ове болести. Десет година након престанка пушења, ризик се смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши.

Хроничне болести органа за дисање. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Ризик од појаве ХОБП је посебно изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше, с обзиром да дувански дим значајно успорава развој плућа. Пушење такође погоршава симптоме астме. Рани престанак пушења је најефикаснији третман у успоравању прогресије ХОБП-а и смиривању симптома астме.

Болести које се јављају током читавог живота. Одојчад која су интраутерино изложена токсинима из дуванског дима, због тога што је мајка била пушач или изложена дуванском диму из окружења, често имају слабији развој плућа и њихове функције. Мала деца која су изложена дуванском диму су под ризиком за појаву и погоршање симптома астме, упале плућа и бронхитиса, као и чешће упале доњих дисајних путева. Глобалне процене су да око 165.000 деце умире пре пете године живота од инфекција доњих респираторних путева проузрокованих изложеношћу дуванком диму. Деца која су од најранијег доба изложена дуваском диму имају последице по здравље органа за дисање и у одраслом добу, а честе инфекције доњих респираторних путева у детињству значајно повећавају ризик од развоја хроничне опструктивне блести плућа у одраслом добу.

Туберкулоза. Пушење и изложеност дуванском диму су важан фактор ризика за инфекцију туберкулозом. Пушење такође повећава ризик од понављања болести и смртности. Подаци показују да је учесталост употребе дувана око два пута већа међу оболелима од туберкулозе у односу на општу популацију у Србији. Наставак пушења у току лечења туберкулозе чини лечење мање успешним.

Загађење ваздуха. Дувански дим значајно загађује ваздух у затвореним просторима јер садржи око 7000 хемијских састојака, од којих је најмање 69 канцерогено. Иако дувански дим може бити невидљив и без мириса, може се задржати у ваздуху дуже од пет часова. Значајан део честица дуванског дима се таложи у простору на различитим површинама и на тај начин излаже људе, а нарочито малу децу, штетним састојцима и канцерогенима (тзв. задржани дувански дим; енгл. third hand smoke).

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 21-05-2019

- ХИВ инфекција и оболели од СИДЕ у Србији

У Републици Србији, према подацима Института за јавно здравље Србије од 1984. године до краја 2018. године, регистровано је 3854 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих је 1967 особа оболело од СИДЕ (51% свих дијагностикованих ХИВ + особа), док је 1255 особа умрло (1134 особе су умрле од сиде, тј. 29% свих особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција). Током 2018. године новооткривено је 179 особа инфициране ХИВ-ом, 62 особе су новооболело од СИДЕ, док су 24 особе умрле од СИДЕ.

Овогодишња 36. кампања посвећена сећању на преминуле од СИДЕ обележава се 19. маја у више од стотину земаља пригодним манифестацијама, са циљем повећања информисаности, промовисање глобалне солидарности и заједничких акција у области ХИВ инфекције и АИДС-а, под слоганом „Снажније за здравље и права особа које живе са ХИВ-ом.”

У нашој земљи се овај датум обележава 16. пут, организовањем пригодних активности које су усмерене на промоцију здравих стилова живота и информисању о доступним услугама на нивоу локалне заједнице, препознавању и смањењу ризичног понашања, промоцији значаја правовременог тестирања на ХИВ праћеног саветовањем код особа које су имале неки ризик у ближој или даљој прошлости, као и стварању неосуђујућег окружења за особе инфициране ХИВ-ом, односно поштовању људских права особа инфицираних ХИВ-ом на рад, образовање и лечење.

- У свету живи више од 37 милиона особа са ХИВ-ом Према проценама, данас у свету живи више од 37 милиона особа са ХИВ-ом а 35 милиона лица је умрло од СИДЕ од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века, од тога 940.000 у 2017. години. У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење.

Министарство здравља Владе Републике Србије је крајем 2017. године иницирало израду предлога Стратегије за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а у Републици Србији, за период 2018-2025, са пратећим средњорочним Акционим планом, 2018-2021. која је усвојена од стране Владе Републике Србије крајем јула 2018. године. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања на ХИВ у здравственим установама и у заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, као и на лечење и подршку особа које живе са ХИВ-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према особама инфцираним ХИВ-ом и популацијама у већем ризику, успостављање стандарда квалитета у програмима превенције и парњачке подршке и обезбеђивање стратешких информација за акцију.

higijena

Datum objave: 17-05-2019

Циљеви ове кампање, која се у Србији обележава од 1991. године, су:

• Указати на значај оралног здравља и на то да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота.
• Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера неопходних за очување оралног здравља.
• Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
• Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.
• Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља.
• Мотивисати појединце, породице, заједнице и доносиоце одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, свако у свом домену.

Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, а подстиче се и укључивање порука о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.

Орално здравље у свету и Србији

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља и квалитета живота. Светска здравствена организација дефинише орално здравље као „стање без хроничног бола уста и лица, без малигних болести усне дупље и грла, оралних инфекција и рана, без обољења десни, каријеса, губитка зуба, као и без других обољења и стања који ограничавају капацитет особе да жваће, гризе, смеје се, говори и негативно се одражавају на психо-социјално благостање”. Болести уста и зуба су најчешћа незаразна обољења која се могу јавити током живота и која узрокују бол, нелагодности, али могу довести и до озбиљних последица по опште здравље.

. Према проценама добијеним у оквиру студије о оптерећењу болестима на глобалном нивоу (The Global Burden of Disease Study) из 2016. године скоро половина светске популације (3,58 милијарди људи) има неко орално обољење. Каријес сталних зуба у свету има 2,4 милијарде људи, а 486 милиона деце има каријес млечних зуба. Нелечена пародонтопатија, која у крајњој фази доводи до испадања захваћених зуба, заузима међу хроничним незаразним обољењима 11. место према учесталости на глобалном нивоу.

У земљама Европског региона Светске здравствене организације, 20–90% шестогодишњака има каријес. Проценат становника у старосној групи 65–74 године који нема ниједан природан зуб варира од 20 до 50%. Учесталост обољења уста и зуба, као и приступ стоматолошкој здравственој заштити, значајно варира међу европским земљама. Лечење болести уста и зуба је скупо и у просеку чини 5% укупних трошкова за здравствену заштиту у већини земаља са високим приходима. Неједнакости у оралном здрављу међу земљама и међу различитим осетљивим групама становништва постоје у читавом свету.

Према резултатима истраживања које је спроведено на национално репрезентативном узорку 2013. године, само 8,3% становника Србије старијих од 25 година има све своје зубе, а мање од половине (45,6%) становништва процењује стање својих зуба и усне дупље као добро. Посебно су угрожени становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања који у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Извештај о унапређењу квалитета рада у здравственим установама Републике Србије у 2017. години показује да је у Србији у 2017. години 36,6% деце у седмој години живота имало све здраве зубе, а да је проценат деце у дванаестој години живота са свим здравим сталним зубима износио 35,5%. У 2017. години на нивоу Републике Србије 88,1% деце у седмој години живота и 83,3% деце у дванаестој години живота обухваћено је локалном апликацијом концентрованих флуорида.

Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији које је спроведено 2017. године показало је да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има око две трећине школске деце узраста 11,13 и 15 година (70,9%), значајно више девојчица него дечака (82,6% према 59,9%). Опште препоруке за очување оралног здравља су:

• Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе
• Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана
• Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају
• Безбедно физичко окружење
• Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога и примена флуорида према препоруци стоматолога
• Престанак или смањење конзумирања алкохола
• Престанак пушења.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 10-05-2019

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.

Овај дан се и у нашој земљи обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).

Становници Србије у просеку седе пет сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15–24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати). Проценат одраслих становника који је вежбао (фитнес, спорт, рекреација...) најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину када је тај проценат био 25,5% и 2000. годину када је тај проценат износио 13,7%.

На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији трећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%).

У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе).

Шта је физичка активност?

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... све ово је физичка активност.

Зашто је важна физичка активност?

Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

Kолико кретања је довољно?

Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.

Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе...), њена учесталост и трајање.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 25-04-2019

Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка. Ова четрнаеста недеља имунизације у Европском региону обележава се истовремено у свим регионима СЗО. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова у вези са неопходности имунизације.

Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани. Вакцине су временом постале жртве свога успеха јер се не „виде” оболели, већ само они који нису имали прилику да оболе од болести против којих су вакцинисани. Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести међу којима су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце.

Сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота.

Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе. Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2018. години износио је 33 у односу на 22 колико је пријављено у 2017. години. Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса, а последњи случајеви изазвани типом 3 регистровани су 2012. године. Полио се ендемски и даље одржава у три земље (Пакистан, Авганистан и Нигерија). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључили су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2.

У 2019. години навршава се 21 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године. Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало од ове болести око 2,6 милиона особа. У 2017. години 85% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% у 2000. години. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 85%. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети.

У претходној години у Европском региону СЗО пријављено је 82.596 случајева морбила у 47 од 53 земље, са 72 смртна исхода, што је највећа забележена вредност у последњој деценији (15 пута више у односу на 2016. годину, а три пута у односу на 2017. годину). Највеће епидемије у Европском региону СЗО су регистроване у Украјини, Руској Федерацији, Румунији и Србији, а међу земљама ЕУ у Румунији, Италији, Пољској и Француској, са 35 смртних исхода. Хоспитализовано је 61% оболелих. До епидемија је дошло због пада обухвата ММР вакцином у општој популацији, специјалним популационим групама и територијама, прекида у снабдевању вакцинама, као и недовољно осетљивог система надзора.

Епидемије са 1000 и више случајева су регистроване у 7 од 53 земље. То су Украјина, Грчка, Грузија, Француска, Руска Федерација, Италија и Србија. Највећи број оболелих се региструје у Украјини, а највећи број смртних исхода у Румунији (22), а затим у Украјини (15) и Србији (14). На основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле, закључно са 2017. годином у 43 од 53 земље Европског региона СЗО прекинута је трансмисија морбила, а у 37 тај прекид траје дуже од 36 месеци. Иако се процес елиминације морбила континуирано спроводи у земљама ЕУ, и даље се у областима са ниским обухватом региструју епидемије у општој популацији и међу здравственим радницима. У 2018. години регистровано је 4935 случајева морбила у Србији (стопа инциденције 70,3/100.000), без територије српских енклава на Косову и Метохији у којима је регистрован 141 случај. Епидемија је почела у октобру 2017. године, највећа је у последњих 20 година и у њој су после толико година регистровани смртни исходи. Највиша стопа инциденције од 319,6/100.000 забележена је у Пчињском и Нишавском округу (315,5/100.000), а потом следе Рашки са 179,4/100.000 и град Београд са 93,9/100.000.

Већина оболелих особа (93%) је била невакцинисана, непотпуно вакцинисана или са непознатим вакциналним статусом. Највиша специфична стопа инциденције је у узрасту испод годину дана живота (597/100.000), а потом у узрасту 1–4 године (258/100.000) и у узрасту 35–39 година (223/100.000). Од укупног броја оболелих, 1659 (33,6%) је било хоспитализовано, а компликације су регистроване код 37% оболелих. Од компликација најучесталија је била дијареја која је регистрована код 1317 особа (26,7%), затим пнеумонија код 485 (9,8%), отитис медиа код 18 (0,4%) и енцефалитис код двоје (0,04%). У 2018. години пријављено је 14 смртних исхода (стопа морталитета 0,2/100. 000, Лт 0,3%). Највећа специфична стопа морталитета је регистрована код млађих од једне године (1,6/100.000), потом у узрасту 1–4 године (1,1/100.000), као и у узрасту 30–34 године (0,8/100.000).

И даље је неопходно радити на основним стратегијама према плану активности елиминације морбила: достизању и одржавању обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизању и одржавању индикатора квалитета у активном надзору и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, како би се достигао циљ елиминације морбила у најмање пет региона СЗО до краја 2020. године.

Драматичан пад оболевања од вакцинама превентабилних болести довео је до тога да се неке заразне болести сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/ секвеле и чак смртне исходе. У претходним годинама, земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе, епидемије се шире из земље у земљу. Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система.

Поруке Недеље имунизације:

• Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.
• Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
• Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
• Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.
• Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.
• Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
• Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
• Захваљујућу вакцинацији, број случајева дечије парализе је од 1988. године редукован за 99%. Заједно можемо искоренити полио.
• Вакцинацијом против инфекције изазване хуманим папилома вирусом (ХПВ) можемо превенирати 90% карцинома грлића материце.
• ХПВ вакцина у комбинацији са скринингом је најефикаснија стратегија у превенцији карцинома грлића материце.
• Морбиле су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући смртни исход.
• Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.
• Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.

Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

higijena
higijena

Datum objave: 05-04-2019

Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Примарна здравствена заштита – основ универзалне покривености здравственом заштитом”.

Једно од основних људских права је право на здравље. Људи треба да имају довољно информација о здрављу и о потребним услугама да би на одговарајући начин водили рачуна о свом здрављу и здрављу својих породица. Најмање половина људи у свету тренутно није у могућности да добије основне здравствене услуге. Скоро 100 милиона људи је сиромашно, а присиљено да плаћа здравствене услуге из свог џепа. Преко 800 милиона људи, односно готово 12% светске популације потроши 10% сопствених прихода на здравствене трошкове за себе, болесно дете или другог члана породице – што представља прекомерне трошкове и велики глобални проблем.

Здравствена заштита представља комбинацију личне и колективне одговорности за здравље. Институционализована здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва са циљем да се оствари највиши могући ниво очувања здравља. У том смислу она обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију. Ванболничка (примарна) здравствена заштита је изузетно значајан део здравственог система, од чије развијености, ефикасности и квалитета рада зависи извршење осталих делова здравственог система (стационарне заштите).

Квалитетна и приступачна примарна здравствена заштита је темељ универзалне покривености здравственом заштитом. Кроз примарну зравствену заштиту најчешће се реализује први контакт са професионалном здравственом заштитом и успоставља се континуитет здравствене заштите. Примарна здравствена заштита покрива већину здравствених потреба током живота, укључујући услуге као што су: скрининг, вакцинацију, информације о томе како спречити настанак болести, планирање породице, лечење, координацију са другим нивоима здравствене заштите и рехабилитацију. У већини случајева корисници на овом нивоу успевају да задовоље своје здравствене потребе, а уколико то није случај, ванболничка здравствена заштита има улогу посредника за упућивање на друге, специјализоване нивое заштите. Основна карактеристика овог нивоа здравствене заштите јесте пружање услуга грађанима на територији на којој живе и раде.

Здравствени систем са развијеном примарном здравственом заштитом пружа боље здравствене исходе, исплатив је и побољшава квалитет неге. Универзална покривеност здравственом заштитом омогућава да појединци и заједнице добију здравствене услуге које су им потребне без финансијских трошкова. Ово не значи бесплатну покривеност за све могуће здравствене интервенције, већ подразумева минимални пакет здравстве-них услуга. Ово се не односи само на лечење појединаца, већ такође укључује и услуге за целокупну популацију, као што су кампање јавног здравља.

Здравствени радници имају кључну улогу у едукацији пацијената о томе како да се брину о свом здрављу, координирају потребе својих пацијената и заговарају код руководилаца здравствених установа и креатора политике унапређење услуга у складу са потребама пацијената. Здравствени радници у примарној здравственој заштити познају културу, обичаје и начин живота у заједници у којој раде, што их чини незаменљивим у хитним и ванредним ситуацијама.

За постизање „Здравља за све” потребни су нам:

• појединци и заједнице који имају приступ висококвалитетним здравственим услугама како би се бринули о свом здрављу и здрављу својих породица;
• квалификовани здравствени радници који пружају квалитетну услугу;
• креатори политике који су посвећени улагању у примарну здравствену заштиту.

Светски дан здравља је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај здравих стилова живота и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Светског дана здравља планирана је организација и одржавање великог броја здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су: предавања, трибине, округли столови, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 22-03-2019

Ко год да сте ви, где год да сте, вода је ваше људско право. Тема Светског дана вода 2019. је "НЕ ОСТАВЉАТИ НИКОГА ИЗА" . Ово је прилагођавање централног очекивања од Агенде за одрживи развој 2030: како одрживи развој напредује, сви морају имати користи.

Шта је тема?

Тема Светског дана вода 2019. је "НЕ ОСТАВЉАТИ НИКОГА ИЗА" . Ово је прилагођавање централног очекивања од Агенде за одрживи развој 2030: како одрживи развој напредује, сви морају имати користи.

Како се то односи на воду?

Циљ 6 Одрживог развоја (СДГ 6) представља тежњу да се осигура доступност и одрживо управљање водама за све до 2030. године, по дефиницији, то значи не остављати никога иза себе.

У чему је проблем?

Данас, милијарде људи и даље живи без питке воде – у својим домаћинствима, школама, на радним местима, фармама и фабрикама боре се да преживе и напредују. Маргинализоване групе - жене, деца, избеглице, аутохтони народи, особе са инвалидитетом и многи други - често су запостављени, а понекад и суочени са дискриминацијом, док покушавају приступити и управљати безбедном водом која им је потребна.

Шта 'безбедна вода' значи?

'Безбедна вода "је скраћеница за" безбедно управљање питком водом: водом која је доступна, на располагању када је то потребно, и без загађења.

Зашто је важно?

Ко год да си, где год да си, вода је ваше људско право. Доступност питке воде подупире јавно здравље и та доступност је кључна за одрживи развој и стабилан и просперитетан свет. Не можемо напредовати као глобално друштво, док многи људи живе без питке воде.

Шта је људско право на воду?

У 2010. години, УН је установила "право на безбедну и чисту воду за пиће и санитацију, као људско право које је од суштинског значаја за пуно уживање живота." Право на воду даје право сваком, без дискриминације, на довољну количину воде, безбедну, прихватљиву, физички доступну и приступачну воду за личну и кућну употребу, што укључује воду за пиће, личну хигијену, прање одеће, припрему хране и личну употребу и хигијену домаћинства.

Зашто су људи „остављени иза“?

Људи остају без исправне воде из више разлога. У наставку су неки од "разлога за дискриминацију" који узрокују да одређени људи буду у посебно неповољном положају када је реч о приступу води:

• пол
• раса, етничка припадност, вероисповест, каста, језик и националност
• инвалидитет, старост и здравствено стање
• имовинско стање, економски и социјални статус,

Други фактори, као што су деградација животне средине, климатске промене, раст становништва, сукоби, присилно расељавање и миграциони токови могу такође несразмерно да утичу на маргинализоване групе путем утицаја на воду.

ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ДА СЕ РАДИ?

Да не би 'оставили никога иза', морамо усмерити наше напоре ка укључивању људи који су маргинализовани или игнорисани. Службе које су задужене за водоснабдевање морају задовољити потребе маргинализованих група и њихов глас мора да се чује у процесима доношења одлука. Регулаторни и правни оквири морају да осигурају право на воду за све људе, као и довољно средстава која морају бити правично и ефикасно усмерена ка онима којима је то најпотребније.

Такође, Центру за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Чачак, можете се обратити и упутити захтев у свим случајевима када вам је потребна физичко-хемијска и микробиолошка, анализа воде, било да је у питању: вода за пиће, изворска и минерална вода, површинска вода, вода за купање и рекреацију (базени, купалишта), отпадна вода или вода за наводњавање.. *текст преузет и адаптиран са интернет странице UN
https://www.worldwaterday.org/resources/


Takoђе, пoвoдoм oбeлeжaвaњa Дaнa вoдa, одржан је састанак представника Завода за јавно здравље Чачак, Завода за јавно здравље Ужице и ЈП „Рзав“ Ариље. Састанак је одржан дана 22.03.2019. године у Ариљу. Тема састанка је квалитет воде који ЈП „Рзав“ дистрибуира грађанима Ариља, Пожеге, Лучана, Чачка и Горњег Милановца. Вода за пиће која се дистрибуира грађанима пет општина из фабрике воде у Ариљу је хигијенски исправна и здравствено безбедна на основу биолошких, бактериолошких и физичко-хемијских испитивања извршених у надлежним здравственим установама.

Разговарало се и о очувању сливног подручја реке Рзав. Квалитет воде река: Приштевица, Катушница, Љубишница, Мали Рзав и Велики Рзав мора се штитити и унапређивати у циљу обезбеђења нешкодљивог и несметаног коришћења воде за водоснабдевање. Мониторинг квалитета пијаће воде наставља се у складу са законском регулативом. Такође, наставља се редован – континуиран мониторинг квалитета површинских вода сливног подручја. Очување квалитета воде за пиће је у складу са остварење нajвaжниjег циљa oдрживoг рaзвoja да свaки житeљ ових пет општина мoрa дa имa приступ квaлитeтнoj, здрaвствeнo испрaвнoj вoди зa пићe.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 21-03-2019

Међу значајним датумима Календара јавног здравља је 20. март – национални Дан борбе против рака дојке, чијим се обележавањем подстиче још већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести и на значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и њеном раном откривању. Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. И у Србији је рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ), када је у питању ризик оболевања од рака дојке, Србија се налази заједно са већином земаља западног Балкана у средини наведене лествице. У Србији постоји нешто нижи ризик оболевања од рака дојке. Међутим, када је у питању умирање од рака дојке, процене Међународне агенције за истраживање рака из 2018. године показују да су жене у Србији, одмах после жена у Црној Гори, под високим ризиком умирања од рака дојке у односу на друге особе женског пола у Европи.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је регистровано је 4304 новооболелих и 1693 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 65,0 на 100.000, а стопа умирања 20,2 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (85,6/100.000). Такође, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована такође у Војводини (21,2,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији. Истовремено, када говоримо о стопама умирања, у осам округа су регистроване више стопе од просечне забележене у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Јужнобачком округу (23,1/100.000), али и у Граду Београду (22,6/100.000).

Што се тиче умирања од малигних тумора дојке, примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су и даље у узрастима од 60. до 69. године живота. Високе стопе оболевања у узрастима од 60. до 69. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена тог узраста, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције у том смислу лимитирани.

Имајући ту врсту ограничења у виду, као доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће се њено рано откривање, односно секундарна превенција или скрининг рака дојке. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства Европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, укупна циљна популација жена у организованом скринингу карцинома дојке у 2018. години у 35 општина у којима се спроводио организовани скрининг радом стационарних мамографа, износила је 311.718 жена старости од 50 до 69 година, а за циклус од две године циљна популација износи око 630.000 жена.

Само у оквиру организованог скрининга рака дојке у 2018. години урађено је око 36.728 скрининг прегледа мамографијом, а у циљу раног откривања рака дојке.

I циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2013/2014. године. У првом циклусу је прегледано 78.576 жена и откривено је 290 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 19 општина, као и два мобилна мамографа.

II циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2015/2016. године. У другом циклусу је прегледано 99.953 жене и откривено је 287 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 35 општина, као и два мобилна мамографа.

III циклус организованог скрининга рака дојке спроводен је током 2017/2018. године. У трећем циклусу је прегледано укупно 93.506 жена и откривено је 346 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 35 општина, мобилни мамограф Клиничког центра Ниш, као и мобилни мамограф у власништву Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић” у акцији коју је организовало Министарство здравља, РТС и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” под називом „Рак је излечив”.

Од почетка спровођења организованог скрининга рака дојке до сада овим програмом и прегледом потпуно здравих жена, које нису имале симптоме и знаке оболевања, откривен је карцином дојке и патохистолошки потврђен код 839 жена. Институти и заводи за јавно здравље широм земље у сарадњи са представницима домова здравља, али и локалних самоуправа организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у цилју раног откривања рака дојке.

Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење. Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

higijena
higijena

Datum objave: 18-03-2019

Oболевање и умирање од рака у свету и Србији

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.

Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом, уз одговарајуће палијативно збрињавање. Подаци из литературе су показали да:
• Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.
• Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а да просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.
• Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазна (индекс телесне масе ≥30). Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.
• Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.
• Сваки 30. одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Helicobacter pylori (рака желуца).

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

Кључне поруке за рано постављање дијагнозе су:
• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 14-03-2019

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда” има за циљ подизање свести о високом и растућем оптерећењу болестима бубрега широм света, као и потребу за израдом стратегија за превенцију и контролу болести бубрега. Овогодишњи слоган апелује на промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења.

Хроничне болести бубрега су узрок најмање 2,4 милиона смртних случајева годишње и тренутно су на шестом месту узрочника смрти. Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.

У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег. Упркос растућем оптерећењу бубрежним болестима широм света, неједнакости у доступној здравственој заштити су и даље присутне. Настанак акутних и хроничних болести бубрега повезан је и са социјалним условима у којима људи живе и раде, укључујући и сиромаштво, родну дискриминацију, недостатак образовања, професионалне ризике и загађење. Трансплантација бубрега се сматра најисплативијим третманом хроничне бубрежне инсуфицијенције, али она са друге стране подразумева високе трошкове у погледу инфраструктуре и захтева доступност високо специјализованих тимова, давалаца органа и не може се обавити без подршке дијализе.

Међутим, иако су националне политике и стратегије за хроничне незаразне болести опште присутне у многим земљама, често недостају специфичне политике усмерене на рано откривање, превенцију и лечење болести бубрега. Више од половине (53%) земаља које имају свеобухватну стратегију за хроничне незаразне болести, немају смернице за лечење и негу особа са хроничним бубрежним болестима (било специфично или у оквиру стратегије за хроничне незаразне болести).

Кључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:

- Применити и усвојити здрав начин живота (приступ чистој води, физичкој активности, правилној исхрани, контроли дувана). Болести бубрега могу се спречити, одложити и/или држати под контролом када се примењују одговарајуће превентивне мере.
- Неопходно је увести скрининг преглед на болести бубрега као примарну здравствену интервенцију, укључујући и тестове за идентификацију поремећаја (нпр. тестове урина и крви). Скрининг високо ризичних појединаца и рана дијагностика и лечење је исплативо у смислу спречавања или одлагања болести бубрега у завршном стадијуму.
- Обезбедите да бубрежни болесници добију неопходне основне здравствене услуге (нпр. контрола крвног притиска и нивоа холестерола у крви, есенцијалне лекове) како би одложили напредовање болести без финансијских потешкоћа.
- Лобирање за политику која регулише праведан и одржив приступ напредним услугама здравствене заштите (нпр. дијализа и трансплантација) и бољу финансијску обезбеђеност (нпр. субвенције) како би више ресурса постало доступно. Борба против социјално-економских баријера и ширење приступа свеобухватног и правичног приступа услугама је неопходно како би се задовољиле потребе становништва и побољшао квалитет здравствене заштите.

higijena
higijena

Datum objave: 05-02-2019

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почиње трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.

Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама Субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Глобално оптерећење раком у свету
Према проценама у 2018. години готово половина нових случајева малигних болести и више од половине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији, делом је то последица и чињенице да на овом континенту живи скоро 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 23,4% нових случајева рака и 20,3% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 21,0% новооболелих и 14,4% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (57,3%; 48,4%) и Африци (7,3%; 5,8%,) што се може се довести у везу са већим учешћем одређеним локализацијама рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Водеће локализације рака у свету
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оптерећење раком у Србији
У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2015. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 5.578 особа (3.970 мушкараца и 1.608 жена) и умрле су 5.252 особе оба пола (3.805 мушкараца и 1.447 жена). Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2015. године од малигних тумора дојке оболело 4.304 жене и умрле су 1.693 жене.

Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно други по учесталости у оболевању и трећи у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболеле су 4.524 особе (2.753 мушкарца и 1.771 жена) и умрло је 2.568 особа оба пола (1.578 мушкараца и 990 жена). Рак грлића материце је током 2015. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1.095 жене, док је 424 жене умрло од ове врсте малигног тумора. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2015. године од рака простате новооболело је 1.953 мушкараца и умрло је 1.073 мушкараца. Србија према проценама IARC- а се међу 40 земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.

Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији, је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је, одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе. Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знака малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту, тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 31-01-2019

У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и излагања дуванском диму.

Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом „Заштитимо се од дувана” и посебно наглашава вишеструке последице по здравље људи и околине и неопходност јачања мултисекторске сарадње на овом пољу.

У свету има више од једне милијарде пушача, од тога скоро 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима. Употреба дувана у свету усмрти преко 19.000 људи сваки дан. У Србији тренутно пуши око 2,5 милиона одраслих становника, а Светска здравствена организација процењује да ће преко 800.000 садашњих пушача превремено умрети уколико се не примене снажније мере контроле дувана.

У оквиру обележавања овогодишњег Националног дана без дувана, истичу се и нови изазови у контроли дувана као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима. Резултати Глобалног истраживања употребе дувана код младих (Global Youth Tobacco Survey – GYTS) које је спроведено 2017. године од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” уз подршку Министарства здравља, Министарства просвете науке и технолошког развоја и Светске здравствене организације, међу ученицима старости од 13 до 15 година на репрезентативном узорку свих школа у Србији указују на потребу јачања мултисекторске сарадње у циљу заштите здравља младих.

Основни резултати овог истраживања показују да:

• 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци.
• 37% ученика је бар једном пробало цигарете, а 43% неки дувански производ.
• 9% младих пуши наргиле.
• 6% користи електронску цигарету.
• 6 од 10 садашњих пушача покушало је да престане са пушењем у претходних 12 месеци.
• 70,4% ученика који сада пуше цигарете долази до цигарета тако што их купује у продавницама, самопослугама или на киосцима.
• 82,6% оних ученика који купују цигарете није било спречено да их купи због својих година.
• 61% младих изложено је дуванском диму на затвореним јавним местима.
• 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.

Последице употребе дувана и изложености дуванском диму:
• Дувански дим угрожава новорођенчад и пре и после рођења.
• Пушење у трудноћи повећава ризик за компликације у трудноћи. Угљен-моноксид присутан у дуванском диму онемогућава да фетус који се развија добије довољно кисеоника.
• Дуван је други водећи фактор оболевања од кардио-васкуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а 17% смртних случајева изазваних болестима срца и крвних судова настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму.
• Пушење повећава ризик оболевања од рака плућа и других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија.
• Удисање дуванског дима из околине значајно ремети нормално функционисање срца и крвних судова. Чак и кратка изложеност дуванском диму из околине може да оштети зидове крвних судова.
• Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. Дувански дим из околине узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха, и друге болести.
• Код одраслих дувански дим из околине узрокује и коронарну болест срца, мождани удар (шлог) и рак плућа и бројне друге здравствене проблеме.
• Непушачи који су изложени дуванском диму код куће или на послу имају за 25–30% већи ризик да развију коронарну болест срца.
• Ризик оболевања од болести срца и крвних судова се повећава са сваком попушеном цигаретом.
• Дуван не представља опасност по здравље само оних који га користе и оних који су изложени дуванском диму већ се његови утицаји одражавају и на животну средину.
• Постоји континуирано оштећење животне средине током свих фаза животног циклуса дувана, од припреме терена за гајење дувана, преко гајења, прераде дувана, производње дуванских производа и дистрибуције, до ефеката потрошње и отпада након употребе дуванских производа, чиме се угрожава и здравље становника укључујући и децу.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 23-01-2019

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 21. јануара до 27. јануара 2019. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце, када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.

Препознајући значај ове кампање, Србија већ тринаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „РАНО ОТКРИВАЊЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.

Рак грлића материце, дуже од деценије, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. У нашој земљи 2015. године регистровано је 1095 новооболелих жена од рака грлића материце, док424 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Латвије, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.

Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.

Европска асоцијација за рак грлића материце (ЕЦЦА) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на:

•дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима као што су тржни центри, метро станице, аутобуске станице, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
•организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, факултетима, радним организацијама,
•организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
•организовање предавања о превенцији цервикалног карцинома за адолесенте у средњим школама,
•одржавање семинара о превенцији карцинома грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
•јавне манифестације, наступи на медијима, и слично
•дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.
У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 03-12-2018


Светски АИДС дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези са ХИВ пандемијом и демонстрира међународну солидарност. Овај дан, који се 30. пут обележава у свету, представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавноздравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције ХИВ инфекције, као и приступ лечењу, заштити и подршци за особе инфициране ХИВ-ом.

Национална кампања која има за циљ промоцију значаја тестирања на ХИВ и повећања броја особа са неким ризиком дијагностикованих у раном стадијуму ХИВ инфекције као кључне превентивне активности уз подизање знања грађанства у циљу смањења још увек присутне неосноване стигма и дискриминације према особама инфицираних ХИВ-ом, почела је 23. новембра а трајаће до краја децембра, при чему ће се бројне активности реализовати у 32 града на територији Републике Србије.

Епидемиолошка слика у свету и Србији

ХИВ и даље представља главни јавноздравствени изазов у свету, при чему се процењује да је више од 77 милиона људи инфицирано ХИВ-ом и да је више од 35 милиона људи умрло од АИДС-а до сада у свету, од којих је 940.000 особа умрло током 2017. године.

Процене УНАИДС-а указују да је скоро 37 милиона особа живело са ХИВ-ом у свету крајем 2017. године (19,6 милиона у региону источне и јужне Африке), а да је 1,8 милиона особа било новоинфицирано ХИВ-ом у 2017. години. Такође, процене УНАИДС-а указују да је 2017. године број особа новоинфицираних ХИВ-ом смањен за 47% у односу на 1996. годину (1,8 према 3,4 милиона), док је умирање од АИДС-а смањено за 51% у односу на 2004. годину (940.000 према 1,9 милиона). Ово је резултат спроведених успешних националних ХИВ програма, који су били подржани од стране цивилног сектора и бројних других партнера.

Међутим, у последњих пет година се не региструје смањење нових ХИВ инфекција међу одраслима, а у неким регионима тај број расте. Спровођење успешних превентивних програма и повећање броја особа које знају свој ХИВ статус и на успешној су терапији треба да допринесе да до 2020. године буде мање од 500.000 особа новоинфицираних ХИВ-ом, што је скоро четири пута мање у односу на 2017. годину.

Процењује се да тренутно 75% особа инфицираних ХИВ-ом у свету зна свој статус, односно има дијагностиковану ХИВ инфекцију, односно да се 9,4 милиона особа инфицираних ХИВ-ом дијагностикује. Процене указују да 30% до 50% особа не зна свој ХИВ статус међу 2,5 милиона особа које живе са ХИВ-ом у региону Европе. У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, док су у нашој земљи две од три особе дијагностиковане када им је имунолошки систем већ значајно нарушен. Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована ХИВ инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености ХИВ-у.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 26. новембром 2018. године, у Републици Србији је регистровано 3797 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих су 1943 особе оболеле од АИДС-а, док је 1122 особа умрло од АИДС-а, а још 113 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (89% свих случајева регистрованих током 2018. године), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (72%), како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом, тако и међу оболелима (71%) и умрлима од АИДС-а (50%). Међу новодијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2018. године било је 12 пута више мушкараца у односу на жене.

Од 1997. године високо активна, комбинована антиретровирусна терапија (ХААРТ) (истовремена примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и успешне контроле умножавања ХИВ-а у организму инфициране особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране ХИВ-ом којима је лечење потребно. У периоду 2003–2017. година регистровано је значајно повећање особа инфицираних ХИВ-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири регионална центра у Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (1755 особа крајем јуна 2018. године према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АИДС-а (55 особа оболелих од АИДС-а и 14 особа умрлих од АИДС-а у 2017. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од АИДС-а током 1996. године).

С друге стране, од 2000. године региструје се тренд пораста броја новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом, при чему је у периоду 2010–2017. године регистровано 1212 случајева, што је за 67% више него у периоду 2003–2009. године када је регистровано 726 случајева носилаштва анти-ХИВ антитела у Републици Србији. Ово је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на ХИВ, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од ХИВ-а.

У периоду 2005–2017. године регистровано је 13-оро деце која су ХИВ инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране ХИВ-ом, што је више него двоструко мање у односу на период 1993–2004. (28 случајева преноса ХИВ-а са мајке на дете). У периоду 2005–2016. преко 40 трудница је било на програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете које су родиле децу која нису инфицирана ХИВ-ом.

Према званично доступним подацима у Србији тренутно живи 2562 особе инфициране ХИВ-ом, а процењује се да у нашој земљи још око 500 до 1000 особа не зна да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно, поверљиво и бесплатно, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, те да исто промени у циљу превенирања инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да уђу у програм праћења, односно лечења ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи, те је данас ХИВ инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.

И да се подсетимо како се ХИВ преноси, односно на који начин се не може инфицирати ХИВ-ом.

• ХИВ се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

• ХИВ се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсовању... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са ХИВ-ом (бријач, четкица за зубе...).

• ХИВ се никако не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана ХИВ-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила ХИВ позитивна особа.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 20-11-2018

Овај дан установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Овај дан се обележава и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 15-11-2018

У вртићу „Мали капетан“ прим.др Жаклина Живковић је одржала предавање за родитеље и васпитаче на тему: „Дијабетес – превенција и лечење“, у предворју Скупштине града организована је акција мерења шећера у крви и крвног притиска за све запослене у градској управи и све остале суграђане.

Такође је у просторијама Друштва за борбу против дијабета организовано предавање које је одржао др Саша Томић – ендокринолог а чачански Дом културе током вечери био је обасјан плавом светлошћу - бојом која симболизује борбу против дијабета као и плави круг.
Тема Светског дана дијабетеса „Дијабетес и породица” и обележава се са слоганом „Дијабетес утиче на породицу”.

Активности ове кампање у борби против дијабетеса, коју ће Интернационална дијабетес федерација (ИДФ) спроводити наредне две године, имаће за циљ:

•Подизање свести о утицају дијабетеса на породицу и неопходности пружања подршке таквим породицама.
•Промоцију улоге породице у управљању дијабетесом, лечењу, превенцији и едукацији о дијабетесу.

Тренутно преко 425 милиона људи живи са дијабетесом. Већина оболелих има тип 2 дијабетеса, који се у великој мери може спречити кроз редовну физичку активност, правилну и уравнотежену исхрану и промоцију здравог животног окружења. Породица игра кључну улогу у модификацији фактора ризика за тип 2 дијабетеса, на које можемо утицати и мора јој се обезбедити образовање, ресурси и здраво животно окружење.

Свака друга особа са типом 2 дијабетеса не зна да има дијабетес. Рана дијагноза и лечење су кључни за спречавање компликација дијабетеса и постизање бољих исхода болести. Све породице су потенцијално погођене дијабетесом, тако да је свест о знацима, симптомима и факторима ризика од виталног значаја за његово раније откривање. Дијабетес може представљати велики економски терет за појединца и породицу. У многим земљама, само трошкови инјекције инсулина и дневног мониторинга гликемије представљају половину просечног породичног прихода. Доступност неопходним лековима за дијабетес, медицинским помагалима и средствима је ван економског домашаја многих. Због тога је један од приоритета ове кампање унапређење доступности лекова, медицинских помагала и дијабетолошке здравствене заштите, који значајно утичу на исход болести.

Приближно сваком четвртом члану породице су доступни образовни програми за дијабетес. Доказано је да породична подршка у дијабетолошкој здравственој заштити има значајан ефекат у унапређењу исхода болести. Због тога је важно обезбедити доступност едукације и подршке самоконтроли свим особама оболелим од дијабетеса и њиховим породицама, како би се смањио психолошки утицај болести који може да резултира лошим квалитетом живота.

Дијабетес у свету

•Свака 11. одрасла особа или 425 милиона људи има дијабетес.
•Очекује се да ће број људи са дијабетесом до 2030. године достићи број од 522 милиона.
•Свака друга особа са дијабетесом не зна да има шећерну болест (212 милиона).
•У земљама са ниским и средњим приходом три од четири особе живи са дијабетесом.
•Преко милион деце и адолесцената има тип 1 дијабетеса.
•Свако шесто новорођенче је било изложено високом нивоу глукозе у крви током трудноће.
•Две трећине особа са дијабетесом чини радноактивно становништво (327 милиона).
•Дијабетес је био узрок 4 милиона смртних исхода 2017. године.
•Дијабетес је 2017. године био узрок трошкова у здравству у износу најмање 727 милијарди долара – што је више од војног буџета одбране САД-а и Кине заједно!

Дијабетес у Србији

•У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
•Институт за јавно здравље Србије процењује да око 710.000 одраслог становништва Србије има дијабетес.
•Половину оболелих чини радно способно становништво.
•Приближно 39% оболелих није дијагностиковано и не зна да има дијабетес.
•Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.

Дијабетес на Моравичком округу

. Током 2017.године на територији Моравичког округа према пријавама болести регистривано је 536 новооболелих од дијабетеса типа ИИ
Стопа морбдитета износила је 46/1000 одраслих становника
За рано откривање дијабетеса неопходно је учешће породице:

•Свака друга особе са дијабетесом не зна да има дијабетес. Рана дијагностика и лечење су кључни за спречавање или одлагање настанка тешких компликација дијабетеса.
•Ако се тип 1 дијабетеса не открије на време, постоји велика вероватноћа за настанак тешке инвалидности или смрти. Упознајте знаке и симптоме да би заштитили себе и своју породицу.
У превенцији типа 2 дијабетеса учествује и породица:

•Многи случајеви тип 2 дијабетеса се могу спречити усвајањем здравог стила живота. Смањивање ризика за настанак типа 2 дијабетеса почиње у породици.
•Када се породица здраво храни и заједно вежба, сви чланови породице имају користи и на тај начин међусобно подстичу протективна понашања у превенцији типа 2 дијабетеса.
•Уколико неко од чланова ваше породице има дијабетес, упознајте се са ризицима и знацима упозорења како би спречили настанак дијабетеса и његових компликација.
•Породице треба да живе у окружењу које подржава здрав животни стил и помаже им у спречавању настанка типа 2 дијабетеса.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 02-11-2018

Приликом узорковања, на појединим локацијама узорковања констатовано је присуство укупних уља и масти у количинама које су формирале видљиви филм на површини воде. Резултати лабораторијских испитивања узетих узорака показали су да су укупна уља и масти биле присутне у следећим концентрацијама:

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 23-10-2018

Лекари Завода за јавно здравље Чачак су током месеца октобра одржали и предавања у две основне школе у Чачку „Ратко Митровић“ и „Милица Павловић“на тему правилне исхране “Умерено је довољно“.Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене.

Кључне чињенице:

• Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Вецћина њих живи и зависи од пољопривреде.
• Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно.
• 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама.
• 1,9 милијарди људи - више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте.
• 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње.
• ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ.
• Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима.
• Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.

Зато је Светски дан хране и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године.

Кључне поруке Светског дана хране 2018. године:
1. Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене.
2. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике.
3. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим.
4. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица. Сваке године се у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја - од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 22-10-2018

Поред Завода обележавању су се придружили и ученици Медицинске школе и служба поливалентне патронаже Дома здравља Чачак.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 08-10-2018

Мајчино млеко је најбоља храна за новорођенче и одојче у првим месецима живота јер садржи све што му је потребно за физички, психички и социјални раст и развој као и заштиту од многих инфекција. Мајчино млеко није само храна, оно је много више од тога. Храњење је за новорођенче и одојче један од основних видова комуникације. Сисањем осим потребе за храном дете задовољава и потребу за блискошћу, а веза између мајке и детета успоставља се додиром, чулом вида (гледањем очи у очи), чулом мириса и укуса. Развој привржености између мајке и детета приликом дојења представља подстицај за психички развој детета.

Мотивација, подршка и помоћ су пресудни за доношење одлуке да се одојче првих шест месеци живота искључиво храни мајчиним млеком, као и да се са дојењем настави у првој, па и до навршене друге године.

Предност коју дојење доноси је велика, како за мајку тако и за бебу и веома је тешко достићи је кроз храњење на флашицу. Значај хранљивих састојака које беба добија из мајчиног млека битна је за њено здравље и срећу. Оно садржи комбинацију заштитних фактора, као што су антитела и пробиотици, такође садржи калцијум и фосфор. Једном речју, мајчино млеко у првим месецима живота је њен имуно систем.

Млеко које бебе конзумирају првих дана од изузетног су значаја за развој мозга, очију и нервног система који се развијају великом брзином.

Неопходно је још у трудноћи правим саветима охрабрити будуће родитеље да је дојење најбољи избор исхране новорођенчета и одојчета. Важно је охрабрити сваку мајку да може да буде успешна дојиља јер је мајчино млеко најбоља храна, а дојење најбољи почетак и много више од хране. Да би се ово постигло неопходна је помоћ стручњака, здравствених радника, али и блиских особа из породице и окружења. Увек постоји начин да се превазиђе криза дојења у недељама/месецима након порођаја. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа али и шира породица. Потребна је међутим подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља и заједнице у целини.

higijena
higijena
higijena

Datum objave: 02-10-2018

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе, док је на Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен и Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити 2 милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације. Тренд повећања броја старијих особа ће бити највећи у земљама у развоју, при чему се Азија издваја као регион са највећим бројем старијих особа, док се Африка суочава са највећим пропорционалним растом броја старијих особа. Имајући све ово у виду, очигледно је потребно скренути пажњу на посебне потребе и изазове са којима се суочавају многе старије особе у срединама у којима живе. Међутим, важно је знати да можемо очекивати њихов пун допринос у друштву, само ако постоје одговарајуће гаранције за уважавање њихових људских права.

Уважавање главног принципа циљева одрживог развоја да никога не смемо заборавити или оставити по страни, захтева разумевање да је демографија важна за одрживи развој и да ће динамика популације обликовати кључне развојне изазове са којима се свет суочава у 21. веку. Ако је наша амбиција да изградимо будућност коју желимо, морамо се обратити становништву преко 60 година, за које се очекује да ће до 2030. достићи 1,4 милијарде особа. Тема овогодишње кампање „Промовишимо шампионе људских права старијих особа”, подвлачи важност усвајања Универзалне декларације о људским правима и потврђује посвећеност промовисању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа.

Скоро 40 година након усвајања Декларације, питање људских права старијих особа је препознато при формулисању Принципа Уједињених нација за старије особе из 1991. године, који су пружили смернице у областима независности, партиципације, бриге, само-остваривања и достојанства старијих особа. Деценију касније усвајањем Мадридског међународног акционог плана за старење, први пут су се доносиоци одлука на глобалном нивоу обавезали да питање старења повежу са другим оквирима за социјални и економски развој и људска права. Међузависност између друштвене интеграције старијих особа и пуног уживања њихових људских права не може се занемарити, с обзиром да ће степен до којег ће старије особе бити друштвено интегрисане, директно утицати на њихово достојанство и квалитет живота.

Старије особе широм света које посвећују своје животе борби за људска права су рођене око времена усвајања Декларације, односно 1948. године. Оне се међусобно разликују као што се разликују и друштва у којем живе: од старијих особа које заговарају људска права на нивоу локалне заједнице, до оних које се боре на међународној сцени. Свака од њих захтева једнако поштовање и признање за своју посвећеност.

Овогодишња кампања има за циљ:

• Промовисати људска права садржана у Декларацији и њихову примену у свакодневном животу старијих особа;
• Учинити видљивим старије особе који посвећују своје животе борби за људска права у многим областима живота, а не само у оним које их директно погађају;
• Постати свестан напретка и изазова у обезбеђивању пуног и једнаког уживања људских права и основних слобода од стране старијих особа;
• Направити социјалну мрежу и мобилисати људе који посвећују своје животе борби за људска права у свим фазама живота на глобалном нивоу.

higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 01-10-2018

Рак дојке чини водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.

То је најчешћи рак код жена, како у развијеним тако и у мање развијеним деловима света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје око 1.670.000 хиљада жена оболелелих од ове болести, а око 522.000 жена умре од ове болести сваке године.

Према званичним подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у 2013. години, у Републици Србији је регистровано 3594 новооткривених случајева карцинома дојке, док је 1647 жена изгубило битку са овом болешћу. Доступна стручна литература показује да када се карцином дојке открије на време у преко 90% случајева лечење има добру прогнозу. Међутим, због касног откривања болести смртност од карцинома дојке још увек је веома висока.

Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност рака дојке и подигла свест о значају превенције и раног откривања, као и о могућностима правовременог започињања лечења особа оболелих од рака дојке.

С обзиром да узроци рака дојке нису у потпуности разјашњени, рано откривање ове болести представља вид секундарне превенције карцинома дојке. Како би се довело до смањења смртности ове болести и рак дојке дијагностиковао у што ранијој фази, као и унапредио квалитет живота оболелих жена, Светска здравствена организација промовише националне програме за контролу карцинома дојке.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и Европских земаља са искуствима из спровођења популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру месецу 2012. године започело спровођење програма организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Организовани скрининг рака дојке подразумева позивање и преглед мамографијом (радиографско снимање) жена циљне популације од 50 до 69 година једном на сваке две године. Када се рак дојке открије у раној фази болести, применом адекватне терапије и континуираним лечењем се може спасити живот и унапредити квалитет живота оболелих жена. Један од циљева спровођења организованог скрининга рака дојке је и унапређење свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и редовних скрининг прегледа, као и јачање капацитета здравствених установа за спровођење скрининга рака дојке.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, у којима се мамографско снимање обавља у здравственим установама, а додатнo у 21 општини, у којима се снимање врши мобилним мамографом. Тренутно је у току спровођење другог циклуса организованог скрининга карцинома дојке на територији Републике Србије.

На територији осталих општина где се програм не спроводи у облику организованог скрининга рака дојке, односно где се жене не позивају лично, постоје такође могућности обављања превентивног прегледа дојки жена. Превентивни прегледи се у том случају обављају код гинеколога и лекара опште медицине, када лекар прегледа жену и ако је животне доби од 50 до 65 година живота упути је на мамографију, али ако се ради о женама које су млађе од 50 година, лекар приликом прегледа процењује да ли ће жена бити упућена на мамографију или на ултразвучни преглед дојки, или ће обавити само палпаторни преглед дојки који је у датом моменту довољан. Жене које у својој породичној анамнези имају блиске рођаке са оперисаним раком дојке (мајка, сестра) на ове прегледе се јављају без икаквих позива, редовно и чешће него једанпут у периоду од две године.

У овом месецу апелујемо на жене да, уколико припадају животној доби од 50 до 69 година, посете свог гинеколога или лекара опште праксе и обаве превентивни преглед дојке. Овакву праксу треба поновити једном у периоду од две године.

Циљна популација током активности у Октобру су и здравствени радници различитог профила, пре свега гинеколози и лекари опште праксе чија је улога у овом Месецу борбе против рака дојке да информишу пацијенткиње да је преглед на рано откривање рака дојке потребан, пожељан и доступан, као и која врста прегледа се саветује зависно од година живота и наследних генетских фактора.

higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena
higijena

Datum objave: 28-09-2018

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „ОБЕЋАВАМ ДА... за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца”. Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти и инвалидитета у свету. Да би се то променило, људи широм света треба да обећају да ће утицати на четири главна фактора ризика (употреба дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност и штетна употреба алкохола). Мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца. Престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно може да помогне у превенцији болести срца и крвних судова.

Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2016. године у Србији умрло је 52.102 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваску-ларне болести, водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,2% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 12,7%, исхемијске болести срца 17,5%, цереброваску-ларне болести 21,8%, а остале болести срца и система крвотока чине 47,8% свих смртних исхода од КВБ.Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадаја: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,8% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2016. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 50,2% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2016. години дијагноза а